Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!
Prikazujem rezultate 1 do 12 od 12

Tema: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

  1. #1
    Domaćin Serdar Scepan Radojevic (avatar)
    Učlanjen
    19.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ГШ СОВК
    Poruke
    3.578
    Reputaciona moć
    66

    Exclamation Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    Ispovesti srpskih majki Srebrenice

    "Ne treba se meni niko izvinjavati, samo neka mi daju kosti mog sina"


    "Ne daj Bože moga bola nijednoj majci. Jednog sina sahranih, drugom za kosti ne znam. A za ubice naših, srpskih sinova, nema ni suda ni pravde. Bol i suze nas, srpskih majki, niko ne vidi. Zašto? Šta su moji sinovi zgrešili da mi ih i mrtve komadaju? Bože, samo mi daj da ga sahranim pre nego što oči zaklopim", moli Marija Jeremić
    Slobodan Durmanović


    Šesnaest godina dve žene iz Srebrenice nose u sebi neprebolne rane. Ivanka Rankić i Marija Jeremić izgubile su svoje sinove na početku poslednjeg rata u BiH, prilikom napada jedinica Nasera Orića na srpska sela na području Srebrenice. Jedna od njih još uvek traga za posmrtnim ostacima svog deteta, a zajedničko im je to što nijedna još nije doživela da budu kažnjeni zločinci koji su poubijali njihove sinove. Kažu da je njihova nada ugašena onog dana kada je Naser Orić oslobođen u Haškom tribunalu. Prinuđene da žive sa užasom kroz koji su prošle, te žene ističu da više ne veruju ni u kakvu pravdu.



    Ispovest Ivanke Rankić: Ivanka i Boro Rankić imali su dva sina, Predraga i Nenada. Do početka rata živeli su skromno, kao i svaka radnička porodica u Srebrenici.
    "Već u drugoj polovini 1991. godine počeli smo da slutimo da se Srbima u Srebrenici sprema zlo. Neke naše komšije Bošnjaci uveliko su kao dobrovoljci odlazili u Hrvatsku. Te godine oko 400 Srebreničana prešlo je hrvatsku granicu. Nisu ni krili gde idu. S vremenom počeli su i nama da prete. Sećam se kada nam je komšijin mališan rekao: 'Moj babo kaže da ćemo pobiti sve Vlahe u Srebrenici za sedam minuta.' Mnogo sam se uplašila", kaže na početku svoje ispovesti za "NR" Ivanka Rankić.
    Ubrzo će ratno ludilo zahvatiti i područje Srebrenice. Kada je 8. maja 1992. iz zasede ubijen srebrenički sudija Goran Zekić, jedan od najuglednijih Srba u tom gradiću, Ivanka, njen suprug i sinovi rešili su da napuste Srebrenicu, uvereni da samo tako mogu da spasu svoje živote.
    "Pobegli smo u Bratunac, ali 26. maja udariše oni iz Srebrenice. Nenad je bio na liniji, sa ostalom vojskom i borio se. Tu su ga živog zarobili. S brda iznad Potočara naši borci videli su Nenadovo telo, osvetljeno reflektorima u kolicima. Moj Predrag pojurio je ka bratu, ali su ga drugovi zaustavili. Kasnije su zarobili jednog Orićevog vojnika i potom ga razmenili za Nenadovo izgorelo telo… Nisu mi dali da ga vidim. Bio je zatvoren u sanduku. Sahranili smo ga 1. juna, na četvrtu godišnjicu njegovog braka", priča Ivanka.
    Tek kasnije saznaće kako je njen sin stradao.
    "Jednog dana zatekla sam supruga Boru da gleda neku video-kasetu. Krajičkom oka ugledala sam kako gori nečije telo. Oko vatre kolo su vodili i podvriskivali ‘Peci Vlaha, majku mu’. Tada mi je Boro rekao samo to da je to neki naš vojnik, ali da ne zna o kome je reč. Tek na samrti, pozvao me Boro i rekao Ivanka, na onoj traci bio je naš Nenad. Njega su mučili… Htela sam da umrem istog časa, ali morala sam da pogledam tu kasetu posle, nešto mi nije dalo mira. Tri puta je Nenad, ispuštajući dušu, dozivao majku da mu pomogne, a majka mu pomoći nije mogla... Čini mi se da sam tada umrla prvi put”, priča Ivanka, ukočenog pogleda i skamenjenog lica.
    Ali, brutalno ubistvo sina bio je tek početak tragedije koju proživljava ova žena.
    "Još ni ožalila Nenada nisam, a ostala sam bez bratanca Ratka Cvjetinovića. Imao je samo 21 godinu. Ubili su ga na kućnom pragu. Zašto, kad ni Nenad, ni Ratko ni mrava nisu zgazili", jaukom pita Ivanka i dok stiska glavu između šaka, kroz jecaje dodaje: "I ja sam majka Srebrenice, a ne samo one druge. I meni je teško, zar moja muka nije ravna njihovim?"
    Za samo deset dana Ivanka je pored sina Nenada i bratanca Ratka sahranila i brata Milovana Cvjetinovića, takođe ubijenog na kućnom pragu, kao i sestrinog muža Rajka Marinkovića, iza koga je ostalo četvoro siročadi. "Ne mogu nikome opisati kako mi je bilo. Strahovala sam da ću poludeti", brišući suze kaže nesrećna žena.
    Od tada je, kaže, živela da dočeka da zločinci budu osuđeni, ali novi šok je naišao kada je u Hagu oslobođen Naser Orić.
    "Haški tribunal oprostio je Naseru Oriću više od tri hiljade srpskih života, a među njima i pakleno stradanje moga Nenada... Ostalo mi je još samo da govorim, da rasteretim dušu i kažem svetu šta se desilo", kaže na kraju Ivanka Rankić.

    Ispovest Marije Jeremić: Marija Jeremić svoj život meri od Petrovdana do Petrovdana. Između dva praznika, život joj prolazi u tišini isprekidanoj plačem i bezbroj puta ponovljenim pitanjima. "Gde su mi Markove kosti? Hoće li majka dočekati dan da ga sahrani pored brata Radovana, grob mu na Petrovdan obiđe i sveću upali", pita na početku svoje ispovesti za "NR" Marija Jeremić. Odgovora na njena pitanja još nema i ne zna se da li će ih biti. Možda i zato što oni koji odgovore možda znaju, nikada nisu hteli da ih upute.
    Ova nesrećna žena mučila se celog svog života. Sa 25 godina ostala je udovica, u poodmakloj trudnoći i sa dva maloletna sina. Podizala ih je, kaže, radeći najteže poslove i verujući da će oni imati bolji život od nje. Ali, sve njene nade raspršio je rat.
    Na Petrovdan 1992. godine Marija je izgubila dva sina Marka i Radovana, kada su muslimanski vojnici predvođeni Naserom Orićem napali srpsko selo Zalazje. "Mislila sam da ću sinove spasiti kada smo na Đurđevdan izbegli iz našeg sela Osredak. Uspeli smo pobeći u Zalazje, a kamo puste sreće da me tada ubiše i muke skratiše. Nisam tada ni slutila da ću ostati željna svojih sinova i da ću ih gledati samo do Petrovdana. Jer, oni su mi stalno govorili: Ne sekiraj se majko, mi ćemo te čuvati. A majka njih nije mogla da sačuva... Radovana mi odmah ubiše, a Marka odvedoše iz Zalazja", priča Marija plačući.
    Ispod jastuka izvlači Markovu ličnu kartu. Ne odvaja se od nje: vrhovima prstiju nežno prelazi preko fotografije, kao da očekuje da će njen nestali sin sa slike progovoriti.
    "Doneli su mi je naši iz Orićeve kuće 1995. godine kad su ušli u Srebrenicu. Zato znam da mi je Orić Marka na Petrovdan iz Zalazja odveo... Orić mora da zna gde su Markove kosti. Nadala sam se da će se otkriti u Hagu, ali zlikovca pustiše. Oriću, gde si mi sina ubio, jesi li ga mučio, gde si mi ga zakopao", po ko zna koji put upućuje Marija pitanje na koje joj odgovor do sada niko nije dao. Ni Naser Orić, ni bilo ko drugi.
    "Ne daj Bože moga bola nijednoj majci. Jednog sina sahranih, drugom za kosti ne znam. A za ubice naših, srpskih sinova, nema ni suda ni pravde. Bol i suze nas, srpskih majki, niko ne vidi. Zašto? Šta su moji sinovi zgrešili da mi ih i mrtve komadaju? Ne treba se meni niko izvinjavati, samo neka mi daju kosti mog sina. Bože, samo mi daj da ga sahranim pre nego što oči zaklopim", moli Marija Jeremić.
    Veru u život pruža joj treći sin Radivoje, rođen uoči rata. Oca nije zapamtio, jer je preminuo pre nego što se rodio, a ni svoju braću nije imao kad da upamti.
    "Kleto srce neće ni da pukne, a i ja ga ponekad bodrim, sve se pusta nadam da će mi naći Marka. Borim se da izdržim i zbog mog sina Radivoja. Samo mi je on ostao, da mi ga Bog sačuva. On je jedino svetlo u mom životu. I da kažem još nešto: lažu svi oni koji kažu da vreme leči sve rane. Ne leči. Ne mogu se ovakve rane zalečiti, za njih nema melema", tim rečima završava Marija Jeremić svoju gorku ispovest.

    Link
    "… Tamo gdje odzvanja naša riječ, gdje se još glagolja i gdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj čedo moje, da je to naša država bez obzira na to ko u njoj vlada…“



  2. #2
    Domaćin Serdar Scepan Radojevic (avatar)
    Učlanjen
    19.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ГШ СОВК
    Poruke
    3.578
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    Da se nikad ne zaboravi i ne oprosti!
    "… Tamo gdje odzvanja naša riječ, gdje se još glagolja i gdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj čedo moje, da je to naša država bez obzira na to ko u njoj vlada…“

  3. #3
    Domaćin BH. Srbin (avatar)
    Učlanjen
    07.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.020
    Reputaciona moć
    120

    Podrazumevano Re: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    Citat Original postavio Serdar Scepan Radojevic Pogledaj poruku
    Da se nikad ne zaboravi i ne oprosti!
    Naravno i tuđe žrtve prestati vrijeđati i omalovažavati te smanjivati im broj, baš kada je o Srebrenici riječ. Znamo na koga se odnosi.

    Neka je svakoj žrtvi laka zemlja!!!

  4. #4
    Buduća legenda
    Učlanjen
    30.06.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.299
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    Gde je onaj majmun sulejman da im se izvini kao sto se tadic izvinjavao bulama? Gde je natasa smrdic da ih voda po Srbiji kao sto je setala one bule kao pokretni cirkus?

  5. #5
    Buduća legenda Sanovnik (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na vodi
    Poruke
    31.843
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    853

    Podrazumevano Re: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    Ostaje samo da se pitamo , zbog cega tataj gilm nije pusten na RTSu , kad vec ovi sa B92 nece da ga puste .

  6. #6
    Primećen član tasha88 (avatar)
    Učlanjen
    22.09.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    503
    Reputaciona moć
    36

    Podrazumevano Re: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    Ne daj Boze vise ni jednoj majci da dozivi ovako nesto.

  7. #7
    Stara legenda Тихи (avatar)
    Učlanjen
    13.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Стара Србија
    Poruke
    84.848
    Reputaciona moć
    2092

    Podrazumevano Re: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    nikad da se ne zaboravi
    Једина животна вредност је породица. Кад пропадне породица, пропашће све, и свештенство и монаштво. Кад пропадне породица, пропашће и цео свет.

  8. #8
    Stara legenda Тихи (avatar)
    Učlanjen
    13.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Стара Србија
    Poruke
    84.848
    Reputaciona moć
    2092

    Podrazumevano Re: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    Citat Original postavio Sanovnik Pogledaj poruku
    Ostaje samo da se pitamo , zbog cega tataj gilm nije pusten na RTSu , kad vec ovi sa B92 nece da ga puste .
    zato sto je RTS antisrpski i tadicevski isto kao i B92
    Једина животна вредност је породица. Кад пропадне породица, пропашће све, и свештенство и монаштво. Кад пропадне породица, пропашће и цео свет.

  9. #9
    Poznat
    Učlanjen
    08.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.681
    Reputaciona moć
    132

    Podrazumevano Re: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    Citat Original postavio Serdar Scepan Radojevic Pogledaj poruku
    Da se nikad ne zaboravi i ne oprosti!
    Pamtimo sve.
    http://sites.google.com/site/zvezdaraforest

  10. #10
    Iskusan active (avatar)
    Učlanjen
    22.04.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Σερβίας
    Poruke
    5.777
    Reputaciona moć
    117

    Podrazumevano Re: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    Citat Original postavio BH. Srbin Pogledaj poruku
    Naravno i tuđe žrtve prestati vrijeđati i omalovažavati te smanjivati im broj, baš kada je o Srebrenici riječ. Znamo na koga se odnosi.

    Neka je svakoj žrtvi laka zemlja!!!
    и најзад муџоси у своју џамахирију
    “I don't know the question, but sex is definitely the answer.”

  11. #11
    kisela bombona nije na forumu
    срећа долази у кућу где се чује смех
    Elita kisela bombona (avatar)
    Učlanjen
    22.11.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    ту, поред реке
    Poruke
    17.712
    Tekstova u blogu
    13
    Reputaciona moć
    638

    Podrazumevano Re: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    Citat Original postavio Serdar Scepan Radojevic Pogledaj poruku
    Ispovesti srpskih majki Srebrenice

    "Ne treba se meni niko izvinjavati, samo neka mi daju kosti mog sina"


    "Ne daj Bože moga bola nijednoj majci. Jednog sina sahranih, drugom za kosti ne znam. A za ubice naših, srpskih sinova, nema ni suda ni pravde. Bol i suze nas, srpskih majki, niko ne vidi. Zašto? Šta su moji sinovi zgrešili da mi ih i mrtve komadaju? Bože, samo mi daj da ga sahranim pre nego što oči zaklopim", moli Marija Jeremić
    Slobodan Durmanović


    Šesnaest godina dve žene iz Srebrenice nose u sebi neprebolne rane. Ivanka Rankić i Marija Jeremić izgubile su svoje sinove na početku poslednjeg rata u BiH, prilikom napada jedinica Nasera Orića na srpska sela na području Srebrenice. Jedna od njih još uvek traga za posmrtnim ostacima svog deteta, a zajedničko im je to što nijedna još nije doživela da budu kažnjeni zločinci koji su poubijali njihove sinove. Kažu da je njihova nada ugašena onog dana kada je Naser Orić oslobođen u Haškom tribunalu. Prinuđene da žive sa užasom kroz koji su prošle, te žene ističu da više ne veruju ni u kakvu pravdu.



    Ispovest Ivanke Rankić: Ivanka i Boro Rankić imali su dva sina, Predraga i Nenada. Do početka rata živeli su skromno, kao i svaka radnička porodica u Srebrenici.
    "Već u drugoj polovini 1991. godine počeli smo da slutimo da se Srbima u Srebrenici sprema zlo. Neke naše komšije Bošnjaci uveliko su kao dobrovoljci odlazili u Hrvatsku. Te godine oko 400 Srebreničana prešlo je hrvatsku granicu. Nisu ni krili gde idu. S vremenom počeli su i nama da prete. Sećam se kada nam je komšijin mališan rekao: 'Moj babo kaže da ćemo pobiti sve Vlahe u Srebrenici za sedam minuta.' Mnogo sam se uplašila", kaže na početku svoje ispovesti za "NR" Ivanka Rankić.
    Ubrzo će ratno ludilo zahvatiti i područje Srebrenice. Kada je 8. maja 1992. iz zasede ubijen srebrenički sudija Goran Zekić, jedan od najuglednijih Srba u tom gradiću, Ivanka, njen suprug i sinovi rešili su da napuste Srebrenicu, uvereni da samo tako mogu da spasu svoje živote.
    "Pobegli smo u Bratunac, ali 26. maja udariše oni iz Srebrenice. Nenad je bio na liniji, sa ostalom vojskom i borio se. Tu su ga živog zarobili. S brda iznad Potočara naši borci videli su Nenadovo telo, osvetljeno reflektorima u kolicima. Moj Predrag pojurio je ka bratu, ali su ga drugovi zaustavili. Kasnije su zarobili jednog Orićevog vojnika i potom ga razmenili za Nenadovo izgorelo telo… Nisu mi dali da ga vidim. Bio je zatvoren u sanduku. Sahranili smo ga 1. juna, na četvrtu godišnjicu njegovog braka", priča Ivanka.
    Tek kasnije saznaće kako je njen sin stradao.
    "Jednog dana zatekla sam supruga Boru da gleda neku video-kasetu. Krajičkom oka ugledala sam kako gori nečije telo. Oko vatre kolo su vodili i podvriskivali ‘Peci Vlaha, majku mu’. Tada mi je Boro rekao samo to da je to neki naš vojnik, ali da ne zna o kome je reč. Tek na samrti, pozvao me Boro i rekao Ivanka, na onoj traci bio je naš Nenad. Njega su mučili… Htela sam da umrem istog časa, ali morala sam da pogledam tu kasetu posle, nešto mi nije dalo mira. Tri puta je Nenad, ispuštajući dušu, dozivao majku da mu pomogne, a majka mu pomoći nije mogla... Čini mi se da sam tada umrla prvi put”, priča Ivanka, ukočenog pogleda i skamenjenog lica.
    Ali, brutalno ubistvo sina bio je tek početak tragedije koju proživljava ova žena.
    "Još ni ožalila Nenada nisam, a ostala sam bez bratanca Ratka Cvjetinovića. Imao je samo 21 godinu. Ubili su ga na kućnom pragu. Zašto, kad ni Nenad, ni Ratko ni mrava nisu zgazili", jaukom pita Ivanka i dok stiska glavu između šaka, kroz jecaje dodaje: "I ja sam majka Srebrenice, a ne samo one druge. I meni je teško, zar moja muka nije ravna njihovim?"
    Za samo deset dana Ivanka je pored sina Nenada i bratanca Ratka sahranila i brata Milovana Cvjetinovića, takođe ubijenog na kućnom pragu, kao i sestrinog muža Rajka Marinkovića, iza koga je ostalo četvoro siročadi. "Ne mogu nikome opisati kako mi je bilo. Strahovala sam da ću poludeti", brišući suze kaže nesrećna žena.
    Od tada je, kaže, živela da dočeka da zločinci budu osuđeni, ali novi šok je naišao kada je u Hagu oslobođen Naser Orić.
    "Haški tribunal oprostio je Naseru Oriću više od tri hiljade srpskih života, a među njima i pakleno stradanje moga Nenada... Ostalo mi je još samo da govorim, da rasteretim dušu i kažem svetu šta se desilo", kaže na kraju Ivanka Rankić.

    Ispovest Marije Jeremić: Marija Jeremić svoj život meri od Petrovdana do Petrovdana. Između dva praznika, život joj prolazi u tišini isprekidanoj plačem i bezbroj puta ponovljenim pitanjima. "Gde su mi Markove kosti? Hoće li majka dočekati dan da ga sahrani pored brata Radovana, grob mu na Petrovdan obiđe i sveću upali", pita na početku svoje ispovesti za "NR" Marija Jeremić. Odgovora na njena pitanja još nema i ne zna se da li će ih biti. Možda i zato što oni koji odgovore možda znaju, nikada nisu hteli da ih upute.
    Ova nesrećna žena mučila se celog svog života. Sa 25 godina ostala je udovica, u poodmakloj trudnoći i sa dva maloletna sina. Podizala ih je, kaže, radeći najteže poslove i verujući da će oni imati bolji život od nje. Ali, sve njene nade raspršio je rat.
    Na Petrovdan 1992. godine Marija je izgubila dva sina Marka i Radovana, kada su muslimanski vojnici predvođeni Naserom Orićem napali srpsko selo Zalazje. "Mislila sam da ću sinove spasiti kada smo na Đurđevdan izbegli iz našeg sela Osredak. Uspeli smo pobeći u Zalazje, a kamo puste sreće da me tada ubiše i muke skratiše. Nisam tada ni slutila da ću ostati željna svojih sinova i da ću ih gledati samo do Petrovdana. Jer, oni su mi stalno govorili: Ne sekiraj se majko, mi ćemo te čuvati. A majka njih nije mogla da sačuva... Radovana mi odmah ubiše, a Marka odvedoše iz Zalazja", priča Marija plačući.
    Ispod jastuka izvlači Markovu ličnu kartu. Ne odvaja se od nje: vrhovima prstiju nežno prelazi preko fotografije, kao da očekuje da će njen nestali sin sa slike progovoriti.
    "Doneli su mi je naši iz Orićeve kuće 1995. godine kad su ušli u Srebrenicu. Zato znam da mi je Orić Marka na Petrovdan iz Zalazja odveo... Orić mora da zna gde su Markove kosti. Nadala sam se da će se otkriti u Hagu, ali zlikovca pustiše. Oriću, gde si mi sina ubio, jesi li ga mučio, gde si mi ga zakopao", po ko zna koji put upućuje Marija pitanje na koje joj odgovor do sada niko nije dao. Ni Naser Orić, ni bilo ko drugi.
    "Ne daj Bože moga bola nijednoj majci. Jednog sina sahranih, drugom za kosti ne znam. A za ubice naših, srpskih sinova, nema ni suda ni pravde. Bol i suze nas, srpskih majki, niko ne vidi. Zašto? Šta su moji sinovi zgrešili da mi ih i mrtve komadaju? Ne treba se meni niko izvinjavati, samo neka mi daju kosti mog sina. Bože, samo mi daj da ga sahranim pre nego što oči zaklopim", moli Marija Jeremić.
    Veru u život pruža joj treći sin Radivoje, rođen uoči rata. Oca nije zapamtio, jer je preminuo pre nego što se rodio, a ni svoju braću nije imao kad da upamti.
    "Kleto srce neće ni da pukne, a i ja ga ponekad bodrim, sve se pusta nadam da će mi naći Marka. Borim se da izdržim i zbog mog sina Radivoja. Samo mi je on ostao, da mi ga Bog sačuva. On je jedino svetlo u mom životu. I da kažem još nešto: lažu svi oni koji kažu da vreme leči sve rane. Ne leči. Ne mogu se ovakve rane zalečiti, za njih nema melema", tim rečima završava Marija Jeremić svoju gorku ispovest.

    Link

    Постоји ли ико ко прочита нешто овако, а да не стегне срце и задржи сузу

    ...

    А у Београду неколико НВО упућују званичан захтев Парламенту да се
    11.јули прогласи даном сећања на Сребреницу
    НЕОБЈАШЊИВО је колики утицај на власт имају ове НВО!


    Потресле су ме исповести мајке Иванке Ранкић и мајке Марије Јеремић,
    чије ћу речи:
    "lažu svi oni koji kažu da vreme leči sve rane. Ne leči. Ne mogu se ovakve rane
    zalečiti, za njih nema melema"

    ОДМАХ поставити у профил уместо ранијег "потписа"

    .
    Poslednji put ažurirao/la kisela bombona : 30.12.2009. u 01:28
    "Лажу сви они који кажу да време лечи све ране. Не лечи. Не могу се овакве ране залечити, за њих нема мелема"

  12. #12
    Buduća legenda dragon x (avatar)
    Učlanjen
    29.04.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    REPUBLIKA SRPSKA
    Poruke
    26.505
    Reputaciona moć
    599

    Podrazumevano Re: Ispovesti srpskih majki Srebrenice, DA SE ZNA!

    Veliki Vojvoda, Gospodar Istoka i Bliskoistočni vladar te Car Ruske Zemlje (koja graniči gdje hoće) VLADIMIR PUTIN naređuje: neka bude svjetlost!!

Slične teme

  1. BISERI naših majki i očeva
    Autor Mali čičak u forumu Dom i porodica
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 08.08.2008., 22:10
  2. TUGA MAJKI SREBRENICE
    Autor Alekasandar2 u forumu Politika
    Odgovora: 26
    Poslednja poruka: 30.05.2007., 00:51
  3. Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 27.02.2007., 23:49
  4. Nova Betanija-iskustva majki
    Autor lara27 u forumu Dom i porodica
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 06.06.2006., 08:30
  5. Iskustva majki dece sa slabim vidom
    Autor the shezika u forumu Dom i porodica
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 23.03.2006., 18:45

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •