Живојин Мишић - "Ко се усрећио са Хравитма?"
Prikazujem rezultate 1 do 4 od 4

Tema: Живојин Мишић - "Ко се усрећио са Хравитма?"

  1. #1
    Zainteresovan član Ултрас Ментал (avatar)
    Učlanjen
    23.10.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бео-гард
    Poruke
    439
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Живојин Мишић - "Ко се усрећио са Хравитма?"

    Ко се усрећио са Хрватима? Био је управу...

    По наређењу краља Александра Мишић је отишао у Хрватску да се на лицу места увери у какво је тамошње расположење за заједничку државу. Без длаке на језилу је реферисао: "Након свега што сам тамо видео и чуо, дубоко сам зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали идејама о некаквом братству и заједништву са Хрватима".

    Војвода Мишић је предложио Александру: "Да им дамо државу, независну самоуправу, па нека ломе главе како знају". "А границе, шта ћемо са границама?" " Границе ће бити тамо где их ми повучемо. Не где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу, где језик и обичаји, традија налажу и најзад где се народ по слободној вољи определи".

    Александар констатује: "То би Италијани оберучке прихватили", а Мишић одвраћа "Нека им је са срећом, нека се они са Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми са њима усрећити нећемо"
    Наша прича и нема неку поенту, барем не на први поглед...
    Србија је вечна, док су јој деца верна!



  2. #2
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Живојин Мишић - "Ко се усрећио са Хравитма?"

    Citat Original postavio Ултрас Ментал Pogledaj poruku
    Ко се усрећио са Хрватима? Био је управу...

    По наређењу краља Александра Мишић је отишао у Хрватску да се на лицу места увери у какво је тамошње расположење за заједничку државу. Без длаке на језилу је реферисао: "Након свега што сам тамо видео и чуо, дубоко сам зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали идејама о некаквом братству и заједништву са Хрватима".

    Војвода Мишић је предложио Александру: "Да им дамо државу, независну самоуправу, па нека ломе главе како знају". "А границе, шта ћемо са границама?" " Границе ће бити тамо где их ми повучемо. Не где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу, где језик и обичаји, традија налажу и најзад где се народ по слободној вољи определи".
    -
    Александар констатује: "То би Италијани оберучке прихватили", а Мишић одвраћа "Нека им је са срећом, нека се они са Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми са њима усрећити нећемо"
    ovaj dijalog se pripisuje vojvodi misicu, i tvrdi se da je on to napisao u svojim memoarima, sto je netocno.

    U Vojno-istoriskom institutu u Beogradu nalazi se svežanj brzojava i izveštaja generalštabnog potpukovnika Dušana T. Simovića, delegata srpske Vrhovne komande kod vlade Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu 1918. Srpska Vrhovna komanda poslala je Simovića u Zagreb istog dana, kad je Hrvatski sabor, u istortijskoj sednici 29. X. 1918., proglasio, da raskida sve državnopravne veze s Austrijom i Ugarskom,
    Simovićevo akreditivno pismo ima ovaj tekst:

    Vladi Narodnog vijeća SHS u Zagrebu.

    Imam čast dostaviti do znanja Vladi Narodnog Vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu, da sam odredio đeneralštabnog potpukovnika g. Dušana Simovića da održavu vezu između te Vlade i Srpske Vrhovne komande, po svima pitanjima, koja se budu pojavila u našiim sadanjim međusobnim odnosima.
    Upućujući ovoga oficira, ja molim Vladu Narodnog Vijeća SHS da mu izvoli pokloniti puno poverenje i izaći mu na susret u izvršenju njegove misije.

    29. oktobra 1918. g. Načelnik štaba
    Beograd Vojvoda, Ziv. P. Mišić.
    Prvi Simovićev brzojav iz Zagreba, koji se sačuvao, datiran je 14. XI. 1918 (1. XI. po st,), a glasi:
    »Vrhovnoj komandi.
    Stanje u Hrvatskoj je sledeće: Svi Srbi bez izuzetaka su za dinastiju Karađorđevića. To je gledište svih dalmatinskih Hrvata, većeg dela bosansko-hercegovačkih Hrvata, skoro svih Hrvata iz Primorja i sve mlađe hrvatske inteligencije. Isto gledište dele i Slovenci, izuzev klerikalaca. Ovi ljudi prestavljaju većinu srpsko-hrvatsko-slovenačkog naroda. Za republiku propagiraju oni koji su dosada bili najveće prista-lice Habsburške dinastije: frankovci, Radieeva stranka, Ivan Lorković4 i ljudi oko »Obzora«.
    Starčevićeva stranka podeljena u dva dela: jedan je blizak Srbima, a drugi traži obrazovanje federativne republike Jugoslavije, zasebnu državu Hrvatsku u istoj.
    Zagreb je danas u većini zapojen idejom jugoslovenske solidarnosti, ali presta-vlja kolebljlv element, na koji se ne može sa pouzdanjem računati. Pored toga opko-Ijen je elementima seljačkim i uopšte nepouzdanim, dok su naši elementi dalje od Zagreba. Republikanska akcija pojačava nepouzdanost situacije u Zagrebu, ma da se je situacija znatno popravila. Kao garancija mlira i bezbednosti u varoši i stub ideje jugoslovenske služi naš puk obrazovan u Zagrebu od zarobljenika. 2 hrvat-ska pešadiska puka5 imaju svega dve do tri stotine ljudi, koji prestavljaju krajnje nepouzdan elemenat za ma kakvu akciju.
    Veoina Narodnog Vijeća i Vlade stoji na gledištu nerazdvojne i nedeljive države Srba, Hrvata i Slovenaca pod dinastijom našom. Ukoliko jugoslovenski odbor u Že-nevi ne bi zastupao isto gledište, neka VLada Srbije izjavi da članovi jugoslovenskog odbora ne poznaju mnjenje naroda i da traži da se direktno sasluša Narodno vijeće u Zagrebu. Gospodin Pribićević moli za izveštaj o novim informacijama od Pašića o detaljima postignutoga sporazuma sa jugoslovenskim odborom u Ženevii i za obaveštenje, da li će narooito zajedničko ministarstvo koje će se obrazovati iz vlade Srbije i Narodnog Vijeća bitd samo ministarstvo za spoljašnje poslove, a da ostanu pokrajinske vlade, ili tim obrazovanjem prestaju funkcije pokrajinske vlade, kao što bi to trebaio. Po njegovom mišljenju treba odmah i što pre pristupiiti i obrazovati tu zajedničku vladu, koja bi odmah preduzela prethodne radove za opšte stvaranje države, jer je svaki provizorijum opasan. Međutim Srpska Vlada još nije ni odgovorila na notu vlade Narodnog Vijeća, kojom je lizražena želja za prisajedinjenje jugoslovenskih oblasti Kraljevini Srbiji. Potrebno je ovo učiniti što pre, jer će tek taj odgovor služiti kao osnova za dalji rad Narodnog Vijeća. (Siimović)«
    ne govorimo o hrvatima, nego o srbima, hrvatima i slovencima

    simovicev pomoćnik u Zagrebu bio potpukovnik Milisav Antonijević

    -Voino-istoriski institut, Popisnik III, kutija 113, grupa 10. Napominjem, da
    svežan nije potpun; netko ga je već prije »škartirao«.

    -J Horvat, Politička povijest Hrvatske 1918—1929, Zagreb 1938, str. 139.)

  3. #3
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.983
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Живојин Мишић - "Ко се усрећио са Хравитма?"

    Ultras Mental, ne može se otvoriti tema bez navođenja izvora - zatvaram dok mi privatno ne pošalješ izvor iza kojeg stoji ime i prězime.

    Kisěli: ovaj dijalog se pripisuje vojvodi misicu, i tvrdi se da je on to napisao u svojim memoarima, sto je netocno.
    Kisěli, ovako ćemo. Pošto si ti ustvrdio jednu pozitivnu tvrdnju "to je netačno" ti to moraš i dokazati. U suprotnom, ti si neozbiljan. Ako nastaviš sa ponavljanjem svoje tvrdnje bez dokaza, ti si bezobrazan. Ako ustraješ i pored mojih upozorenja, ti si prljavi propagandista.

    Međutim, imaš tri izlaza:

    1) da nedvosmisleno dokažeš svoju tvrdnju;

    2) da odstupiš od svoje tvrdnje;

    3) da svoju pozitivnu tvrdnju prěinačiš u negativnu: "ovaj dijalog se pripisuje vojvodi misicu, i tvrdi se da je on to napisao u svojim memoarima, sto nije dokazano." U tom slučaju diskusija staje dok se ne pojavi dokaz druge strane koja svoju pozitivnu tvrdnju mora da dokaže.


    *********
    Tema privrěmeno otvorena jer je Ultras Mental izašao sa izvorom. Svi koji imaju relevantne izvore mogu mi se privatno javiti da okončamo ovu temu kako valja.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 02.01.2010. u 20:19

  4. #4
    Zainteresovan član Ултрас Ментал (avatar)
    Učlanjen
    23.10.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бео-гард
    Poruke
    439
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Re: Живојин Мишић - "Ко се усрећио са Хравитма?"

    Извор је из бележака секретара Живојина Мишића, господина Милорада Павловића...

    Oво што сам написао, наведено је у књизи пуковника Живковића "Живот преточен у памћење"
    Наша прича и нема неку поенту, барем не на први поглед...
    Србија је вечна, док су јој деца верна!

Slične teme

  1. Препоруке за куповину возила
    Autor mvbdb u forumu Automobilizam
    Odgovora: 20436
    Poslednja poruka: 14.03.2015., 04:34
  2. Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 12.05.2011., 13:48
  3. УДАВИО СЕ "ВОЈВОДА МИШИЋ"...
    Autor Enigma_M u forumu Politika
    Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 10.04.2006., 14:13

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •