Za prvu „Kosu" u Ateljeu 212, glavni „krivci" su Mira Trailović i Zoran Ratković. Naime, oni su tu predstavu 1968. godine gledali na Brodveju. Nije im trebalo mnogo da postignu potrebne dogovore i potom povere Bori Ćosiću da je prevede i adaptira.
Rad na tadašnjoj beogradskoj „Kosi" potrajao je oko osam meseci. Rad se odvijao manje-više tajno, a ansambl je okupljao pedesetak učesnika. Dragan Nikolić je igrao glavnog hipika Džordža Bergera, a Miša Janketić glavnog junaka Kloda Bukovskog. Branko Milićević -- Kockica je, sticajem okolnosti, igrao gotovo sve glavne muške uloge. Isprva kao izvođač songova umesto Miše Janketića, kasnije je bio i Klod Bukovski -- zamenjivao je Dragana Nikolića dok je ovaj bio u vojsci, kao i Vulfa umesto Ljube Moljca. Šili, bogatašicu zaljubljenu u provincijalca Kloda, odnosno glavnu žensku ulogu, igrala je Mirjana Peić, a Seka Sablić je igrala trudnu hipi-devojku Dženi koja ne zna čije dete nosi. Kada joj je bilo samo 16 godina Nada Blam je zaigrala u „Kosi" kao član plemena, a tri godine kasnije zamenjivala je Seku Sablić u ulozi Dženi. Glavne solo numere izvodio je Dušan Prelević.
Radnja (originalnog) mjuzikla „Kosa" smeštena je u šezdesete godine XX veka kada je Amerika zaratila s Vijetnamom, a mladi Amerikanci pokušavali da reše svoje probleme eksperimentišući drogama, seksom, pobunom protiv establišmenta. U središtu priče je mladi pesnik Klod koji se sprijatelji s grupom hipika i njihovim vođom Bergerom, pa zajedno s njima pokušava da privuče pažnju lepe Šile. Živeći od trenutka do trenutka, Klod je zapravo rastrzan razmišljanjima o potrebi odlaska u rat. Beogradska premijera je bila 23. maja 1969, a kritika je visoko ocenila tu predstavu, koja se igrala na kartu više i obišla čitavu ondašnju Jugoslaviju. Tadašnja beogradska „Kosa" je bila prvo izvođenje (na stranom jeziku) posle praizvedbe na Brodveju i postavke na Vest Endu u Londonu.
U toj čuvenoj predstavi glumci su se pevajući „Daj nam sunca" pojavljivali bez odeće. Bila je to, kažu, prva golotinja na pozorišnim scenama bivše Jugoslavije, a predstava je dva puta izvedena pred Titom, ali bez svlačenja na sceni i cepanja vojnih knjižica. Upućeni kažu da je čak i Josip Broz Tito na dočeku 1970. pevao numeru „Daj nam sunca" iz tog mjuzikla.
Fotografija Broza sa "beogradskim plemenom" je obišla svet. Svojevrsna zanimljivost je i činjenica da je Atelje 212 tada odbio da gostuje sa „Kosom" u Trstu jer su Italijani tražili da je cenzurišu.
Jovan Ćirilov kaže da je „Kosa" bila senzacionalan događaj u američkom pozorištu jer se u „jednom zabavnom žanru odigralo nešto najkritičnije prema tadašnjem društvu". U časopisu „Njusvik" 7. jula 1969. godine objavljeno je da su Njujorčani Džerom Ragni i Džejms Rado, autori „Kose", izjavili da im je beogradska postavka najdraža od svih verzija njihovog mjuzikla koje su videli. Kada su prisustvovali ateljeovskoj „Kosi" autori su se popeli na pozornicu. Kasnije su izjavljivali da „Beograd nema malograđanskih predrasuda".
