МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Robija-za-poslodavce.sr.html
Робија за послодавце
Хапсићемо оне који отпуштају раднике, прети и најављује министар полиције и вођа Социјалистичке партије.
И као да жели да чује: „Само хапсите министре, али немојте да станете на томе како бисте заштитили раднике. Борба мора да буде непрестана. Има још делотворних мера из тог идеолошког арсенала који власнике предузећа сматра непријатељима државе и народа. А таквих се, изгледа, много накупило у последње време”.
Ево, на пример, неких већ коришћених мера.
Узимати им и национализовати фирме и имовину. Онда запослити све незапослене, без обзира имају ли стручну спрему, важно је да имају запослење, не морају да имају посао. Делити им плате, неважно је колико и да ли раде. Гомилати у магацинима све што произведу а нико неће да купи, јер је скупо пошто је у њега уграђено много нерада. Кад нема производње, гајити печурке. Делити док има, кад нема испразнити банке (оне су ионако непријатељске, стране, боље да им ми узмемо него да однесу у своје земље), а кад радници и то „поједу”, онда штампати милијарде нових пара.
Али тако не иде, јер и кад је ишло – пропало је.
Министар полиције морао би да зна да предузетници и послодавци нису никакво организовано злочиначко удружење из Шилерове, шовинисти који млате странце по Београду, нити банда разбојника с трибина фудбалских стадиона. Уместо што им прети затвором, боље би било да им обезбеди правну сигурност. Да не хушка нераднике и лопове на послодавце. Да се избори за поштовање уговора. Заштити повериоце, а не дужнике. Отера у стечај вечите губиташе. Потруди се да буду макар смењени партијски кадрови – директори који отворено и некажњено краду државну имовину у јавним предузећима.
Министар полиције морао би да зна да је ово епоха глобалне битке за капитал. Државама и нацијама су паре потребне (једнако као вода и енергија) да тим новцем отварају нова радна места. Да, послодавци ће и отпуштати јер их тржиште (купци) и конкуренција терају да њихови производи буду јефтинији, а фирме ефикасније. Уместо да привлачи, он најавама хапшења растерује оне који доносе капитал, намеравајући да запосле оне које, наводно, хоће да заштити. Али, ако створи добре услове и никоме ко легално послује не прети хапшењем, доћи ће нови предузетници и послодавци са капиталом и запошљавати незапослене.
Ако министар полиције хапшењем прети онима које тржиште тера да се рационално понашају, растераће све друге и на крају ће морати да ухапси – тржиште.
Боље би било да министар полиције не толерише утајиваче пореза, не протежира партијске фирме приликом добијања државних послова, не дели паре пореских обвезника пропалим друштвеним предузећима и радницима у њима који нису зарадили плату, спречи корупцију у влади јер је и то трошак за предузетнике и послодавце.
Министар полиције и лидер социјалиста, као део владајуће коалиције, треба да заштити имовину, капитал и грађане. То је права мера бриге за радна места. И абецеда правне државе.
Робија за послодавце
Хапсићемо оне који отпуштају раднике, прети и најављује министар полиције и вођа Социјалистичке партије.
И као да жели да чује: „Само хапсите министре, али немојте да станете на томе како бисте заштитили раднике. Борба мора да буде непрестана. Има још делотворних мера из тог идеолошког арсенала који власнике предузећа сматра непријатељима државе и народа. А таквих се, изгледа, много накупило у последње време”.
Ево, на пример, неких већ коришћених мера.
Узимати им и национализовати фирме и имовину. Онда запослити све незапослене, без обзира имају ли стручну спрему, важно је да имају запослење, не морају да имају посао. Делити им плате, неважно је колико и да ли раде. Гомилати у магацинима све што произведу а нико неће да купи, јер је скупо пошто је у њега уграђено много нерада. Кад нема производње, гајити печурке. Делити док има, кад нема испразнити банке (оне су ионако непријатељске, стране, боље да им ми узмемо него да однесу у своје земље), а кад радници и то „поједу”, онда штампати милијарде нових пара.
Али тако не иде, јер и кад је ишло – пропало је.
Министар полиције морао би да зна да предузетници и послодавци нису никакво организовано злочиначко удружење из Шилерове, шовинисти који млате странце по Београду, нити банда разбојника с трибина фудбалских стадиона. Уместо што им прети затвором, боље би било да им обезбеди правну сигурност. Да не хушка нераднике и лопове на послодавце. Да се избори за поштовање уговора. Заштити повериоце, а не дужнике. Отера у стечај вечите губиташе. Потруди се да буду макар смењени партијски кадрови – директори који отворено и некажњено краду државну имовину у јавним предузећима.
Министар полиције морао би да зна да је ово епоха глобалне битке за капитал. Државама и нацијама су паре потребне (једнако као вода и енергија) да тим новцем отварају нова радна места. Да, послодавци ће и отпуштати јер их тржиште (купци) и конкуренција терају да њихови производи буду јефтинији, а фирме ефикасније. Уместо да привлачи, он најавама хапшења растерује оне који доносе капитал, намеравајући да запосле оне које, наводно, хоће да заштити. Али, ако створи добре услове и никоме ко легално послује не прети хапшењем, доћи ће нови предузетници и послодавци са капиталом и запошљавати незапослене.
Ако министар полиције хапшењем прети онима које тржиште тера да се рационално понашају, растераће све друге и на крају ће морати да ухапси – тржиште.
Боље би било да министар полиције не толерише утајиваче пореза, не протежира партијске фирме приликом добијања државних послова, не дели паре пореских обвезника пропалим друштвеним предузећима и радницима у њима који нису зарадили плату, спречи корупцију у влади јер је и то трошак за предузетнике и послодавце.
Министар полиције и лидер социјалиста, као део владајуће коалиције, треба да заштити имовину, капитал и грађане. То је права мера бриге за радна места. И абецеда правне државе.