eto vidis u tome smo slicni, i ja se ne lozim previse na to zlato i ne skupljam zlatni novac nikako ali volim ga zato sto je najbolji materijal za sacuvati i jako mi je drago kad uzmem neku zlatnu kovanicu i gledam savrsenu vidljivost detalja i sl. a da se razumijemo pa nije ni ovaj porucnik3 lud da ga preprodaje trgovcima naravno da ce biti u gubitku, ali pogledajte kako prodaja ide na ovim internet aukcijama, recimo 1/4 krugerranda (8,48 grama) ode automatski za 225 eura sto je cak i malo vise nego cijena zlata na berzi, a naravno da ce biti u gubitku i ako ode u neku zlataru...iako znam pouzdano da ovde najvise daje zlatarna Celje, otkupljuju oko 15 eura po gramu a ove privatne zlatare znacajno manje. dok za kilogram srebra mozete dobiti oko 150 eura tako da...al u svakom slucaju treba znati sta se kupuje. iako bi ja kad bi ulagao te pare u srebro uzeo crnogorske perpere i tako znao da definitivno necu biti u nekom velikom gubitku, ali bi sigurno bilo mnogo daleko od 1 kilograma hehe
Нисам сигуран да ли је то богатство детаља резулат неке посебне особине злата или просто чињенице да је златном новцу (као симболу престижа државе и владара) поклањана већа пажња него сребрном и бакарном. Негде сам прочитао, на пример, да су калупи коришћени за ковање полу-суверена, кад би се донекле истрошили од употребе, коришћени после тога за ковање шестопараца (само аверс, реверс се разликовао).
Оно што мене интригира код златног новца (и сребрног пре 1870.) је што је само злато било новац; вредност златника није зависила од деноминације, владара или државе, већ само од тежине (и чистоће) злата у њему. Могао си да га претопиш или исечеш на делове, и опет би имао исту вредност. Исто то важи и за сребро пре преласка на златни стандард, у 1870-им. (Кажу да су американци, у недостаку ситног кованог новца, секли шпански долар (од 8 реала) на 8 комада, и сваки комад је вредео тачно један реал, тј. осмину долара.)
Да не би били 100% off topic, да додам да је улагање у сребро релативно уобичајено (и понекад врло исплативо) у земљама које немају ПДВ на инвестиционо сребро, пре свега у УСА. (Милијардер
Ворен Бафет је на пример у једном тренутку “држао” неколико милиона унци сребра).
Поред полуга и модерних инвестиционих кованица од једне унце, популарно је улагање у тзв “junk silver” – оптицајни новчићи ковани пре 1964. год који садрже 90% сребра а немају нумизматичку вредност, и продају се што би ми рекли "на киле" (тј. код њих на унце). Кад би код нас постојало слично тржиште, претпостављам да би двадесетице и педесетице из '38-е биле наш пандан за “junk silver”. Да би се то догодило, тржиште би морало да буде либерализовано а ПДВ укинут, што је мало вероватно пошто и у ЕУ постоји ПДВ на сребро.
). Верујем да је код вас било много горе, ал' да не одемо сад у политику...
