Albanska narodna pjesma o Kosovskom boju

Q. in perpetuum hibernum

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
88.084
Velika većina albanske istoriografije o Kosmetu, a i poneke strane koja dijeli autohtonistički vid Kosovskih Albanaca, se zasniva na etnološkom radu Selamija Puljahe, poznatog albanskog turkologa, još iz vremena komunizma.

Naime, S. Puljaha (rad počeo 1974. godine) tvrdi da je srpska istoriografija mahom nacionalno-romantičarska, da se bazira gotovo isključivo na narodnom predanju, uz možda samo neku potporu pojedinog istorijskog izvora; a da se pogotovo takav pristup srpskih i svjetskih (koji su uglavnom preuzeli od Srba istorijske podatke) istoričara može zapaziti na primjeru Kosova. S druge strane, dr Puljaha se poziva na jednu od najpoznatijih albanskih narodnih pjesama (i to samo jednu), ne mareći za svoj odnos srpskom narodnom epskom pjesništvu. Tu najpoznatiju albansku narodnu pjesmu o Bitki na Kosovu Polju iz 1389. godine objavio je dr Adem Handžić (radio istraživačke radove na Kosovu i Metohiji nešto prije Puljahe), na koga se Puljaha referiše.

Puljaha tvrdi da arhaičnost albanskog jezika pjesme koju ću dole postaviti (u prevodu na moderni srpski jezik) predstavlja dokaz o autohtonosti Kosmetskih Šiptara (što je danas možda nekorektan termin) još u vreme srpske srednjovjekovne države. Ovu pjesmu je zabilježio za nas i preveo na srpskohrvatski istoričar Gligorije Elezović, između Dva svjetska rata, od jednog poznatog kačaka koji je bio zatočen. Međutim, hajdemo pogledati šta to Albanci pjevaju o Kosovskome boju:

Mnogo mu je vojske palo:
Pogibe mu šehislam,
Šehislam zajedno sa sinovcem;
Pogibe mu sadrazem,
Sadrazem zajedno sa sinom.
Vrlo mi se vojska umorila,
Dim i maglu Gospod beše stvorio,
Nigde drug druga ne vidi.
Gle, šta tad uradi sultan Murat!
Ruke je na molitvu podigao:
„Bože, koji si pravedan,
Rasteraj mi ovu maglu,
Da ja vidim gde mi je vojska.“
Na to mi se magla beše rasturila;
Svu je vojsku care iskupio:
„Jeste li se, deco, umorili,
Il' se vama dojadilo, il' ste mnogo izginuli?
Nismo, babo, zamoreni, nit' se nama dojadilo,
Al' nas je mnogo izginulo:
Pogibe nam šehislam,
Šehislam zajedno sa sinovcem,
I pogibe sadrazem,
Sadrazem zajedno sa sinom.“
Mnogo se sultanu beše zažalilo,
U boga se beše zakleo:
„Ja borbu prekinuti neću,
Dok ne bude krvi do grla.“
Gle šta veli sultan Murat:
„Čujete li me, bre deco“, beše im rekao,
„Ako je kod od vas tuđu zamuku pojeo,
Odvojte se na stranu“, reče im,
„Jer nam bitka srećno ne ide:
Vi, koji nista klanjali po pet puta,
Odvojite se na stranu,
Jer nam borba srećno ne ide.“
Na to mu je vojska rekla:
„Mi tuđu zamuku nismo jeli,
Ni pet vakta namaza nismo propustili.“
Tu se jedan vojnik izdvojio:
„Ja sam, babo, jednu jabuku našao,
Reka ju je nosila;
Ja sam tu jabuku uzeo,
Samo sam je jednom zagrizao,
I evo mi je u džepu.“
Vidi šta veli sultan Murat:
„Primite se uz reku, bre deco“, rekao im beše,
„Pa uz reku da idete,
I tu jabuku da nađete;
Gospodaru jabuke da kažete,
Oproštaj da mu tražite.
Ako vam je ne alali,
A vi mu podajte groša koliko htedne.“
Uz reku pođoše,
Pa ti jabuku nađoše,
Na obali reke jabuka je bila,
Gospodara jabuke nađoše,
I, gle, šta mu rekoše:
„Mi smo ti uzeli jednu jabuku,
Hoćeš li nam je alaliti?“
Nikako im jabuku ne htede pokloniti,
„Traži koliko hoćeš groša“, rekoše mu,
„Prodaj nam je za novac.“
„Za pare vam je nikako prodati neću,
Već ako hoće car da me učini sadrazemom.“
Tako kazaše sultanu:
„On nama jabuku nije poklonio,
Niti nam je za groše hteo prodati,
Već ako hoće sultam da me uzme za sadrazema.“
„Otidite“, reče im sultan,
„Toga ovde da mi dovedete.“
Otišli su i uzeli ga,
Pred cara ga doveli.
Car ga učinio sadrazemom,
Povešao mu ordenje.
Gle, šta im sultan rekao:
„Spremite se, bre deco“, reče im,
I, da vidiš, vojska se spremi.
Sva je avdes uzela
I među sobom sva se alalila,
Pa je odmah bitka započela.
Nigde im se Srbin odupreti ne može.
Kliknite za proširenje...

Pa na Goleš kad su pali,
Nigde vode naći ne mogoše.
Vrlo mi se vojska žedna umorila,
I tad su mi caru kazali:
„Vrlo nas je žeđa umorila,
Nigde vode naći ne možemo.“
Tada, šta je car učinio?
Ruke na molitvu je digao:
„Ej ti, bože, koji si pravedan,
Daruj mi jednu vodu.“
Pa rukom beše udario po jednom kamenu,
I odmah mu Gospod vodu darova.
Sva se vojska vode napila,
I stoka je vodu pila;
I preteče vode nepopijene.
Lepo onde avdes uzeše,
I namaz onde otklanjaše;
Lepo se tude odmoriše.
Ponovo se vojska diže,
Odmah je bitku započela.
Nigde ih Srbin dočekati ne može.
Kad su pali kod Ferizovića,
Velika je vrlo bitka bila.
Krv je išla do grla,
Preturala magarad s drvima.
I bog mu molitvu usliša.
Kletva sultanova ispunila se.
Kad su otišli više Prištine,
Tu mi sultan beše izašao,
Šatore je tu razapeo.
Uzeo je durbine pa gleda,
On osmatra Čičavicu.
Sedam kula je onde video,
Onde behu sedam baljoza.
Gleda care one kule,
Sve kule frenđije imađahu,
Imađahu jednu do druge.
Tu mi care sadrazema dozva:
„Da mi kažeš, šta su ove kule,
Što imaju frenđije jednu do druge?“
Tu caru rekoše:
„Tamo su sedam baljoza,
Dan iz dana među sobom se biju,
Zato su oni frenđije načinili.“
Na to car beše poslao (poruku) Milošu Kopiliću:
„Ključeve od devet gradova da mi pošalješ
I da mi se predaš,
Ili ću ratovati s tobom.“
Tako pismo Milošu je otišlo.
Pismo beše primio i čita ga.
Šta mu je tada kazala žena:
„Šta je, Milošu, šta ti knjiga kaže?“
Tad joj Miloš knjigu kazivao:
„Da je car u Kosovo došao,
I on hoće s nama da ratuje,
Pa ja ne znam šta da radim.“
Tada Miloševa žena reče:
„Hajd' Milošu, nemoj se brinuti,
Jer nam ni car ništa ne može.“
Miloš se beše naljutio,
Svoju ženu šakom udario,
Osam zuba na zemlju joj sručio.
Tad mi Miloš ustade,
Pa se baci lepoj atkinji na leđa,
Pa ode u Peć kralju,
Te kazuje svome kralju:
„Sultan je kod Prištine stigao.
On, reče, traži boj.
Kako veliš?“, rekao je on kralju
Tad kralj beše rekao:
„Bolje je da se mi predamo,
Jer nećemo moći da se bijemo.“
Kliknite za proširenje...

U narodnoj pjesmi albanskoj o Bici na Kosovu nema ni riječi o Albancima, a otkrivanje sadržaja pjesme pokazuje neosnovanost neobjektivnih Puljahinih tvrdnji.

Štaviše, ispada da su i Albanci sami bili ubjeđeni da su Srbi nekada bili autohtoni i većinski narod kosovsko-metohijske oblasti, jer su i najveći srbomrsci među njima išli sa puškama i noževima u krvavi boj protiv srbijanskih, crnogorskih i jugoslovenskih neprijateljski nastrojenih vlasti, pjevajući pjesme o srpskom junaštvu na Kosovu i kako će Srbi jednoga dana vratiti Kosovo... z:D

P.S. Podebljao sam Ferizović zato što u originalu pjesme stoji Ferizoviq, kako su Albanci do nedavno ono što mi zovemo danas 'Uroševac' i zvali, koristeći i srpski naziv za to mjesto, a ne današnji kosovarski neologizam (Ferizaj(i)) koji je izmišljen kako bi se ukrilo srpsko porijeklo naziva.
 
Poslednja izmena:
NickFreak:
Pa Srbi jesu autohtoni na Kosovu ali od 12-og veka.
Jer ga je Stefan Nemanja osvojio od Grka.
Ali Albanci pristižu polako posle Čarnojevića ali ne ostvaruju apsolutnu dominaciju do skorašnjih vremena.
Kliknite za proširenje...

Stefan Nemanja ga jeste u XII veku pripojio srpskoj državi, ali delovi su i ranije ulazili u sastav Srbije, a Srbi i pre Nemanjinog osvajanja živeli su tamo
 
Armanj:
Vo VIzantija nema Grci tuku Romei
Kliknite za proširenje...

Ali već od Justinijanovog vremena grčki element preovladava nad latinskim. Jesu Romeji, ali isto toliko i Grci. Kao kada bi rekao da Jugosloveni uopšte nisu bili Hrvati, Srbi, Slovenci... Naravno u Vizantiji je situacija bila nešto drugačija, gde su kao integracioni faktori pravoslavlje i romejstvo ujedinjavali mnogobrojne raznorodne narode
 
Rechke:
Ali već od Justinijanovog vremena grčki element preovladava nad latinskim. Jesu Romeji, ali isto toliko i Grci. Kao kada bi rekao da Jugosloveni uopšte nisu bili Hrvati, Srbi, Slovenci... Naravno u Vizantiji je situacija bila nešto drugačija, gde su kao integracioni faktori pravoslavlje i romejstvo ujedinjavali mnogobrojne raznorodne narode
Kliknite za proširenje...


Tocnoz:), zosto sme sega tolku razedinetiz:(
 
podgorickimali:
Ja mislim da su u to doba albanci i srbi koegzistirali lagano na kosovu s tim sto su i jedni i drugi bili pravoslavci - hriscani.
Kliknite za proširenje...

Albanci jesu bili pravoslavni ili katolici u to vreme ..

P.S. Podebljao sam Ferizović zato što u originalu pjesme stoji Ferizoviq, kako su Albanci do nedavno ono što mi zovemo danas 'Uroševac' i zvali, koristeći i srpski naziv za to mjesto, a ne današnji kosovarski neologizam (Ferizaj(i)) koji je izmišljen kako bi se ukrilo srpsko porijeklo naziva.
Kliknite za proširenje...
Milsim da prema vjeru uzeli i imena pogotovo prezimena , jedan primer od 1885 godine :
ovo je od vase stranice , Albanci u Crkvi ovde prezimena su VIÇ ili IÇ .. moze biti to razlog ??
nnpu6t.jpg
 
Poslednja izmena:
Arberi:
Albanci jesu bili pravoslavni ili katolici u to vreme ..


Milsim da prema vjeru uzeli i imena pogotovo prezimena , jedan primer od 1885 godine :
ovo je od vase stranice , Albanci u Crkvi ovde a prezimena su VIÇ ili IÇ .. moze biti to razlog ??
nnpu6t.jpg
Kliknite za proširenje...

akako bi glasila albanska prezimena, kada se na osnovu natpisa ispod slike vidi da su izvedena od srpskih imena?
PS mnogi stari ljudi sa Kosova i Metohije pričali su mi da su nekada i poneki Srbi nosili ove albanske bele kape, tako da...
 
Rechke:
akako bi glasila albanska prezimena, kada se na osnovu natpisa ispod slike vidi da su izvedena od srpskih imena?
PS mnogi stari ljudi sa Kosova i Metohije pričali su mi da su nekada i poneki Srbi nosili ove albanske bele kape, tako da...
Kliknite za proširenje...

Pa ko sto rekoh , prema vjeru su uzeli i imena i prezimena inace , idemo dalje
Isto vasa stranica sa wikipedije , pise da nekada nismo bili neprijateli nego blizi :)
Narodna predanja o zajedničkom poreklu ili nekim zajedničkim precima postoje i kod Srba i kod Albanaca. Po tradiciji, plemena severne Albanije smatraju sebe za srodnike crnogorskih plemena.[2] Postoje predanja o tome da su neka crnogorska i neka albanska plemena narasla od jednog lica, odnosno razgranala se od rođene braće. Tako su, na primer, albanski Krasnići i crnogorski Vasojevići, prema predanju, dva plemena narasla od dva rođena brata.[3]
Obilić [uredi - уреди]
http://sh.wikipedia.org/wiki/Srpsko-albansko_prijateljstvo
Miloš Obilić

Miloš Obilić (alb. Milush Kopiliqi) je bio srednjevekovni vitez, kojeg slave i srpska i albanska narodna epska poezija.[4][5] Najpoznatiji je po tome što je tokom Kosovske bitke ubio turskog sultana Murata I.
Kliknite za proširenje...



P.S. a SLIKE IMA JOS OD CRKVE SVE BELE KAPE .
 
Arberi:
Pa ko sto rekoh , prema vjeru su uzeli i imena i prezimena inace , idemo dalje
Isto vasa stranica sa wikipedije , pise da nekada nismo bili neprijateli nego blizi :)




P.S. a SLIKE IMA JOS OD CRKVE SVE BELE KAPE .
Kliknite za proširenje...

prijatelji jesmo bili, dok se vi niste usled turčenja udaljili i zakrvili sa svima koji žive u vašem susedstvu. Čast izuzecima

PS ako možeš nekako pošalji mi te slike, na pp ili kako već hoćeš
 
podgorickimali:
Ja mislim da su u to doba albanci i srbi koegzistirali lagano na kosovu s tim sto su i jedni i drugi bili pravoslavci - hriscani.
Kliknite za proširenje...

To jeste tačno ali je njihova domovina bila tada Epir.Ratovali su zajedno sa srpskom vojskom.
Verujem da ih je bilo na Kosovu ali ne u ovom broju jer postoje i dokumenta koja to ne pokazuju.
Naravučenije Srpsko Albanski odnosi su bili daleko prisniji u našoj prošlosti nego danas.
 
Original postavio NickFreak Pogledaj poruku
Pa Srbi jesu autohtoni na Kosovu ali od 12-og veka.
Jer ga je Stefan Nemanja osvojio od Grka.
Ali Albanci pristižu polako posle Čarnojevića ali ne ostvaruju apsolutnu dominaciju do skorašnjih vremena.
Grka???

To je istorijski dokazano ako opet nađeš Arman Makedone idi na pdf alternativna istorija pa dokazuj da su to bili Armani.Po opštem saznanju to su bili Grci ili su ih pak Sloveni tako zvali.
 
NickFreak:
Original postavio NickFreak Pogledaj poruku
Pa Srbi jesu autohtoni na Kosovu ali od 12-og veka.
Jer ga je Stefan Nemanja osvojio od Grka.
Ali Albanci pristižu polako posle Čarnojevića ali ne ostvaruju apsolutnu dominaciju do skorašnjih vremena.
Grka???

To je istorijski dokazano ako opet nađeš Arman Makedone idi na pdf alternativna istorija pa dokazuj da su to bili Armani.Po opštem saznanju to su bili Grci ili su ih pak Sloveni tako zvali.
Kliknite za proširenje...

"To je istorijski dokazano ako opet nađeš Arman Makedone idi na pdf alternativna istorija pa dokazuj da su to bili Armani.Po opštem saznanju to su bili Grci ili su ih pak Sloveni tako zvali."

A, SHTA cemo sa: "Zakonikom Cara Dushana", clan 34., i clan 39;

da ne pominjemo "HRISOVULU" Urosha II, u vezi dara manastiru Banjskog.

ili 'HRISOVULU" Cara Dushana iz 1348 o daru manastiru Sv.Arhangel Mihailo kod Prizrena.
----------------------------------------------------------------------------------------------
A, sta mislite koja je veza izmedzu Brankovice i Brankoveane iz Vlashke.

O,rodu BALSHA (Balshicima) mislim da ste dovoljo upuceni.
 
D-1:
"To je istorijski dokazano ako opet nađeš Arman Makedone idi na pdf alternativna istorija pa dokazuj da su to bili Armani.Po opštem saznanju to su bili Grci ili su ih pak Sloveni tako zvali."

A, SHTA cemo sa: "Zakonikom Cara Dushana", clan 34., i clan 39;

da ne pominjemo "HRISOVULU" Urosha II, u vezi dara manastiru Banjskog.

ili 'HRISOVULU" Cara Dushana iz 1348 o daru manastiru Sv.Arhangel Mihailo kod Prizrena.
----------------------------------------------------------------------------------------------
A, sta mislite koja je veza izmedzu Brankovice i Brankoveane iz Vlashke.

O,rodu BALSHA (Balshicima) mislim da ste dovoljo upuceni.
Kliknite za proširenje...

Sve go Armnj Makdnj, od Adm i Ev, do danas.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Priča o dve zavere
Odgovora
5
Pregleda
165
Nina
Nina
Nina
Priča o Srpskoj svetoj gori
Odgovora
0
Pregleda
119
Nina
Nina
Neno
Strogo poverljivo: CIA o poreklu Albanaca
2
Odgovora
25
Pregleda
543
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top