Zna li neko nesto vise o ovoj nasoj zlatnoj princezi ?
Da li je bila dostojna Stefana Nemanje ?
Da li je ona kriva za sve svadje njenih sinova (Vukana i Stefana) ?
Da li postoji bilo kakav dokument gde se naglasava njena tuga prema Rastku i njegovom odlasku ?
Глава прва
Био је син великога жупана Немање, господара српског, који самодржавно владаше свима српским земљама, које се зову: Диоклеја, Далмација, Травунија, приближујући се на истоку Илирији, а на западу припадајући римској области. Тај, дакле, горе поменути човек, благочастив и богобојажљив, убогољубив, одликујући се много војништвом и храброшћу као ретко ко други, и, изобилујући веома свима благима на земљи и у срећи, а више овога добрим обичајима, украшујући се безлобношћу и правдом, милошћу и кротошћу, узе, по закону, себи за жену по имену Ану. И ова ничим не изостајаше у благим обичајима иза мужа свога .
И родише им се синови и кћери које и осветише божаственим крштењем, и, научивши их светим књигама и благим обичајима, веселише се Господом. Много времена прође и не роди горе поменута благочастива Ана, јер је закључа Бог као некада Лију Јаковљеву, да она која је рађала прије не роди на време, чега ради ју је њен муж укоравао и вређао. Ради тога беше обоје у тузи и жалости, јер им душе много желише да доживе још једно дете . И по ноћи, молише молитву к Свемогућему, свако за се, говорише са сузама: » Владико, Господе Боже сведржиоче, који си послушао некада Аврама и Сару и друге праведнике, који се молише за чедо, услиши данас и нас грешне слуге твоје, који ти се моле . Дај нам по твојој благости да доживимо још једно дете мушкога пола, које ће бити утеха душе наше и наследник тобом наше државе, и потпора старости наше на чијој ћемо руци, легавши, починути. И заједничке ти завете дајемо, од зачећа детињега одлучићемо се природне законите љубави и постеље, и сачуваћемо се, свако за се, у чистоти тела све до краја живота.«
А Господ, који је близу свима који га, у истину, призивају и који њихову молитву слуша, послуша и њихове молбе као и осталих праведника. И ово би почетак неисказаних божјих судбина, да , као што је после животом, дете буде за дивљење и у рађању најпре, и да не буде само дете природе, закона човечјега, него и заповест свесилнога Бога који побеђује законе природе како хоће. И родећи се по природи, као плод молитве, од Бога дан, Богу се и намени, што и би.
И тако затрудни Ана, и, кад се бриближи дан, роди мушко дете како су просили у молитвама. Зарадоваше се у души веома, и прославише Бога, који није презрео молења њихова. После мало времена покрстише га и водом и духом, просветивши га божанственим крштењем, и дадоше му име Растко, и заиста, много с Господом, добро Господу порасте. А кад ојача дете, дадоше га да се учи светим књигама. Родитељи његови, имајући натприродну, безмерну љубав према њему, увек гледаше на њ с ненаситом душом, а и велможе с њима говорише како ће он бити најврснији међу браћом својом. А и дете беше благообразно, и весело душом, и у учењу напредно, да се дивише разуму у детињем узрасту, да су сви говорили: » Ово ће дете бити неко ново знамење. «
А кад одрасте до 15-сте године, родитељи му оделише један део своје државе, кде би одлазио од оца ради забаве с велможама и ради весеља с благородним младићима. А младић окуси од разума божанствених светих књига, чешће их прочитаваше, и одатле примаше почетак премудрости - страх божји, и примаше божанствене љубави из дана у дан, налажући огањ на огањ ненаситом жељом. Расуђиваше да су царство и богатство, слава и сјај и свака срећа многометежни и непостојани, сматраше да су видљиве лепоте и обиље живота као сенка, па, разуме да је много једење и весеље и све човечје на земљи таште и нестварно, крену правим путем, и бављаше се поукама из књига, не ленише се у цркви целе службе стајати, љубише пост, клонећи се празнога зановетања и неумеснога смеха, мрзећи непристојне и штетне песме младалачких жеља које ослабљују душу до краја. Благ, кротак, према свима љубазан, љубећи сиротињу као ретко ко други, поштоваше сувише монашки чин, тако да и самим родитељима његовим беше зазор, па би се застидели, видећи у младом узрасту такво старање и закон добрих обичаја, и сматраше га као да није од њих рођен, него да је, у истину, дан од Бога.
