Istorijat novca na tlu Srbije
Prikazujem rezultate 1 do 8 od 8

Tema: Istorijat novca na tlu Srbije

  1. #1
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Istorijat novca na tlu Srbije

    Tradicija upotrebe novca na prostorima današnje Srbije veoma je duga i seže u daleku prošlost. Najstariji primerci potiču iz VI-V veka p.n.e. Oni pripadaju kovanju grčkih gradova i svedoče o ranim dodirima stanovništva Balkana sa razvijenim antičkim svetom. Sledi kovanje makedonskih vladara, Filipa II i Aleksandra Velikog, zatim jadranskih gradova Apolonije i Dirahiona, kao i srebrni novac Kelta, koji su živeli u oblasti današnjeg Srema i Beograda, gde su i kovali svoju monetu.

    Dugotrajna i snažna dominacija Rimskog carstva u periodu od I do V veka n.e. uslovila je otvaranje dveju značajnih kovnica rimskog novca na području današnje Srbije – Sirmijum (Sremska Mitrovica) i Viminacijum (Kostolac).

    Naziv osnovne rimske monete – denar, preko srpskog srednjovekovnog kovanja i, nadalje, preko kovanja obnovljene Srbije u XIX veku, zadržao se do danas u nazivu dinar – osnovne novčane jedinice monetarnog sistema savremene Srbije.

    Period od osnivanja samostalne srpske države u srednjem veku obeležen je opticajem novca koji su kovala varvarska plemena, a zatim moćna Vizantijska imperija.



    Novac rimskog imperatora Gordijana III iskovan u Viminacijumu (Kostolac) 243. godine



    Novac srpskog cara Stefana Dušana iskovan 1346. povodom njegovog krunisanja

    Prvi pomen «srpskih dinara» nalazi se u arhivskim dokumentima krajem 1214. godine, u vreme Stefana Prvovenčanog.
    Međutim, dosadašnja istraživanja upućuju na kralja Radoslava (1227–1234), koji se smatra prvim srpskim vladarem koji je kovao sopstveni novac.

    Novac su sve do pada Despotovine, 1459. godine, nastavili da kuju gotovo svi srpski vladari, i to širom teritorije srpske srednjovekovne države, u kovnicama koje su se nalazile u blizini brojnih rudnika srebra kao što su Brskovo, Rudnik, Novo Brdo, Srebrnica, Trepča i drugi.

    Taj novac zvao se dinar i predstavlja jedno od najbitnijih obeležja samostalnosti i državnosti srpske države u srednjem veku. Brojnost, raznovrsnost i lepota tog novca, shodno vrhuncu moći srednjovekovne Srbije, dolaze do izražaja u kovanju najvećeg srpskog vladara, kralja (1331–1346), a potom cara (1346–1355), Dušana, kada srpska država obimom monetarne produkcije prevazilazi susedne zemlje toga vremena.

    Usled gubitka samostalnosti srpske države, sve do polovine XIX veka u upotrebi je bio veliki broj različitih moneta stranih država.

    U periodu turske prevlasti, na teritoriji današnje Srbije radilo je nekoliko kovnica turskog novca, Novo Brdo, Kučajna i Beograd.
    Naziv poslednje vrste turskog srebrnog novca – para – prisutan je i danas kao naziv stotog dela srpskog dinara.

    Izvor: NBS
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)



  2. #2
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Istorijat novca na tlu Srbije

    Publikacije o novcu u izdanju Narodne banke

    Novac Srbije 1868-1918
    autor: Jovan Hadži-Pešić
    Beograd, 1995. godine

    Novac Kraljevine Jugoslavije 1918-1941
    autor: Jovan Hadži Pešić
    Beograd, 1995. godine

    Novac Jugoslavije 1944-1992
    autor: Jovan Hadži-Pešić
    Beograd, 1995. godine

    Novac Savezne Republike Jugoslavije 1992-1996
    autor: Jovan Hadži-Pešić
    Beograd, 1999. godine

    Papirni novac Jugoslavije 1929-1994
    autor: Željko Stojanović
    Beograd, 1994. godine

    Novčanice Jugoslavije 1918-1997
    autori: Vojislav Tomić i Stanko Cvijan
    Beograd, 1997. godine

    Novac na tlu Srbije od najranije pojave do danas
    autori: Snežana Radisavljević, Svetlana Miljanić, Aleksandra Živković
    izdavač: Narodna banka Srbije, Beograd, 2004. godine

    Značajne publikacije o novcu novijeg datuma
    Katalog metalnog novca 1700-1994
    autor: Ranko Mandić
    izdavač: Balcman numismatic heritage, Beograd, 1995. godine

    Papirni novac Srbije i Jugoslavije

    autor: Željko Stojanović
    izdavač: Željko Stojanović, Beograd, 1996. godine

    Narodna banka 1884-1941
    autor: dr Veroljub Dugalić
    izdavač:Jugoslovenski pregled, Beograd,1999. godine

    Novac u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata
    autor: Miodrag Ugričić
    izdavač: Jugoslovenski pregled, Beograd, 2000. godine

    Katalog akcija
    autori: Nenad Omerović, Nebojša Mitrović, Dragan Pavlović, Zoran Ilić
    izdavač: Srpsko numizmatičko društvo, Beograd, 2001. godine

    Novčarstvo srednjovekovne Srbije
    autor: Vujadin Ivanišević
    Izdavač: Stubovi kulture, Beograd, 2001. godine

    Novac u Beogradu kroz vekove
    autori: Adam Crnobrnja i Nikola Crnobrnja
    izdavač:Jugoslovenski pregled, Beograd, 2004. godine

    Novčanice Narodne banke 1884-2004
    autor: Željko Stojanović
    izdavač: Jugoslovenski pregled, Beograd, 2004. godine

    Narodna banka 1884-2004
    autori: Veroljub Dugalić, Andrej Mitrović, Dragan Gnjatović, Gordana Hofman, Ile Kovačević
    izdavač: Jugoslovenski pregled; Beograd, 2004. godine

    Izvor: NBS
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  3. #3
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Istorijat novca na tlu Srbije

    Из Нумизматичке збирке НБС



    Тетрадрахма Александра III Македонског (336–323. године пре н. е.)

    Уздизање хеленистичке Македоније, која под краљевима Филипом II и Александром Великим постаје најзначајнија политичка и економска сила античког света, утицало је на дубљи продор цивилизацијских токова на простор средњег и северног Балкана. Упоредо са културним утицајима, на простор данашње Србије пристизао је и новац. Александар Македонски кује велике количине новца по бројним ковницама свог пространог царства; на аверсу је представљен лик младог Херакла, чији је Александар потомак и представник на земљи, а верује се и да он представља лик самог владара.



    Денар императора Трајана (98–117. године н. е.)

    Римским освајањима Подунавља у првим деценијама I века наше ере, започиње ново раздобље за простор данашње Србије. Са наглим развојем привреде јавља се и новац, који постаје незаобилазан у свакодневном животу становништва. Оптицај римског новца постаје веома висок и фреквентан. Заступљене су све врсте – златни, сребрни и новац од бронзе, из свих ковница Царства. Сребрни денар постаје главно платежно средство и доминатна категорија у римској монетарној продукцији. Његов назив, од латинског денариус, преко српског средњовековног ковања и, надаље, преко ковања обновљене Србије у XIX веку, задржао се до данас у називу динар, новчаној јединици савременог монетарног система Србије.

    Извор: Нумизматичка збирка НБС
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  4. #4
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Istorijat novca na tlu Srbije

    Kovani novac

    U XIX veku, u vreme vladavine Karađorđa i kneza Miloša, u Srbiji je u opticaju bio veliki broj različitih moneta, od turskih do zapadnoevropskih. Tokom tog perioda koristile su se 43 vrste stranog novca, i to 10 zlatnih, 28 srebrnih i 5 bakarnih. Međutim, uporedo sa uspešnim političkim oslobađanjem od turske zavisnosti, počinju da se čine prvi koraci ka uspostavljanju sopstvenog monetarnog sistema, da bi se, najzad, nakon više od četiri stoleća od kovanja poslednjeg srpskog srednjovekovnog novca, u obnovljenoj Srbiji ponovo počelo sa njegovim kovanjem.

    Suočen sa problemima koje je izazivala upotreba brojnih vrsta novca u Kneževini Srbiji, knez Mihailo Obrenović donosi rešenje o kovanju srpske monete. Tako je nastao kovani novac izrađen od legure bakra u apoenima od 1, 5, i 10 para, sa likom kneza Mihaila na aversu i godinom izdanja 1868. Nova novčana jedinica, dinar, iskovana je u srebru 1875. godine. Ona je nosila lik kneza Milana, a izrađena je u apoenima od 50 para i 1 i 2 dinara. Prvi zlatni novac u Srbiji, u nominalnoj vrednosti od 20 dinara, iskovan je 1879. godine. Povodom proglašenja kneza Milana za kralja Srbije 6. marta 1882. godine iskovan je zlatni novac od 10 i 20 dinara, popularno nazvan “milandor”.

    Srbija je svoju nacionalnu monetu uobličila usvojivši standarde Latinske novčane unije, čije su stroge odredbe propisivale stepen finoće metala za izradu kovanog novca, kao i kovničke stope.

    U kasnijem periodu emitovano je još nekoliko vrsta kovanog novca. Poslednja emisija novca sa likom vladara iz dinastije Obrenovića potiče iz 1897. godine, kada je u srebru iskovan novac od 1 i 2 dinara sa likom kralja Aleksandra I Obrenovića.

    Dinastička smena na prestolu 1903. godine donela je izvesne promene u oblasti izdavanja novca. Zakonom iz 1904. godine predviđeno je kovanje metalnog novca sa likom novog vladara, Petra I Karađorđevića. Iz iste godine je i prva emisija od pet različitih apoena novca kovanog u bronzi i srebru, kao i jubilarni srebrni novac od 5 dinara sa likovima Karađorđa i Petra I, iskovan povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Ta emisija novca, kao i sledeće dve, iz 1912. i 1915. godine, kovane su u Beču. Izbijanjem rata prekinuta je svaka veza sa tom kovnicom, pa je deo emisije iz 1915. godine iskovan u pariskoj kovnici. Novac sa godinom kovanja 1917. izrađen je u Americi.

    Knjaževina Crna Gora, iako od Berlinskog kongresa 1878. godine nezavisna, sopstveni novac dobila je tek početkom XX veka. Zakonom o novcu, donetim 1910. godine, a usled upućenosti Crne Gore prema Austriji, ozvaničeno je vezivanje crnogorske novčane valute, perpera, za “krunski tečaj”, što znači da crnogorski novac nije kovan po pravilima Latinske unije. Iz istih razloga Crna Gora je svoj novac kovala u bečkoj kovnici i prema austrijskim uzorima.

    Prvi crnogorski kovani novac izdat je na osnovu ukaza knjaza Nikole 1906. godine, i to od bronze u nominali od 1 i 2 pare, a od nikla u nominali od 10 i 20 para. Srebrni novac je u Crnoj Gori počeo da se kuje 1909. godine, u nominali od 1 i 5 perpera, dok se s kovanjem novca od 2 perpera u srebru započinje 1910. godine. Prvi crnogorski zlatnici nose godinu kovanja 1910. i odnose se na nominalu od 10, 20 i 100 perpera, a zbog kovanja u emisijama malog obima, predstavljaju retke i vredne numizmatičke primerke.

    Po završetku Prvog svetskog rata, na teritoriji novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u opticaju su se zatekle razne vrste kovanog novca. Taj novac je postepeno zamenjivan i već 1920. godine emitovan je kovani novac nove države, kada je prihvaćeno da nacionalna novčana jedinica bude dinar, koji se deli na 100 para. Kralj Aleksandar I Karađorđević 1925. godine emituje zlatni novac čija je vrednost bila 20 dinara. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1929. godine postaje Kraljevina Jugoslavija, pa se pristupilo emitovanju novca sa novim nazivom države.

    Tokom 1931. godine ostvarena je velikom obimu emisija od 1 i 4 dukata, koji inače nije predstavljao redovan novac. Na zlatnicima od 1 dukata bilo je poprsje kralja Aleksandra, a na četvorodukatima, pored lika kralja Aleksandra, i lik kraljice Marije.

    U periodu do 1941. godine emitovan je kovani novac različitih nominala i sastava metala, a izrađivan je uglavnom u Beču. Sa poslednjom emisijom kovanog novca Kraljevine Jugoslavije, nastalom 1938. godine, novac je počeo da se izrađuje u zemlji, u Državnoj kovnici u Topčideru.

    Posle Drugog svetskog rata, prvi kovani novac Jugoslavije emitovan je 1945. godine. Od tada do danas ostvarene su brojne emisije kovanog novca, sa vremenom u naprednijim tehnikama izrade, kao i boljeg kvaliteta legura od kojih je izrađivan. Odgovarajućim elementima kao što su grb i naziv države emitenta registrovane su sve promene u državnom uređenju koje su se dešavale tokom proteklog perioda.

    Pored redovnih emisija kovanog novca, Narodna banka Jugoslavije izdaje i prigodni kovani novac sa namenom obeležavanja različitih manifestacija, kulturnih, sportskih ili nekih drugih, od značaja za zemlju ili od šireg, međunarodnog značaja. Taj novac se izdaje takođe povodom važnih jubileja koji su u vezi sa određenom ličnošću, institucijom ili događajem. Od 1968. godine, kada je izdata prva serija prigodnog kovanog novca, do danas realizovana je 21 emisija tog tipa novca. Osobenost takvih izdanja jeste u tome što se za izradu novca koriste pretežno plemeniti metali, ali i legure. Za razliku od redovnih izdanja, za prigodni kovani novac najčešće se primenjuje specijalna tehnika izrade, koja obezbeđuje bolji kvalitet i veću izražajnost prikazanih motiva.

    Izvor: PI Bank
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  5. #5
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Istorijat novca na tlu Srbije

    Novčanice

    Tokom XVIII veka u većini evropskih država iz prometa nestaju zlato i srebro, zbog čega se javlja potreba za papirnim novcem. To predstavlja razlog za pojavu prvog papirnog novca i kod nas.

    Na našem području, prva vrsta papirnog novca, tačnije novčane doznake, pojavljuje se 1848. godine u Vojvodini, u Sremskim Karlovcima i Subotici. To su bili asignati, koji su izdavani na osnovu pokrića nacionalnim dobrima (nepokretnostima i sl.).

    Prve novčanice u Kneževini Srbiji, štampane 1876. godine kao novac Glavne državne blagajne za potrebe finansiranja srpsko-turskog rata, nikada nisu puštene u opticaj. Veruje se da je za njih crteže izradio poznati srpski pesnik i slikar Đura Jakšić.

    Budući da su 1884. godine, osnivanjem Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije, stvoreni uslovi za izdavanje novčanica, iste godine je emitovana novčanica od 100 dinara. Ona je bila plativa u zlatu, a izrađena je u Belgiji. Međutim, naviknut na metalni novac, narod je tu novčanicu mahom menjao za zlato, tako da je tek banknota od 10 dinara izdata 1885. godine, plativa u srebru, stekla poverenje građanstva i bila široko prihvaćena, kao i ostale novčanice nakon toga, do izbijanja Prvog svetskog rata.

    Za vreme austrougarske okupacije, Narodna banka ulaže napore da obezbedi rezerve novčanica štampanjem dodatnih količina u Francuskoj i izdavanjem “ratne” novčanice u apoenu od 50 dinara, za koju je nacrt izradila Beta Vukanović, akademski slikar. Da bi se sprečilo unošenje novih banknota, u okupiranoj Srbiji je u zvaničnom opticaju bio uglavnom novac okupatora: krune, marke, levi i pečaćene dinarske novčanice.

    Posle sticanja državne samostalnosti 1878. godine, Crna Gora je svoj prvi papirni novac (uputnice koje su u svemu imale ulogu novčanica) dobila tek 1912. godine, sa najmanjom nominalnom vrednošću od 1, a najvećom od 100 perpera. Okupacione vlasti su, kao i u Srbiji, izvršile pečaćenje uputnica izdanja 1912. i 1914. godine i kao takve ih tokom rata uvela u zvaničan opticaj.

    Nakon završetka Prvog svetskog rata i konstituisanja nove države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, javlja se problem valutnog šarenila i potreba za ujednačavanjem novčanog sistema i nostrifikacijom novčanica. Emitent nove zajedničke valute, dinara, bilo je Ministarstvo finansija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, čime je dinar ponovo promovisan u nacionalnu monetu.

    Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije 1920. godine prerasta u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i ona iste godine izdaje novčanice u apoenima od 10, 100 i 1000 dinara.

    Stvaranjem Kraljevine Jugoslavije 1929. godine, Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca postaje Narodna banka Kraljevine Jugoslavije i štampa tri novčanice, i to u Zavodu za izradu novčanica – Topčider. Do početka Drugog svetskog rata, Narodna banka vrši svoju osnovnu funkciju emitovanja novca.

    Posle raspada Kraljevine Jugoslavije, Narodna banka Kraljevine Jugoslavije se transformiše u Srpsku narodnu banku, koja proglašava srpski dinar i onemogućava upotrebu stranih valuta na onim teritorijama srpske države koje su bile okupirane od susednih zemalja.

    Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije 1943. godine štampa seriju novčanica koja nije puštena u opticaj.

    Po završetku Drugog svetskog rata, nova vlast uvodi valutnu reformu, zamenu okupacijskog novca, i izdaje seriju novčanica Demokratske Federativne Jugoslavije, čije su prve količine štampane u Moskvi. Dinar ostaje novčana jedinica i u novoj državi. U periodu od 1945. do 1992. godine u Jugoslaviji je emitovano ukupno 12 serija novčanica sa 67 apoena.

    Tokom perioda hiperinflacije, 1993. godine, Savezna Republika Jugoslavija je izdala seriju novčanica sa enormnim nominalnim vrednostima (5.000.000.000, 50.000.000.000 i 500.000.000.000 dinara).

    Izvor: Isti.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  6. #6
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Istorijat novca na tlu Srbije



    Jadan čika Jova!?

    I Narodna biblioteka Srbije...
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  7. #7
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Istorijat novca na tlu Srbije


    Бакарни новац од 10 пара из 1868. са ликом кнеза Михаила Обреновића


    Ковани новац Краљевине Југославије од 50 динара из 1932. са ликом краља Александра I


    Ковани новац у издању Народне банке Србије, пуштен у оптицај 1. јула 2005, на реверсу има приказан Велики грб Републике Србије
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  8. #8
    Zainteresovan član speedster (avatar)
    Učlanjen
    14.06.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Dakija
    Poruke
    434
    Reputaciona moć
    36

    Podrazumevano Re: Istorijat novca na tlu Srbije


Slične teme

  1. Odgovora: 29
    Poslednja poruka: 30.11.2009., 19:55
  2. Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 14.10.2009., 23:06
  3. "Železnice Srbije" bez novca za plate radnika
    Autor jagodina_city u forumu Politika
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 11.07.2009., 10:30
  4. ISTORIJAT BRAKA I PORODICE
    Autor blondie_vr_86 u forumu Istorija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 05.07.2007., 13:52
  5. Istorijat razvoja diskete
    Autor Petica u forumu Hardver
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 22.06.2006., 18:41

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •