Митски коњи наших јунака - Шарац и Јабучило
Prikazujem rezultate 1 do 8 od 8

Tema: Митски коњи наших јунака - Шарац и Јабучило

  1. #1
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    353
    Reputaciona moć
    0

    Lightbulb Митски коњи наших јунака - Шарац и Јабучило

    Најславнији српски коњ је легендарни Шарац Марка Краљевића. Као што је Марко највећи јунак у предању Срба, тако је и Шарац у тим причама (и песмама) коњ над коњима, митолошко чудо, божанско биће. Шарац је, иако коњ, можда, најлепша метафора српског епа. Српски песнички геније дао је Шарцу људске особине, чак особине једног краља, његовог господара, што је задивило великог Гетеа, који је, једном, усхићен том духовном парболом, рекао да су сви светски легендарни коњи, у односу на Шарца, само обична ждребад.

    КОЊ ВОЈВОДЕ МОМЧИЛА – ЈАБУЧИЛО

    У плејади славних српских коња, Јабучило, коњ Војводе Момчила, по много чему, заузима прво место. То је у Срба, као у Хелена Пегаз, једини митолошки коњ са крилима, која се виде, `која Јабучило сваког дана, у зору, пушта себи до копита`. И, то је, хронолошки, први опевани коњ у Српској епској поезији.
    Историјски Војвода Момчило је живео у доба Стевана Дечанског, и његовог сина цара Душана. Зна се да је учествовао у боју, против Бугара, код града Велбужда (Ћустендил). Кажу да је, врло успешно, тада командовао једним делом српске лаке коњице, остали подаци, што се историје тиче о томе славном војводи и јунаку, су спорни и магловити. Историја не зна за његове дворе у Пирлитору, на Дурмитору. Напротив! Историчари, неки од њих, не сви, тврде да је Пирлитор био, неко време, дворац Вукашина Мрњавчевића. Али, народни певач и легенда тај град Пирлитор, именују Момчиловим. А, легенда, често, уме бити истинита. Зато, пођимо од истинитог мита о првом, Српском, славном, и још, уз то, крилатом коњу Јабучилу. Прича каже да је Јабучила ождребила једна Момчилова кобила, коју је опасао крилати коњ на Дурмиторском језеру.



    Poslednji put ažurirao/la Jacob : 07.12.2009. u 10:01



  2. #2
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Митски коњи наших јунака - Шарац и Јабучило

    Smrt majke Jugovića


    Mili bože, čuda velikoga!
    Kad se sleže na Kosovo vojska,
    U toj vojsci devet Jugovića
    I deseti star Juže Bogdane;
    Boga moli Jugovića majka,
    Da joj Bog da oči sokolove
    I bijela krila labudova,
    Da odleti nad Kosovo ravno,
    I da vidi devet Jugovića
    I desetog star-Juga Bogdana.
    Što molila Boga domolila:
    Bog joj dao oči sokolove
    I bijela krila labudova,
    Ona leti nad Kosovo ravno,
    Mrtvi nađe devet Jugovića
    I desetog star-Juga Bogdana,
    I više nji devet bojni koplja,
    Na kopljima devet sokolova,
    Oko koplja devet dobri konja,
    A pored nji devet ljuti lava.
    Tad' zavrišta devet dobri konja,
    I zalaja devet ljuti lava,
    A zaklikta devet sokolova;
    I tu majka tvrda srca bila,
    Da od srca suze ne pustila,
    Već uzima devet dobri konja,
    I uzima devet ljuti lava,
    I uzima devet sokolova,
    Pak se vrati dvoru bijelome.
    Daleko je snae ugledale,
    Malo bliže pred nju išetale,
    Zakukalo devet udovica,
    Zaplakalo devet sirotica,
    Zavrištalo devet dobri konja,
    Zalajalo devet ljuti lava,
    Zakliktalo devet sokolova;
    I tu majka tvrda srca bila,
    Da od srca suze ne pustila.
    Kad je bilo noći u po noći,
    Al' zavrišta Damjanov zelenko;
    Pita majka Damjanove ljube:
    Snao moja, ljubo Damjanova!
    Što nam vrišti Damjanov zelenko?
    Al' je gladan šenice bjelice,
    Ali žedan vode sa Zvečana?
    Progovara ljuba Damjanova:
    Svekrvice, majko Damjanova!
    Nit' je gladan šenice bjelice,
    Niti žedan vode sa Zvečana,
    Već je njega Damjan naučio
    Do po noći sitnu zob zobati,
    Od po noći na drum putovati;
    Pak on žali svoga gospodara
    Što ga nije na sebi donijo.
    I tu majka tvrda srca bila,
    Da od srca suze ne pustila.
    Kad u jutru danak osvanuo,
    Ali lete dva vrana gavrana,
    Krvava im krila do ramena,
    Na kljunove b'jela pjena trgla;
    Oni nose ruku od junaka
    I na ruci burma pozlaćena,
    Bacaju je u krioce majci;
    Uze ruku Jugovića majka,
    Okretala, prevrtala s njome,
    Pa dozivlje ljubu Damjanovu:
    Snao moja, ljubo Damjanova!
    Bi l' poznala, čija j' ovo ruka?
    Progovara ljuba Damjanova:
    Svekrvice, majko Damjanova!
    Ovo j' ruka našega Damjana,
    Jera burmu ja poznajem, majko,
    Burma sa mnom na vjenčanju bila.
    Uze majka ruku Damjanovu,
    Okretala, prevrtala s njome,
    Pak je ruci tijo besjedila:
    Moja ruko, zelena jabuko!
    Gdje si rasla, gdje l' si ustrgnuta!
    A rasla si na kriocu mome,
    Ustrgnuta na Kosovu ravnom!
    Nadula se Jugovića majka,
    Nadula se, pa se i raspade
    Za svojije devet Jugovića
    I desetim star-Jugom Bogdanom.





    Konj Damjana Jugovića

    Damjanov Zelenko je konj čiji vrisak za poginulim gospodarem odjekuje kroz vekove i ne prestaje da nam pritiska dušu i um. Taj konjski vrisak je naš, onomatopeja naše tuge, nezaceljena rana, sećanje na nesreću. On je oslonac naše sudbine. To je naše sveto zvono.
    Damjanov Zelenko je iz carske konjušnice, kao i ostali konji braće Jugovića. Ergela, osnovana još u doba cara Dušana, negde između dveju Morava, davala je carskoj konjici nekoliko hiljada konja i bila izvor rasnih grla s pedigreom. Suvlasnik te ergele, u doba kneza Lazara, bio je njegov kancelar i tast Jug-Bogdan (knez Vratko). Da bi svojim sinovima, budućim junacima i vitezovima, izabrao i poklanjao u vreme njihovog punoletstva i momčenja najbolje konje, podigao je novu konjušnicu pod Gočem, u Vrnjcima, i tu gajio samo rasnu ždrebad, pažljivo odabranu i proverenu. Tu se nalazio i trenažni poligon za konje i junake, kao i borilište za viteške igre. U toj prostranoj dolini odigrani su mnogi dvoboji, pa i onaj između Banović Strahinje i Mladena Moravca (kasnijeg Vlah-Alije).
    U tim igrama učestvovali su i Jug-Bogadovi sinovi. Pa i Damjan, najstariji od braće Jugovića, sa svojim Zelenkom. Damjan Jugović je pre Zelenka, promenio mnoge dobre konje i s mnogima je pobeđivao u važnim dvobojima na viteškim turnirima. Zelenko mu je bio poslednji konj u životu i najbolji od svih, koje je do tada imao. S njim je najviše i pobeđivao. Zelenko je bio konj s ljudskom dušom, kaže legenda. I još kaže da je razumevao ljudski govor. Damjan je, kaže ta priča, i pobeđivao, zahvaljujući tome što je konj slušao njegove komande i znao pravila borbe. Čak je, kažu, često, u toku borbe, instiktivno, sam i mimo Damjana, donosio ispravnu odluku, koja je spašavala život njegovom gospodaru. Damjan je znao da ima neobičnog konja, pa se trudio svim silama da mu pronikne u dušu i narav. Koliko puta mu se učunilo da njegov Zelenko ima ljudska osećanja: jednom, posle poraza u nekom dvoboju, video je suze u njegovim očima.
    Damjan je najviše vremena provodio sa svojim konjem: nije dao da ga hrane i timare njegovi konjušari već je to sam radio, što nije bio običaj onog vremena da se visoki plemić bavi takvim poslovima. Trenirao je s njim svaki dan. `Već je njega Damjan naučio: do ponoći sitnu zob zobati, od ponoći na drum putovati`, kaže narodni pevač.
    Damjan je, kao i njegova braća, poginuo na Kosovu. Svi su izginuli, braneći kneza Lazara, svoga zeta i vladara. Kosovsku tragediju, kažu, preživeli su svi konji braće Jugovića. I svi su se vratili u Kruševac. Niko ne zna kako i na koji način je uspela ta kljusad da napusti krvavo razbojište, a da ih Turci ne pohvataju i ne odvedu sa sobom. To je jedna od velikih tajni Kosova. Kažu da je jedna monahinja u Ljubostinji, na margini svog trebnika, zapisala da su konji Jugovića sami došli s Kosova i da je pred njima išao Damjanov Zelenko. Taj konj je kalauzio ostalima.
    Još u ovom zapisu stoji da je monahinja udovica Damjana Jugovića. Šta je posle bilo s konjima braće Jugovića, i sa Damjanovim Zelenkom, zapis u Ljubostinji ne kaže.
    Legenda kaže da je Damjanov Zelenko vrištao za svojim gospodarem godinu dana. A onda je, jedne noći nestao, iz kneževe konjušnice. Dugo se o njemu nije znalo ništa, a onda se, tri godine posle Kosovskog boja, uoči Vidovdana tačno u podne, čulo njegovo vrištanje u planini Goču. Slušajući taj konjski plač, kažu da je plakao celi Kruševac. Da je, kojim slučajem, ustao Damjan i zavirio u oči svome konju, možda bi u njima našao suze. Zelenko je vrištao za Damjanom, ali i za svim što je izgubljeno na Kosovu. Da je živ, možda bi i danas vrištao, ko zna? Jer, bitka u kojoj poginu Damjan još traje.

  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    353
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Митски коњи наших јунака - Шарац и Јабучило

    KONJ MILOŠA OBILIĆA – ŽDRALIN


    Ždralin, konj Miloša Obilića, bio je junak kao i njegov gospodar. Čak je s njim zajedno i poginuo. To je jedini legendarni srpski konj, koji je poginuo u boju. A pratila ga je slava, jednako kao i njegovog gospodara. O Ždralinu ima malo podataka i priča, a to je možda, zbog toga što je njegov dorpinos u Miloševom delu ogroman, a o velikim i svetim stvarima se ne govori mnogo. Poznato je da je Ždralin bio visok konj. To ističe i narodni pevač i to ne bez jakog razloga. Kažu da je Ždralin bio toliko visok da je među drugim konjima izgledao kao džin. I plašili su ga se. Zato je Miloš imao malo dvoboja.
    I ni jedan se ne pamti, nije ih zabeležila priča i pesma, jer su svi Miloševi dvoboji trajali kratko: niko nije imao priliku da se duže bori protiv takvog konja i junaka.
    Poslednji put ažurirao/la Jacob : 07.12.2009. u 10:01

  4. #4
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Митски коњи наших јунака - Шарац и Јабучило

    Ždralinu su pripisane sve velike i značajne osobine legendarnih konja, osim moći letenja. To mu valjda nije trebalo, jer je sve konje nadmašivao svojom veličinom i snagom. Njegov gospodar je bio oklopnik, sav u panciru i gvožđu, pa je pancire stavljao i svome konju. Kažu da je u dvobojima i bitkama Ždralin bio sav u gvožđu. Nikad nije bio ni ogreban, a kamoli ranjen. On je jednostavno svojom ogromnošću rušio sve pred sobom, pa je Miloš na njemu bio nedostižan za svoje protivnike. Ždralin nije iz carske ergele, iako je Miloš Obilić bio dvorski čovek. Mogao je da za sebe i svoje oklopnike, kao komandant pograničnih jedinica, bira konje u carskoj konjušnici. Ali on to nije činio. Imao je sam svoju ergelu, kao visoki oficir i plemić. Bila je to mala ergela, ali dovoljno velika da zadovolji potrebe i ukus jednog viteza i vojskovođe. Miloš je u njoj sam vršio selekciju konja. Tu mu se oždrebio i Ždralin. Letopisi kažu da se Miloševa konjušnica nalazila na severnoj padini planine Cer, na mestu gde je pre toga u vreme cara Trajana, bio rimski logor, a koje se i danas zove Konjuša. Čak, legenda dalje kaže da se i Miloš rodio ispod Cera, u selu Dvorištu, i da je vanbračni sin Cara Dušana.

    U vreme Kosovske bitke Miloš Obilić je imao četrdeset, a Ždralin deset godina. Obojica, dakle u najboljim godinama. Delo koje su izvršili ostaće upamćeno po svom istorijskom značaju i načinu na koji je izvršeno. Laž je, kažu najnoviji arhivski podaci, da se Miloš približio caru Muratu na prevaru, glumeći predaju, jer caru nije mogao prići niko naoružan, a najmanje jedan prebeg iz protivničke vojske. Miloš je došao do Murata na svome Ždralinu, probivši se kroz tursku ordiju sa svojim oklopnicima. Miloševu predaju izmislili su Turci jer od sramote nisu mogli priznati da se neko uspeo probiti do njihovog cara. Hteli su na taj način da umanje podvig Miloša i njegovih vitezova. Pa i Ždralina. To čudo od konja i junaka zaprepastilo je Turke i njihove konje, pa je tu trenutnu tursku zabunu i strah Miloš iskoristio i došao do Murata. Ždralin je sve ispred sebe gazio, dok je Miloš sve oko sebe sekao. Gaženje i seča trajali su dugo, pa su se čovek i konj umorili, ali su, ipak, uspeli doći do agarjanskog vladara i rasporiti mu utrobu.

    I Ždralin i Miloš su poginuli na istom mestu. Na najslavnijem mestu u zemlji Srbiji. Na Gazimestanu. Hiljade turskih konja i junaka navalilo je na njih dvojicu, koji padoše, boreći se, obojica, do zadnjeg daha. Ždralin je poginuo kao čovek, viteški. I zaslužio je da mu se ime nađe u spisku kosovskih vitezova. Nije važno što je konj: Smrt mu je bila ljudska, junačka.

  5. #5
    Poznat vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    145

    Podrazumevano Re: Митски коњи наших јунака - Шарац и Јабучило

    Браво за тему и за увод.

  6. #6
    Nov član MobiWalker (avatar)
    Učlanjen
    27.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Митски коњи наших јунака - Шарац и Јабучило

    Mislim da dostojno mesto, među konjima-vitezovima, zaslužuje i Dorat-DORO-konj Đurđa Senkovića, iako manje opevan, ali ništa manje vredan spomena:
    To se Ðurdu na ino ne može.
    Svog mu dobra doru osedlao,
    Doru sedla, ispod grive ljubi:;
    "Ao, doro, vrlo dobro moje"
    "Dosta li smo, doro, vojevali,
    "Iz Turaka roblje izvodili,
    "Od Turaka glava donosili"
    "Sad sam doro, ostario, vrlo;
    "Ja ne mogu više vojevati,
    "Sad te šiljem s glavom nerazumnom,
    "Sa Ivanom, sa jedinim sinom:
    "Iva j', dobro, glava nerazumna,
    "Cuvaj, doro, moje cedo, Ivu.";
    ...........
    Slobodne ti oci na Turcina!
    "Kad ti dodeš pod Ribnika bela,
    "Ti se nemoj poplašiti, sine!;
    "Oštro gledaj, a oštro besedi,
    "Oštro agu na mejdan zazivaj.
    "Kad s Turcinom na mejdan izideš,
    "Nemoj dore uzdom zabuniti,
    "Ja sam doru boju naucio,;
    "Vešt je dora boju i mejdanu,
    "Dora ce te sobom zaklanjati,
    "Ispod britke sablje uklanjati."
    ...........
    "Al' besedi Šenkovicu Iva:
    "O Turcine, ago od Ribnika!;
    "Ja sam moga zamorio doru
    "Iz daleke zemlje putujuci,
    "Pa ne mogu doru zaigrati,
    "Vec ti ocu stati na belegu,
    "Igraj vranca, pa udri na mene,;
    "S belege se ukloniti ne cu,
    "Junacki cu tebe docekati."
    To Turcinu vrlo milo bilo,
    Pa razigra vranca po mejdanu,
    Pa poteže bojno koplje oštro,;
    Po poviknu, kao zmaj planinski:
    "Drž' se dobro, Šenkovicu Ivo!
    "Nemoj reci, da je prijevara."
    Na Ivana juriš ucinio,
    Gleda kopljem u srce junaka;;
    Klece dorat u zelenu travu,
    ivu koplje visoko nadmaši,
    Ne može se kalpak oboriti,
    A kamo li raniti junaka;
    ...............
    Za nji Iva napusti dorata,
    Koliko se dorat umorio,
    Brzo dorat vranca sastigao,
    Na sapi mu glavu naslonio,
    Agi kida kite na pojasu;;
    Al' besedi aga od Ribnika:
    "Bože mili, gdi cu poginuti"
    "Od junaka da bi poginuo,
    "Ne bi meni ni po jada bilo,
    "Vec od dobra konja Ivanova!";
    ............
    U tom s' Turcin puške dosetio,
    Preko sebe pušku opalio,
    Al' Bog dade, ne pogodi Ive,
    Vec dorata medu oci carne,
    Pade dorat u zelenu travu,;
    A Ivan se na noge doceka;
    A kad vidi aga od Ribnika,
    Da j' Ivana s konjem rastavio,
    Vrati vranca natrag na Ivana:
    "Što sad misliš, Šenkovicu Ivo?;
    "Što sad misliš, cemu li se nadaš?
    "S dobrim sam ate dorom rastavio;
    "Vec predaj se, Šenkovicu Ivo!
    "Robom i kad, a grobom nikada."
    Cici Ivan, ka' zmija ljuta:;
    "O Turcine, ago od Ribnika!
    "Živ se tebi ja predati ne cu:
    "Ako si me s konjem rastavio,
    "Sa sabljom me rastavio nisi,
    "Evo sablje roditelja moga,;
    "Koja j' dosta na mejdanu bila,
    "Odsekla je dosta Turski glava,
    "Bog je dobar, i danas ce tvoju."
    ...................
    Retko dobra tema...svaka čast!

  7. #7
    Poznat vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    145

    Podrazumevano Re: Митски коњи наших јунака - Шарац и Јабучило

    А чија је била Танка Бедевија?

  8. #8
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    10.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Република Српска
    Poruke
    314
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Митски коњи наших јунака - Шарац и Јабучило

    Citat Original postavio vujadin Pogledaj poruku
    А чија је била Танка Бедевија?
    Ljutice Bogdana i mislim da i ona svakako zauzima značajno mjesto u ovoj temi.

Slične teme

  1. ВЕЛИКИ ДОЧЕК НАШИХ ТАКМИЧАРА ИЗ РИМА
    Autor waterpolista u forumu Ostali sportovi
    Odgovora: 35
    Poslednja poruka: 05.08.2009., 02:21
  2. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 25.04.2008., 13:25
  3. ЗДРАВЉЕ НАШИХ ПОЛИТИЧАРА ???
    Autor eremita u forumu Politika
    Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 06.09.2007., 22:25

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •