waterpolista
Iskusan
- Poruka
- 5.669
Evropi preti nova bolest: Kozji grip hara Holandijom!
Na 55 od ukupno 350 farmi širom Holandije potvrđen je kozji grip. Tom bolešću zatraženo je 2.300 osoba, sledi ubijanje zaraženih životinja
s1
Bakterija koksijela burneti prenosi se sa koze na čoveka, ali ne i među ljudima
Lako se prenosi... Bakterija koksijela burneti prenosi se sa koze na čoveka, ali ne i među ljudima
U Holandiji hara takozvani kozji grip, odnosno Q groznica, od kojeg je dosad umrlo šest ljudi, a zaraženo je njih 2.300. Holandsko ministarstvo poljoprivrede navelo je da je kozji grip potvrđen na 55 od ukupno 350 farmi širom zemlje i najavilo da će ubiti između 15.000 i 20.000 zaraženih koza kako bi se sprečilo širenje bolesti.
Prema podacima holandskog ministarstva zdravlja, svih šest osoba preminulih od kozjeg gripa imalo je druge zdravstvene probleme. U ovom trenutku nije zabeleženo da se on prenosi među ljudima, već je moguće da pređe samo sa životinje na čoveka.
a
U SAD 60 slučajeva godišnje
Kozji grip, pored Evrope i Australije, poznat je i američkoj javnosti. Mediji u SAD navode da se godišnje u toj zemlji zabeleži oko 60 slučajeva zaraze kod ljudi.
Interesantno je to da se bolest od 2003. svake godine beleži i kod američkih vojnika raspoređenih u Iraku i Avganistanu. Godišnje se kozjim gripom zarazi oko 30 vojnika SAD.
Holanđani su, međutim, u panici više zbog kozjeg, nego zbog svinjskog gripa. To potvrđuje Žaklin van den Bos (50), koja bi više volela da je dobila svinjski nego kozji grip.
- Osam meseci se lečim. Popila sam gomile antibiotika. Više nemam visoku temperaturu kao na početku, ali i dalje se osećam slabo i umorno. Srećom, lekar je odmah prepoznao simptome, tako da sam dobila odgovarajuću terapiju. Da nije bilo tako, možda bih dosad već umrla - navodi Van den Bosova.
Iako su vlasti najavile mere protiv širenja zaraze, nedavno osnovano Udruženje oštećenih zbog kozjeg gripa optužuje odgovorne ministre zdravlja i poljoprivrede da su prekasno reagovali,
- Zaražene koze trebalo je odavno da budu ubijene. Mnoge od njih su već skotne. Ako zaražena koza donese na svet jedno mrtvo jare, ono u sebi nosi milione virusa i bolest se širi ogromnom brzinom - upozorilo je Udruženje.
Kozji grip nije virusno oboljenje, već ga uzrokuje bakterija koksijela burneti. Ona se oslobađa prilikom spontanog pobačaja kod koze ili ovce. Ta bakterija se veoma lako širi, najčešće među farmerima i veterinarima, i to samo udisanjem u blizini zaraženog materijala.
Simptomi zaraze kozjim gripom kod čoveka su jake glavobolje, groznica, bolovi u mišićima, dijareja, kao i usporen puls i malaksalost. Akutni period bolesti traje 14 dana. Budući da samo polovina zaraženih ima izražene simptome bolesti, često se dešava da Q groznica pređe u hronično oboljenje. U tom slučaju lečenje može da traje čak i do dve godine. Bolest najčešće izazova probleme sa plućima i srcem, koji su uglavnom uzrok smrti. Čak 50 odsto zaraženih kozjim gripom dobije upalu pluća, a pojedinci i hepatitis. Smrtnost nije velika, zabeležena je u dva odsto slučajeva.
Q groznica se leči antibioticima. Oni su najdelotvorniji ukoliko se sa terapijom počne u prva tri dana nakon zaraze. Vakcina protiv kozjeg gripa postoji i obavezna je samo u Australiji, a od 2008. i u Holandiji.
Za Srbiju nema opasnosti
Načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu životinja u Upravi za veterinu dr Budimir Plavšić kaže za Press da se Q groznica često javlja u Evropi, ali da je u Srbiji veoma retka.
- To je bolest koja se obavezno prijavljuje kod nas. Ne mogu da kažem koliko je tačno slučajeva zabeleženo, ali je to jako retko - navodi Plavšić.
On dodaje da su bakteriji koja izaziva Q groznicu najčešće izloženi farmeri.
- Bakterija se oslobađa prilikom pobačaja ili abortusa kod koza i ovaca. Stoga, oni koji su u kontaktu sa tim životinjama imaju šanse da se zaraze. Takođe, ta bakterija se prenosi i preko mleka koje nije kuvano - objašnjava Plavšić.
On dodaje da Holandija problem sa kozjim gripom ima odavno i da veterinarske službe u Srbiji testiraju sve što se uvozi iz te zemlje na Q groznicu.
- Kontrola životinja koje se uvoze iz Holandije je obavezna. Stoga nema opasnosti da se bilo ko u Srbiji zarazi uvezenom životinjom - zaključuje Plavšić.
b
fakti
n Q groznica prvi put je izolovana u Australiji 1935. godine
n izaziva je bakterija koja se oslobađa prilikom spontanog pobačaja kod koza ili ovaca
n bakterija se lako prenosi sa životinje na čoveka, ali nije zabeleženo širenje među ljudima
n simptomi zaraze su jake glavobolje, groznica, bolovi u mišićima, dijareja, kao i usporen puls i malaksalost
n akutni period bolesti traje 14 dana
n samo polovina zaraženih ima izražene simptome bolesti, zbog čega se često dešava da Q groznica pređe u hronično oboljenje i u tom slučaju lečenje može da traje čak i do dve godine
n bolest najčešće izaziva probleme sa plućima i srcem
n čak 50 odsto zaraženih kozjim gripom dobije upalu pluća, a pojedinci i hepatitis
n smrtnost je zabeležena u dva odsto zaraženih slučajeva
Na 55 od ukupno 350 farmi širom Holandije potvrđen je kozji grip. Tom bolešću zatraženo je 2.300 osoba, sledi ubijanje zaraženih životinja
s1
Bakterija koksijela burneti prenosi se sa koze na čoveka, ali ne i među ljudima
Lako se prenosi... Bakterija koksijela burneti prenosi se sa koze na čoveka, ali ne i među ljudima
U Holandiji hara takozvani kozji grip, odnosno Q groznica, od kojeg je dosad umrlo šest ljudi, a zaraženo je njih 2.300. Holandsko ministarstvo poljoprivrede navelo je da je kozji grip potvrđen na 55 od ukupno 350 farmi širom zemlje i najavilo da će ubiti između 15.000 i 20.000 zaraženih koza kako bi se sprečilo širenje bolesti.
Prema podacima holandskog ministarstva zdravlja, svih šest osoba preminulih od kozjeg gripa imalo je druge zdravstvene probleme. U ovom trenutku nije zabeleženo da se on prenosi među ljudima, već je moguće da pređe samo sa životinje na čoveka.
a
U SAD 60 slučajeva godišnje
Kozji grip, pored Evrope i Australije, poznat je i američkoj javnosti. Mediji u SAD navode da se godišnje u toj zemlji zabeleži oko 60 slučajeva zaraze kod ljudi.
Interesantno je to da se bolest od 2003. svake godine beleži i kod američkih vojnika raspoređenih u Iraku i Avganistanu. Godišnje se kozjim gripom zarazi oko 30 vojnika SAD.
Holanđani su, međutim, u panici više zbog kozjeg, nego zbog svinjskog gripa. To potvrđuje Žaklin van den Bos (50), koja bi više volela da je dobila svinjski nego kozji grip.
- Osam meseci se lečim. Popila sam gomile antibiotika. Više nemam visoku temperaturu kao na početku, ali i dalje se osećam slabo i umorno. Srećom, lekar je odmah prepoznao simptome, tako da sam dobila odgovarajuću terapiju. Da nije bilo tako, možda bih dosad već umrla - navodi Van den Bosova.
Iako su vlasti najavile mere protiv širenja zaraze, nedavno osnovano Udruženje oštećenih zbog kozjeg gripa optužuje odgovorne ministre zdravlja i poljoprivrede da su prekasno reagovali,
- Zaražene koze trebalo je odavno da budu ubijene. Mnoge od njih su već skotne. Ako zaražena koza donese na svet jedno mrtvo jare, ono u sebi nosi milione virusa i bolest se širi ogromnom brzinom - upozorilo je Udruženje.
Kozji grip nije virusno oboljenje, već ga uzrokuje bakterija koksijela burneti. Ona se oslobađa prilikom spontanog pobačaja kod koze ili ovce. Ta bakterija se veoma lako širi, najčešće među farmerima i veterinarima, i to samo udisanjem u blizini zaraženog materijala.
Simptomi zaraze kozjim gripom kod čoveka su jake glavobolje, groznica, bolovi u mišićima, dijareja, kao i usporen puls i malaksalost. Akutni period bolesti traje 14 dana. Budući da samo polovina zaraženih ima izražene simptome bolesti, često se dešava da Q groznica pređe u hronično oboljenje. U tom slučaju lečenje može da traje čak i do dve godine. Bolest najčešće izazova probleme sa plućima i srcem, koji su uglavnom uzrok smrti. Čak 50 odsto zaraženih kozjim gripom dobije upalu pluća, a pojedinci i hepatitis. Smrtnost nije velika, zabeležena je u dva odsto slučajeva.
Q groznica se leči antibioticima. Oni su najdelotvorniji ukoliko se sa terapijom počne u prva tri dana nakon zaraze. Vakcina protiv kozjeg gripa postoji i obavezna je samo u Australiji, a od 2008. i u Holandiji.
Za Srbiju nema opasnosti
Načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu životinja u Upravi za veterinu dr Budimir Plavšić kaže za Press da se Q groznica često javlja u Evropi, ali da je u Srbiji veoma retka.
- To je bolest koja se obavezno prijavljuje kod nas. Ne mogu da kažem koliko je tačno slučajeva zabeleženo, ali je to jako retko - navodi Plavšić.
On dodaje da su bakteriji koja izaziva Q groznicu najčešće izloženi farmeri.
- Bakterija se oslobađa prilikom pobačaja ili abortusa kod koza i ovaca. Stoga, oni koji su u kontaktu sa tim životinjama imaju šanse da se zaraze. Takođe, ta bakterija se prenosi i preko mleka koje nije kuvano - objašnjava Plavšić.
On dodaje da Holandija problem sa kozjim gripom ima odavno i da veterinarske službe u Srbiji testiraju sve što se uvozi iz te zemlje na Q groznicu.
- Kontrola životinja koje se uvoze iz Holandije je obavezna. Stoga nema opasnosti da se bilo ko u Srbiji zarazi uvezenom životinjom - zaključuje Plavšić.
b
fakti
n Q groznica prvi put je izolovana u Australiji 1935. godine
n izaziva je bakterija koja se oslobađa prilikom spontanog pobačaja kod koza ili ovaca
n bakterija se lako prenosi sa životinje na čoveka, ali nije zabeleženo širenje među ljudima
n simptomi zaraze su jake glavobolje, groznica, bolovi u mišićima, dijareja, kao i usporen puls i malaksalost
n akutni period bolesti traje 14 dana
n samo polovina zaraženih ima izražene simptome bolesti, zbog čega se često dešava da Q groznica pređe u hronično oboljenje i u tom slučaju lečenje može da traje čak i do dve godine
n bolest najčešće izaziva probleme sa plućima i srcem
n čak 50 odsto zaraženih kozjim gripom dobije upalu pluća, a pojedinci i hepatitis
n smrtnost je zabeležena u dva odsto zaraženih slučajeva
