Pobunjenik
Primećen član
- Poruka
- 550
Први српски устанак догодио се у Орашцу 1804. када су Срби, под вођством Карађорђа, решили да се побуне против четворице дахија јер "сиротиња раја глоба давати не може, ни трпети турскога зулума."
Овако би укратко гласило званично објашњење тих догађаја. Међутим, да ли је могуће да је цео догађај имао другачију позадину? Да ли су можда нека тајна друштва одиграла одлучујућу улогу током Устанка?
У књизи Слободно зидарство, писма бр. С. Једном непосвећеном брату (Београд, 1893. њен аутор је Срета Стојковић, слободни зидар и члан ложе "Побратим"), о слободном зидарству у Београду крајем 18. века каже се:
"Али, могу поуздано рећи то, да је слободно зидарство било у Београду крајем прошлог века, као и доцније, почетком овога века (мисли се на 19.). Ми о томе имамо несумњивих доказа.
У то доба, када су по целом Балканском Полуострву били додијали зулуми бесних јањичара, људи, задахнути идејом човечности и слободе, радили су на ослобаћању балканских народа испод несноснога јарма турског, радили су на општем устанку. Центар тог рада био је слободно зидарство. Ложа у Влашкој, Београду, Видину и другим местима Балканског полуострва, беху у међусобној вези и споразуму.
Од главних личности наших крајева били су тада у савезу: Везир београдски Мустај-паша, Велики грчки патриота Рига од Фере, војвода Јанко Катић, Петар Ичко - Ичкоглија, тадашњи београдски митрополит, и многи други.
Према свему, изгледа да је и сам Велики Везир, Мустафа-паша био члан слободнозидарске ложе, а може бити и велики мајстор. Ова ложа радила је док тадашње дахије нису продрле у београдски град и удавиле Мустафа-пашу...Карађорђе, који је судећи према многим знацима био члан ове ложе, под њеним утицајем продужио је рад против дахија и сломио их.
Нешто доцније на многим местима у Србији плануле су ове буне. Срби су се кретали протв Турака који су својом тиранијом и обешћу довели Србе до очајања. Овим покретом руковано је из Београда.
Људи који су се истицали на чело побуњеника били су довољно сведочанство ко је прави покретач устанка, јер су они припадали првој београдској слободнозидарској ложи.
Покрети су били помагани и од самих Турака, чланова ове ложе, јер су и они налазили да се тим путем може учинити крај беснилу појединих Турака."
Сукоб Мустафа-паше с београдским јањичарима, који су после Сивиштовског мира прогнани из Београдског пашалука, имали су много шири значај и означавали су борбу између следбеника реформи Селима III, чији је представник био Мустафа-паша, и његових противника, на чије чело се ставио Осман Пазван-Оглу. Те реформе су касније спроведене од стране чувеног Ататурка, а основни циљ им је био СЕКУЛАРИЗАЦИЈА турске државе. Не заборавимо да је један од циљева слободних зидара ЗАМЕНА постојећих религија (укључујући и ислам) у религију новог доба, односно НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА.
Вратимо се, ипак, самом устанку. После почетних успеха у биткама против јањичара, српски устаници су потражили потпору и помоћ код аустријских, француских, и руских масона.
Српска делегација, коју су чинили: прота Матија Ненадовић, Јован Протић, Петар Новаковић Чардаклија и Божа Грујовић, стигли су у Петроград 7.новембра 1804. на састанак са кнезом Адамом Чарториским, блиским цару, и уједно масоном.
Подсетио бих да се устаницима придружио и масон Доситеј Обрадовић, коме је Карађорђе поверио васпитавање свог сина Алексе. Извесно време су њих двојица становали код руског представника у Београду Родофиникина, такође слободног зидара.
Доситејев просветитељско-слободнозидарски рад нарочито се испољава у школству. Не заборавимо да је један од циљева слободних зидара ПУНА КОНТРОЛА образовног система!
Елем, за време Првог устанка Срби су такође били у контакту са Великом ложом Француске чији члан је био Наполеон. Он је према устаницима играо дволичну улогу, с једне стране је гурао Турску да угуши устанак, а с друге стране је ипак давао неке наде вођама устаника да ће им помоћи у борби за ослобођење.
Као што знамо, устанак је брутално угушен 1813. јер су Срби остављени сами себи, без руске, аустријске, и француске подршке, тако да и евентуалне везе српских слободних зидара нису битно утицале на побољшање ситуације по слому устанка.
Пошто је успео да побегне у Русију, Карађорђе се тамо сусреће са Александром Ипсилантијем,чланом масонске ложе "Побратим".
Касније је и кнез Милош одржавао контакт са овим човеком, и његовом организацијом "Хетерија".
Дакле, на основу свега, можемо закључити да устанак није букнуо "случајно", или зато што раја није могла трпети турскога зулума, већ су изузетно значајну, ако не и пресудну улогу одиграли МАСНОНИ!
Да је тако потврђује и недавно подигнути МАСНОСКИ споменик у центру Ваљева, посвећен сечи кнезова.
Али, запамтите, овакве ствари нећете пронаћи у званичним уџбеницима историје, јер људи који их пишу не верују у завереничке планове унутар тајних друштава!
Овако би укратко гласило званично објашњење тих догађаја. Међутим, да ли је могуће да је цео догађај имао другачију позадину? Да ли су можда нека тајна друштва одиграла одлучујућу улогу током Устанка?
У књизи Слободно зидарство, писма бр. С. Једном непосвећеном брату (Београд, 1893. њен аутор је Срета Стојковић, слободни зидар и члан ложе "Побратим"), о слободном зидарству у Београду крајем 18. века каже се:
"Али, могу поуздано рећи то, да је слободно зидарство било у Београду крајем прошлог века, као и доцније, почетком овога века (мисли се на 19.). Ми о томе имамо несумњивих доказа.
У то доба, када су по целом Балканском Полуострву били додијали зулуми бесних јањичара, људи, задахнути идејом човечности и слободе, радили су на ослобаћању балканских народа испод несноснога јарма турског, радили су на општем устанку. Центар тог рада био је слободно зидарство. Ложа у Влашкој, Београду, Видину и другим местима Балканског полуострва, беху у међусобној вези и споразуму.
Од главних личности наших крајева били су тада у савезу: Везир београдски Мустај-паша, Велики грчки патриота Рига од Фере, војвода Јанко Катић, Петар Ичко - Ичкоглија, тадашњи београдски митрополит, и многи други.
Према свему, изгледа да је и сам Велики Везир, Мустафа-паша био члан слободнозидарске ложе, а може бити и велики мајстор. Ова ложа радила је док тадашње дахије нису продрле у београдски град и удавиле Мустафа-пашу...Карађорђе, који је судећи према многим знацима био члан ове ложе, под њеним утицајем продужио је рад против дахија и сломио их.
Нешто доцније на многим местима у Србији плануле су ове буне. Срби су се кретали протв Турака који су својом тиранијом и обешћу довели Србе до очајања. Овим покретом руковано је из Београда.
Људи који су се истицали на чело побуњеника били су довољно сведочанство ко је прави покретач устанка, јер су они припадали првој београдској слободнозидарској ложи.
Покрети су били помагани и од самих Турака, чланова ове ложе, јер су и они налазили да се тим путем може учинити крај беснилу појединих Турака."
Сукоб Мустафа-паше с београдским јањичарима, који су после Сивиштовског мира прогнани из Београдског пашалука, имали су много шири значај и означавали су борбу између следбеника реформи Селима III, чији је представник био Мустафа-паша, и његових противника, на чије чело се ставио Осман Пазван-Оглу. Те реформе су касније спроведене од стране чувеног Ататурка, а основни циљ им је био СЕКУЛАРИЗАЦИЈА турске државе. Не заборавимо да је један од циљева слободних зидара ЗАМЕНА постојећих религија (укључујући и ислам) у религију новог доба, односно НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА.
Вратимо се, ипак, самом устанку. После почетних успеха у биткама против јањичара, српски устаници су потражили потпору и помоћ код аустријских, француских, и руских масона.
Српска делегација, коју су чинили: прота Матија Ненадовић, Јован Протић, Петар Новаковић Чардаклија и Божа Грујовић, стигли су у Петроград 7.новембра 1804. на састанак са кнезом Адамом Чарториским, блиским цару, и уједно масоном.
Подсетио бих да се устаницима придружио и масон Доситеј Обрадовић, коме је Карађорђе поверио васпитавање свог сина Алексе. Извесно време су њих двојица становали код руског представника у Београду Родофиникина, такође слободног зидара.
Доситејев просветитељско-слободнозидарски рад нарочито се испољава у школству. Не заборавимо да је један од циљева слободних зидара ПУНА КОНТРОЛА образовног система!
Елем, за време Првог устанка Срби су такође били у контакту са Великом ложом Француске чији члан је био Наполеон. Он је према устаницима играо дволичну улогу, с једне стране је гурао Турску да угуши устанак, а с друге стране је ипак давао неке наде вођама устаника да ће им помоћи у борби за ослобођење.
Као што знамо, устанак је брутално угушен 1813. јер су Срби остављени сами себи, без руске, аустријске, и француске подршке, тако да и евентуалне везе српских слободних зидара нису битно утицале на побољшање ситуације по слому устанка.
Пошто је успео да побегне у Русију, Карађорђе се тамо сусреће са Александром Ипсилантијем,чланом масонске ложе "Побратим".
Касније је и кнез Милош одржавао контакт са овим човеком, и његовом организацијом "Хетерија".
Дакле, на основу свега, можемо закључити да устанак није букнуо "случајно", или зато што раја није могла трпети турскога зулума, већ су изузетно значајну, ако не и пресудну улогу одиграли МАСНОНИ!
Да је тако потврђује и недавно подигнути МАСНОСКИ споменик у центру Ваљева, посвећен сечи кнезова.
Али, запамтите, овакве ствари нећете пронаћи у званичним уџбеницима историје, јер људи који их пишу не верују у завереничке планове унутар тајних друштава!
