Xраст стар 13.000 година

ljuba miljkovic

Ističe se
Poruka
2.221
Пронађен храст стар 13.000 година



ЛОС АНЂЕЛЕС - Случајни пролазник би помислио да је Палмеров храст згрчен између блокова гранита на једном калифорнијском брежуљку само још једно пустињско растиње.

Овај грм на брежуљку Џурупа на југу Калифорније је, међутим, једно од најстаријих живих организама на планети. Налази се ту већ 13.000 година, још од последњег леденог доба.

Открили су га недавно истраживачи са калифорнијског универзитета Дејвис који су му дали назив Џурупа по локалитету на коме расте.

На ову врсту храста се обично наилази у хладнијим и влажнијим подручјима на далеко већој надморској висини, а не у негостољубивој зони какав је пустињски и врео југ Калифорније.

Управо је то нагнало истраживача Џефрија Рос-Ибару да проучи генетску историју стабла.

Испоставило се да су његови жирови стерилни, тј. да из њих не могу проклијати нове младице и да су сви узорци идентични попут клонова, што је наводило на закључак да је цео грм заправо једна једина биљка која је ту расте од леденог доба.

Захваљујући овом начину раста, храст је успео да преживи бројне пожаре, периоде суше и екстремне хладноће, као и олује и јаке налете ветра, објашњавају истраживачи у чланку, додајући да дрво старо 13.000 година расте веома споро, свега око 1,2 милиметра годишње.

Истраживачи верују да је реч о последњој врсти жбунасте вегетације која је покривала овај део Калифорније током последњег леденог доба.

Politika
 
article-1237973-07B0981C000005DC-539_468x378.jpg


article-1237973-07B097A6000005DC-342_468x352.jpg


images
 
Најстарији становник Европе пронађен је у врлетима северне Грчке и утврђено је да је "Босанац". Наравно, није ријеч о човјеку, већ о дрвету које је поживјело више од импресивних хиљаду година.

Босански бор (Pinys heldeichii) за који научници из Шведске, Њемачке и САД-а тврде да је најстарије дрво у Европи добило је име Адонис по грчком богу љепоте.

"Невјероватно је да је овако велики, комплексан и импресиван 'организам' преживио тако дуго у веома негостољубивом окружењу, у земљи у којој људи живе већ више од 3.000 година", написао је вођа експедиције која је пронашла дрво, шведски дендрохронолог Пол Ј. Крусиц.

Адонис је једно од ријетких миленијумских примјерака дрвета, а расте у Пиндском горју.

"Прије много година сам читао о овој врло занимљивој шуми у Грчкој. У нашем истраживању трудимо се да израдимо хронолошке карте како бисмо реконструисали климатску историју, тако да нам је проналазак старог дрвећа један од мотиватора", казао је Крусиц и објаснио начин на који се мјери језгро дрвета по којем је утврђено да је језгро овог босанског бора један метар са 1.075 годишњих прстенова.

"Импресиониран сам. У контексту западњачке цивилизације, сва људска историја окруживала је ово дрво, све империје, сви људи који су живјели у овом региону. Тако пуно ствари могло је довести до његовог нестанка, али на срећу, ово дрво је хиљаду година проживјело нетакнуто", рекао је Крусиц.

Миленијумско дрво пронађено је током истраживачке експедиције Опсерваторије околине Наварино (NEO) у којој су учествовали Универзитет Стокхолм, Академија Атина и TEMES S.А.

Занимљиво је да је рецимо Адонис засађен у доба када је Византијско царство било на врхунцу, а да је имало 100 година када је Макбет крунисан за краља Шкотске. Имао је 500 година када је Грчка пала под Османско царство, а 750 када је Исак Њутн формулисао закон кретања. Преживио је и походе њемачких нациста, Италије и Бугарске који су у току историје заузимали Грчку.

Иначе, босански бор је ендемска врста која расте у планинским подручјима Балкана и јужне Италије и то веома споро.

http://www.glassrpske.com/plus/teme/Bosansko-drvo-najstariji-stanovnik-Evrope-ima-1075-godina/216089.html
 

Back
Top