Nevladine organizacije
Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Nevladine organizacije

  1. #1
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.022
    Reputaciona moć
    403

    Arrow Nevladine organizacije

    Ovaj članak je za one koji pate od fobije od NVO:

    Fragmenti iz istorije delovanja nevladinih organizacija u Srbiji

    Poceci nastajanja nevladinih organizacija u Srbiji

    Termin »nevladina organizacija« upotrebljen je prvi put 1874. godine, a medju prvim organizacijama se nalazi Religiozno dobrotvorno drustvo »Hevra kadisa«, koje je osnovano 1729. godine u Rackom Selu, danasnjem Novom Sadu


    Nevladine organizacije su sastavni deo tradicije ovog podneblja i zajedno sa zaduzbinama i seoskim mobama zacetnik su neprofitnog sektora i volonterskog rada kod nas. One nisu izmisljotina »novog svetskog poretka« i »belosvetskih mocnika«. Termin nevladina organizacija nismo preuzeli od drugih i nije sinonim za nesto sto je antivladino. Treba praviti jedino distinkciju izmedju organizacija koje osniva vlada i onih koje osnivaju sami gradjani. Takvih organizacija je bilo i u proslom veku, pa se shodno tome i zadrzala podela na vladine i nevladine organizacije; termin »nevladina organizacija« upotrebljen je prvi put 1874. godine, u listu Glas javnosti.

    Vremenom zaboravljene i prepustene, uglavnom, neistrazenoj arhivskoj gradji, nevladine organizacije ponovo su aktuelizovane pocetkom devedesetih godina ovog veka. O nastanku nevladinih organizacija postoje pisani zapisi jos iz proslog veka. Pojavi nevladinih organizacija prethodile su zaduzbine, koje u danasnjem smislu reci spadaju u domen neprofitnog sektora. Religijske zaduzbine nastale su u ranom srednjem veku, a privatne zaduzbine javljaju se sredinom proslog veka.

    Prve organizacije

    Bilo je organizacija koje su radile i pre pojave termina i donosenja Zakona o slobodi zbora i udruzivanja (1. 04. 1881). jedna od njih je Religiozno dobrotvorno drustvo »Hevra kadisa«, koje je osnovano 1729. godine u Rackom Selu, danasnjem Novom Sadu, a tek 1748. godine odobrava se rad i Jevrejskoj opstini. Godinu dana kasnije rad je otpoceo i prvi srpski fond na podrucju Vojvodine.

    Pored pojma nevladina organizacija u upotrebi su jos bili termini: druzina, skupina, savez, drustvo. Sve tadasnje nevladine organizacije imale su, kao i danasnje, svoje statute, tj. pravila rada. Danasnji sistem registracije prethodio je odobrenju rada. Pravila rada (statuti) podnoseni su na odobrenje Upravi varosi beogradske, koja ih je podnosila na uvid Ministarstvu unutrasnjih dela. Ima i drugih slucajeva, npr. Druzini za potpomaganje srpske knjizevnosti pravila (koja su brojala 32 clana) je odobrilo Ministarstvo finansija 14. juna 1881. godine. Godinu dana kasnije, na glavnom skupu te druzine Jovan Ristic ce, izmedju ostalog, reci: »Ne samo drzave i pojedinci, no i stranke i druzine ne smeju biti ravnodusne na pitanje dostojanstva«. Pravni polozaj zanatlija i njihovih esnafa, preteca danasnjih sindikata, regulise se Esnafskom uredbom iz 1847. godine, iz vremena vladavine Aleksandra Karadjordjevica. Pravila rada Radnickog saveza potvrdio je ministar narodne privrede, 19. maja 1903. godine, na osnovu cl. 2 t. b Zakona o ustrojstvu Ministarstva narodne privrede. Pre ovog udruzenja postojala su mnoga druga, ali se tek ovde taksativno navodi ko je odobrio Pravila rada. Tako je 1875. godine osnovana Druzina tipografskih radnika u cilju pomaganja tipografskih (slagackih) radnika. »Velika je pak promena u uredjenju radnickih udruzenja izvrsena 1904. godine. Tek tada su ona dobila izgled cisto radnickih sindikata« (P. Zrnic, Srpska radnicka udruzenja, 1921, str. 30).
    Uporedo sa prvim zacecima liberalizma u Srbiji, nastajale su i NVO kao sto je Druzina mladezi srpske (1847–1851). U njenom programu stoji, pored ostalog, da ce se »zalagati za vise slobode i demokratije u unutrasnjem zivotu zemlje«. »Druzina mladezi srpske obrazovana je od mladezi sa Liceja, ja sam kao djak iz Gimnazije isao na te njihove skupove kao slusalac« – zapisace u svojim Uspomenama Dimitrije Marinkovic. Druzini je 1851. godine zabranjen rad zbog kritike upucene Ustavobraniteljima.

    Na samim pocecima i zabrane

    Vecina tih organizacija nije uspela duze da se odrzi. Mnoge od njih su nakon kraceg perioda rada nestajale, a dolazilo je i do zabrane rada takvih udruzenja. Zabelezeno je da je knez Mihailo ukinuo rad Drustva srpske slovesnosti samo zato sto je Vladimir Jovanovic, tadasnji profesor Visoke skole, predlozio da pocasni clanovi udruzenja postanu Garibaldi i Hercen. Zakazano predavanje profesora Jovanovica, »Srbenda i gotovan«, nije odrzano, a knez Mihailo je sutradan, 22. 01. 1864. godine, zabranio rad Drustva i neposredno posle toga osnovao Srpsko uceno drustvo, pretecu Srpske akademije nauka. Jovanovic je uklonjen sa katedre Visoke skole i ubrzo je morao da napusti zemlju.



    Slicnu sudbinu dozivljava i Matica srpska osnovana 16. februara 1826. godine u Novom Sadu. Kazu da je pestanski cenzor, carski diplomata visokog ranga, osnivanje Matice prokomentarisao: »Dakle, zabranicemo je«! Potom je umocio pero i zapisao: »Obustaviti svaku delatnost dok se ne utvrdi kakvo je to drustvo i ko ga vodi. Nema odobrenja za rad, a ni za izdavanje Letopisa«. Osnivaci Matice posluzili su se malim lukavstvom. Osnivajuci ovu instituciju oni su se pozvali na jednu odluku Franca Prvog iz 1812. godine, kojom je car, produzavajuci prava Univerzitetske stamparije u Budimu, dozvolio da se osnuje Fond za stampanje i korisno rasprodavanje knjiga dobrih pisaca, a od njegovih buducih prihoda da se stampaju klasicne knjige i zasluzni pisci pristojno nagradjuju. Tako, osnivanje novog drustva nije bilo nista drugo do ostvarivanje carske zelje. Povod za osnivanje bio je casopis Serbski ljetopis, pokrenut 1824. godine u Pesti, koji je dospeo u krizu. Grupa srpskih gradjana odlucila je da osnuje drustvo, kako bi se omogucilo dalje izlazenje Letopisa i korisnih knjiga uopste.



  2. #2
    Veoma poznat Вуја (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd, Srbija
    Poruke
    10.597
    Reputaciona moć
    168

    Podrazumevano Re: Nevladine organizacije

    Ovaj članak je za one koji pate od fobije od NVO:
    Odlicno ti je obrazlozenje copy paste clanka, Braco i Seka ne bi mogli lepse da smisle.
    BTW, tema uopste nije za politiku vec za istoriju (barem je takav uvodni post), a i o NVO smo raspravljali nebrojano puta.
    Radi ono u cemu si dobar, a ne ono za mislis da si dobar

  3. #3
    Buduća legenda
    Učlanjen
    25.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.070
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nevladine organizacije

    NVO su jedno zlo koje se zapatilo u nebeskome srbskome narodu i koje je uzrocnik svih zala koji su ga nepravedno snasli.

  4. #4
    Elita Konstantin Veliki (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    23.543
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    308

    Podrazumevano Re: Nevladine organizacije

    NVO nek bude organizacija kolko hoces. Ali kako znam sve zive NVO u srbiji placa drzava Srbija i to trosenje pare

    Ako njih interesuje nek rade na sopstveni trosak.

  5. #5
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    03.01.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    317
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Exclamation Re: Nevladine organizacije

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Ovaj članak je za one koji pate od fobije od NVO:

    Fragmenti iz istorije delovanja nevladinih organizacija u Srbiji

    Poceci nastajanja nevladinih organizacija u Srbiji

    Termin »nevladina organizacija« upotrebljen je prvi put 1874. godine, a medju prvim organizacijama se nalazi Religiozno dobrotvorno drustvo »Hevra kadisa«, koje je osnovano 1729. godine u Rackom Selu, danasnjem Novom Sadu


    Nevladine organizacije su sastavni deo tradicije ovog podneblja i zajedno sa zaduzbinama i seoskim mobama zacetnik su neprofitnog sektora i volonterskog rada kod nas. One nisu izmisljotina »novog svetskog poretka« i »belosvetskih mocnika«. Termin nevladina organizacija nismo preuzeli od drugih i nije sinonim za nesto sto je antivladino. Treba praviti jedino distinkciju izmedju organizacija koje osniva vlada i onih koje osnivaju sami gradjani. Takvih organizacija je bilo i u proslom veku, pa se shodno tome i zadrzala podela na vladine i nevladine organizacije; termin »nevladina organizacija« upotrebljen je prvi put 1874. godine, u listu Glas javnosti.

    Vremenom zaboravljene i prepustene, uglavnom, neistrazenoj arhivskoj gradji, nevladine organizacije ponovo su aktuelizovane pocetkom devedesetih godina ovog veka. O nastanku nevladinih organizacija postoje pisani zapisi jos iz proslog veka. Pojavi nevladinih organizacija prethodile su zaduzbine, koje u danasnjem smislu reci spadaju u domen neprofitnog sektora. Religijske zaduzbine nastale su u ranom srednjem veku, a privatne zaduzbine javljaju se sredinom proslog veka.

    Prve organizacije

    Bilo je organizacija koje su radile i pre pojave termina i donosenja Zakona o slobodi zbora i udruzivanja (1. 04. 1881). jedna od njih je Religiozno dobrotvorno drustvo »Hevra kadisa«, koje je osnovano 1729. godine u Rackom Selu, danasnjem Novom Sadu, a tek 1748. godine odobrava se rad i Jevrejskoj opstini. Godinu dana kasnije rad je otpoceo i prvi srpski fond na podrucju Vojvodine.

    Pored pojma nevladina organizacija u upotrebi su jos bili termini: druzina, skupina, savez, drustvo. Sve tadasnje nevladine organizacije imale su, kao i danasnje, svoje statute, tj. pravila rada. Danasnji sistem registracije prethodio je odobrenju rada. Pravila rada (statuti) podnoseni su na odobrenje Upravi varosi beogradske, koja ih je podnosila na uvid Ministarstvu unutrasnjih dela. Ima i drugih slucajeva, npr. Druzini za potpomaganje srpske knjizevnosti pravila (koja su brojala 32 clana) je odobrilo Ministarstvo finansija 14. juna 1881. godine. Godinu dana kasnije, na glavnom skupu te druzine Jovan Ristic ce, izmedju ostalog, reci: »Ne samo drzave i pojedinci, no i stranke i druzine ne smeju biti ravnodusne na pitanje dostojanstva«. Pravni polozaj zanatlija i njihovih esnafa, preteca danasnjih sindikata, regulise se Esnafskom uredbom iz 1847. godine, iz vremena vladavine Aleksandra Karadjordjevica. Pravila rada Radnickog saveza potvrdio je ministar narodne privrede, 19. maja 1903. godine, na osnovu cl. 2 t. b Zakona o ustrojstvu Ministarstva narodne privrede. Pre ovog udruzenja postojala su mnoga druga, ali se tek ovde taksativno navodi ko je odobrio Pravila rada. Tako je 1875. godine osnovana Druzina tipografskih radnika u cilju pomaganja tipografskih (slagackih) radnika. »Velika je pak promena u uredjenju radnickih udruzenja izvrsena 1904. godine. Tek tada su ona dobila izgled cisto radnickih sindikata« (P. Zrnic, Srpska radnicka udruzenja, 1921, str. 30).
    Uporedo sa prvim zacecima liberalizma u Srbiji, nastajale su i NVO kao sto je Druzina mladezi srpske (1847–1851). U njenom programu stoji, pored ostalog, da ce se »zalagati za vise slobode i demokratije u unutrasnjem zivotu zemlje«. »Druzina mladezi srpske obrazovana je od mladezi sa Liceja, ja sam kao djak iz Gimnazije isao na te njihove skupove kao slusalac« – zapisace u svojim Uspomenama Dimitrije Marinkovic. Druzini je 1851. godine zabranjen rad zbog kritike upucene Ustavobraniteljima.

    Na samim pocecima i zabrane

    Vecina tih organizacija nije uspela duze da se odrzi. Mnoge od njih su nakon kraceg perioda rada nestajale, a dolazilo je i do zabrane rada takvih udruzenja. Zabelezeno je da je knez Mihailo ukinuo rad Drustva srpske slovesnosti samo zato sto je Vladimir Jovanovic, tadasnji profesor Visoke skole, predlozio da pocasni clanovi udruzenja postanu Garibaldi i Hercen. Zakazano predavanje profesora Jovanovica, »Srbenda i gotovan«, nije odrzano, a knez Mihailo je sutradan, 22. 01. 1864. godine, zabranio rad Drustva i neposredno posle toga osnovao Srpsko uceno drustvo, pretecu Srpske akademije nauka. Jovanovic je uklonjen sa katedre Visoke skole i ubrzo je morao da napusti zemlju.



    Slicnu sudbinu dozivljava i Matica srpska osnovana 16. februara 1826. godine u Novom Sadu. Kazu da je pestanski cenzor, carski diplomata visokog ranga, osnivanje Matice prokomentarisao: »Dakle, zabranicemo je«! Potom je umocio pero i zapisao: »Obustaviti svaku delatnost dok se ne utvrdi kakvo je to drustvo i ko ga vodi. Nema odobrenja za rad, a ni za izdavanje Letopisa«. Osnivaci Matice posluzili su se malim lukavstvom. Osnivajuci ovu instituciju oni su se pozvali na jednu odluku Franca Prvog iz 1812. godine, kojom je car, produzavajuci prava Univerzitetske stamparije u Budimu, dozvolio da se osnuje Fond za stampanje i korisno rasprodavanje knjiga dobrih pisaca, a od njegovih buducih prihoda da se stampaju klasicne knjige i zasluzni pisci pristojno nagradjuju. Tako, osnivanje novog drustva nije bilo nista drugo do ostvarivanje carske zelje. Povod za osnivanje bio je casopis Serbski ljetopis, pokrenut 1824. godine u Pesti, koji je dospeo u krizu. Grupa srpskih gradjana odlucila je da osnuje drustvo, kako bi se omogucilo dalje izlazenje Letopisa i korisnih knjiga uopste.
    Svidja mi se ovo sto si izlozio.Nevladine organizacije i nacionalne manjine (iako sam i sam jedna od njih) su najopasnije.One su kao fine a sve muljaju muljaju i nakraju smo ****** jeza.

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    09.01.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    9
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nevladine organizacije

    Filipovic i drugari su bili pravi lek za njih....

  7. #7
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    14.11.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    U palati Kita Telera
    Poruke
    378
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nevladine organizacije

    Ko se snašao - snašao

  8. #8
    Iskusan BG5 (avatar)
    Učlanjen
    18.12.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.157
    Reputaciona moć
    115

    Podrazumevano Re: Nevladine organizacije

    Tito je zabranio osnivanje nevladinih organizacija. Sistem je tolerisao samo "društvene organizacije" i "udruženja građana", koji su mogli da se bave samo usko profesionalnim interesima svojih članova ili da rešavaju neka njihova socijalna pitanja. Ako su hteli da dodirnu politička pitanja, morali su da pristanu da budu transmisija Komunističke partije i njenog Socijalističkog saveza. Ljudi koji su želeli da se organizuju radi postizanja demokratskog napretka ili zaštite ljudskih prava, morali su da to čine ilegalno ili polulegalno. U poslednjoj fazi postojanja SFRJ disidenti i drugi građani koji su se okupljali u neregistrovanim neformalnim odborima za zaštitu ljudskih prava ili radi davanja podrške progonjenim intelektualcima i javnim radnicima nisu kao nekada bili surovo gonjeni i kažnjavani, ali su ih partijski forumi i mediji pod državnom kontrolom (a drugih nije bilo) napadali i teretili za izdajničko delovanje. Politička policija ih je revnosno pratila i vodila dosijee o njima (koji ni do sada u Srbiji nisu otvoreni!).
    „Niko nema moralno pravo nazivati se antifašistom, ako nije istovremeno i antikomunista“ - Hannah Arendt

  9. #9
    Iskusan
    Učlanjen
    04.06.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Selo veselo
    Poruke
    5.754
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nevladine organizacije

    Citat Original postavio BG5 Pogledaj poruku
    Tito je zabranio osnivanje nevladinih organizacija. Sistem je tolerisao samo "društvene organizacije" i "udruženja građana", koji su mogli da se bave samo usko profesionalnim interesima svojih članova ili da rešavaju neka njihova socijalna pitanja. Ako su hteli da dodirnu politička pitanja, morali su da pristanu da budu transmisija Komunističke partije i njenog Socijalističkog saveza. Ljudi koji su želeli da se organizuju radi postizanja demokratskog napretka ili zaštite ljudskih prava, morali su da to čine ilegalno ili polulegalno. U poslednjoj fazi postojanja SFRJ disidenti i drugi građani koji su se okupljali u neregistrovanim neformalnim odborima za zaštitu ljudskih prava ili radi davanja podrške progonjenim intelektualcima i javnim radnicima nisu kao nekada bili surovo gonjeni i kažnjavani, ali su ih partijski forumi i mediji pod državnom kontrolom (a drugih nije bilo) napadali i teretili za izdajničko delovanje. Politička policija ih je revnosno pratila i vodila dosijee o njima (koji ni do sada u Srbiji nisu otvoreni!).
    Eeee, što ih tad sve ne postreljasmo, još bi SFRJ postojala.

  10. #10
    Elita Сталкер (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Зона
    Poruke
    21.418
    Reputaciona moć
    3339

    Podrazumevano Re: Nevladine organizacije

    Код нас је проблем што су не владине организације (односно добар део њих) политички инструмент којим се руководи и који се финансира из иностранства.Иако се представљају као хуманитарне у суштини спроводе деструктивну политику за рачун оних који су их формирали.
    Срећу за све,бесплатно,и нека нико одавде не оде незадовољан !

  11. #11
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    london
    Poruke
    1.477
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nevladine organizacije

    Citat Original postavio BG5 Pogledaj poruku
    Tito je zabranio osnivanje nevladinih organizacija. Sistem je tolerisao samo "društvene organizacije" i "udruženja građana", koji su mogli da se bave samo usko profesionalnim interesima svojih članova ili da rešavaju neka njihova socijalna pitanja. Ako su hteli da dodirnu politička pitanja, morali su da pristanu da budu transmisija Komunističke partije i njenog Socijalističkog saveza. Ljudi koji su želeli da se organizuju radi postizanja demokratskog napretka ili zaštite ljudskih prava, morali su da to čine ilegalno ili polulegalno.
    bilo ne ponovilo se

Slične teme

  1. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 17.11.2008., 02:01
  2. neprofitne...nevladine...?
    Autor katarinajovic u forumu Politika
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 08.07.2008., 02:38
  3. Nevladine sekte
    Autor Duh Sekire u forumu Politika
    Odgovora: 34
    Poslednja poruka: 10.02.2006., 21:20

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •