Ugao gledanja

gost 114527

gost 114527

Veoma poznat
Poruka
14.555
Zamalo juče nisam poginula...nije bitno ni kako ni šta...ali je stvarno bilo mnogo blizu.Nisam bila svesna sve dok nije bilo gotovo, ali prvo što mi je posle tog događaja palo na pamet jesu bila lica moje porodice kad im budu javljali da mene više nema...posle toga sam počela da plačem...nisu to bile neke krokodilske suze, već neke sitne..tresla sam se...smirila sam se...i posle toga nastavila normalno da živim...samo sa jednom razlikom...više nikad neću razmišljati o životu na način na koji sam to pre radila...da li je vama nešto nekada promenilo život i gledanje na isti??
 
uff ne.. josh se nije desio takav dogadjaj koji bi promenio moj pogled na zhivot.....jok..

al i meni se jednom desilo, zamalo da me udari struja, al ja nisam ni bila svesna i tek kasnije kad mi cale reko da sam mogla da poginem ja pochela da plachem.. :mrgreen: ne zato shto sam zamishljala njihovu reakciju, nego shto bi mi bilo krivo da me nema vishe.. :mrgreen:
 
ANARHO_SISTEM:
Zamalo juče nisam poginula...nije bitno ni kako ni šta...ali je stvarno bilo mnogo blizu.Nisam bila svesna sve dok nije bilo gotovo, ali prvo što mi je posle tog događaja palo na pamet jesu bila lica moje porodice kad im budu javljali da mene više nema...posle toga sam počela da plačem...nisu to bile neke krokodilske suze, već neke sitne..tresla sam se...smirila sam se...i posle toga nastavila normalno da živim...samo sa jednom razlikom...više nikad neću razmišljati o životu na način na koji sam to pre radila...da li je vama nešto nekada promenilo život i gledanje na isti??
Kliknite za proširenje...

Znaci kvrcnulo ti konacno nesto z:D
Shvatio sam koliki su ovde idioti da nikog ne zale kada je jedan drug poginuo...Dosli su mu na sahranu cisto onako i tu videli njegove sestre i posle par sati od sahrane poceli da ih muvaju,njega ko hebe i udri brigu na veselje...
Lepo je Tudjman govorio,da nam se treba zadati takav udarac,da prakticno nestanemo...
 
ANARHO_SISTEM:
Zamalo juče nisam poginula...nije bitno ni kako ni šta...ali je stvarno bilo mnogo blizu.Nisam bila svesna sve dok nije bilo gotovo, ali prvo što mi je posle tog događaja palo na pamet jesu bila lica moje porodice kad im budu javljali da mene više nema...posle toga sam počela da plačem...nisu to bile neke krokodilske suze, već neke sitne..tresla sam se...smirila sam se...i posle toga nastavila normalno da živim...samo sa jednom razlikom...više nikad neću razmišljati o životu na način na koji sam to pre radila...da li je vama nešto nekada promenilo život i gledanje na isti??
Kliknite za proširenje...

Dovoljna je sekunda nepaznje da ti se nesto desi. Mnogi nijesi svjesni toga.

Drago mi je sto si to shvatila, a jos vise drago sto nijesi...daleko bilo.
 
Da, par dogadjaja me je nateralo, bukvalno, da razmisljam o zivotu drugacije nego ranije. Ocigledno da shvatimo sta imamo i sta mozemo izgubiti tek kada dodjemo u poziciju moguceg gubitka ili kad ostanemo bez neceg vaznog.
 
nesto slicno mi se desilo pre oko 3 meseca.....do tada sam imala neku verziju kao ''ma bas ce od toliko ljudi meni nesto da se desi''....i tada sam promenila misljenje,shvatila sam da nisam u pravu....pre tog dogadjaja se uopste nisam cuvala,niti sam razmisljala sta-bi-bilo-kad-bi-bilo....jednom sam nonsalantno prelazila prugu dok je voz bio na 15 metara od mene.....(mrzelo me da cekam)....sada to nikada ne bih uradila....tek sada shvatam koliko sam srece u pojedinim situacijama imala....strasno....
 
ANARHO_SISTEM:
Zamalo juče nisam poginula...nije bitno ni kako ni šta...ali je stvarno bilo mnogo blizu.Nisam bila svesna sve dok nije bilo gotovo, ali prvo što mi je posle tog događaja palo na pamet jesu bila lica moje porodice kad im budu javljali da mene više nema...posle toga sam počela da plačem...nisu to bile neke krokodilske suze, već neke sitne..tresla sam se...smirila sam se...i posle toga nastavila normalno da živim...samo sa jednom razlikom...više nikad neću razmišljati o životu na način na koji sam to pre radila...da li je vama nešto nekada promenilo život i gledanje na isti??
Kliknite za proširenje...

Apsolutno te razumem. Meni se to isto jednom desilo. I jako je jezivo kada shvatis da si mogao ono vreme koje si proveo gledajuci tv i visio na netu da provedes sa svojim prijateljima i porodicom. Bar ja tako gledam...
 
ANARHO_SISTEM:
Zamalo juče nisam poginula...nije bitno ni kako ni šta...ali je stvarno bilo mnogo blizu.Nisam bila svesna sve dok nije bilo gotovo, ali prvo što mi je posle tog događaja palo na pamet jesu bila lica moje porodice kad im budu javljali da mene više nema...posle toga sam počela da plačem...nisu to bile neke krokodilske suze, već neke sitne..tresla sam se...smirila sam se...i posle toga nastavila normalno da živim...samo sa jednom razlikom...više nikad neću razmišljati o životu na način na koji sam to pre radila...da li je vama nešto nekada promenilo život i gledanje na isti??
Kliknite za proširenje...

Aha, i ponovo 31.12.2008. godine.Kada sam se ujutro probudio posle pijanke i saznao da sam se vratio polu gol, cale je poceo da mi prica...Kako sam ja mogao napolje da umrem smrzavajuci se, a oni unutra gledaju TV, nesvesni sta im se sinu dogadja napolju.
Definitivno me promenilo iz korena.
 
i ja sam imala trip da cu da umrem,ali je to ispraceno na forumu sa podosta smeha,iako sam bila smrtno ozbiljna
i iskreno,u tom trenutku sa pomislila,o boze,kakve su mi siske,buduci da je decko koji mi se svidja sedeo za stolom pored
ne, zezam se,pokusala sam da shvatim sta mi se to desava
samo to
posle mi je sve krenulo cak i nizbrdo
ja sam nepopravljiva
 
Poslednja izmena:
Nije mi se skoro nikad desio takav trenutak, jako značajan, or something...
Gledanje na život varira, nikada nije isto, ali sadrži jedan dubok, čvrst koren, koji se, naravno, ne menja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top