Hahaha,da sam ja jedan od tih poceo bi naglo da se smejem....barem bi ljudi misleli da sam umro srecan. xD
......
Evo jedne price iz mog zivota koja me je
bukvalno naterala da verujem u nadprirodne stvari....i da ih se bojim.
Bilo je to ovog leta,u mojoj kuci na selu u kojoj sam ranije ziveo. Sve je teklo lepo i fino sve do negde oko 02h ujutru kad sam krenuo na spavanje. Nije proslo ni deset minuta mog koprcanja u krevetu kad su se na stepenistu culi koraci (btw,moja,kevina i jos jedna soba su na spratu),mislio sam da keva ide u wc ili tako nesto....ali,posle kog minuta koraci su se opet culi....i tako opet,dok nisam izaso iz sobe i vido da nema nikog(e ovde sam se vec ozbiljno usrao).
Posto se mnogo sigurnije osecam kad imam neko oruzje pri ruci,resih da uzmem jedno.....nista smrtno....obican kais(sa macolom od snale
). I tako sam lezao,prestravljen,u krevetu cekajuci da koraci opet pocnu....i poceli su. Brzo sam izleteo iz sobe,spreman da uzmahnem kaisem(posto sam bio ubedjen da mi se usunjao lopov u kucu) i....vido da opet nema niceg. Samo ovog puta sam osetio hladnocu kako mi prolazi kroz telo i dobio sam naglu drhtavicu.... Sav izbezumljen,od hladnoce i od straha,poceo sam da vristim iz sve snage...keva mi je iztrcala iz sobe,a probudio sam i babu odozdo...Ubedjivao sam ih kako sam cuo da se neko penje uz stepeniste i reko sam da mislim da ima lopova(posto duha nisam smeo ni da spomenem)...reko sam im sta sam cuo i keva mi je odgovorila da ni ona nije spavala,ali nije cula nista,sto je isto i baba rekla...ali posto ni jedna ni druga ne cuju dobro,zanemario sam te iskaze...i resio sam da napravimo test,svi cemo da se vratimo u sobu i kad budemo culi korake(tj kad ih one cuju,ja sam ih vec cuo) da izadjemo iz sobe i vidimo sta je).....vratili smo se u sobe i nije proslo ni 5 min kad sam opet cuo korake,naravno prvi izletim....ali i jedini,keva i baba opet nisu cule nista...ja sam bio jedini koji ih je cuo,zanemeo sam.... Te veceri vise niceg nije bilo....
E sad,nznm kolko Pun Mesec utice na duhove i nadprirodne pojave,ali te veceri je bio Pun...kao i mesec dana kasnije,kad mi se desila slicna stvar isto negde oko 02h ujutru na Pun Mesec...
Nisam nista ni slutio,posto sam ubedio samog sebe da je ovaj prvi dogadjaj samo plod moje maste...ali nije...
Krenuo sam na spavanje....ali ovog puta nije bilo koracanje uz stepeniste....ovog puta su bili zvukovi na terasi moje sobe... Prvo se culo skripucanje vetra,ali to je bilo normalno,tako da nisam obracao paznju....sve dok nije pocelo jace da duva,ili mi se barem tako cinilo.... Odjednom vetar je stao,i cuo sam kako mi nesto skripi na terasi,da se nesto polako pokrece po betonu....kao lisce kad ga duva vetar,samo sto vetra nije bilo ali taj zvuk je bio tu... Resio sam da ostanem u sobu u krevetu,posto je to ipak tehnicki van kuce i ne moze mi nista,ali se onda setim da ako je to stvarno duh da njemu nisu potrebna vrata,tako da sam oterao strah u p materinu,zatvorio vrata sobe i izaso na terasu...zvuk je idalje bio tu...nema lisca,nema vetra,nema niceg....samo te zapanjujuce muzike igrajuceg lisca na vetru i tog odvratnog punog meseca na cistom nebu. Pri ulasku unutra,pocnem da se smejem i kazem sebi da sam poceo da tripujemi i da smanjim pice i cigare i potom ispljujem i iskrnjim "duhove" koji su me "opsedali".....samo sto sam zatvorio vrata,zvuk lisca je nestao i BAOOOO o kapke prozora,kao da je kamen udario o njih! Usro sam se od straha....ali skupim nekako hrabrost da opet izadjem i pogledam sta je udarilo....izaso sam i nista! Apsolutno niceg nema! Kapak nije slomljen,nema niceg sto je moglo da pogodi kapak,nikog ko je mogo da gadja.....nista. U tom trenutku vetar je opet poceo da duva,jako....ne mnogo jako,ali ipak dovoljno da ti rastirka frizuru... Totalno sam bio ubedjen da su duhovi u pitanju,ali nisam znao sta da radim tako da sam se vratio u krevet...sutradan kad sam pitao majku i babu dal ih je nesto probudilo,ili da li su cule neki zvuk sinoc,one su rekle da nisu i da su mirno spavale....znaci opet samo ja.
E sad,neko ce pomisleti da izmisljam i lazem,ali desilo mi se to i treci put ali ovog puta vec sutra uvece nakon drugog dogadjaja...
Ovog puta nije bilo ni koracanja,ni muzike lisca,ni BAO o kapak....ali ima veze sa kapkom... Isto je bilo negde oko 02h ujutru....
Dakle,krenuo sam da spavam kad sam poceo da cujem kako mi polako lupaju kapci o prozor,veoma sporo i skoro pa umiravajuce...ma da. Posto imam mrezicu za komarce i ostale gamadi na prozoru,morao sam da izadjem na terasu da ih bolje zatvroim....sto mi se ni malo nije svidelo...
Izaso sam,al bas na moju srecu kapci su prestali da lupaju...fascinantno,zar ne?
Osetio sam hladnocu opet....ukatko je pocela i drhtavica...nigde vetra,nigde hladnog,napolju bilo 20stepeni a ja poceo da drhtim od hladnoce na terasi....a sto ni malo nije bilo iznenadjujuce,veliki zuti mesec mi je pravio drustvo...nisam znao sta da radim,srce je pocelo sve jace i brze da mi lupa i opet sam poceo da cujem kako neko ide uz stepenice samo sve tezim i blizim koracima,kao da ce mi svakog trenutka otrvoriti vrata,samo je falilo jos vuk da pocne vapiti na mesec pa da me strefi infarkt...ali hvala Bogu nije(ni vuk,ni infarkt).....
E tek ovo zvuci shuntavo i kicasto do bola,ali eto desilo se.....
Nisam znao sta da radim...vratio sam se nazad u sobu i lego u krevet...neznajuci sta da radim pala mi je glupava ideja na pamet,ali ako sam sve ovo do sad doziveo i preziveo ta ideja mi se nije cinila ni malo cudnom ni glupavom.
Seo sam u krvet skrstenih nogu,nekako sklopio ruke i poceo da se molim...skoro se i nesecam sta sam sve reko,ali tokom molitve sam poceo da placem od straha i hladnoce...hvala Bogu nisam se upisao... Nznm sta sam sve reko,ali molitvu nisam zavrsio sa amin,vec sa molim te(koje je bilo ponovljeno bilion puta)....2-3 sekunde nakon kraja sve je prestalo....nije vise bilo hladnoce,niti drhtanja,niti nekog ko bi mi provalio vrata....srce mi se polako smirilo ali ja nisam mogo da prestanem da placem,plakao sam toliko jako da je pocelo grlo da mi se steze....ali to je bilo od prevelikog stresa i uzbudjenja...i uskoro je prestalo....To je bilo prvi put u zivotu da sam se uplasio od smrti,da cu zapravo umreti....
Par dana kasnije........moooosha,nije se desilo nista!!!
Ali sam otkrio nesto cudno,nesto sto sam vec znao u vezi te kuce ali mi se nije cinilo vaznim.
1)Ljudi iz sela su govorili kako su jos u Tursko doba,tokom povlacenja Turaka,Turci zakopali dva cupa blaga.....sto je delimicno istina,jer je neki davno predjasnji vlasnik iskopao jedan cup,ali nije naso mnogo blaga.....svega nekolicinu zlatnika. (e sad ako imate detektor srebra i zlata,slobodno mi se javite na pp da se dogovorimo kad da dodjete i tako to...iskopinu delimo 50-50)
2)Kazu da je to blago bilo "krvavo" i da je zemlja zbog toga bila ukleta.
3)E ovo je vec zabrinjavajuce.....predjasnji vlasnik,Boban,ovaj ko nam je prodao kucu,ima sina i cerku koji se zovu isto kao moj polubrat i moja polusestra,Stevan i Irena. Imao je i zenu koja je umrla od raka,zvala se Vesna.....isto kao i moja majka.
(i ako mi keva bude umrla od raka,ili umrla uopste u skorije vreme,kunem se Bogom i Mesecom,spalicu tu prokletu kucu!!!) A moja soba je bila bracna soba Bobana i Vesne,i moj krevet je stojao na istom mestu gde je stojao i njihov.....
Sledecih nedelju dana sam bio nacisto uznemiren i uspavljivao sam se molitvama Bogu i Mesecu....
Sta vi mislite o tome? Moci Meseca? Duhovi na stepenistu? Igra lisca na terasi? Hladnoca i drhtavica na +20stepeni?
I ko mi spomene da je sve u mojoj glavi nek se tera u tri lepe!!!
