Reciprocnost...

Dijenek

Dijenek

Elita
Poruka
22.033
Pre nekoliko dana sretnem drugaricu u gradu i ona mi prebaci kako sam je zaboravio i kako se dugo nismo videli...
Ja se, onako zbunjen, izvinim sto se nisam toliko dugo javljao.
I onda dodjem kuci i pocnem da razmisljam o toj situaciji i shvatim da se nas odnos zasnivao na tome da se ja stalno prvi javljam i odrzavam taj kontakt. I da je sve prosto zamrlo kad sam, sticajem objektivnih okolnosti, prestao da se javljam.

To me dalje dovede do pitanja da li je normalno da samo jedna strana vuce u odnosu i da li je prihvatljivo za nas same da gradimo takve odnose?
I kakve odnose vi gradite?

(Molim vas da se skoncentisete na moje pitanje, a ne da mi dajete savete sta ja i kako treba da uradim po pitanju ove moje prijateljice... :D)
 
uglavnom ja vucem i onda mi vremenom dojadi pa pustim malko i drugoj strani.....ali, opet pocnem ja da vucem, ne daju mi pundravci mira, i tako nastavim po starom.....mada, umorila sam se, moram priznati....
 
U nekim odnosima "vucem" ja.
U nekim drugim, ta druga osoba.
Ponekad uzajamno cimamo :) .

Treba na to opusteno gledati. Ako zelis odnos sa nekim, javljaces mu se i iniciraces kontakt. A ako to ne radis, mozda te boli uvo, a mozda si jednostavno nemaran prema ljudima, za'ladjen. Pa kao... nek' se javi on meni. Kul mi je da budem sa njim, ali bas me briga i ako ga nikad vise ne sretnem... Sta ja znam.

Kontam da ako mi je neko bas zanimljiv, trudicu se da ga ne izgubim.
Slutim da nije jednostavno pitanje... :S
 
A sto se pitanja tice...
Normalno je :)
Ali mislim da nije ni dobro ni pozeljno, i takvi odnosi se gase, kad samo jedan vuce.
To ti je kao u vezi. Kad samo jedan voli. Normalno da ce da puknete.
 
Dijenek:
Pre nekoliko dana sretnem drugaricu u gradu i ona mi prebaci kako sam je zaboravio i kako se dugo nismo videli...
Ja se, onako zbunjen, izvinim sto se nisam toliko dugo javljao.
I onda dodjem kuci i pocnem da razmisljam o toj situaciji i shvatim da se nas odnos zasnivao na tome da se ja stalno prvi javljam i odrzavam taj kontakt. I da je sve prosto zamrlo kad sam, sticajem objektivnih okolnosti, prestao da se javljam.

To me dalje dovede do pitanja da li je normalno da samo jedna strana vuce u odnosu i da li je prihvatljivo za nas same da gradimo takve odnose?
I kakve odnose vi gradite?

(Molim vas da se skoncentisete na moje pitanje, a ne da mi dajete savete sta ja i kako treba da uradim po pitanju ove moje prijateljice... :D)
Kliknite za proširenje...
Pa slična situacija mi se nedavno desila,s tom osobom sam prekinuo kontakt a imam još jednu prijateljicu koja je tako poslična...Bedak...Cimaš se a ustvari ne znaš šta ta osoba stvarno misli...Jer ako je neko sav fin kad se vidite,kad ga ti iscimaš,onda tu nešto duboko ne valja,i ona ne oseća potrebu za tobom.Mada ima tako ljudi,lenjih,pa možda bi te on/a i nazvao/la ali mu je cim.Ima i uobraženih,možda još više,''neću da mu se javim,ja sam ''FACA'' i on mora da se iscima''.Jadno,ali postojiz:(
 
Dijenek:
Pre nekoliko dana sretnem drugaricu u gradu i ona mi prebaci kako sam je zaboravio i kako se dugo nismo videli...
Ja se, onako zbunjen, izvinim sto se nisam toliko dugo javljao.
I onda dodjem kuci i pocnem da razmisljam o toj situaciji i shvatim da se nas odnos zasnivao na tome da se ja stalno prvi javljam i odrzavam taj kontakt. I da je sve prosto zamrlo kad sam, sticajem objektivnih okolnosti, prestao da se javljam.

To me dalje dovede do pitanja da li je normalno da samo jedna strana vuce u odnosu i da li je prihvatljivo za nas same da gradimo takve odnose?
I kakve odnose vi gradite?

(Molim vas da se skoncentisete na moje pitanje, a ne da mi dajete savete sta ja i kako treba da uradim po pitanju ove moje prijateljice... :D)
Kliknite za proširenje...

то се разликује од чоека до чоека
 
Dijenek:
Pre nekoliko dana sretnem drugaricu u gradu i ona mi prebaci kako sam je zaboravio i kako se dugo nismo videli...
Ja se, onako zbunjen, izvinim sto se nisam toliko dugo javljao.
I onda dodjem kuci i pocnem da razmisljam o toj situaciji i shvatim da se nas odnos zasnivao na tome da se ja stalno prvi javljam i odrzavam taj kontakt. I da je sve prosto zamrlo kad sam, sticajem objektivnih okolnosti, prestao da se javljam.

To me dalje dovede do pitanja da li je normalno da samo jedna strana vuce u odnosu i da li je prihvatljivo za nas same da gradimo takve odnose?I kakve odnose vi gradite?

(Molim vas da se skoncentisete na moje pitanje, a ne da mi dajete savete sta ja i kako treba da uradim po pitanju ove moje prijateljice... :D)
Kliknite za proširenje...


pa da li je normalno ne znam
ali deshava se.
kao shto vidish traje bash toliko koliko ta jedna strana vuche, kad stane sve staje.

sem ako druga osoba nije sujetna i posesivna, pa zbog nekog osecaja odbachenosti navali da se trudi


kakve odnose ja gradim?

hm.... mozda u pochetku razmishljam o tome ko je koga zvao i ostalo...
ali kad nekoga volim to mi nije bitno.
vazno mi je da chujem kako je taj neko
 
Dijenek:
Pre nekoliko dana sretnem drugaricu u gradu i ona mi prebaci kako sam je zaboravio i kako se dugo nismo videli...
Ja se, onako zbunjen, izvinim sto se nisam toliko dugo javljao.
I onda dodjem kuci i pocnem da razmisljam o toj situaciji i shvatim da se nas odnos zasnivao na tome da se ja stalno prvi javljam i odrzavam taj kontakt. I da je sve prosto zamrlo kad sam, sticajem objektivnih okolnosti, prestao da se javljam.

To me dalje dovede do pitanja da li je normalno da samo jedna strana vuce u odnosu i da li je prihvatljivo za nas same da gradimo takve odnose?
I kakve odnose vi gradite?

(Molim vas da se skoncentisete na moje pitanje, a ne da mi dajete savete sta ja i kako treba da uradim po pitanju ove moje prijateljice... :D)
Kliknite za proširenje...

Postoji samo jedna osoba zbog koje to radim...ni zbog koga više...al' on i nije baš drug...i ja znam da njega zabole za mene...al' jednostavno imam potrebu povremeno da ga čujem i da vidim kako je...da ne budem baš načisto isključena iz njegovog života...i tako ja igram ulogu drugarice koja brine, a on druga koji ne stiže da joj se javi....z:hm:z:(
 
Dijenek:
Pre nekoliko dana sretnem drugaricu u gradu i ona mi prebaci kako sam je zaboravio i kako se dugo nismo videli...
Ja se, onako zbunjen, izvinim sto se nisam toliko dugo javljao.
I onda dodjem kuci i pocnem da razmisljam o toj situaciji i shvatim da se nas odnos zasnivao na tome da se ja stalno prvi javljam i odrzavam taj kontakt. I da je sve prosto zamrlo kad sam, sticajem objektivnih okolnosti, prestao da se javljam.

To me dalje dovede do pitanja da li je normalno da samo jedna strana vuce u odnosu i da li je prihvatljivo za nas same da gradimo takve odnose?
I kakve odnose vi gradite?

(Molim vas da se skoncentisete na moje pitanje, a ne da mi dajete savete sta ja i kako treba da uradim po pitanju ove moje prijateljice... :D)
Kliknite za proširenje...
prihvatljivo je da jedna strana ponekad vuce u odnosu ali ne all the time
upravo sam okoncala jedan takav odnos, ne zvanicno samo
nastavila dalje sa drugim ljudima pa... ako nam se ukrste putevi ponovo, ok, ako ne... opet ok
neki su ljudi jednostavno takvi, ne rade to namjerno a cesto niti su svjesni kakve to posledice moze ostaviti na odnos
trudim se da imam u krugu ljudi razlicite sorte :D
 
pa zavisi kakvi smo prijatelji,..sa najboljom drugaricom nemam takav odnos mislim ne obracam paznju na to zovemo se medjusobno...

ali sam primetila da sa dve bivse koleginice ako ih ja ne pozovem nikada se ne bi javile
i zvala sam jednom, dvaputa, triputa i onda sam prestala da ih zovem i evo i dalje nista sa njihove strane

znas kako

Ako neko hoce da se druzi sa tobom i bude u drustvu
sa tobom on ce da te zove i gnjavi da se vidite

To je nekako moja logika..........
 
goxy:
Pa slična situacija mi se nedavno desila,s tom osobom sam prekinuo kontakt a imam još jednu prijateljicu koja je tako poslična...Bedak...Cimaš se a ustvari ne znaš šta ta osoba stvarno misli...Jer ako je neko sav fin kad se vidite,kad ga ti iscimaš,onda tu nešto duboko ne valja,i ona ne oseća potrebu za tobom.Mada ima tako ljudi,lenjih,pa možda bi te on/a i nazvao/la ali mu je cim.Ima i uobraženih,možda još više,''neću da mu se javim,ja sam ''FACA'' i on mora da se iscima''.Jadno,ali postojiz:(
Kliknite za proširenje...
ah, ti si jedan od onih .... sto duze razmisljaju o necem
sve nepovoljniji scenario im se vrzma po glavi
treba ti malo vise samopouzdanja i povjerenja u ljude, nekad je cigara samo cigara, a ako se neko ne javlja, ne mora da znaci da mu nije stalo ^___^
 
ma nije problme ni da se dozivotno prva javljam , ako coveka volim i ako znam da je takav..ne smeta mi to.
ali mrzim kad mi prigovaraju..sto se nisam javila..e brate, pa imas moj telefon, izvoli..
u stvari, bilo kakvo prigovaranje u prijateljstvu mi je besmisleno.
treba imati u vidu da ima takvih ljudi koji stalno nesto zakeraju..i jednostavno ne umeju da kazu e bas se te se uzeleo, vec umesto toga kazu *** sto se ne javljas..z:hm:
ja ne volim da me neko gnjavi i da mi nabija osecaj krivice.a imam gomilu ljudi sa kojima se cujem dva puta godisnje a ipak su mi vrlo dragi
 
Dijenek:
Pre nekoliko dana sretnem drugaricu u gradu i ona mi prebaci kako sam je zaboravio i kako se dugo nismo videli...
Ja se, onako zbunjen, izvinim sto se nisam toliko dugo javljao.
I onda dodjem kuci i pocnem da razmisljam o toj situaciji i shvatim da se nas odnos zasnivao na tome da se ja stalno prvi javljam i odrzavam taj kontakt. I da je sve prosto zamrlo kad sam, sticajem objektivnih okolnosti, prestao da se javljam.

To me dalje dovede do pitanja da li je normalno da samo jedna strana vuce u odnosu i da li je prihvatljivo za nas same da gradimo takve odnose?
I kakve odnose vi gradite?

(Molim vas da se skoncentisete na moje pitanje, a ne da mi dajete savete sta ja i kako treba da uradim po pitanju ove moje prijateljice... :D)
Kliknite za proširenje...

Pre nepunih dva meseca, stigne meni poruka od drugarice u kojoj je sve i svasta napisala i psovala me i mazala da sam je zaboravio, kako joj se vise ne javljam.... i taman da napisem izvinjenje, setim se necega:

pa ja sam par godina svaki put nju zvao. Ja sam svaki put predlozio da izadjemo. Ja sam svaki put prvi poslao sms, zvao...sve ja. Ona kad mi posalje prva sms, to je da me maze. I poslao sam joj sta mislim i otad mi se vise nije javila. Valjda je shvatila neke stvari.

Da, potrebno je da oboje radite na izgradnji te drugarske veze :)
 
unsaie ♀:
ah, ti si jedan od onih .... sto duze razmisljaju o necem
sve nepovoljniji scenario im se vrzma po glavi
treba ti malo vise samopouzdanja i povjerenja u ljude, nekad je cigara samo cigara, a ako se neko ne javlja, ne mora da znaci da mu nije stalo ^___^
Kliknite za proširenje...
U prethodnom postu si napisala upravo istu priču kao i ja:cool:
Ah,iskustvo me je naučilo da dosta ljudi gura stvari pod tepih i da je ignorancija poruka:''nisi zanimljiv,odlazi,ali glupo mi je da ti to kažem''.Bolje onda odmah reći i završiti stvar istog trenutka.Ne može ti neko biti prijatelj kad mu dune.Ili jeste prijatelj stalno ili nije nikad.
 
"Prijateljstvo je kao cveće-lepo je,ali ga treba negovati"
"Ko govori istinu,ima malo prijatelja"
Ne volim da "čupam" od nekoga neki prijateljski gest,ne volim da trčim za atobusom koji izmiče,ne odbacujem one koji su mi naklonjeni,ne utpavam se među one koji me neće.
Trudim se da pokažem dobru volju,da uzvratim što mi je pruženo,ako sam u mogućnosti.
Ne merim sve na gram,ali nikako ne volim da me neko iskorišćava.
Više puta pružim ljudima priliku,ali nemam mnogo strpljenja.Možda zato što brzo procenim kakav je ko,i retko se u tome prevarim.
Nemam mnogo prijatelja.Možda zbog prethodno navedenog:)
 
...uh pa ne znam...zavisi...sa prijateljima ne gledam na to uopste, ko se kada javi jel dobrodosao je, nisam neko zlopamtilo i ne opterecujem se podelama na precizne delove, ko kada kako, to je moj moto...Sa momcima je situacija bitno drugacija, nekako njemu prepustam inicijativu, neravnopravnu i pomalo staromodnu ali ja ne bih mogla drugacije, cak i neka malo pretera na startu nije problem, svako nejavljanje protumacim kao da mu nije stalo, nije ga briga, ne dopadam mu se...neka se malo, samo malo potrudi na startu ja kasnije nadoknadim svaki trud ali na pocetku ne mogu nikako...valjda sam nesigurna
 
Uopste ne obracam paznju na to ko koga cima i u kojim vremenskim razmacima. Kad me neko pozive idem da se druzim, kad se nekog uzelim pozovem ja njega i sve jednostavno.

Ponekad se nekog uzelim, recimo, u sitne sate ili negde gde nemam telefon, a onda kad sam u situaciji da zvrcnem tu osobu, ja opet zaboravim i verujem da se mnogim ljudima to desava i da uopste ne treba siliti vidjanja i druzenja nego pustiti da drugarstvo tece prirodno, bez ikakvih obaveza.

Mislim, sta da kazem kad se sa najboljom drugaricom nekad vidim nekad jednom u dve nedelje, a nekad jednom u tri meseca, a najbolja mi je zbog nekih sasvim drugih nasih poklapanja, a ne zbog vremenskog perioda koji provedemo zajedno.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top