Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?
Strana 1 od 4 1234 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 94

Tema: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

  1. #1
    Aktivan član
    Učlanjen
    01.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.814
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    OPET MANJINE TRAZE PREKO HLEBA POGACU.......

    ovaj put su Bugari u glavnoj ulozi

    Godine 1978. pod formom "dvojezicne nastave" uskraceno je bugarskoj manjini skolovanje na maternjem jeziku. Sve je bilo dobro osmisljeno i jos bolje rezirano, u cemu su ucestvovali i neki bivsi funkcioneri SO Dimitrovgrad, koji su kao nagradu za dobro obavljen posao kasnije dobili premestaj u Nis gde su ih cekali stanovi i dobro placena radna mesta. Desavanja su krenula od Dimitrovgrada kroz tzv. spontane proteste roditelja na kojima su neki od njih zahtevali da im deca pohadjaju nastavu iskljucivo na srpskom jeziku, zbog daljeg skolovanja u unutrasnjosti Srbije. Sve to je kasnije bilo oberucke prihvaceno od republickih, prosvetnih i opstinskih vlasti, a sto je uticalo da se kriza obrazovanja bugarske manjine i tzv. problem bugarskog jezika prenese i na Bosilegrad kao i u delove opstina Pirot, Babusnica i Surdulica, gde u 20 sela takodje zive pripadnici ove nacionalne manjine, a koja su 1960. godine administrativnim putem otkinuta od ovih dveju opstina.

    http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2002/298/298_13.html



  2. #2
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    27.11.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    284
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Bugari dolaze, a?
    Svi se navadili da uzmu parče Srbije... Koja oblast ide njima?

  3. #3
    mar_comm nije na forumu
    Читам ... чудим се !!! Глупост границе нема !!!
    Elita
    Učlanjen
    15.06.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.312
    Tekstova u blogu
    11
    Reputaciona moć
    449

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    И шта кажеш ти Дадо на то ???

    Нешто не прочитах коментар ????

    Ајде кажи оним твојима шта је Јом паметно смислио за данас, па да крену да пишу ...
    Овако не знају па џабе ЦоПу-ПаСтЕр .....
    Отићиће ти тема на другу страну ....
    "Коме закон лежи у топузу,
    трагови му смрде нечовијештвом ..."

  4. #4
    Elita
    Učlanjen
    12.11.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Argeș
    Poruke
    16.552
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    u kanadi svi uce na engleskom u skolama, pod obavezno.

    nedeljom nasi ljudi salju svoju decu u crkvene opstine na nastavu na srpskom.

    ti standardi ako su ok za zapad kojem stremimo, treba da su i ok za srbiju

  5. #5
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    27.11.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    284
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio 3nojavi Omladinac Pogledaj poruku
    u kanadi svi uce na engleskom u skolama, pod obavezno.

    nedeljom nasi ljudi salju svoju decu u crkvene opstine na nastavu na srpskom.

    ti standardi ako su ok za zapad kojem stremimo, treba da su i ok za srbiju
    Vala baš... Engleski obavezan u školama, a nedeljom u crkvi da se uči srpski. Tako i treba.





    Ček' sad... Pa oni, znate koji, kao da su stvarno samo jedan dan dnevno učili srpski i to kod Pahomija ili Branka, a?
    Vid stvarno, pun forum!

  6. #6
    Elita
    Učlanjen
    12.11.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Argeș
    Poruke
    16.552
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio AIesi Pogledaj poruku
    Vala baš... Engleski obavezan u školama, a nedeljom u crkvi da se uči srpski. Tako i treba.





    Ček' sad... Pa oni, znate koji, kao da su stvarno samo jedan dan dnevno učili srpski i to kod Pahomija ili Branka, a?
    Vid stvarno, pun forum!
    kod nas je samo jedan crveni vladika, ostali su ili cetnicka bivsa raskolnicka crkva ili popovi iz srbije koji dobro znaju ko ih placa.

    uostalom, cela srpska emigracija je ovde okupljena oko crkve.

    ako tebe pravoslavlje podseca na pedofilstvo, to je tvoj problem

  7. #7
    Elita
    Učlanjen
    12.11.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Argeș
    Poruke
    16.552
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio AIesi Pogledaj poruku
    Vala baš... Engleski obavezan u školama, a nedeljom u crkvi da se uči srpski. Tako i treba.





    Ček' sad... Pa oni, znate koji, kao da su stvarno samo jedan dan dnevno učili srpski i to kod Pahomija ili Branka, a?
    Vid stvarno, pun forum!
    i da, tvoj komentar nema nikakve veze sa temom.

    a agument nisi uspeo da osporis pominjanjem pahomija.
    saberi se i ne spamuj troleru

  8. #8
    Legenda
    Učlanjen
    03.04.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    51.329
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio Aitchison Pogledaj poruku
    OPET MANJINE TRAZE PREKO HLEBA POGACU.......

    ovaj put su Bugari u glavnoj ulozi

    Godine 1978. pod formom "dvojezicne nastave" uskraceno je bugarskoj manjini skolovanje na maternjem jeziku. Sve je bilo dobro osmisljeno i jos bolje rezirano, u cemu su ucestvovali i neki bivsi funkcioneri SO Dimitrovgrad, koji su kao nagradu za dobro obavljen posao kasnije dobili premestaj u Nis gde su ih cekali stanovi i dobro placena radna mesta. Desavanja su krenula od Dimitrovgrada kroz tzv. spontane proteste roditelja na kojima su neki od njih zahtevali da im deca pohadjaju nastavu iskljucivo na srpskom jeziku, zbog daljeg skolovanja u unutrasnjosti Srbije. Sve to je kasnije bilo oberucke prihvaceno od republickih, prosvetnih i opstinskih vlasti, a sto je uticalo da se kriza obrazovanja bugarske manjine i tzv. problem bugarskog jezika prenese i na Bosilegrad kao i u delove opstina Pirot, Babusnica i Surdulica, gde u 20 sela takodje zive pripadnici ove nacionalne manjine, a koja su 1960. godine administrativnim putem otkinuta od ovih dveju opstina.

    http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2002/298/298_13.html
    Ne razumem poentu, ovo je iz 1978god.

  9. #9
    Aktivan član
    Učlanjen
    01.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.814
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio mar_comm Pogledaj poruku
    И шта кажеш ти Дадо на то ???

    Нешто не прочитах коментар ????

    Ајде кажи оним твојима шта је Јом паметно смислио за данас, па да крену да пишу ...
    Овако не знају па џабе ЦоПу-ПаСтЕр .....
    Отићиће ти тема на другу страну ....
    ti nisi primetio mufljusku politiku bugara prema srbiji???

    pa em su nam oduvek krvni neprijatelji, em se sada ponovno kurcobecaju, praveci se veci srbi od srba........a srbin ko srbin.......prosta dusha slovenska...........naivan do bola..

    jos ce tute da nas ubede da su nam najbliza braca.......

  10. #10
    Aktivan član
    Učlanjen
    01.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.814
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio picololeone Pogledaj poruku
    Ne razumem poentu, ovo je iz 1978god.
    zamisli od tada do danas kako su se asimilirali , prikrili i podmuklo cekaju pravi cas..

  11. #11
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    27.11.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    284
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio Aitchison Pogledaj poruku
    jos ce tute da nas ubede da su nam najbliza braca.......
    Možda imaju nekog da radi iznutra, a?

  12. #12
    Veoma poznat slavka69 (avatar)
    Učlanjen
    07.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    11.440
    Reputaciona moć
    154

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Kakvo obrazovanje oni traze...
    Žene ne znaju da poštuju, nego da vole.

  13. #13
    Aktivan član
    Učlanjen
    01.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.814
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio 3nojavi Omladinac Pogledaj poruku
    i... ovaj, zasto na zapadu sve manjine uce u skolama na jeziku domacina, kao sto je to primer u kanadi a bugari u srbiji zasluzuju vise?

    misim, dajem ti sansu da odgovoris i ne trolujes sa nekim pahomijama i pedofilijama sa kojima ni ova tema ni ja nemamo veze.

    pazi, ovo je ujedno i test inteligencije
    evo, najzad se slazemo........ja bi tim bugarima dao qraz , a ne obrazovanje na bugarskom

  14. #14
    Veoma poznat slavka69 (avatar)
    Učlanjen
    07.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    11.440
    Reputaciona moć
    154

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Nek idu u Hag,da traze obrazovanje.
    Žene ne znaju da poštuju, nego da vole.

  15. #15
    Aktivan član
    Učlanjen
    01.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.814
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio slavka69 Pogledaj poruku
    Nek idu u Hag,da traze obrazovanje.
    na flamanskom mamuimebemjabgarsku

  16. #16
    Legenda
    Učlanjen
    03.04.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    51.329
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio Aitchison Pogledaj poruku
    na flamanskom mamuimebemjabgarsku
    Sprdali se ili ne, ali Bugarima nista ne treba dozvoliti, dovoljno je sto zive ovde, a ne u Bugarskoj!

    Malo li su nam zabadali noz u ledja!

    A i prosti su k'o pasulj!

  17. #17
    Aktivan član
    Učlanjen
    01.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.814
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio picololeone Pogledaj poruku
    Sprdali se ili ne, ali Bugarima nista ne treba dozvoliti, dovoljno je sto zive ovde, a ne u Bugarskoj!

    Malo li su nam zabadali noz u ledja!

    A i prosti su k'o pasulj!



    ..............

  18. #18
    Legenda
    Učlanjen
    03.04.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    51.329
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio Aitchison Pogledaj poruku
    [/SIZE][/B]


    ..............
    Pa jesu...

  19. #19
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.472
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio Aitchison Pogledaj poruku
    evo, najzad se slazemo........ja bi tim bugarima dao qraz , a ne obrazovanje na bugarskom
    А што само њима да дајеш свој пропали полни орган... знаш ли колико има разноразних који сви траже образовање на свом језику - ТО НИГДЕ НА СВЕТУ НЕМА ... ЈЕДИНО У ОВОМ ПРОЈЕКТУ ТОТАЛНОГ РАСТУРАЊА СРБИЈЕ...који ти, благо мени, подржаваш и ногама и рукама... јер у муљу добро пливаш...
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  20. #20
    paja1408 nije na forumu
    ucim istoriju kako bi sagledao sadasnjost i predvideo buducnost
    Buduća legenda paja1408 (avatar)
    Učlanjen
    03.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    34.567
    Reputaciona moć
    562

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    potpuno sam upoznat sa problemom pa evo pojasnjenja...
    dakle republika srbija je zakonski omogucila da se nastava u srbiji moze izvoditi potpuno na srpskom jeziku---potpuno na jeziku nacionalnih manjina---ili kombinovano...
    e sad su se roditelji imali pravo izjasnjavati kako zele da deca pohadjaju nastavu...to se menjalo cesto...ranije je bilo da sva deca bugarske nacionalnosti---koji se prezivaju na ov...moraju da nastavu prate na bugarskom---nalog ministarstva prosvete...kasnije je pod uticajem roditelja promenjeno da se nastava izvodi na srpskom jeziku sa obaveznim izucavanjem bugarskog kao predmetom..jer je bilo problema u daljem skolovanju ---ne poznavanjem dovoljno srpskog jezika --otezavali su pracenje nastave na fakultetima... kad je pocela nastava na srpskom bugarska nacionalna manjina je obavezno ucila bugarski dok su ostali izucavali po zelji...
    i gde nastaje problem...drzava odobrava i dozvoljava formiranje kulturno informacionog centra za bugarsku nacionalnu manjinu...ovaj centar je u saradnji sa bugarskom omogucio skolovanje bugarske nacionalne manjine u bugarskoj....i malo po malo veliki broj dece iz pogranicnih opstina odlazi u bugarsku na skolovanje...poloze prijemni--gde je obavezno polaganje bugarske istorije..??? odlaze i zavrsavaju fakultete ko od sale...samo moraju potpisati da ne mogu da rade u bugarskoj posle zavrsenih studija...??? i sve ovo je naravno besplatno....i ostalo prepostavljate...pre nekoliko godina bugarska javno na svojim televizijama dimitrovgrad i bosilegrad naziva zapadnim bugarskim pokrajinama...pisano je o tome...

  21. #21
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    MEDIJI NA BUGARSKOM JEZIKU U SRBIJI I BUGARI U SRPSKIM MEDIJIMA

    www.jugpress.com

    Napisao JUGpress

    sreda, 16 septembar 2009 23:00

    NIŠ

    Uvodno izlaganje na današnjem Medijskom forumu u NIšu podneo je doktor Vančo Bojkov a mi ga prenosimo u celini.

    Bugarska nacionalna manjina je medju 21 etničkom zajednicom u Srbiji obuhvaćenih poslednjim popisom, 2002. godine. Prema popisu u Srbiji živi više od 20.000 pripadnika bugarske manjine, odnosno Bugari čine 0,27 odsto ukupne populacije Srbije.

    Bugarska zajednica sastavljena je iz dve kohezione grupe – na jugoistoku Srbije uz granicu sa Bugarskom, pre svega u opštinama Dimitrovgrad i Bosilegrad i, u Banatu, u Belom Blatu (Zrenjanin) i Ivanovu (Pančevo). Bugari žive i u Nišu, Pirotu, Vranju, Beogradu, Novom Sadu.

    Naseljavanje Bugara na jugoslovenskim prostorima započelo je krajem 17. veka. Nakon poraza Turaka pred Bečom, 1683. godine, i posle zajedničke, ali neuspešne borbe Srba i Bugara protiv Turaka nekoliko hiljada Bugara seli se u Banat, a kasnije I u Erdelj i Bačku. Nakon Prvog svetskog rata, odlukom velikih sila na Pariskoj konferenciji 1919. godina Bugarska se obavezala da Kraljevini SHS ustupi deo svoje teritorije – Dimitrovgrad, Bosilegrad, Strumica, kao i deo teritorija na desnoj obali reke Timok.

    Status nacionalne manjine Bugari u bivšoj Jugoslaviji dobijaju 1947. godine.

    Manjinama u Srbiji Ustavom i zakonima, prvenstveno Zakonom o zaštiti prava i sloboda regulasana su osnovna manjinska prava iz oblasti informisanja. Ustav Republike Srbije, usvojen 2006. godine definiše Srbiju kao državu srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. U posebnom odeljku „Prava pripadnika nacionalnih manjina“ garantuju se prava manjina, kako individualna tako i kolektivna. Pravo na potpuno i nepristrasno informisanje na maternjem jeziku tim Zakonom je garantovano. Ovo pravo posebno je uređeno članom 17 Zakona o zaštiti prava i sloboda.

    U Srbiji se javno informisanje, osim na srpskom ostvaruje i na nekoliko drugih manjinskih jezika, medju njima i na bugarskom. Radio progaram je lokalnog karaktera i trenutno ga emituju tri radio stanice – Radio Niš, Radio Bosilegrad i Radio-televizija “Caribrod” u Dimitrovgradu. Slično je i sa televizijskim programima. U Nišu kratke vesti na bugarskom jeziku emituje Niška televizija a u Dimitrovgradu Radio-televizija “Caribrod”.
    Nedavno je Regionalna agencija “Jug pres”, čije je sedište u Leskovcu, pokrenula internet portal sa vestima na bugarskom jeziku, a najavila je i start Internet radija sa emisijama i na bugarskom jeziku.
    Iako bi radio programi, po logici stvari, trebalo da budu lokalnog sadržaja sa servisnim informacijama sve više se emituju vesti tipa “skinuto sa interneta”. Bugarska manjina nema program na svom jeziku na nacionalnom servisu – Radiodifuznoj ustanovi RTS, iako je nekoliko godina, sve do NATO bombardovanja 1999. godine emitovana vrlo gledana emisija “TV žurnal”.

    Do prošle godine na bugarskom jeziku izlazilo je više periodičnih izdanja –“Drugarče”, “Bratstvo”, “Most”, “Magistrala”, “Evrobalkan” i “Bjuletin”, a trenutno kakvu takvu periodiku izlaženja ima jedino nedeljnik na bugarskom jeziku “Bratstvo”.

    Od privatizacije medija ne treba odustati, ali ovu sferu treba urediti na način koji će omogućiti održivi razvoj medija, jer su izlgedi za opstanak, imajući u vidu ograničenost tržišta i manju konkurentnost u ukupnom medijskom prostoru, značajno umanjeni. Mogućnost koja je data novim Zakonom da nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu "osnivati ustanove i privredna društva za obavljanje novinsko-izdavačke i radio-televizijske delatnosti, štampanja i reprodukcije snimljenih medija i vršiti prava i obaveze osnivača" nije dobro rešenje.
    Članom 18 tog zakona predviđeno je da Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, kao osnivači glasila, "mogu u sporazumu sa nacionalnim savetom u celini ili delimično preneti osnivačka prava na nacionalni savet".

    U pogledu osnivačkih prava, sa tačke gledišta slobode medija, to i nije tako fatalno za medije na bugarskom jeziku u pograničnim opštinama jer su i sada zbog finansiranja u rukama lokalnih moćnika. Finansiranje se najčešće ostvaruje iz opštinskih budzeta, javnih i privatnih fondacija, posredstvom javnih konkursa, iz donacija privatnih lica. Ipak, elektronski mediji na bugarskom jeziku retko su gde tržišno orijentisani.

    Svi mediji na bugarskom jeziku, pogotovo štampani, su u krizi jer nisu u stanju da održe ekonomsku samostalnost. Tipičan primer je Novinsko-izdavačka ustanova “Bratstvo” čiji su problemi nastali nakon urušavanja sistema subvencionisanja prenošenjem osnivačkih prava na Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine.

    Član 20 Ustava predviđa da se dostignuti nivo manjinskih prava ne može smanjivati. U praksi nije tako jer je smanjenjem budzeta za 75 odsto dovedno u pitanje dalje izlaženje ne samo časopisa “Most” i “Drugarče”, več i nedeljnika “Bratstvo”.

    Neizvesna je i budućnost emisije Radio Niša na bugarskom jeziku, najstarijeg programa na bugarskom jeziku u Srbiji. Ne postoji odgovor na pitanje šta će se dogoditi sa emisijom nakon zatvaranja Radio Niša, i njegovo “prerastanje” u Dopisništvo Radio Beograda II.
    Poverenje u medije
    Za odgovor na ovo pitanje poslužićeno se istraživanjem koje je sprovedeno u opštinama Dimitrovgrad i Bosilegrad. U anketi je učestvovalo 178 ispitanika sa osnovnim, srednjim, višim i visokim obrazovanjem, kao i jedan doktor nauka.

    Istraživanje je pokazalo da 79,5 odsto anketiranih govori i piše na bugarskom jeziku, 10,8 ga razume, a 1,1 odsto ne razume. Anketa je pokazala i da Bugari u pograničnim opštinama bolje poznaju srpski jezik. Njih 89,6 odsto govori i piše na tom jeziku, što je za 10,1 odsto više u odnosu na one kojima je bugarski maternji jezik.

    Anketirani građani Dimitrovgrada i Bosilegrada prednost daju elektronskim nad štampanim medijima (72,2 odsto). Uprkos velikom broju onih koji su se uzdržali od odgovora, najgledanija bugarska televizija je BiTiVi, a visoko kotirana je i Bugarska nacionalna televizija (BNT). Od štampanih medija, dostupnih u pograničnim opštinama, učesnici u istraživanju prednost daju listu “Bratstvo”. Prema istraživanju najgledanija srpska televizija je B-92, a zatim RTS.

    Anketiranima je ponuđeno da na skali od 1 do 10 ocene koliko veruju medijima, pri čemu manje ocene ukazuju na manje, a veće na više poverenje.
    Kod nacionalnih medija na srpskom jeziku preoblađuje ocena “5”, zatim “6” i “7”.
    Grupisanje ocena u sredini skale pokazuje umereno poverenje u nacionalne medije.
    Uprkos tome što prate medijske emisije anketirani ne prihvataju kompletnu istinu, ali i ne odbacuju ono što je u njima izrečano u potpunosti.
    Slična situacija je i kad je reč o lokalnim medijima, ali je zabrinjavajuće što su dvojica anketiranih dali ocenu “nula”, što ukazuje da apsolutno ne veruju lokalnim medijima. Mišljenje ispitanika o poverenju u bugarske medije slično je kao i kada je reč o srpskim medijima. Preovlađuje umereno poverenje.

    Na pitanje od kojih medija dobijate najviše informacija, 55,3 odsto ispitanika izjavilo je da ih dobija od elektronskih, a 24,2 procenta sa Interneta.
    Od ukupnog broja anketiranih 85,5 odsto prednost daje televizijskoj nad ostalim vidovima reklame.

  22. #22
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Наставак MEDIJI NA BUGARSKOM JEZIKU U SRBIJI I BUGARI U SRPSKIM MEDIJIMA


    Zastupljenost bugarske manjine u srpskim medijima

    Iako u Srbiji izlazi više od 500 časopisa, program emituje preko 200 televizijskih i isto toliko radio stanica i na desetine Web portala, Bugarska manjina prema broju stanovnika nije adekvatno zastupljena.
    Analizom je utvrđeno da se u fokusu izveštavanja pograničnih opština Dimitrovgrad i Bosilegrad prate dešavanja oko granice, dogođaji oko izbora i, eventualno, izveštava o posetama nekih ministara.
    Kulturnih događaja iz pomenutih opština skoro i da nema, iako iz Dimitrovgrada potiče i u njemu stvara na desetine umetnika.
    Za razliku od ranije, kada su preovlađivali tekstovi političkog karaktera, u poslednje vreme politika je svedena na minimum.
    To ne znači da u tim opštinama nema političkih dešavanja ili da pripadnici bugarske manjine nemaju problema u realizaciji svojih manjinskih prava, posebno u pogledu obrazovanja.

    Kada je reč o informisanju Bugarske manjine na maternjm jeziku sada, a još više u bliskoj budoćnosti, pažnju bi trebalo usmeriti prema još jednoj mogućnosti koja je, kao i u prošlosti, nedovoljno iskorišćena – a to su štampani i elektronmski mediji u Bugarskoj.
    Dok u komunističkom periodu taj potencijal nije bilo moguć iskoristiti zbog tvrde granice, ideološke netrpeljivosti između „socijalističkog samoupravljanja“ i „realnog socijalizma“ i, naravno drugih razloga, sada je to moguće, jer su odnosi između Srbije i Bugarske, kako kažu političari, „najbolji u istoriji“.
    Nerazumljivo je, međutim, interesovanje bugarskih medija za položaj i svakodnevni život svojih sunarodnika, ne samo zato što je to njihova patriotska obaveza nego i zbog toga što je bugarska manjina u Srbiji veliki rezervoar zanimljivih informacija i tema, na osnovu kojih je moguće povećati tiraž štampanih i rejting elektronskih medija.
    Kao i za srpske, tako je i za bugarske medije bugarski manjinski korpus interesantan samo ukoliko ima nekih neobičnih „događaja“.
    Sama činjenica da u Dimitrovgradu i Bosilegradu, osim „Bratstva“ nijedan medij nema svog dopisnika, govori dovoljno.

    Veliko pitanje je i zašto se bugarski listovi i časopisi, sada u 21. veku, ne mogu kupiti na trafikama u pograničnim opštinama, ali i to zbog čega se bugarske televizije mogu gledati samo putem kablovskih operatera, a ne i posredstvom običnih antena.
    U vezi toga trebalo bi kao pozitivan primer navesti rukovodstvo Bugarskog nacionalnog radija (BNR) čiji su programi – „Horizont“ i „Hristo Botev“ u poslednje vreme dostupni većini slušalaca u jugoistočnoj Srbiji.

    Budućnost medija na bugarskom jeziku

    Budućnost medija na bugarskom jeziku je jedno od sudbinskih pitanja za Bugare u Srbiji.
    Od opstanka manjinskih medija u velikoj meri zavisi i položaj bugarske manjine, odnosno očuvanje njenog nacionalnog identiteta, pre svega iz sledećih razloga:
    putem novina i časopisa, radio i televizijskih emisija najbolje se neguju istorijske vrednosti, posebno u uslovima u kojima je bugarska manjina zbog raznih nedoslednosti ostala skoro bez ijedne manifestacije koja pospešuje očuvanje nacionalne kulture i tradicije,

    manjinski mediji su najvidljiviji izraz društvenog postojanja same manjine, kao etničke zajednice, čime je izbegnuto njeno svođenje na statističku kategoriju,

    posredstvom manjinskih elektronskih i štampanih izdanja najefikasnije su manifestovane esencijalne kolektivne potrebe manjinske zajednice, budući da se najmanje ostvaruju, upravo, u lokalnoj vlasti, odnosno političkoj vertikalnoj zastupljenosti, informišući čitaoce, slušaoce i gledaoce o najvažnijim događajima manjinski mediji postaju jedna od najzdravijih veza manjine sa maticom, ali i most saradnje između država.


    Budućnost medija na bugarskom jeziku trebalo bi posmatrati sa pet aspekta.


    Prvi je statusni i odnosi se na osnivačka prava. Prenošenje osnivačkih prava na nacionalne savete pokazalo se, međutim, nedovoljno uspešnim zbog čega je i došlo do izmena u novom Zakonu o nacionalnim manjinama. I dalje nema medijske strategije, naime još nije ušao u proceduru Zakon o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji. Uz to, neophodno je da svi zakoni budu sinhronizovani.


    S druge strane, ukoliko se insistira na medijskoj nezavisnosti mora se nastaviti sa procesom privatizacije. Nju bi trebalo privesti kraju, a država bi morala da pomogne manjinskim medijama da se snađu u kontradikcijama koje ona proizvodi.

    U većini država Evrope manjinski mediji su u vlasništvu manjinskih organizacija, njihovih samouprava ili drugih pravnih i fizičkih lica koja imaju interes da štampaju novine i emituju radijski i televizijski program na jeziku manjina. U praksi je isključen bilo kakav uticaj države na takve medije.

    Drugi aspekt tiče se informisanja bugarske nacionalne manjine putem javnog servisa, Radio-difuzne ustanove RTS. Iako je država obavezna da bez ikakve diskriminacije i uz postavljanje jasnih kriterijuma omogući manjinama da prate program i na svojim jezicima, to se u praksi ne primenjuje. Tako bi RTS trebalo, poštujući svoja osnivačka načela, da omogući manjinama program na svom maternjem jeziku. U pogledu bugarske manjinske zajednice, zbog specifičnosti njenog položaja, rešenje bi trebalo potražiti u ustupanju radio i televizijskog programa nekoj od specijalizovanih nezavisnih produkcija.

    Treći aspekt odnosi se na sudbinu elektronskih medija u čijim se okvirima realizuje program na bugarskom jeziku. Najava zatvaranja Radio Niša dovoljno ilustruje kakva je budućnost emisije na bugaskom jeziku, koja se na ovom mediju, inače, emituje od 1945. godine. Primer gašenja Radio Surdulice, a sa tim i emisije na bugarskom jeziku, nije usamljen, ali je dovoljan simptom koji ukazuje da je neophodno da se započete reforme u oblasti medija što pre završe.

    Četvrti aspekt je finansijske prirode. Manjinski mediji ne mogu da funkcionišu po principima tržišne ekonomije, a mnogi od njih, će se bez subvencionisanja, jednostavno, ugasiti. U praksi su poznati i slučajevi gde su manjinski mediji tržišno orijentisani i svojim programima obezbeđuju samoodrživost, ali je to u pogledu bugarske manjine nemoguće, najmanje iz tri razloga – zbog malobrojnosti, teritorijelne razuđenosti i ekonomske zaostalosti.U Evropi se finansiranje manjinskih medija najčešće dotira iz budžeta država, javnih i privatnih fondacija, posredstvom javnih konkursa I iz donacija privatnih lica.

    Peti aspekt, sa koga treba posmatrati pespektivu manjinskih medija posledica je okvira manjine, ali egzistira i izvan granica države. Reč je o ekspanziji radijskih i televizijskih Internet programa koji su brzi, isplativi i dostupni širokom krugu korisnika. Novi, evropski standardi zastupljeni su u većini zemalja, pa i nekim zajednicama u Srbiji, ali ne i bugarskoj manjini u nerazvijenim opštinama, koji još veruju “starom dobrom” radiju i televiziji.


    Zaključak


    Evropski standardi zaštite prava na informisanje na maternjem jeziku pripadnika nacionalnih manjina utvrđeni su:
    “Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina” i
    “Evropskom poveljom o regionalnim ili manjinskim jezicima.

    Informisanje na maternjem jeziku u Srbiji regulisano je i Ustavom, posebno “Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina” - što pruža dobru osnovu za formiranje i očuvanje medija na maternjem jeziku.

    Istraživanjem, zaključeno je sledeće:
    neophodno je zadržati medijsku sliku Srbije,
    očuvati uređivačku samostalnost,
    nastaviti proces privatizacije,
    nezavisnim produkcijama omogućiti pripadnicima manjina nesmetano informisanje na maternjem jeziku u okviru javnog servisa,
    na osnovu pozitivnopravnih propisa i evropskog iskustva, omogućiti nesmetano finansiranje medija manjina,
    pojačati medijsko prisustvo bugarske manjine u srpskim i bugarskim medijima,
    preduzeti dopunske mere u cilju popularisanja lokalnih medija na bugarskom jeziku, ali i mere promene sadržaja kao odgovor interesima potencijalnih recepijenata,
    obratiti posebnu pažnju na nove mogućnosti, poput ekspanzije radijskih i televizijskih, odnosno Internet programa.

  23. #23
    Nov član Andjela (avatar)
    Učlanjen
    22.09.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    en el cielo
    Poruke
    23.809
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Citat Original postavio Aitchison Pogledaj poruku
    OPET MANJINE TRAZE PREKO HLEBA POGACU.......

    ovaj put su Bugari u glavnoj ulozi

    Godine 1978. pod formom "dvojezicne nastave" uskraceno je bugarskoj manjini skolovanje na maternjem jeziku. Sve je bilo dobro osmisljeno i jos bolje rezirano, u cemu su ucestvovali i neki bivsi funkcioneri SO Dimitrovgrad, koji su kao nagradu za dobro obavljen posao kasnije dobili premestaj u Nis gde su ih cekali stanovi i dobro placena radna mesta. Desavanja su krenula od Dimitrovgrada kroz tzv. spontane proteste roditelja na kojima su neki od njih zahtevali da im deca pohadjaju nastavu iskljucivo na srpskom jeziku, zbog daljeg skolovanja u unutrasnjosti Srbije. Sve to je kasnije bilo oberucke prihvaceno od republickih, prosvetnih i opstinskih vlasti, a sto je uticalo da se kriza obrazovanja bugarske manjine i tzv. problem bugarskog jezika prenese i na Bosilegrad kao i u delove opstina Pirot, Babusnica i Surdulica, gde u 20 sela takodje zive pripadnici ove nacionalne manjine, a koja su 1960. godine administrativnim putem otkinuta od ovih dveju opstina.

    http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2002/298/298_13.html


    I da se ne procita ceo tekst, naslov govori sve!
    Resenje: neka pakuju kofere i neka idu u svoju Maticu, tamo imaju sve to sto traze, a i Bugarska je u EU, pa ce tamo i onako da im "bolje" bude, nego kod nas "zlih" Srba!

  24. #24
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?


  25. #25
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.472
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: Problem obrazovanja bugarske manjine - kako dalje!?

    Извини, али пре него што наставиш да копираш километре досаадних текстова БУДИ ЉУБАЗАН ПА НАМ ОБЈАСНИ КАКВА ПРАВА ИМАЈУ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У БУГАРСКОЈ - И ТО У ПОРЕЂЕЊУ СА ОВИМ ЗАХТЕВИМА КОЈЕ СИ ОВДЕ НАПИСАО... КОЈЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ ПОСТОЈЕ, ИМА ЛИ НАЦИОНАЛНА МАЊИНА СРБА... ИТД.
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


Slične teme

  1. Problem sa dr-om i kako dalje
    Autor Sale cvrcak u forumu Zdravlje
    Odgovora: 19
    Poslednja poruka: 10.10.2006., 15:41
  2. Kako dalje?
    Autor **case-problem**Slucajni prolaznik u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 92
    Poslednja poruka: 01.10.2005., 16:54
  3. Kako dalje?
    Autor snoshaj efendija u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 07.03.2005., 04:03
  4. far cry - kako dalje?
    Autor goce u forumu Video igre
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 08.09.2004., 15:49
  5. Kako dalje?
    Autor NICS u forumu Web dizajn
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 04.10.2003., 18:20

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •