JA, MARKO MLADENOVIĆ,
KRIV SAM:


1. Što sam na ovu planetu doleteo i tresnuo iz neke daleke galaksije, pa još uvek ne znam gde se nalazim;
2. Što sam mnogo pametniji od Zemljana, pa me zato proganjaju sa namerom da me strpaju u ludnicu, jer ne razumeju moj jezik i moje ideje;
3. Što sam svestrano talentovan i što sam uradio posao iz više oblasti nauke, književnosti, publicistike po obimu i sadržaju gotovo za celu jednu Akademiju nauka. I zato me nisu primili u SANU;
4. Što, uprkos svih tih nadzemaljskih obeležja nikada nisam bio ni predsednik vlade, ni ministar, ni ambasador, pa čak ni poslanik, ni dekan, ni prodekan;
5. Što je zemlja okrugla pa sam se žestoko oklizno i zbog toga neprekidno padam u ponor;
6. Što kao vanzemaljac ne mogu nikako da se prilagodim pravilima koja postoje na ovoj planeti čovekolokih majmuna, prelepih žena i atomskih bombi;
7. Što sam svesno kršio pravila života na Zemlji i pravio teške gluposti, kao što sam, na primer, optužio velike sile da su glavni krivci za sve svetske i druge ratove i za izginuće stotine miliona ljudi;
8. Što sam tvrdio da te iste velike sile imaju dva aršina pravde i da se ne stide svojih grehova, već ih proglašavaju vrlinama;
9. Što sam tvrdio da su Srbi iz pakosti proglašeni za večitog dežurnog krivca, da su navodno genocidan narod i da sve njih treba izvesti pred Haški tribunal. Srbi su hteli da sruše Katoličku imperiju, moćno Islamsko carstvo, boljševizam i kapitalizam i da pojedu sve svoje susede;
10. Što su sami sebe poubijali u prvom i drugom svetskom ratu, a najviše u građanskim ratovima, jer su oni samoubilaćki narod;
11. Što će se Mladič i Hadžič predati Haškom triibunalu tek kad Srba više ne bude, a svaka budala zna gde se oni nalaze, čak i ja to znam;
12. Največi greh sam počinio što sam tvrdio da su za pokolj u Srebrenici, Holanđani jedini krivci jer su svesno i namerno podmetnuli neke srpske budale da bi ih mogli optuživati dok postoji planeta, a još niko nije osuđen za masovni pokolj, za milion ipo Srba ubijenih u drugom svetskom ratu. A koliko ih je ubijeno u prvom, pa u građamskom ratu, na Kosovu, u BiH, u Vojvodini, a da se ne spomene, Jasenovac i Hrvatska kao glavna klanica Srba, Roma i Jevreja..
13. Najviše sam kriv što sam postao predsednik Udruženja „Opstanak“ za borbu protiv „bele kuge“ i što sam podneo Skupštini Srbije Predlog zakona o obnavljanju stanovništva i o rađanju dece i što sam napisao satanističku pesmu „Zašto majko“,
14. Na taj način sam najviše uništio svoj ugled i od 2002, godine ja VIŠE NE POSTOJIM, DOŽIVEO SAM CIVILNU SMRT. Sada me s pravom zovu SATANA.
15. Možda sam još više kriv što tvrdim da su Srbi moderni Hazari i da Srbija do kraja 21. veka neće više postojati kao država, jer će Srbi biti beznačajna manjina,
16. Dakle, kriv sam i načelno što nisam shvatio dubinu zamisli svetskih i naših lidera o postepenom vekovnom povratku Srbije u Evropsku Uniju i u Svetsku zajednicu, u postupku koji će trajati sve do poslednjih živih Srba, jednog Mladića i jednog Hađžića.
17. Broj mojih krivica toliko je veliki da se ne može lako nabrojati. Na prvom mestu tu spadaju uporna i bezobrazna pisma koja sam slao velikom lideru Srbije, predsedniku Borisu Tadiću, čak i knjiga „Pisma Borisu Tadiću bez odgovora“ (kao da on nema druga preča posla),
18. Uznemiravao sam ministre, Skpštinu Srbije, tajkune, ratne zločince i ratne profitere, bitange i idiote. Svi su oni zakonom zaštićeni od uznemiravanja,
19. Kriv sam i zato što sam optužio sve poliitičare da su uništili, da su opljačkali ovu zemlju, da je to najveća pljačka u istoriji ovog naroda. Zato su svi oni postali veliki bogataši. Predlagao sam da sve siromašne političare osude na teške kazne jer su dokazali nesposobnost. Tvrdio sam da su našu bedu stvorile birokrate, tajkuni i politički majmuni,
20. Kriv sam što sam tvrdio da se Tadićeva stranka sada, kada je kasno, bori za izgubljeno Kosovo, a poklanja i dobrovljno daje Vojvodinu separtistima i tzv. globalistima, raznim vojvođanskim Čancima i srpskim Arkancima, jagodinskim krvavim seljačkim opancima,
21. Kriv sam što sam bio protiv principa legaliteta i kontinuieta, što sam bio protiv da se nastavi tamo gde je Milošević stao i da nikom od Miloševićeve dece komunizma ne sme da fali ni dlaka sa glave. Divno je videti kako su sada svi oni bratski zagrljeni, demokrate, socijalisti, naprednjaci, čak i Šešeljevci.
22. Kriv sam što sam samog sebe već osam godina isterao iz svih javnih medija pričajuči neprihvatljive bajke o Srbiji kao zemlji u kojoj rode svakoga dana donose mnogo dece i ljudi se grabe da ih dobiju,
23. Kriv sam što sam tvrdio da će samo ta deca uskoro vratiti Kosovo Srbiji, kada ih bude mnogo više od Šiptara na Kosovu, da će ona vratiti i sve druge zemlje iz koje su Srbi proterani ili pobijeni,
24. To sam pričao u vreme kada su svi građani počeli masovno da beže iz Srbije jer su dobili šengenske vize, tako da će uskoro i bez „bele kuge“ Srbija sasvim opusteti.
25. Kriv sam, na kraju, što sam propustio da uočim ogroman istorijski značaj pristupanja Srbije Evropskoj Uniji, jer će Unija postati veća za jednu Srbiju, a Srbija će se smanjiti na samo jedan deo Beograda, na Skadarliju, na poslednje pijandure i kockare koji su prodali ovu zemlju. .





Na osnovu svih dokaza i mog priznanja osuđen sam na
CIVILNU SMRT ,
NA ODUZIMANJE SVIH GRAĐANSKIH PRAVA, SVIH MOJIH IDEJA, NA UNIŠTAVANJE MOJIH KNJIGA I BRISANJE MOG IMENA IZ SVIH PISANIH SPISA I DOKUMENATA.
SPOREDNA JE KAZNA ODLUKA DA DO SMRTI LUTAM U SVOM DUHOVNOM MRAKU, BEZ PRAVA NA REHABILITACIJU.










Prema tome, mene više nema.
Ni jedan medij ne sme da objavi ni moj nekrolog.
Jasno je, dakle, da ja više ne postojim.
O mojim zločinima bruji cela planeta i još pola okolnog svemirskog sveta.
Na čelu stroja za moje duhovno streljanje nalazi se jedna pravnička veštica, i to moja bivša asistentkinja, koja je uz veliku mućku preskočila jedan razred u svojoj karijeri i unapređena je na predlog domara i čistačica čuvene Žute kuće.
Tu je i jedan udbaš, visoki funkioner omanjeg rasta, koga zovu „čovek iz senke“, koji je štiteći polubrata postao šef Inkvizicije protiv mene.
Tu je i taj polubrat „čoveka iz senke“, poznati mafijaš i robijaš, sada ugledni član Demokrtske stranke. On me je teško prevario i opljačkao do gole kože.
Tu su i snajperisti koji čekaju naređenje da me sa nekog krova ili prozora ustrele zato što sam pisao pisma protiv Miloševića, Koštunice, Tadića, Đelića.
Tu su u stroju i plašljivi novinari i neki propali ili lako podmitljivi naučnici, večite asistentkinje i sekretarice i tzv. suncokreti, kameleoni i dr.
Tu su i neki poznati čankolisti separatisti pod firmom globalist, kao i neke uspaljene feministkinje, osim već ostarelih, koje pokušavaju po klinikama da se veštački oplode uz skupe pare ovog ludog društva.
Mnoge strukture društva uključene su u sprovođenje presude, na čelu sa Kancelarijom predsednika Republike. Ni ovde ne cvetaju ruže. I ovde ima i tajkuna i majmuna. Zato, jedino nije moja krivca što Boris Tadić nije pročitao nijedno moje pismo, čak ni moju knjigu. To su sakrili od njega da se ne bi previše potresao.
U svojim romanima „Luda kuća“ i „Vratiću se posle smrti“ ukazao sam da je predsednik usamljen, kao uramljena slika impotetntnog sveca, dok savetnici kolo vode.
Sve naše grehove nikada nam neće oprostiti poslednji Srbi sa kojima se ja neprekidno družim u mojim knjigama.
Izgleda da osuda moje ličnosti na civilnu smrt neće biti dovoljno efikasna i trajna.






















KADA VIŠE NE BUDE NIJEDNOG SRBINA, U MOJOJ ZADUŽBINI I U BIBLIOTECI UJEDINJENJIH NACIJA U NJUJORKU, BIČE RAVNO STO MOJIH KNJIGA, UDŽBENIKA, MONOGRAFIJA, ROMANA, SONETNIH VENACA, PESAMA, STUDIJA, ČLANAKA, PISAMA, APELA.
U SVIM KNJIGAMA, NA KORICAMA, STAJAĆE UPOZORENJE:

„SPREČITE LINČ PROFESORA MLADENOVIĆA“
ZAŠTITE NJEGOVE IDEJE.
ONE SU VEČNE!

OVO JE POSLEDNJA PORUKA
„ZADUŽBINE PROFESORA MLADENOVIČA“,

BUDITE I VI ČLAN ZADUŽBINE!