Родомрсци

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.315
Zoran Avramović, Rodomrsci, "Grafomarketing", Novi Sad 2009

Prva njihova odlika jeste da će svagda naći opravdanje za svaku meru koja se preduzimaju protiv Srbije. Bilo da su to ekonomske sankcije, politička izolacija, ili čak bombardovanje, za sve što se Srbiji dogodi glavni krivac će uvek biti Srbija. Kada slovenački rezervisti u "prljavom ratu" 1991. ubijaju srpske regrute, krivci neće biti Slovenci, već Srbi; kada Hrvati izgone Srbe iz Krajine, krivac neće biti Hrvatska već Srbija; kada nas NATO bombarduje, ili kada besni albanski teror na Kosovu, opet će krivac biti Srbija
Druga odlika "rodomrzaca" jeste da će, kada treba rešiti neki spor, uvek primenjivati onaj kriterijum koji je štetan za Srbe. Recimo, u slučaju Republike Srpske i BiH tvrdiće da je "teritorijalni integritet" iznad svega. Ali, u slučaju Kosova, naši "rodomrsci" iznenada će se setiti "prava naroda na samoopredeljenje".

Treće, "rodomrsci" će tražiti da se srpski državnici neprekidno izvinjavaju i kaju pred našim susedima zbog Srebrenice ili Vukovara. Ali, imaće puno razumevanja što se hrvatski političari ni malo ne kaju zbog proterivanja Srba 1995, ili što ni jednom američkom ili EU političaru, prilikom posete Beogradu, ne pada na pamet da se izvini zbog bombardovanja 1999. godine (30).

Četvrto, "rodomrsci" se, po Avramoviću, prepoznaju po tome što neprestano suprotstavljaju ideju civilizovane i napredne Evrope slici divljačke i nazadne Azije, i uporno dele Srbe na "Evropljane" i "Azijate" (75).

Peto, "rodomrsci" od Srba zahtevaju da zaborave da su Srbi i da uvek budu samo građani ove ili neke druge zemlje.

Šesto, "rodomrsci" će smatrati da su egoizam i lično koristoljublje osnovna odlika "modernog, emancipovanog čoveka", a da su osećanje pripadnosti zajednici (patriotizam), kao i žrtvovanje za bližnje, nešto glupo, "retrogradno" i "prevaziđeno".

I sedmo, izrugivaće se svakoj državnoj ili kulturnoj tradiciji - od proslave vojnih pobeda do pisanja ćirilicom и Julijanskog kalendara .
 
Упознајте „родомрсце“


Ових дана из штампе је изашла књига на коју се у Србији дуго чекало. То је дело проф. др Зорана Аврамовића, научног саветника и редовног професора социологије културе, а зове се „Родомрсци". Како сам наслов каже, реч је о таквима који се утркују ко ће више да пљуне по Србији. Ево једног од примера које наводи проф. др Зоран Аврамовић:

- После 1995. године, критичарски блок „антимилошевићевских снага" појачала је група младих драмских писаца: Биљана Србљановић, Горчин Стојановић и Ненад Прокић. Њихов јавни наступ у медијима показује острашћеност у оптуживању „српске стране рата", али и националног бића српског народа. Тај српски народ је крив за све ратове на Балкану. Он је починио злочине и није учествовао у мећусобном убијању у БиХ, већ је убијао (Биљана Србљановић).

Ненад Прокић даје изјаву од које су се они који имају национално достојанство згражавали:

- Србија ће постати модерна земља, са Србима или без њих. Уколико се настави са политиком да се воде ратови и праве грешке постоји реална опасност да Срби нестану једног дана са ове територије а да овде живе други народи, способнији од Срба, можда Бугари, који ће бити срећнији.

Тако је зборио Прокић, али није он усамљени „бисер" који „обожава" свој народ. Примат преузима група писаца коју чине Мирко Ђорђевић, Милан Ђорђевић, Филип Давид, Драган Великић, Предраг Чудић, Владимир Арсенијевић, Радмила Лазић, који у „Писму упозорења" српској јавности објављеном у „Политици" 1.11. 2002. године, кажу:

- Оштро осуђујемо српски национализам и отпор српској модернизацији. Не сме бити двоумљења у бирању пута између модернизације и заостајања, између нацизма и демократије, паланке и Европе. Аврамовић анализира и писање Теофила Панчића, Петра Луковића и Милоша Васића у листовима „Блиц", „Данас" и „Време". Посебно се осврнуо на Панчићеву књигу „Кроз клисурине". У њој су објављене такве пљувачке речи које се заиста граниче са простаклуком, а напад на своју земљу и народ је толико беспризоран да се човек упита куда све то води. Како истиче Аврамовић, на страницама те књиге Панчић бујицом скарадних речи блати универзитетске професоре, академике, научнике и књижевнике који „родољубиво грокћу". Српски националиста и патриота је „***** човек". Књига обилује ниском речи човека огромне мржње према Србима који бране вредности патриотизма и националног достојанства. То су пљувачке речи пуне блата. На крају аутор поставља следећа питања:

- Да ли су појединци и групе из редова „родомрзаца", током последњих двадесет година били само критичари српске политике и друштва или су поткопавали темељне интересе српске нације и државе? Да ли су својом делатношћу помагали антисрлске или несрпске интересе и тежње и одмагали српским? Из свега овог може се закључити да ова граница није јасно појмовно одређена и није у искуству лако уочљива. Питање је из каквог социјално - политичког извора тече њихова реч и мисао? - закључује Аврамовић.

Ако се погледају основне карактеристике наших „родомрзаца" видећемо да су они у принципу против властите земље и народа. Оно за шта се они „боре" је фикција и утопија. Они су „европејци" у Европи која се одрекла Бога и иконе. Они су „европејци" у земљи коју Европа черечи тако што је комада и одваја јој делове отаџбине. Они су „европејци" који пристају на огромна задужења земље у којој нестаје српски привредник и домаћин. Људи у Србији нестају јер убијени од глади и губитка достојанства одузимају себи животе, секу прсте, штрајкују глађу, блокирају путеве, добијају батине од полиције. Ти „србомрсци" су људи који пре свега немају понос и визију будућности своје државе. То су обични помодарци који су заборавили своју историју, корен, духовне вредности и културу. Такви су данас потребни „Европи", јер она заједно са њима остварује своје паклене планове. Србија је очити пример.

Зар не „родомрсци"?


„Синдром Кусинен“


Ото Кусинен (1881-1964) био предводник финских бољшевика

Пошто комунистички устанак који је он 1918. предводио није наишао на ширу подршку, чак ни финских радника, Ото је буквално замрзео сопствени народ! Непрекидно је подстицао совјетско руководство да предузме непријатељске мере против његове отаџбине, па чак и да је нападне. То је ишло до таквих размера да му је Лењин дао надимак „прождирач Финске“. Уз то, није се кивни Ото ограничавао само на сферу политике – колико год је могао радио је на потискивању финског језика у Карелији, није пропуштао прилику да потцени финску културу, да каже нешто злобно на рачун „националног карактера“ својих сународника … Све у свему, бар у погледу мржње према сународницима.

Ото, човек огромног „ега“, никада није опростио Финцима што нису разумели његову „генијалну“ визију. И што беспоговорно нису кренули за њим. Тако су „демони“ мржње и освете, из дубине подсвесног, постали главни покретачи Кусинена. Он је до смрти – према речима супруге – имао само један велики циљ: „да под заставом Црвене армије умаршира у своју домовину и да употреби своју моћ како би јој показао ко је коначни победник“.
 
Zoran Avramović, Rodomrsci, "Grafomarketing", Novi Sad 2009

Prva njihova odlika jeste da će svagda naći opravdanje za svaku meru koja se preduzimaju protiv Srbije. Bilo da su to ekonomske sankcije, politička izolacija, ili čak bombardovanje, za sve što se Srbiji dogodi glavni krivac će uvek biti Srbija. Kada slovenački rezervisti u "prljavom ratu" 1991. ubijaju srpske regrute, krivci neće biti Slovenci, već Srbi; kada Hrvati izgone Srbe iz Krajine, krivac neće biti Hrvatska već Srbija; kada nas NATO bombarduje, ili kada besni albanski teror na Kosovu, opet će krivac biti Srbija
Druga odlika "rodomrzaca" jeste da će, kada treba rešiti neki spor, uvek primenjivati onaj kriterijum koji je štetan za Srbe. Recimo, u slučaju Republike Srpske i BiH tvrdiće da je "teritorijalni integritet" iznad svega. Ali, u slučaju Kosova, naši "rodomrsci" iznenada će se setiti "prava naroda na samoopredeljenje".

Treće, "rodomrsci" će tražiti da se srpski državnici neprekidno izvinjavaju i kaju pred našim susedima zbog Srebrenice ili Vukovara. Ali, imaće puno razumevanja što se hrvatski političari ni malo ne kaju zbog proterivanja Srba 1995, ili što ni jednom američkom ili EU političaru, prilikom posete Beogradu, ne pada na pamet da se izvini zbog bombardovanja 1999. godine (30).

Četvrto, "rodomrsci" se, po Avramoviću, prepoznaju po tome što neprestano suprotstavljaju ideju civilizovane i napredne Evrope slici divljačke i nazadne Azije, i uporno dele Srbe na "Evropljane" i "Azijate" (75).

Peto, "rodomrsci" od Srba zahtevaju da zaborave da su Srbi i da uvek budu samo građani ove ili neke druge zemlje.

Šesto, "rodomrsci" će smatrati da su egoizam i lično koristoljublje osnovna odlika "modernog, emancipovanog čoveka", a da su osećanje pripadnosti zajednici (patriotizam), kao i žrtvovanje za bližnje, nešto glupo, "retrogradno" i "prevaziđeno".

I sedmo, izrugivaće se svakoj državnoj ili kulturnoj tradiciji - od proslave vojnih pobeda do pisanja ćirilicom и Julijanskog kalendara .

Sve navedeni je tacno .
 
Zoran Avramović, Rodomrsci, "Grafomarketing", Novi Sad 2009

Prva njihova odlika jeste da će svagda naći opravdanje za svaku meru koja se preduzimaju protiv Srbije. Bilo da su to ekonomske sankcije, politička izolacija, ili čak bombardovanje, za sve što se Srbiji dogodi glavni krivac će uvek biti Srbija. Kada slovenački rezervisti u "prljavom ratu" 1991. ubijaju srpske regrute, krivci neće biti Slovenci, već Srbi; kada Hrvati izgone Srbe iz Krajine, krivac neće biti Hrvatska već Srbija; kada nas NATO bombarduje, ili kada besni albanski teror na Kosovu, opet će krivac biti Srbija
Druga odlika "rodomrzaca" jeste da će, kada treba rešiti neki spor, uvek primenjivati onaj kriterijum koji je štetan za Srbe. Recimo, u slučaju Republike Srpske i BiH tvrdiće da je "teritorijalni integritet" iznad svega. Ali, u slučaju Kosova, naši "rodomrsci" iznenada će se setiti "prava naroda na samoopredeljenje".

Treće, "rodomrsci" će tražiti da se srpski državnici neprekidno izvinjavaju i kaju pred našim susedima zbog Srebrenice ili Vukovara. Ali, imaće puno razumevanja što se hrvatski političari ni malo ne kaju zbog proterivanja Srba 1995, ili što ni jednom američkom ili EU političaru, prilikom posete Beogradu, ne pada na pamet da se izvini zbog bombardovanja 1999. godine (30).

Četvrto, "rodomrsci" se, po Avramoviću, prepoznaju po tome što neprestano suprotstavljaju ideju civilizovane i napredne Evrope slici divljačke i nazadne Azije, i uporno dele Srbe na "Evropljane" i "Azijate" (75).

Peto, "rodomrsci" od Srba zahtevaju da zaborave da su Srbi i da uvek budu samo građani ove ili neke druge zemlje.

Šesto, "rodomrsci" će smatrati da su egoizam i lično koristoljublje osnovna odlika "modernog, emancipovanog čoveka", a da su osećanje pripadnosti zajednici (patriotizam), kao i žrtvovanje za bližnje, nešto glupo, "retrogradno" i "prevaziđeno".

I sedmo, izrugivaće se svakoj državnoj ili kulturnoj tradiciji - od proslave vojnih pobeda do pisanja ćirilicom и Julijanskog kalendara .

Требао је да наведе како исмевају и изврћу руглу свакога ко се супротстави њиховом мишљену и ставовима.
 
Zoran Avramović, Rodomrsci, "Grafomarketing", Novi Sad 2009

Prva njihova odlika jeste da će svagda naći opravdanje za svaku meru koja se preduzimaju protiv Srbije. Bilo da su to ekonomske sankcije, politička izolacija, ili čak bombardovanje, za sve što se Srbiji dogodi glavni krivac će uvek biti Srbija. Kada slovenački rezervisti u "prljavom ratu" 1991. ubijaju srpske regrute, krivci neće biti Slovenci, već Srbi; kada Hrvati izgone Srbe iz Krajine, krivac neće biti Hrvatska već Srbija; kada nas NATO bombarduje, ili kada besni albanski teror na Kosovu, opet će krivac biti Srbija
Druga odlika "rodomrzaca" jeste da će, kada treba rešiti neki spor, uvek primenjivati onaj kriterijum koji je štetan za Srbe. Recimo, u slučaju Republike Srpske i BiH tvrdiće da je "teritorijalni integritet" iznad svega. Ali, u slučaju Kosova, naši "rodomrsci" iznenada će se setiti "prava naroda na samoopredeljenje".

Treće, "rodomrsci" će tražiti da se srpski državnici neprekidno izvinjavaju i kaju pred našim susedima zbog Srebrenice ili Vukovara. Ali, imaće puno razumevanja što se hrvatski političari ni malo ne kaju zbog proterivanja Srba 1995, ili što ni jednom američkom ili EU političaru, prilikom posete Beogradu, ne pada na pamet da se izvini zbog bombardovanja 1999. godine (30).

Četvrto, "rodomrsci" se, po Avramoviću, prepoznaju po tome što neprestano suprotstavljaju ideju civilizovane i napredne Evrope slici divljačke i nazadne Azije, i uporno dele Srbe na "Evropljane" i "Azijate" (75).

Peto, "rodomrsci" od Srba zahtevaju da zaborave da su Srbi i da uvek budu samo građani ove ili neke druge zemlje.

Šesto, "rodomrsci" će smatrati da su egoizam i lično koristoljublje osnovna odlika "modernog, emancipovanog čoveka", a da su osećanje pripadnosti zajednici (patriotizam), kao i žrtvovanje za bližnje, nešto glupo, "retrogradno" i "prevaziđeno".

I sedmo, izrugivaće se svakoj državnoj ili kulturnoj tradiciji - od proslave vojnih pobeda do pisanja ćirilicom и Julijanskog kalendara .

Odlicna tema. Svidja mi se tvoje razmisljanje. Ima mnogo Srba koji se bukvalno odricu svega za dobrobit svoga naroda. Jos kada cujem navodno savremene ljude koji kazu nacionalizam ne vodi nicemu. Ne vodi u zemljama koje su svoj nacionalni identitet odavno pronasle i na umu su im druge stvari. Ali govoreci o nama Srbima kojima stalno namecu sankcije i neke uslove bas zbog toga je nama uvijek falila doza patriotizma da volimo svoj narod.

Mnogi se i stide cirilice kako bi mogli uci u Evropu koja je mnogo sranja ucinila za nas i osim sankcija i oduzimanja djelova teritorije realno sta smo dobili?

Ova tema moze pomoci da se probudi nacionalna svijest.
 
Добро је да се најзад неко већ једном сетио да тај олош наброји именом и презименом... баш ми је драго што је изашла ова књига.....РОДОМРСЦИ - али тој књизи још увек није крај... биће и наставака...
 
Samo opozicioni lideri se zaklanjaju iza cele Srbije i svih Srba...

Ako je neko kriv, to su politicari. Njih prvih 10 ili 1000, nista vise.

Jedino mesto koje je meni poznato, a da je tuzena cela drzava, je tuzba Hrvata protiv nas. Tuzba BiH je vec propala.
 
Добро је да се најзад неко већ једном сетио да тај олош наброји именом и презименом... баш ми је драго што је изашла ова књига.....РОДОМРСЦИ - али тој књизи још увек није крај... биће и наставака...

.........више наставака
 
Još jedna komunistička farsa u plaštu rodoljubivo-neopravoslavnih srba, gde se opet neko i negde deli na patriote i izdajnike srpskoga naroda.
I šta će jadni umovi drugo da smisle, do prežvakane mržnje prema sugradjanima koji samo drugačije ( možda i realnije ) misle.
 
Упознајте „родомрсце“


Ових дана из штампе је изашла књига на коју се у Србији дуго чекало. То је дело проф. др Зорана Аврамовића, научног саветника и редовног професора социологије културе, а зове се „Родомрсци". Како сам наслов каже, реч је о таквима који се утркују ко ће више да пљуне по Србији. Ево једног од примера које наводи проф. др Зоран Аврамовић:

- После 1995. године, критичарски блок „антимилошевићевских снага" појачала је група младих драмских писаца: Биљана Србљановић, Горчин Стојановић и Ненад Прокић. Њихов јавни наступ у медијима показује острашћеност у оптуживању „српске стране рата", али и националног бића српског народа. Тај српски народ је крив за све ратове на Балкану. Он је починио злочине и није учествовао у мећусобном убијању у БиХ, већ је убијао (Биљана Србљановић).

Ненад Прокић даје изјаву од које су се они који имају национално достојанство згражавали:

- Србија ће постати модерна земља, са Србима или без њих. Уколико се настави са политиком да се воде ратови и праве грешке постоји реална опасност да Срби нестану једног дана са ове територије а да овде живе други народи, способнији од Срба, можда Бугари, који ће бити срећнији.

Тако је зборио Прокић, али није он усамљени „бисер" који „обожава" свој народ. Примат преузима група писаца коју чине Мирко Ђорђевић, Милан Ђорђевић, Филип Давид, Драган Великић, Предраг Чудић, Владимир Арсенијевић, Радмила Лазић, који у „Писму упозорења" српској јавности објављеном у „Политици" 1.11. 2002. године, кажу:

- Оштро осуђујемо српски национализам и отпор српској модернизацији. Не сме бити двоумљења у бирању пута између модернизације и заостајања, између нацизма и демократије, паланке и Европе. Аврамовић анализира и писање Теофила Панчића, Петра Луковића и Милоша Васића у листовима „Блиц", „Данас" и „Време". Посебно се осврнуо на Панчићеву књигу „Кроз клисурине". У њој су објављене такве пљувачке речи које се заиста граниче са простаклуком, а напад на своју земљу и народ је толико беспризоран да се човек упита куда све то води. Како истиче Аврамовић, на страницама те књиге Панчић бујицом скарадних речи блати универзитетске професоре, академике, научнике и књижевнике који „родољубиво грокћу". Српски националиста и патриота је „***** човек". Књига обилује ниском речи човека огромне мржње према Србима који бране вредности патриотизма и националног достојанства. То су пљувачке речи пуне блата. На крају аутор поставља следећа питања:

- Да ли су појединци и групе из редова „родомрзаца", током последњих двадесет година били само критичари српске политике и друштва или су поткопавали темељне интересе српске нације и државе? Да ли су својом делатношћу помагали антисрлске или несрпске интересе и тежње и одмагали српским? Из свега овог може се закључити да ова граница није јасно појмовно одређена и није у искуству лако уочљива. Питање је из каквог социјално - политичког извора тече њихова реч и мисао? - закључује Аврамовић.

Ако се погледају основне карактеристике наших „родомрзаца" видећемо да су они у принципу против властите земље и народа. Оно за шта се они „боре" је фикција и утопија. Они су „европејци" у Европи која се одрекла Бога и иконе. Они су „европејци" у земљи коју Европа черечи тако што је комада и одваја јој делове отаџбине. Они су „европејци" који пристају на огромна задужења земље у којој нестаје српски привредник и домаћин. Људи у Србији нестају јер убијени од глади и губитка достојанства одузимају себи животе, секу прсте, штрајкују глађу, блокирају путеве, добијају батине од полиције. Ти „србомрсци" су људи који пре свега немају понос и визију будућности своје државе. То су обични помодарци који су заборавили своју историју, корен, духовне вредности и културу. Такви су данас потребни „Европи", јер она заједно са њима остварује своје паклене планове. Србија је очити пример.

Зар не „родомрсци"?


„Синдром Кусинен“


Ото Кусинен (1881-1964) био предводник финских бољшевика

Пошто комунистички устанак који је он 1918. предводио није наишао на ширу подршку, чак ни финских радника, Ото је буквално замрзео сопствени народ! Непрекидно је подстицао совјетско руководство да предузме непријатељске мере против његове отаџбине, па чак и да је нападне. То је ишло до таквих размера да му је Лењин дао надимак „прождирач Финске“. Уз то, није се кивни Ото ограничавао само на сферу политике – колико год је могао радио је на потискивању финског језика у Карелији, није пропуштао прилику да потцени финску културу, да каже нешто злобно на рачун „националног карактера“ својих сународника … Све у свему, бар у погледу мржње према сународницима.

Ото, човек огромног „ега“, никада није опростио Финцима што нису разумели његову „генијалну“ визију. И што беспоговорно нису кренули за њим. Тако су „демони“ мржње и освете, из дубине подсвесног, постали главни покретачи Кусинена. Он је до смрти – према речима супруге – имао само један велики циљ: „да под заставом Црвене армије умаршира у своју домовину и да употреби своју моћ како би јој показао ко је коначни победник“.
Докле више ово прежвакавање општих места, и онога што је сваком очигледно и са Плутона? :roll:

Од "родомрзаца", то увек говорим, мене више брину - лажни патриоти.

Србију су управо ти лажни патриоти упропастили, националном демагогијом, и причајући једно, а радећи сасвим супротно од тога.

Ови "родомрсци" су увек били маргиналци, и само су им управо квазипатриоти дали и дају у и даље значај који реално немају.
 
Oni koji su danas takvi kako ih zovete u naslovu sutra ce raditi za ruske i kineske firme i organizacije a prekosutra ce mozda sebe zvati najSrbima i td.

Ljudi se menjaju u zavisnosti od toga kakav vetar duva, uvek bilo kroz istoriju i bice.

Ako osete da mogu imati interes mnogi su u stanju dosta brzo da menjaju stavove i ponasenje.

I nisu Srbi u tome nikakav izuzetak, niti su bolji niti gori od drugih.

Citave nacije ili elite tih nacija su menjale svoj jezik i kulturu da bi se dokazale njihovim vladarima.
 
Fantasticno. Knjigu obavezno kupujem, i nadam se da u starom dobrom fasistickom obicaju nabraja taksativno sve te 'rodomrsce' (naravno, kada Helsinski odbor taksativno nabraja neka imena to je fasizam, ali ovo bi bilo cisto rodoljublje). Posto zelim da vidim da li postoji neko od tih casnih i moralnih ljudi za koje nisam cuo.

Iz ovoga iznesenog do sada, vidim da je rec o coveku koji je elita Prve Srbije, i koji voli da pise strane i strane moralnih osuda, a posle se cudi kako neko moralno karakterise i ismejava njegovu potrebu da komentarise moral ljudi koje ne poznaje i o cijim vrednostima nema blage veze. Detaljnost i temeljitost u kvazi- moralisanju sa jedne strane, i nemanje pojma o pojmu identitet (o ekonomiji necu ni da pricam, poznato je njihovo komunisticko shvatanje ekonomije, istog onog komunizma za koji optuzuju 'rodomrzce' da su njegova abortirana deca) sa druge. To je tako 'antonicevski', tako da tu knjigu jednostavno moram da kupim.

Hvala postavljacu teme sto me je uputio na konkretnu knjigu, promakla bi mi u suprotnom...
 
Poslednja izmena:
-Посебно се осврнуо на Панчићеву књигу „Кроз клисурине". У њој су објављене такве пљувачке речи које се заиста граниче са простаклуком, а напад на своју земљу и народ је толико беспризоран да се човек упита куда све то води. Како истиче Аврамовић, на страницама те књиге Панчић бујицом скарадних речи блати универзитетске професоре, академике, научнике и књижевнике који „родољубиво грокћу". Српски националиста и патриота је „***** човек". Књига обилује ниском речи човека огромне мржње према Србима који бране вредности патриотизма и националног достојанства. То су пљувачке речи пуне блата. На крају аутор поставља следећа питања:
...
Веровао или не на овом форуму је било и оних који су тврдили да је Теофил Панчић Србин који је прочитао највише књига !?
 
Nego, ovi rusofili što nam žele hladni ruski zagrljaj, anatemišući Srbe koji su skloniji portugalskom letu, nego sibirskoj zimi, zar oni nisi likom i delom Oto Kusineni, rodomrsci, koji nas žele prekriti ruskim plaštom ?
 

Back
Top