Шта је остало од обећања
Хиљаду евра од акција и друге бајке
Да је било онако како је обећано привреда Србије би у 2009. години забележила економски раст, уместо пада, плате и пензије би биле веће за петину, минус у буџету био би много мањи


„Узела сам 1.000 евра од бесплатних акција, муж ми се запослио у „Фијату”, јер су отворили нова радна места, не морам више никога да поткупљујем јер све функционише како треба, а корупција и криминал су искорењени. Само морам да престанем да једем ове печурке што ми кума доноси из Амстердама”. Овај коментар, пре неколико месеци остављен на једном интернет форуму, можда најбоље показује да су изневерене жеље грађана Србије и да су неиспуњена обећања политичара.

Јер да је све било онако како је крајем 2008. године најављено, 2009. годину не бисмо завршили са економским падом од 2,8 одсто, већ са растом од најмање три одсто, минус у буџету био би 1,5, а не 4,5 одсто, плате радницима којима је држава послодавац не би биле замрзнуте, нити би пензије биле на леду. Напротив, биле би веће за петину, јер се држава тако обавезала у преговорима са синдикатима приликом доношења Oпштег колективног уговора.

Поштено говорећи, светска економска криза је добрим делом кумовала томе то што се у новчаницима грађана Србије нису емитовале обећања, већ тешка драма али било је обећања која су била подједнако невероватна са и без финансијских непогода.

Оно због чега се економски део власти највише критикује, ставља се на душу Млађану Динкићу, потпредседнику владе и министру економије. Вероватно се и сам министар ујео за језик кад је грађанима обећао 1.000 евра од бесплатних акција, јер је касније признао да многе ствари није могао да предвиди. Чињеница је да је криза направила жестоке ломове на берзи па је прошле године на тржишту капитала забележен драматичан пад од 75 одсто, што је пре 12 месеци мало ко могао да предвиди. За своју погрешну процену министар је касније окривио појединце који су директном погодбом НИС продали руском власнику по неколико пута нижој цени од планиране.

Крајем 2008. године министaр Динкић је обећавао и да ће италијански „Фијат” до 31. марта 2009. године уплатити оснивачки улог од 200 милиона евра. Обећање је „Фијат” испунио девет месеци касније. Али само делимично, уплативши половину обећаних милиона. Такође, по уговору о заједничком улагању, обавеза италијанског гиганта била је да прошле године преузме 1.000 радника „Заставе”. То ће учинити у фебруару ове године.

За разлику од министра Динкића, премијер Мирко Цветковић изгледа да је био опрезнији када је о обећањима реч. Ипак, поједини грађани Србије памте како им је уочи прошле Нове године обећао да ће живети „ни горе, ни боље”. Није био у праву.

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, добар део својих обећања је испунио. Пре рока, по обичају. Ипак, реч је погазио кад је обећао да ће до краја 2009. године бити изграђено 100 километара аутопута на Коридору 10. Изграђена је тек половина. Није завршио ни Београдски железнички чвор, нити су пруге модернизоване да по њима возови могу да иду брзином од 160 километара на час.

Иако су и он и министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић грађанима гарантовали да ће почети да се остварује њихова замисао о масовној непрофитној станоградњи, још их нико од грађана није звао на усељење.

А када је о енергетици реч, подземно складиште „Банатски Двор” није изграђено и даље су његови капацитети милион уместо пет милиона кубика гаса дневно.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Hiljadu-evra-od-akcija-i-druge-bajke.sr.html

Evo da se podsetimo nekoliko najjačih obećanja ili kampanja pojedinih političara,ministara i vlasti.
Naravno,večiti Dinkić je sa svojih 1000 evra bode oči,ali kako kaže kriva je kriza i loše odrađena prodaja NIS-a,drugi njegov projekat "Fiat"ipak funkcioniše.
Mrkonjić,previše galame i slikanja,malo ostvarenog.
Enegetika,slabo,samo "afere",pronevere,loša poslovanja,sporni ugovori i obećanja od ulaganja.
Smanjivanje administracije,korupcija,monopol,ništa.
Da li je bio baš ovakav dogovor sadašnje vlade sa narodom.