Srpsko-albanski odnosi nekad
Prikazujem rezultate 1 do 13 od 13

Tema: Srpsko-albanski odnosi nekad

  1. #1
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Srpsko-albanski odnosi nekad

    Zanimljiv je Bečki rat koji je trajao od 1683. – 1699. godine, koji se završio Karlovačkim mirom, kada je i počelo povlačenje Turaka. U tom ratu je bilo puno sukoba i događaja koji su opredelili našu istoriju i koji su ostavili duboke tragove. U tadašnjim izvorima, pa i kasnije, se za Albance koristi izraz Arbanasi. Misli se za njih da su se baš u tom ratu odupirali turskoj vojsci, da su bili na strani Austrijanaca. Postoji proklamacija Leopolda, austrijskog cara, Srbima, Arbanasima i drugim narodima da se dižu protiv Turaka. Zna se da su Arbanasi bili u austrijskim vojnim formacijama. Bio je aktiviran i skopski nadbiskup, poznati Albanac, Petar Bogdani. Arbanasi su najverovatnije učestvovali u ovim bitkama. Polemično je u kojem broju su učestvovali. Neki postavljaju pitanje i da li su uopšte učestvovali.

    Onda se postavlja pitanje šta se dogodilo u čuvenoj Kačaničkoj bitci 1690. godine, kada su Austrijanci pretrpeli strašni poraz i kada je počelo uzmicanje Austrijanaca i nadiranje Turaka. Postoje neki izvori koji tvrde da su Arbanasi napustili austrijsku vojsku i da su se priključili Turcima i Tatarima, koji su tu bili dovedeni. Postoje i vesti da su austrijske starešine postupale loše sa lokalnim stanovništvom, vršili razne vojne egzekucije. Onda je došlo do osvete, pa do spaljivanja sela, do pobune i do napuštanja austrijske vojske. Nezavisno od toga postoje indirektni podaci koji ipak govore o njihovom učešću u ovom velikom sukobu. Turci su uzimali taoce od arbanaških katoličkih plemena. To znači da im nisu verovali. Keljmendi (Klimenti) su preseljeni na Pešter 1700. godine. Bečki rat je bio značajan jer je opredelio sudbinu mnogih naroda na Balkanu. Tada je počelo povlačenje Turaka koje je dugo trajalo.

    O arbanaškom učešću u ratu od 1737. godine do 1739. godine zna se mnogo više. I tada se pominje njihov skopski nadbiskup Mihajlo Suma. Zna se da je Arsenije IV Jovanović Šakabenta sa vojvodama Hota, Kastrata, Klimenta i Gruda stigao 1737. godine u austrijski glavni štab u Niš. Pominje se među katoličkim Klimentima i njihov vođa, Bic Vata Stalević. Sačuvano je neko njegovo pismo na latinskom i talijanskom. Zna se da su Turci pribegli represalijama i da su zatvorili Arsenija IV, ali je on uspeo da iz Peći pobegne u Rugovo i tamo je, zahvaljujući arbanaškoj pomoći, jer drugačije ne bi mogao da prođe, stigao preko Rugovske klisure u Vasojeviće. U ovome ratu je u bitci kod Valjeva zarobljeno 3000 Srba i Arbanasa, koji su pratili austrijsku vojsku. To su detalji koji mogu da se sastave u jedan mozaik. I ovaj rat je završen porazom zbog nesposobnosti vojskovođa. To više nije bilo vreme čuvenog Evgenija Savojskog, genijalnog vojskovođe koji je osvajao Beograd. Njegovo vreme je prošlo. Došle su vojskovođe koje nisu imale kvalitete.

    U međuvremenu, Austrija je ratovala na evropskim frontovima. To je opet jedan detalj koji se malo ističe u našoj istoriji. Kaže se da su nas Austrijanci napustili u vreme Bečkog rata. Zašto? Zato što su Francuzi napali njihove posede na Rajni. Išli su da ih brane. Tada je stub ovog rata polomljen. Ovog puta opet su oni bili zauzeti svojim obavezama u Evropi, a vojskovođe nisu bile na nivou Savojskog. Došlo je do nekoliko bitaka u kojima su Austrijanci poraženi i počelo je povlačenje. Zna se da su 1737. godine prešle dve čete Raškovićevih Arbanasa Klimenata sa svojim vojvodama, Dedom i Vatom. Rašković je jedan starovlaški knez koji je vodio srpsku vojsku. Raškovičev puk bio je u sastavu austrijske vojske. Zna se da su tada, kada su stigli u Srem, naseli Nikince, Baradince, Šapine, Miškovce, Jurijevce, Kevešince. Rat je trajao i dalje, a oni su se borili. Pominju se pešaci i konjanici koji se i dalje protiv Turaka a Rašković traži zemlju za njih da se nasele. Znamo da je 1742. godine, ukupno 20 kompanija (vojnih formacija), a od toga je osam bilo Klimenata, raspoređeno na Savi, od Zemuna do Bosne. Uz katoličke Klimente pominju se i Arbanasi odani šizmatičkoj veri (pravoslavci). Taj proces je dugo trajao, kao i u svakom carstvu koje je bilo dosta birokratizovano, od starog Egipta pa do danas. Konačno je 1755. godine dobijena zemlja u Nikincima, Hrtkovcima i Jarku za Arbanase.

    O Arbanasima je pisao u svojim memoarima poznati austrijski oficir, kasnije ruski general, Simeon Piščević. Govori o njihovom jeziku, veri, običajima, oružju, nošnji, načinu života i kaže da ih je 1780. godine bilo oko 500 porodica. Posebno ističe njihovo otmeno držanje i visoki rast njihovih plemenskih starešina. Ostavio je i likovni prikaz Arbanasa koji je objavljen u jednom od naših časopisa između dva svetska rata. Vremenom su se Arbanasi pretopili u Srbe i Hrvate, pa 1910. godine u Hrtkovcima, od 2500 stanovnika, arbanaški je znalo samo 37 ljudi, a malo njih je imalo nejasan pojam o svom poreklu.



  2. #2
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Re: Srpsko-Albanski odnosi nekad.

    Sa Čerkezima je vrlo zanimljiva priča. Oni dolaze na Kosovo 860. godine i vrlo brzo nastaje legenda da su učestvovali u Kosovskoj bitci na strani Turaka, što nema nikakve osnove jer su oni tada bili na Kavkazu, udaljeni hiljadama kilometara. Pripisuje se i Albancima da su učestvovali na turskoj strani, a oni su čak i u prvoj i drugoj seobi bili zajedno sa Srbima. Arbanasi su bili pretežno katolici, ali i pravoslavci. To je bio otpor hrišćana protiv Islama. Ni tu ne treba preterivati jer su na turskoj strani bili braća Dejanovići, pa i Kraljević Marko, o čemu nema pomena, ali je on morao biti na turskoj strani jer je stradao na Rovinama. Bili su i srpski vazali koji su ušli u vazalni odnos sa Turcima. Crno-belo nikada nije bilo i ne može se tako posmatrati.

  3. #3
    Ističe se
    Učlanjen
    11.08.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Arbëror
    Poruke
    2.301
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Srpsko-Albanski odnosi nekad.


    I ova slika govori dosta stvari , ovde mozes videti da je tada vera bila bitna stvar vise nego nacionalnost , i ako je od 1885g. a zamisli kako neko kaze ratovali u strane turaka 300 godine pre , sta nisi mogao naci ni jedan Arbanas muslimanskoj veri (od vase novine) .. Veru Arbanasi su uzeli znatno kasnije , ja pamtim kad moj deda rekao da je njegov otac bio Katolicke vere , isti je primer malo kasnije sa Skenderbegom , protiv koga je ratovao ?
    Zasto nisu u njegovom vreme bili Arbanasi islemaske veroispovesti ?.
    U tim osvojenim oblastima Dušan je provodio antigrčku politiku. On je dosta otvoreno pomagao Arbanase protiv Grka. Brđanska albanska plemena behu počela još s kraja XIII veka postepeno osvajanje susednih dolina, a od XIV veka sve više uzima maha njihova ekspanzija prema Tesaliji i Epiru. Car Andronik III uzalud je pokušavao da spreči taj proces, kome se i sav drugi grčki svet opirao. Razumljivo je potom, što su Arnauti tražili potpore kod Srba i u njihovom pohodu od 1348. uzeli živa učešća. U Preljubovoj vojsci njihov broj morao je biti vrlo velik, kad su čitav taj odred Mlečani po njima zvali "Albanci". Srbi su Albancima za to davali znatne povlastice, naročito njihovim glavarima.
    http://muzika.gooforums.com/biografije-srpskih-velikana-f63/kralj-dusan-t5359.htm
    Srpski prosvetitelj Dositej Obradović je 1769. godinu proveo kod jedne familije „Arbanasa“, od kojih je upoznao njihov narod i kulturu i naučio albanski jezik. On piše o prijateljskim odnosima Albanaca prema Srbima..
    Malo kasnije :
    Dimitrije Tucović [uredi - уреди]

    Dimitrije Tucović

    Dimitrije Tucović (1881-1914), istaknuti srpski socijaldemokrata, je svojim delom Srbija i Albanija iz 1914. godine kritikovao politiku srpske države prema Albancima, naglašavajući potrebu srpsko-albanske povezanosti i saradnje.
    Marko Miljanov, Život i običaji Arbanasa, Beograd, 1908.
    Jovan Hadži Vasiljević, Arbanaska liga i srpski narod u Turskom carstvu (1878-1882), Dodatak "Ratniku" za januar, Beograd 1909.
    Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija, Jedan prilog kritici zavojevačke politike srpske buržoazije, Beograd, 1914.
    Milan Šufflay, Povijest Sjevernih Arbanasa, Arhiv za arbanašku starinu, jezik i etnologiju (1924, obj. 1925)
    Vladimir Dedijer, Jugoslovensko-albanski odnosi 1939-1948, Beograd 1949.
    Milorad Komatina, Enver Hodža i jugoslovensko-albanski odnosi, Službeni list SRJ, Beograd 1995.
    Petrit Imami, Srbi i Albanci kroz vekove, Samizdat B92, Beograd, 2000.
    Poslednji put ažurirao/la Arberi : 08.01.2010. u 03:05

  4. #4
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Srpsko-Albanski odnosi nekad.

    U okviru teme Ratoborni pokliči vladika SPC u srpskoj istoriji, posle dela jednog mog posta, započela je posve zanimljiva rasprava, i šteta je što nam se mnogo brzo prilepio bacil našeg čuvenog romantičarskog junačenja, pa se rasprava vrlo brzo završila.

    Izvinjinjavam se što nisam naveo kolege iz čijih postova sam uzeo delove da bih sastavio ovaj dijalog. Dijalog je – u izvodima i malo sam redigovao – ovako išao:

    – Ja sam bio profesionalni vojnik, tačnije starešina, na albanskoj granici, na Morini. I pouzdano znam da je moglo sa Šiptarima da se razgovara... o svemu... Medjutim, desio se Vidovdan 1989... i sve što je potom usledilo...

    – Moj deda je, pokoj mu dusi, bio vojno lice! Od svoje 19-te! Sluzbovao je po celoj SFRJ pa i na Kosovu, nekih 4-5 godina pre 1989. Znam price iz tog vremena i prosto mi je neverovatna prica da je moglo da se razgovara sa njima! (...)
    Sa Albancima nikada nije moglo da se pregovara! Ne kazem da nije moglo da se zivi i da tu nema dobrih i cestitih ljudi, ali pregovora tu nije bilo, niti je moglo biti... Medju opranim mozgovima (sa nase i njihove strane) dijaloga nema!

    – Sa Šiptarima da može da se razgovara, može... Naravno da su mnogo puta od pomenute godine klicali za sopstvenom državom, ali mnogo puta su srpske vlasti isuviše gluposti učinile, tako da se danas zaista teško može postići neko rešenje razumno i za nas i za njih... Pa, evo, u Beču su razgovarali... Nisu se dogovorili, što je i bilo za očekivanje, ali razgovarali su...

    – Sto se tice razgovora on jednostavno nije bio moguc iz prostog razloga sto se siptarska organizacija zasnivala na svakoj siptarskoj porodici koje su morale da daju neki danak...

    Kopkalo me je sećanje na one dobre Šiptare u čijim sam kućama bivao i musafirskim sobama se ponekad počastio dok sam bio komandir karaule na Morini (oficir po ugovoru 1975-78).
    Onda, jednom prilikom sam otišao do Patrijaršije u Peći i zatekao sam u manastirskoj porti, u društvu sa igumanijom starijeg Šiptara koji se ponašao kao domaćin. Od njega sam saznao da je on tu gore, uz Bistricu, i da se brine o sestrinstvu manastira, o njihovim potrepštinama, pa i da ih niko ne dira.
    Mati igumanija nam je rekla da je on Rugova i da se njegovi od starine brinu o manastiru.

    Tada sam prvi put čuo o vojvodama – čuvarima srpskih manastira.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  5. #5
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Srpsko-Albanski odnosi nekad.

    Čuvari bogomolja

    Još u vreme vladavine cara Dušana postoje manastirski čuvari. Tako je u Dušanovoj hrisovulji manastiru Sv. Arhanđela kod Prizrena bilo određeno nekoliko sela da čuvaju manastir kako naredi iguman i da prate igumana kad god pođe na put. U vreme turske vladavine među hrišćanskim nosiocima vlasti, u prvom redu kneževima, treba tražiti zaštitnike crkava i manastira. Tako je 1583. godine Jovan Hrabren branio od muslimana imanje manastira Žitomišljića. Slično manastiru Svete Katarine na Sinaju, koji se pozivao na ahdnamu (Schutzbrief) samog proroka Muhameda - u suštini jedan ne naročito uspeli falsifikat (uprkos tome bio je od velike koristi sinaistima) - i u Bosni se, zbog opasnosti od turskih nasrtaja na hrišćanska imanja, rano javila potreba da se imenom sultana Mehmeda Osvajaća i njegovim povlasticama brane lični i crkveni posedi. Kada je reč o zaštiti crkava i manastira odnosno njihovih imanja, ona je, najzad, stizala, kako to potvrđuju mnogobrojni turski zvanični dokumenti, i od strane nosilaca vlasti, počevši od kadija, pa do samih sultana. Sačuvani dokumenti, naročito oni iz arhiva Fojničkog samostana (u Bosni), to nedvosmisleno potvrđuju. Obraćanje turskim vlastima za nadoknadu zbog pretrpljene štete, učinjene od strane domaćeg muslimanskog stanovništva, uobičajeni je postupak i njemu su pribegavala sva oštećena lica, grupno ili pojedinačno.

    Zanimljivi su i indikativni posebno oni dokumenti koje monasima izdaju turske vlasti na njihovo traženje, a u cilju zaštite od eventualnih nasrtaja na same manastire, manastirska imanja ili njihove živote. Nije redak ni slučaj da su pripadnici jedne hrišćanske vere tražili od turskih vlasti zaštitu od druge vere (katolici od pravoslavaca). Pored plaćenih čuvara manastira, koji su se po potrebi mogli iznajmljivati, na području Metohije i Drenice javlja se i posebna vrsta čuvara - poznate manastirske vojvode. Narodna tradicija pamti čuvare manastira Pećke patrijaršije, Dečana i Deviča.

    Vojvode su čuvale i crkvu sv. Vrača u Vračevima, manastir Sokolicu kod Kosovske Mitrovice, Sopoćane, pećinsku crkvu u štavičkom selu Paljevu i manastir sv. Petra Koriškog u Crnoj reci. Na pojavu ovih čuvara odnosno vojvoda (alb. vojvodat e kišes ili vojvodat e manastirve) uticale su, smatra se u znatnoj meri, odredbe Kanuna Leke Dukađina. Ovaj Kanun obavezuje, naime, svaku parohiju, barjak ili fis da se brine o bezbednosti crkve, njenog imanja i samog naroda. Jer “crkva nema ognja ni mača”, drugim rečima, nema čime da se brani.

    Protiv prestupnika propisuju se vrlo oštre kazne. Fis ili selo odabrali bi pojedine, kako se tada govorilo, arbanaške porodice da budu vojvodske kuće. Vojvodu su zatim predstavljali igumanu manastira, a taj izbor obično su potvrđivale i turske vlasti. Vojvoda je bio obavezan da, u ime fisa ili sela, i uz njihovu pomoć, brani manastir po cenu života. Ovo zvanje je obično bilo nasledno, to znači vojvoda je uvek bio iz iste kuće, sve dok ga ne bi fis ili selo opozvali i odredili drugog.

    Vojvoda je pratio i igumana kada je ovaj poslom kuda putovao, dočekivao ili pratio goste koji su dolazili na crkvenu svetkovinu, ili se s nje vraćali. Čuvao je čak i letinu na manastirskim imanjima ako je ona bila ugrožena. U slučaju opasnosti od nekog napada na manastir ili njegovu imovinu, vojvoda je pozivao i svoje saplemenike da mu dođu u pomoć. Tako su 1878. godine Dečani bili u opasnosti od ozlojeđenih Arbanasa, tada proteranih iz Toplice, pa je dečanski vojvoda pozvao svoje saplemenike da mu pomognu ako bude trebalo da se manastir brani.

    Pominju se i konkretni slučajevi da su vojvode, čuvajući tako tuđe bogomolje, imali od svojih sunarodnika ne samo prekora i neprilika, već su ponekad čak i stradali na toj dužnosti. Zna se i za slučaj iz 1906. godine kada je na poziv manastirskog vojvode došao u Patrijaršiju veći broj naoružanih Rugovaca da je, ako bude trebalo, brane. Saznajemo i da su Rugovci, zbog toga što je njihov suseljanin čuvao Patrijaršiju, imali pravo da noće u manastirskim konacima “jer se nekako smatralo da je Patrijaršija pod zaštitom, ne samo vojvode, Rugovca, već i rugovskog barjaka”. Za obavezu čuvanja vojvode su od manastira bile ne samo plaćane, već su kasnije (posle 1918.) dobijali zahvalnice, odlikovanja ili penzije.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  6. #6
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Srpsko-Albanski odnosi nekad.

    Vojvode Pećke patrijaršije iz porodice Žuja Rugove

    Zna se da je Pećku patrijaršiju čuvala porodica Žuja Rugove iz sela Štupelja (koja vodi poreklo od Klimenata, koji su pre prelaska na islam bili katolici). U ovoj porodici nabrajaju pet generacija koje su obavljale ovu službu. U vreme Drugog svetskog rata vojvoda Patrijaršije bio je mladi Ram Kaplan (posle rata neko vreme i predsednik opštine u Rugovi). Dečane je čuvala porodica Saliha Ruste, a Devič porodica Behrama Vojvode, iz susednog sela Lauše (po jednom predanju ova porodica je srpskog porekla).

    Opet po narodnom predanju prve i konkretne čuvare nekog manastira treba da je odredio jedan od skadarskih vezira. Budući da su se neki od njih odmetali od centralne vlasti u Carigradu, ovo bi tumačenje moglo biti i prihvatljivo jer bi takvim postupkom vezir pridobijao raju za svoju politiku.
    “Zatim - kaže dalje naš poznati etnolog Mirko Barjaktarović - u pokušaju da se objasni ustanova manastirskih čuvarai ovako se razmišlja: Čuvar manastira jednostavno je plaćeni čovek. Čuvajući manastir i njegovu imovinu vojvoda je, ustvari, branio i čuvao svoje lične interese. Ali, on je za taj, i baš takav posao dobijao na ugledu u društvu. On je za to obično imao i podršku svoje zajednice. Zato je on zaista mogao i predano da brani manastir, jer radeći to, on je, ustvari, vršio časnu dužnost i u svoje, i u ime svoje zajednice”.

    “Postojanje manastirskih vojvoda u Kosovsko-metohijskoj oblasti“ - smatra Mark Krasnći – “proizvod je psihologije arbanaških gorštačkih plemenika, njihovo specifično shvatanje časti, poštenja i junaštva, održavanje date reči, poštovanje odredaba Kanuna Leke Dukađina, kao i kult patrijarhalnog čoveka prema svakoj bogomolji. Dakako” - nastavlja potom – “tome treba dodati i dovitljivost manastirskih starešina, koji su umeli da pridobiju za sebe susedne Arbanase, iz čije sredine su ponikle manastirske vojvode. Zahvaljujući uglavnom tome, danas imamo neoštećene pomenute kuluturno-istorijske spomenike u Kosovsko-metohijskoj oblasti, iako su preko njih prešli veoma burni vekovi, puni opasnosti po njihov opstanak”.

    Čuvari i zaštitnici crkava i manastira bili su, najzad, i hajduci. Oni su tu, po potrebi, nalazili i sklonište u slučaju nevolje. Iz razloga koji nije teško odgonetnuti, crkve su često bile meta napada, u prvom redu muslimana, ali, ne retko, i žrtve pohlepe hhrišćana; dok seljaci nanose štete manastirskim imanjima, hajduci napadaju na same crkve i manastire.

    Literatura: S. Novaković, Crkvene vojvode, Godišnjica Nikole Čupića, XI, Beograd, 1889; M. Krasnići, Manastirske vojvode, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, III, Priština,1956; O. Zirojević, Crkve i manastitri na području Pećke patrijaršije do 1683. godine, Beograd, 1984; M. Barjaktarović,Čuvari tuđih bogomolja (manastirske vojvode), Novopazarski zbornik, 20, 1996.

    Piše: Olga Zirojević, http://www.helsinki.org.yu/doc/pubs/...ar-apr2006.pdf.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  7. #7
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Re: Srpsko-Albanski odnosi nekad.

    Ja sam pisao jednom da od posle Čarnojevića kada Albanci polako počinju da prelaze na Kosovo u većem broju dobar deo naših Bogomolja na Kosovu je sačuvan upravo zbog dobrih odnosa naših vlasti sa Albanskim bratstvima.
    Ovaj kontinuitet je prekinut tek ovim ratom 1999.

  8. #8
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Re: Srpsko-Albanski odnosi nekad.

    I ova slika govori dosta stvari , ovde mozes videti da je tada vera bila bitna stvar vise nego naciolnost , i ako je od 1885g. a zamisli kako neko kaze ratovali u strane turaka 300 godine pre , sta nisi mogao naci ni jedan Arbanas muslimanskoj veri (od vase novine) .. Veru Arbanasi su uzeli znatno kasnije , ja pamtim kad moj deda rekao da je njegov otac bio Katolicke vere , isti je primer malo kasnije sa Skenderbegom , protiv koga je ratovao ?
    Zasto nisu u njegovom vreme bili Arbanasi islemaske veroispovesti ?
    Pa tek posle njega Albanija pada pod vlast Turaka i pre toga nisu mogli nikako biti muslimani sem možda nekih poglavara zbog povlastica nad stanovništvom.

    Islam bi ovako neprecizno mogao reći da počinje početkom XVI veka u Albaniji masovno,pre toga možda samo pojedinci.

    Albanci su dobar primer da nacija,bratstvo,porodica i vera nisu isto.
    Prvo je nacionalno a tek onda versko.

  9. #9
    Aktivan član
    Učlanjen
    02.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.564
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Srpsko-Albanski odnosi nekad.

    Citat Original postavio NickFreak Pogledaj poruku
    Pa tek posle njega Albanija pada pod vlast Turaka i pre toga nisu mogli nikako biti muslimani sem možda nekih poglavara zbog povlastica nad stanovništvom.

    Islam bi ovako neprecizno mogao reći da počinje početkom XVI veka u Albaniji masovno,pre toga možda samo pojedinci.

    Albanci su dobar primer da nacija,bratstvo,porodica i vera nisu isto.
    Prvo je nacionalno a tek onda versko.
    Kojeg su porekla:

    Hamza Kastrioti,

    Balaban - Pasha,

    Jakub - beg,

    Glavni komandanti turskih snaga koji su se borili protivu Georgiusa Kastriotua.

  10. #10
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Re: Srpsko-Albanski odnosi nekad.

    Pa dobro nisam rekao da nije bilo pojava,bilo je i Srba janičara mislio sam na celu naciju.
    Iste vere je bio i Mehmed Paša Sokolović i mnogo istaknutih "Turaka".

  11. #11
    Primećen član Broken Brain (avatar)
    Učlanjen
    07.06.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Lifeboat Mona
    Poruke
    973
    Reputaciona moć
    48

    Podrazumevano Re: Srpsko-Albanski odnosi nekad.

    pa naravno kada smo mi bili glavni..
    kao sto se moze primetiti, oni su tokom cele svoje istorije stajali na stranu jaceg..
    People are strange when youre a stranger
    Faces look ugly when youre alone

  12. #12
    Ističe se
    Učlanjen
    11.08.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Arbëror
    Poruke
    2.301
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Srpsko-Albanski odnosi nekad.

    Citat Original postavio Broken Brain Pogledaj poruku
    pa naravno kada smo mi bili glavni..
    kao sto se moze primetiti, oni su tokom cele svoje istorije stajali na stranu jaceg..
    Kad su Albanci ratovali protiv Turaka , a tada super sila sveta , ni europjani nisu smeli da ratuju .. Zato uci malo vise

  13. #13
    Početnik
    Učlanjen
    29.07.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    32
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Srpsko-albanski odnosi nekad

    Arberi, jel imaš neke od ovih knjiga što si naveo? Najviše bi mi trebala "Srbi i Albanci kroz vekove". I da, jel' Petrit Imani možda arbanaškog porekla?

Slične teme

  1. Srpsko-Muslimanski odnosi
    Autor S_o_N_y_A u forumu Politika
    Odgovora: 165
    Poslednja poruka: 15.02.2014., 14:40
  2. Srpsko-albanski brakovi
    Autor mikus018 u forumu Politika
    Odgovora: 78
    Poslednja poruka: 07.12.2009., 09:19
  3. Srpsko-Turski odnosi ( danas )
    Autor Homoljac u forumu Politika
    Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 25.11.2009., 13:38
  4. Srpsko-albanski „Medeni mesec“
    Autor Vintage u forumu Politika
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 21.08.2009., 00:01
  5. Srpsko-hrvatski odnosi u nauci
    Autor commodore u forumu Politika
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 19.03.2005., 23:33

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •