Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

Tamno je, ko more, ko dusa..zbunjuje me tvoja bezlicnost kad gledam dok kruzis sobom pogledom uperenim u proslost..Bez glasa i mirisa ipak si prisutna u mojim mislima..Samo dodir hladnoce koja istice iz tvoje duse...Pokusavam sve to ukoporirati u neki nered ili neki vid spontanosti//boja koju si ti nekad zarko zelela..U mislima ocrtavam konture tvog lica i dodajem mu detalje kakve smo nekad oboje hteli..A zatim bojim, kap po kap. prvo oci u kojima se nazire dusa davnog sanjara..Prve zrake dnevne svetlosti osecamo polako ..ti svojim ocima..ja svojim srcem..Zatim nos kog ne mogu da se prisjetim u celosti i zbog koga mi cetkica pala na pod..Uznemiren zbog tog ishoda ja osjecam tvoje uzdahe najpre uubrzane zatim sve smirenije..A srce ono udara nekako tupo zbog cega ti rumenilo polako oboji lice..Sasvim sigurno ti se bojis savrsenstva, da ga slucajno ne izgubis kao nekad davno.. u mislima mi ostalo jos sasvim malo boje pa necu uspeti da te obojim celu za to zastanem i pruzam usne za poljubac no one se sudaraju s praznim prostorom..Pritiskam poljubac na jastuk..on je izprva hladan no kasnije kad misli prorade postaje topao i prisan..Razdvajamo se i ja u tebi prepoznajem pronicljivi i ironicni osmjeh..Na kraju drago mi je sto sam te ozivio i promenio ti zivot po ko zna koji put..

A onda mi je doslo do svijesti da je opasno i ovo radosno posmatranje, nisam se vise osjecao nadmocan, ni skriven, ozivjelo je nesto nezeljeno u meni. Nije to bila strast, vec mozda gore od toga: uspomena. Na jednu jedinu zenu u mome zivotu. Ne znam kako je isplivala ispod naslage godina, nije lijepa kao ova, nije joj ni slicna, zasto je jedna dozvala drugu, vise me se tice ona daleka koja ne postoji, dvadeset godina je zaboravljam, i pamtim, dolazi u sjecanje kad necu i kad mi ne treba, gorka kao pelin. Dugo je nije bilo u meni, odakle sad da se javi. Da li zbog ove zene s licem iz grijesnih snova, da li zbog brata, da ga zaboravim, da li zbog svega sto se desilo, da se prekorim? Da se prekorim sto sam ispustio sve mogucnosti, i vise ne mogu da ih vratim.

Oborio sam pogled, nikad covjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo sto je proslo. Ali zasto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona vazna, ta daleka, sjecanje na nju zamjenjuje skrivenu misao da je sve moglo biti drukcije, pa i ovo sto me boli. Odlazi, sjenko, nista nije moglo biti drukcije, i naslo bi se nesto drugo da boli. Ne moze biti drukcije pa da bude bolje u ljudskom zivotu. Ova sto me pokrenula, vratila me sebi.

Dervis i smrt
M.Selimovic

Nakon svega na kraju smo ipak do rjesenja a ono jest da beleznica najbolje upija nase dusevne varijacije, najbolje brise neisplakane suze, olovka govori umesto tebe i cita misli najbolje od svih..Eeeh ta beleznica, nju sam osjecao kao najbolji prijatelj dok sam jos cucao u rovu u Borovom selu a oko mene ginule moje kolege a ja nju ne razumem bas kao sto drugi ne razumiju mene.Napises nekoliko reci koje za tebe znace samo secanja, uspomena ili neka daleka memorija izgubljenih dana i onda sedis sam u sobi u ranim satima mraka pokusavajuci da svoj gnev isturis na stranice koje ti nisu zgresile apsolutno nista..Tik tak radi sat u glavi a ti brojis sekunde kao icase ispijene u baru.Alkohol i tvoje godine su nuz pojava zivota u kome zivis jer treba da budu najbolji deo zivota no umesto toga samo kritike i samokritike od licnosti koje su zaboravile da su bile na tvom mestu.. vratim se ponekad nazad pa se prisetim kiako na skalinadama u Dubrovniku ispijam pivo od sumraka do zore iuz hor devojaka pevam pesme koje slice mom zivotu a devojke vole zabavu pa me konacno ostave samog da ispijem deseto pivo do daske.. i opet ostajem sa svojim mislima..O da ja znam da sam nacinio puno gresaka i gluposti no jos uvjek vredi da budem cenjen pre svega bas zbog toga sto niko nije savrsen i nije onakav kakv je zeleo da bude.Lako je kritikovati no tesko je biti kritikovan zbog toga sto ti pivo ne razbija nesanicu no ono je ipak bolje rame za plakanje nego sami oni..Oni nece propustiti reci ti da ti je obraz crn no nece pomenuti da si dugo gledao sunce trazeci rjesenje za sebe i tvoje najdraze..Onda u trnutku zelim zaspiti, zaspiti s nadom da cu se probuditi s sansom za novu igru i dok sanjam da ne zaboravim neke koji misle da ima nade za mene i da ja nisam jedini gresnik..

Ne, više ne plačem
sve su suze isplakane...
Hodam kao mumija
Nit osjećaja
Nit topline
Nit cilja
Nit kraja...
Al' hodam,
Znam da moram...

<3

Posmatrajući očima duše, vi prestajete na ljude gledati kao na strance koji su od vas odvojeni
i različiti, druge boje kože ili nacionalnosti, nego u svakome prepoznajete onu iskonsku ljudskost
i dobrotu koja nas sve povezuje. Počinjete gledati šta ima iza spoljašnjosti, uočavajući esenciju koja
se krije u očima svakog čoveka i puštate da taj osećaj zajedništva i ljubavi bude temelj vašeg odnosa
s drugima. Niko se ne rađa zao ili pokvaren. Koliko god se spolja činio zlim, svaki čovek je u svojoj biti
biće u potrazi za ljubavlju koji je postao zao zbog uskraćivanja te iste ljubavi u djetinjstvu, zbog krive
percepcije o tome što ljubav jeste, kao i zbog uticaja okoline. Zato, umesto da gajimo neprijateljstvo
prema drugima,neka to bude ljubav.....