Laboratorijske analize-informativno i uopsteno
Prikazujem rezultate 1 do 6 od 6

Tema: Laboratorijske analize-informativno i uopsteno

  1. #1
    Gost 36589 nije na forumu
    je ono za cim ti umires a nikada neces biti :
    Domaćin
    Učlanjen
    20.06.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.161
    Reputaciona moć
    0

    Post Laboratorijske analize-informativno i uopsteno

    Dragi korisnici, s obzirom da cesto postavljate pitanja o laboratorijskim analizama, koja za sta sluzi i koje su normalne vrednosti, evo jednog teksta kog sam preuzela i stavila ovde a koji ce vam biti od koristi !


    Pozdrav !

    (molim kolege moderatore da dopunjavaju ovu temu kako bi bilo sto vise koristnih informacija)
    Poslednji put ažurirao/la Gost 36589 : 23.12.2009. u 09:45



  2. #2
    Gost 36589 nije na forumu
    je ono za cim ti umires a nikada neces biti :
    Domaćin
    Učlanjen
    20.06.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.161
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Laboratorijske analize-informativno i uopsteno

    PRAVILA
    Prilikom davanja urina i krvi na analizu, potrebno je poštovati određena pravila.
    Urin - Prvi jutarnji urin se uzima u sterilnu posudu pri čemu je neophodna odgovarojuća higijena pacijenta.
    Krv - Prilikom davanja krvi na analizu ne treba uzimati hranu 12 sati pre vađenja krvi, a može da se pije voda i čajevi bez šećera. Ujutro, pre vođenja krvi ne sme se ništa jesti, piti, pušiti i uzimati lekovi.

    Normalne vrednosti krvi

    To su vrednosti koje pokazuju statistički nivo pojedinih parametara krvi kod većeg dela zdrave, odrasle populacije. Kad pacijent dobije podatak da njegovi nezultati "nisu normalni", reč je o odstupanju od tih normalnih vrednosti i ne mora značiti da se na osnovu toga može sa sigurnošću ustanoviti kakva je vrsta promena nastupila: lekar će tek uz druge dijagnostičke procedure moći da kaže šta takav rezultat znači u svakom pojedinačnom slučaju.


    Kompletna krvna slika

    Zašto se obavlja ova analiza?
    Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama.

    Kada se vrši testiranje?
    Kao deo rutinskog lekarskog pregleda.

    Uzorak?
    Krv se uzima iz vene ruke ili jagodice prsta, odnosno iz pete kod novorođenčadi.


    Broj belih krvnih zrnaca

    Šta testiramo?
    Bela krvna zrnca se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija. Kada je njihov broj uvećan, to ukazuje da telo proizvodi veći broj ovih ćelija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama. Ako je njihov broj manji, povećava se rizik od infekcije. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se i kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takođe može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize.

    Zašto se obavlja ova analiza?
    Ako lekar sumnja da se radi o infekciji ili alergijskoj reakciji, ali i u slučajevima praćenja efekta preduzetog lečenja (kod primene lekova koji smanjuju broj belih krvnih zrnaca).

    Kada se vrši testiranje?
    Ono je najčešće deo celokupnog pregleda krvi (kompletna krvna slika), zajedno sa brojem eritrocita i trombocita.

    Uzorak?
    Iz vene na ruci ili jagodice prsta, ili iz pete kod novorođenčadi.


    Hemoglobin

    Hemoglobin je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On je "nosač" kiseonika u krvi. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika.


    Krvne pločice

    Krvne pločice ili trombociti su po veličini mnogo manje od belih ili crvenih krvnih zrnaca, a imaju ulogu zaustavljanja krvavljenja kada dođe do oštećenja krvnih sudova.

    Normalne vrednosti parametara KS
    :

    rbc(eritrociti) - žene 3.86 - 5.08x1012/l
    - muškarci 4.34 - 5.72x1012/l

    Hb - žene 119 - 157 g/l
    - muškarci 138 - 175 g/l

    Htc - žene 0.356 - 0.470 l/l
    - muškarci 0.41 - 0.53 l/l

    MCV 83 - 97.2 fl
    MCH 32.9 pg
    MCHC 320 - 360 g/l
    RDW 9.0 - 13.8 %

    wbc(leukociti) - 3.4 - 9.7x109/l
    Eozinofili 0 - 7%
    Baziofili
    -nesegmentirani 0 - 1 %
    -segmentirani 0 - 2 %

    Limfociti 20 - 46 %
    Monociti 2 - 12 %

    plt (trombociti) - 158 - 424x109/l
    MTV 6.8 - 10.4 fl
    (MTV je isto što i MPV)


    Test na mokraćnu kiselinu

    Zašto se obavlja ova analiza?
    Ovo ispitivanje se vrši kako bi se ustanovio nivo mokraćne kiseline u telu. Ona je, inače, proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Ako je nivo mokraćne kiseline nizak, znači da nema nikakvih posebnih simptoma, dok povišeni nivo dovodi do njenog taloženja u tkivima. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to čini na dva načina: dve trećine preko mokraće, a jednu trećinu putem stolice.

    Kada se vrši testiranje?
    U slučaju povišenog stvaranja mokraćne kiseline javlja se giht, odnosno taloženje mikrokristala prvenstveno u zglobovima. Razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti i smanjena sposobnost bubrega da je izluči. Visoke vrednosti se zapažaju i kod pojedinih oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnoći, kod alkoholičara, u Daunovom sindromu, kod trovanja olovom, loše ishrane, bolesti jetre, kod gojaznosti i psorijaze. Stres i izuzetno naporne fizičke aktivnosti, kao i oštećenje funkcije bubrega takođe dovode do njenog porasta. Pojedini lekovi, a pre svih terapija citostaticima ili zračenjem kod pojedinih vrsta raka podiže ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja tumorskih ćelija iz kojih se oslobađa purin, a samim tim i mokraćna kiselina.

    Uzorak?
    Krv se uzima iz vene na ruci.


    Glukoza

    Zašto se obavlja ova analiza?
    Da bi se odredilo da li je ili nije nivo glukoze u krvi u normalnim granicama, što pomaže u otkrivanju dijabetesa ili hipoglukemije.

    Kada se vrši testiranje?
    Nekoliko puta godišnje u slučajevima kad neko stalno obavlja poslove praćene stresom, a koje prate simptomi hiperglukemije i hipoglukemije i u trudnoći. Kod dijabetičara se nivo glukoze u krvi mora meriti i po nekoliko puta dnevno.

    Uzorak?
    Krv se uzima iz vene na ruci, a oni koji sami mere nivo glukoze iz jagodice prsta.


    Bilirubin


    Dobija se razaranjem hemoglobina. Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca.

    Retko je povišen i u drugim slučajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija. Pojedini lekovi koji oštećuju jetru takođe mogu da dovedu do povišenja nivoa bilirubina.


    Kalcijum


    Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoničnog rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem (pre svega paraštitastih žlezda), unosa namirnica koje sadrže kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega.

    Povišen je kod visoke koncentracije nivoa hormona paraštitaste žlezde, kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima, kod viška vitamina D, dugotrajne imobilizacije tj. svih bolesti praćenih razgradnjom kostiju.

    Može biti i sniženih vrednosti u slučaju kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D, insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja količine belančevina u organizmu, upale pankreasa.


    Hlor

    Predstavlja neorganski anjon u vanćelijskoj tečnosti. Izuzetno je važan za održavanje kiselinskobazne ravnoteže u organizmu. Ukoliko se gubi dolazi do alkaloze (baznosti), kao u slučajevima povraćanja, proliva, ozbiljnije insuficijencije bubrega sa gubitkom soli, hroničnog plućnog emfizema, šećerne bolesti, prekomernog znojenja, poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, metaboličke alkaloze. Kada se hlor preterano konzumira ili zadržava u organizmu dolazi do ispoljavanja acidoze (kiselosti). To se viđa pre svega kod bubrežnih bolesti, dehidratacije (gubitka tečnosti iz organizma) i preteranog lečenja fiziološkim rastvorom.


    Holesterol


    Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.

    Povišen je kod ishrane bogate masnim materijama, loše kontrolisane šećerne bolesti, snižene funkcije štitne žlezde, hroničnog oštećenja jetre (upala, ciroza) i bubrega (nefrotski sindrom). I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi.

    Smanjen je kod pothranjenosti, anemije, akutnog hepatitisa i ponekad hipertireoze i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde ...


    Kreatin kinaza (CPK)


    CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje ćelijskog metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni i srčani mišići i mozak. Stoga se njegovo povišenje nivoa u krvi javlja u svim slučajevima gde bivaju oštećena i razorena pomenuta tkiva srčani infarkt, povrede mišića, mišićne distrofije i premorenost, hipotireoza i moždani udar praćen nekrozom.


    Kreatinin


    Dobija se metabolisanjem kreatina i izlučuje filtriranjem kroz glomerule bubrega. Na osnovu njegove koncentracije u serumu indirektno se može zaključivati o funkcionisanju bubrega tj. njihovoj sposobnosti da iz organizma izlučuju raspadne produkte metabolizma. Povišen je kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije, prepreke u mokraćnim putevima i oštećenja funkcije bubrega nekim lekovima ili otrovima.


    Gama glutamil transpeptidaza ili transferaza (GGT)

    Izrazito je osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Povišena je kod akutnog i hroničnog hepatita [upale oštećenja jetrinih ćelija], ciroze jetre, postojanja opstrukcije u žučnim putevima, primamih ili metastatskih tumora jetre, oštećenja jetre izazvanog alkoholizmom, dekompenzovane srčane bolesti, upale pankreasa i zloćudnom tumoru pankreasa.
    Poslednji put ažurirao/la Gost 36589 : 23.12.2009. u 09:41

  3. #3
    Gost 36589 nije na forumu
    je ono za cim ti umires a nikada neces biti :
    Domaćin
    Učlanjen
    20.06.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.161
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Laboratorijske analize-informativno i uopsteno

    Gvožđe u serumu

    Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina.

    Povišeno je kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, povećanog i ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, različitih vrsta anemija, hemohromatoze i virusne upale jetre. Smanjeno je kod manjka gvožđa prilikom infekcija različitog porekla, oboljenja bubrega (nefroze i hronične bubrežne insuficijencije), u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja ćelija krvi (hematopoeze].


    Gvožđe - sposobnost vezivanja u serumu

    Gvožđe se u telu transportuje spojeno sa belančevinom globulin transferinom ili siderofilinom. Kada u serumu ima manje gvožđa, onda postoji i povećana potreba i sposobnost njegovog vezivanja u serumu npr. kod anemija, krvavljenja, trudnoći i akutnog hepatitisa. Sposobnost vezivanja je smanjena kod visokih vrednosti serumskog gvožđa razaranja crvenih krvnih zrnaca, akutnih i hroničnih infekcija, ciroze jetre, uremije i raka.


    Mlečna dehidrogenaza (LDH)

    Uglavnom je raspoređena u telesnim tečnostima i ćelijama i katalizira međusobno pretvaranje laktata i piruvata.

    Povišena je kod svih stanja praćenih propadanjem tkiva srca, bubrega, skeletnih mišića, jetre, pluća, kože. Takođe i kod raspadanja crvenih krvnih zmaca i nekih tumora.


    Magnezijum

    Prvenstveno je međućelijski elektrolit. Značajan je za prenos signala između nerava i mišića kao i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova.

    Povišenje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomernih količina soli magnezijuma, najčešće intravenski ili u vidu injekcija.

    S obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj ishrani daleko je češći njegov manjak. Javlja se i kod pothranjenosti i gladovanja, gubitka učestalim stolicama, hroničnog alkoholizma i hronične upale jetre.


    Kisela fosfataza

    Nalazi se u visokim koncentracijama u tkivu prostate i crvenim krvnim zrncima. Povišena je kod raka prostate koji se širi van kapsule žlezde ili daje udaljene metastaze, kod leukemije i multiplog mijeloma sa jakim promenama na kostima.


    Alkalna fosfataza

    Visoke koncentracije ovog enzima se nalaze u kostima u rastu, u žuči, i u posteljici trudnica (placenti). Povećanje nivoa u dečjem uzrastu ne govori sigurno o postojanju oboljenja mada, kao i kod odraslih, može da govori o bolestima kostiju (osteosarkom, metastaze, hiperparatireiodizam, Padžetova bolest). Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen, ožiljno tkivo, rak], ali i kod oboljenja jetre i tokom normalne trudnoće.


    Fosfor

    Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem paraštitastih žlezda, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju. Povišen je kod insuficijencije bubrega, hipoparatireoze i hipervitaminoze D, a smanjen kod hiperparatireoze, D hipovitaminoze, hroničnog alkoholizma, oboljenja jetre, poremećaja acidobazne ravnoteže.


    Kalijum

    Izuzetno važan mineral koji direktno utiče na funkciju nerava i mišića, pre svega, u smislu njihove oštećene kontraktilne sposobnosti. Povišen je kod insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, i nagle terapije visokim dozama kalijumovih soli.

    Smanjen je kod slabe ishrane, gladovanja, neadekvatne apsorpcije u organima za varenje ili velikog gubitka povraćanjem ili dijarejom tj. putem bubrega (poremećaji nadbubrežne žlezde, davanje diuretika, metabolička alkaaloza).


    Proteini u serumu

    Pod uticajem je ishrane i funkcije vitalnih organa jetre i bubrega. Uglavnom se uočava smanjenje koncentracije albumina kod pothranjenosti, lošeg varenja, povećanog gubitka putem bubrega, kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti.


    Fibrinogen

    Protein u plazmi koji se sintetiše u jetri. Koristi se kao nespecifični pokazatelj zapaljenske reakcije u organizmu. Povišen je kod bolesti bubrega, infektivnih i reumatskih oboljenja. Snižen je kod akutne i hronične insuficijencije jetre, akcidenata u trudnoći, embolije, metastaza raka prostate i drugih organa, leukemije.


    Natrijum


    Zajedno sa anjonima predstavlja najveći deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje negulišu u velikoj meri raspodelu vode u telu. Povećan je kod deficita vode u telu, traume ili oboljenja centralnog nervnog sistema, a smanjen u slučaju insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, neadekvatnog unosa, preteranog gubitka.


    Transaminaze


    SGOT i SGPT

    Unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oštećenju prvenstveno ovih organa akutna infekcija ili toksično ošćtećenje jetre, infarkt miokarda, ciroza ili rak jetre. SGOT je povišen kod distrofije mišića, dermatomiozitisa i mioglobinurije.


    Trigliceridi

    Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga.

    Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, i što je za savremenog čoveka veoma važno istaći stres.


    Urea

    Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće. Povišena je kod bolesti bubrega čija je funkcija „čišćenja" organizma oštećena u slučajevima nefritisa, postojanja prepreke u mokraćnim putevima, smanjenog bubrežnog krvotoka, stanjima šoka. Smanjene vrednosti se ređe viđaju kod pothranjenosti i insuficijencije jetre.


    Sedimentacija


    Ukazuje na moguće postojanje organskog oboljenja. Ubrzana je kod upala, razaranja ćelija, masivnih trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje).

    Usporena je kod novorođenčeta, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.
    Poslednji put ažurirao/la Gost 36589 : 23.12.2009. u 09:43

  4. #4
    Gost 36589 nije na forumu
    je ono za cim ti umires a nikada neces biti :
    Domaćin
    Učlanjen
    20.06.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.161
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Laboratorijske analize-informativno i uopsteno

    ANALIZA URINA

    Normalan urin je bistrog izgleda, žute boje i kisele reakcije. Sve što odstupa od ovoga, moguć je znak nastanka nekog oboljenja.

    Izgled
    - normalno: bistar izgled
    • Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki upalni proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.

    Boja - normalno: žuta boja
    • Tamnosmeđ urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povećan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan.
    • Crven urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne upalne procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike.

    Reakcija
    - normalno: kisela reakcija
    • Alkalna reakcija - najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju.

    Relativna gustina
    - referentna vrednost (za odrasle) 1,012- 1,025
    • Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura.
    • Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.

    Proteini - normalno: negativni
    • Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog upalnog procesa.

    Glukoza - normalno: negativna
    • Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan s povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara.

    Urobilinogen - normalno: negativan
    Bilirubin - normalno: negativan
    • Pozitivni rezultaii mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.

    Aceton - normalno: negativan
    • Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara.


    SEDIMENT URINA

    Eritrociti sveži - normalno: negativni
    • Pozifivni su najčešće znak prisustva mokraćnih kamenaca ili peska u bubregu i mokraćnim
    putevima.

    Eritrociti bledi - normalno: negativni
    • Pozitivni su najčešće znak skoro preležane infekcije ili hronične bolesti bubrega.

    Leukociti - normalno: do5
    • Broj leukocita do 50 (dosta) ili više od 50 (masa) najčešće ukazuje na neki upalni proces u organizmu.

    Epitelne ćelije pločaste - normalno: malo
    • Ove ćelije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema veći dijagnostički značaj.

    Epitelne ćelije okrugle - normalno: negativne
    • Pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega.

    Bakterije - normalno: negativne
    • Pozitivan nalaz je najčešće znak bakterijske infekcije, a može da bude i posledica nehigijene ili nepravilno uzetog urina - nesterilna posuda.

    Urati amorfni - normalno: negativni
    • Pozitivan nalaz nema dijagnostički značaj.

    Kristali kalcijum-oksalata - normalno: malo
    • Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu.

    Kristali mokraćne kiseline - normalno: negativni
    • Pozitivan nalaz ukazuje na neka oboljenja bubrega.

    Kristali tripl-fosfata - normalno: negativni
    • Pozitivan nalaz može da bude znak bakterijske infekcije.

    Sluz - normalno: negativna ili malo
    • Pozitivan nalaz nema veći dijagnostički značaj.

    Gljivice - normaho: negativne
    • Pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetičara.

    Cilindri - normalno: negafivni
    • Pozitivan nalaz ukazuje na hronično bubrežno oboijenje.

    Spermatozoidi - normalno: negativni
    • Pozitivan nalaz se javlja kod starijih muškaraca i ukazuje na oštećenje prostate.
    Poslednji put ažurirao/la Gost 36589 : 23.12.2009. u 09:44

  5. #5
    Gost 36589 nije na forumu
    je ono za cim ti umires a nikada neces biti :
    Domaćin
    Učlanjen
    20.06.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.161
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Laboratorijske analize-informativno i uopsteno

    KRV-dodatak

    KRV - HEMATOLOŠKI PARAMETRI

    Hemoglobin - normalno: 110-165 g/l
    • Snižene vrednosti su najčešće znak anemije.
    • Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi.

    Eritrociti (crvena krvna zrnca) - normalno: 3,8-5,8 xE12/1
    • Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja.
    • Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi.

    Leukociti (bela krvna zrnca) - normalno: Odrasli-3,8-10; Deca-5-13xE9/l
    • Rezultat niži od granične vrednosti najčešće je znak virusne infekcije, a viši bakterijske.

    Trombociti (krvne pločice zadužene za zgrušavanje krvi) - normalno: 150-400 xE9/l
    • Povećan broj trombocita može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.
    • Sniženi su kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C...

    Sedimentacija eritrocita -normalna:2-12 mm/h mm/2h
    To je nespecifičan parametar.
    • Povećan je kod akutnih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala...
    • Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.


    KRV - BIOHEMIJSKI PARAMETRI

    Izgled seruma - normalan: bistar i svetložut
    • Može biti slabolipemičan (slabozamućen), lipemičan (zamućen) i mlečno lipemi/čan (jako zamućen), što ukazuje na povećanu masnoću u krvi. Često do ovakvih rezultata dolazi jer se pacijent ne pridržava pravila da 12 sati pre davanja krvi ne uzima hranu. Serum može biti i crven zbog hemolize i ikteričan usled povećanih vrednosti bilirubina.

    Glukoza - normalno: 3,5-6,1 mmol/l
    • Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka.

    Stanje bubrega
    Urea - normalno 1,7-8,3 mmol/l
    Kreatinin - normalno: muškarci 62-106; žene 44-80 umol/l
    • Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea, a normalan kreatinin
    može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida.
    • Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.

    Elektroliti
    Natrijum - normalan: 139-154 mmol/l
    • Snižene vrednosti kod bubrežnih bolesnika

    Kalijum - normalan: 3,8-5,3 mmol/l
    • Poviišene vrednosti kod bubrežnih bolesnika

    Stanje zglobova
    Mokraćna kiselina - normalna: muškarci 200-420; žene 140-340 umol/L
    • Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima).
    • Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.

    Masnoće u krvi
    Holesterol Preporučen < 5,2; Visok > 6,2 mmol/l
    HDL holesterol (dobar) Preporučen > 1,54; Nizak < 1,0 mmol/l
    • Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.

    LDL holesterol (loš) Preporučen < 2,6; Visok > 4,1 mmol/l
    • Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.

    Trigliceridi Preporučen < 1,7; Visok > 2,3 mmol/l
    • Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se
    ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi.
    • Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

    Stanje jetre
    ALT - normalna: 8-41 IJ/I
    • Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova...

    AST - normalna: 7-38 IJ/I
    • Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja (na
    primer neka mišićna oboljenja)

    Gama GT - normalna: Muškarci 8-40; Žene5-35IJ/I
    • Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara i znak su ostećenja jetre.

    Bilirubin ukupni -Normalan:1,1-18,8 umol/l
    • Povišene vrednosti se javljaju kod oštećenja jetre i opstrukcije žučnih puteva.
    • Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

    Kosti
    Alkalna fosfataza -normalna: Odrasli 0-270; Deca do 810 IJ/I
    Jedan od oblika alkalne fosfataze učestvuje u izgradnji kostiju.
    • Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze. Kod dece u razvoju vrednost ovog parametra je povišena.

    Pankreas
    S-alfa amilaza -normalna: 28-100 IJ/I
    U-alfa amilaza - normalna: - 0-450 IJ/I
    • Povišen nivo ukazuje na poremećaj u funkciji pankreasa.

    Koštana srž
    Gvožđe - normalno: muškarci 10,6-28,3; žene 6,6-26,0 umol/l
    Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.


    KRV - OSTALI PARAMETRI

    Fibrinogen - normalan: 2-4 g/l
    To je nespecifičan parametar.
    • Povećan je kod aktunih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala…
    • Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

    Proteini - normalni: 66-87 g/l
    • Snižene vrednosfi su znak oštećena sintetske funkcije jetre, osim u trudnoći kada se snižene vrednosti često javljaju.

    (PT) - Protombinsko vreme - normalna: < 1,3 INR
    PT se određuje pacijentima pre operacije kao i kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj terapiji kada su očekivane vrednosti od 2,0-4,5 INR.

  6. #6
    Gost 36589 nije na forumu
    je ono za cim ti umires a nikada neces biti :
    Domaćin
    Učlanjen
    20.06.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.161
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Laboratorijske analize-informativno i uopsteno

    HORMONI STITNE ZLJEZDE-referentne vrednosti


    Tiroksin---T4----4.6-12 ug/dL

    Udio slobodnog tiroksina---FT4F---0.03-0.005%

    Slobodni tiroksin---FT4---0.7-1.9 ng/dL

    Omjer vezanja hormona štitnjače---THBR---0.9-1.1

    Indeks slobodnog tiroksina---FT4I---4-11

    Trijodtironin---T3---80-220 ng/dL

    Indeks slobodnog trijodtironina---FT3I---80-180

    Preuzimanje radioaktivnog joda---RAIU---10-30%

    Serumski tirotropin---TSH---0.3-3 uIU/L

    Tiroksin-vezani globulin---TBG---12-20 ug/dl T4 +1.8 ugm

    TSH nakon stimulacije s TRH---9-30 uIU/ml kod 20-30 min

    Serumski tiroglobulin 1---Tg---0-30 ng

    Titar mikrosomalnih antitijela štitnjače---TMAb---Ovisi o testu

    Titar tireoglobulinskih antitijela---TgAb---Ovisi o testu

Slične teme

  1. Molitva - uopsteno.
    Autor DBase?? u forumu Religija
    Odgovora: 34
    Poslednja poruka: 25.12.2008., 19:02
  2. Čisto informativno...
    Autor raven17 u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 39
    Poslednja poruka: 22.11.2006., 23:19
  3. dijabetes i laboratorijske analize
    Autor donkihot u forumu Zdravlje
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 13.07.2004., 03:14

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •