Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

devojka jednog momka koji mi se ranije svidjao je PREDIVNA...deluje mi tako prirodno, dobro, nije uobrazena...stvarno je divna...divna

- - - - - - - - - -

bas mi je drago sto je nju izabrao

OPROSTI

Oprosti što nemam reči tiših od pčelinjeg zuja,
dok mesec sleđenim srebrom zasipa jesenje vrbake.
Srce se najlakše opije ranjenim korakom,
leluja prtinjajući nebesku stazu kroz sunce i kroz oblake.

Oprosti što su mi oči prepune zlatnih svitanja,
pa su mi breze, princeze, umotane u marame od lana.
Na koplju ti nosim dušu umornu od samoće i skitanja,
da kisne pod tvojim balkonom bez kaputa i kišobrana.

Miladin Berić

Mnogo je lepo kada konacno pocnes da cenis sebe. Kada vidis da su te i neki bolidi ismejavali zbog nekog ko ti se cak ni ne svidja mnogo. mislim na mangeta. jednostavno, decko je odbojan. ***** od coveka. Takva sam stvorena da ne mogu da se zaljubim u sustinske smradove, a sad sam provalila i da je taj Miljan Susa smrad, a mislila sam da nije. Sve u svemu, odjebes i drzis do sebe, pa kada dodje vreme ljubavi, dodje.

- - - - - - - - - -

kazem zbogom zauvek mangetu, jebeni debili, samo mene nadju da ismejavaju i on mi se sprda i ismejava me, vuce me za nos i ...ma NISI MI SE CAK NI SVIDJAO!!!

Ako spletkarite


Ako danju oko mene spletkarite
i pričate ružne priče noću

Kulu mog strpljenja razoriti ne možete
uzeti mi ne možete ni vino ni čašu

Jer moj život je spokoju stanište
i srce mi je svetilište miru -

Vi što se patnjama hranite
san kušate slobodno i s radošću.

Kahil Gibran

Bas se blokira osoba koja ti se svidja! Odlazim. I ne verujem u takvu ljubav kako se ti ponasas prema meni. #Uvekdrzimdosebeodsadpazanavek

Kada sam s tobom
ostajemo budni cele noći,
Kada nisi sa mnom
ne mogu da zaspim.

I Bogu hvala na ovim nesanicama,
i na svoj razlici među njima.


Dž. Rumi

volim te...ali ne mogu da predjem kako se ponasas prema meni. zato...mislim na tebe svaki dan

VOLIM TE LJUBAVI MOJA JEDINA...SAMO TEBE VOLIM. sad gledam tom kruza na pink movies, toliko me je pogodilo!!! ti si moja ljubav, ti si moje sve, srce moje, sreca moja, zivot moj...mozda ces mi se smejati, ali zavolela sam te

- - - - - - - - - -

volim te ljubavi moja jedina, volim te

Umrecu od ove ljubavi...

koliko god zvucalo suludo- volela bih da zavrsim u ludnici, i to sto pre. Da zauvek ostanem tamo. tamo je najsigurnije, najbezbednije, i tako bih provela zivot, to je ono sto najvise zelim

posvecena:

koliko god zvucalo suludo- volela bih da zavrsim u ludnici, i to sto pre. Da zauvek ostanem tamo. tamo je najsigurnije, najbezbednije, i tako bih provela zivot, to je ono sto najvise zelim

Kliknite za proširenje...

opusteno...jutro je pametnije od veceri

VOLIM TE, VOLIM TE, VOLIM TE

- - - - - - - - - -

marlon:

opusteno...jutro je pametnije od veceri

Kliknite za proširenje...

to zelim uvek, ne samo danas i ne zbog nekoga... tamo bih volela.

posvecena:

VOLIM TE, VOLIM TE, VOLIM TE

- - - - - - - - - -



to zelim uvek, ne samo danas i ne zbog nekoga... tamo bih volela.

Kliknite za proširenje...

srce ne mozes zakljucati u kavez...a tamo si u kavezu....

moj Tom Kruz puno mi je srce i srecna sam

otpevaj mu mozda se predomisli

“Nebo je svakog dana plavo.
Kadulja bokori svake godine.
Lotos širi cvetove gdegod je Sunca.
Samo čovek neprestano tuguje i jada se na sudbinu
I slep je i za nebo, i za kadulju i za lotos...”

(Bhartrihari)

svadje mi sve teze padaju, treba mi dugo da se smirim. jos drhtim i tresem se a svadjala sam se sa bratom, ima 30 godina a zadirkuje me zacikava pa nemam vise 12 godina da se svadjamo...drhtim i tresem se, nije mi dobro, u grudima me boli, to je preveliki stres, ne volim ni buku ni galamu mene sve to ostecuje. bas sam ko neka zenica. ali stvarno...sve me to boli, povredjuje i dugo mi treba da se oporavim. nije mi dobro

Tvoja duša šuti i govori

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hoću da te naselim živim sobom
i da prestanem izvan sebe ići tvojim životom

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu

Prije nego iz mene moju svijest izvedeš
daj da te spoznam kao istinu
Prije nego neznano odšumi moj sluh
da te čujem
kao glas koji me na svijet dozvao
I prije nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svjetlo koje ostaje u sebi

Tražiti te ne znači živjeti
već slijep moliti gluhe ove predjele
da se tobom napune
Vidjeti te ne znači umirati
već hrvati se sa sjenama mutnoga sna
u kome ti isčezavaš
Imati te ne znači hraniti se
već gladnim grlom tamaniti voće
i žednim grudima presušivati izvore
Izgubiti te ne znači osiromašiti
već bojati se pustoši
i naslućivati bijedu
koju za sobom ostavljaš.


Josip Pupačić

Dugo vremena juris za nekim bitnim samo za tebe odgovorima ali vec u startu znas da si odgovore znao unaprjed..jasni ko dan,,a ti? ti si ih trazio naokolo bojeci e da istini pogledas u oci..elem na kraju skupis snagu da svoje du.. sednes licem u lice s istinom.. a ona.. ***** odgovara na sva pitanja jer su odgovori lako uocljivi..Konacno shvatas da bjezeci od istine krivudao si zaobilaznim putevima lazuci samog sebe zamotan ko mumija nastojeci sakriti ono sto si davno morao da pokazes pred sobom. pred svetom..uostalom nije ni bitno..I onda se sve rusi,,i ono znano i neznano. sve forme gube vrjednost. svi likovi su nebitni. realnost gubi smisao...ostajes samo ti u svom haosu..haos od osjecaja misli ideja nadanja snova i svojih licnih strahova , onda shvatis da je red izaci iz tog kruga.. vredno radis na novom TI. Tu ne vazi uzdaj se u se i u svoje kljuse kad nema samopouzdanja da vjerujes u svog boga da vjerujes da se od nemoguceg ucini moguce..Strah te da iznova ides trnjlivim putevima i izadjes na cistinu koju si sam stvorio da se iznova uprljas. da se sazdas od licnog instikta. da vjerujes ljudima koje vidis prvi put . da sagoris i ponovo pocnes iz nekog novog plamena..Dok pisem cini mi se da ovaj tekst nema nikakvu poantu no varam se ima..radi se o porciji hrabrosti koja svakome od nas nedostaje.da vjeruje ljudima koje vidis prvi put. da sagoris i ponovo pocnes iz nekog novog plamenai konacno izadjes iz gipsa kojim smo zamotani da ne bi pokazali kakve smo prekrasne licnosti..Samo..kazem samo, nedostaje hrabrosti za nove odluke i rjesenja..hrabrosti za nove odluke i rjesenja, autosugestija koja moze pripadati bas svakom od nas..

Ima osoba na ovom svetu kojima je suđeno da same sebe unište,
i nikakvo razumno dokazivanje ne može da im pomogne.
Što se mene tiče, Justina me je uvek podsećala na mesečara koga su spazili kako korača
po opasnom ravnom olovnom krovu na visokoj kuli;
svaki pokušaj da je čovek probudi vikanjem mogao bi dovesti do nesreće.
Čovek je jedino mogao da je nečujno prati u nadi da će je postepeno odvući
od dubokih mračnih bezdana koji su zjapili sa svih strana.

Ali nekim čudnim paradoksom, baš ovi nedostaci u karakteru - ove niskosti duše
predstavljali su za mene najveću draž ove kobne dinamičke ličnosti.
Pretpostavljam da su se oni nekako podudarali sa slabostima u mom sopstvenom karakteru kojima sam srećom mogao bolje da vladam nego ona.
Svestan sam da je za nas ljubavni čin bio samo mali deo celovite slike koju je projektovala duševna prisnost što je svakodnevno bujala i granala oko nas.

Dok smo razgovarali neosetno bismo se približili jedno drugom sve dok se ne bismo uhvatili za ruke,
ili skoro pali jedno drugom u zagrljaj: ne iz uobičajene čulnosti koja muči ljubavnike,
nego kao da je telesni dodir mogao da ublaži bol istraživanja po sopstvenoj duši.

Lorens Darel - Aleksandrijski kvartet

Pakao je bolest ljudskog uma..a ceo svet je bolnica. Raj je upravo suprotno od pakla.
To je mesto radosti,ljubavi komunikacije,mira i razumevanja..u raju je sve jasno.
Ljudi tačno znaju ko su,i nemaju razloga nikoga da krive..ni sebe ni druge..Naš raj je naša duša,
i nema veze sa umom..ona je iznad svega materijalnog..beskrajna i bezvremena.
Mrzeti smrt,znači mrzeti život..smrt i život postoje zajedno,i nema načina da se odvoje.
Oni su polarne suprotnosti,ali su komplementarne.Ako živite strastveno,u potpunosti...
onda ćete tako i umreti..kao krešendo života,vrhunac života..Sve, samo ne mlaki život...
Nežna, providna eteričnost..moja, unutar mene same..pokaže mi se ponekad u stanju
odsutnosti uma...kontrolora,brbljivca,sveznalice.Tad ulazi svetlost u moje telo,i sa njom
informacija..E tada te vidim..ustvari vidim te unutrašnji vidom..predivnu ..blistavu..Čistu Dušu

"Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu živim, u snu dišem,
al' ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napišem."

Laza Kostić