- Poruka
- 125
Pre tačno 100 godina, 9O % ljudi u Srbiji se bavilo poljoprivredom, stočarstvom, te raznim zanatima po gradovima i selima.
U ostalih 10% stanovništva ubrajali su se činovnici, političari, profesionalni vojnici, to jest oficiri, organi bezbednosti i t. d.
Dakle, pre sto godina mi smo imali 3 milona goveda, OVACA, sitne stoke, živine i tako to. Broj Čobana je u to vreme dobrano premašivao današnji broj savetnika u vladi, kao i broj zamenika zamenikovog sekretara.
Danas, to jest u 3 milenijumu ušli smo sa sledećom strukturom stanovništva:
-Jedna trećina Srbije se bavi klasičnom politikom, to jest od tog broja njih trećina radi u državnim organima, druga trećina rukovodi ovom prvom tećinom, a treća-trećina je višak koja ništa ne radi no je prostim jezikom rečeno: u radnom je odnosu ! A to u Srbiji znači-da prima platu, bez obzira na nivo angažovanja, nivo uspešnosti u poslu i uopšte potrebnosti i opravdanosti istih za tim radnim mestom.
-Druga trećina Srbije se bavi privatnim preduzetnišvom, malom privredom, velikim bisnisom, srednjim i t. d. Ova trećina izdržava i prvu, i treću trećinu Srbije, o kojoj ću sada dole pisati i označiti je.
-Treća trećina Srbije su zapravo penzioneri svih vrsta, osobe koje primaju socijalne naknade po svim zakonskim osnovama, zatim nezaposleni ili privremeno uposleni na poslovima koje rade ad-hok i po potrebi.
Sad će se neki zapitati? Gde su nam onoliki Čobani, Ovce, Goveda, pašnjaci, livade, njive ????
-Tu su negde, neki manje više u BIM Slaviji, neki pojedeni, a neki na tudjim pašnjacima i livadama...samo što su sada Čobani našli mnogo unosniji posao od čuvanja Ovaca, a to je : POLITIKA !
-Dakle, nekad se 90 % Srbije bavilo proizvodnjom hrane, svojim privatnim zemljoposednišvom, a 10 % državnim poslom. Danas je obrnuto, samo 10 % Srbije se bavi poljoprivredom i agrarom, a čak 90 % meša običan malter , kreč i mrsi ono šta naše Babe nemaju, a Dedama to više i ne treba.
Inače poznato je, da je onomad gro naših Paora i Seljaka napustilo svoje Livade, Sela, Pašnjake, Posede i Njive, i otišli je u gradove gde su dugo mlatili po 200 evra za mesec dana, i to ako im je firma likvidna, a uglavnom nije niti jedna, štaviše sve su likvidirane i privatizovane. A nove gazde ih više ne tretiraju kao radnike, već kao tehnološke viškove i "šart robu", koja nikome ne treba i koje se treba ratosiljati po svaku cenu.
Šta sad, da se isti vrate na Selo ne mogu, jer su rasprodali stoku i Ovce, a u gradu ne mogu da prežive novo dobo i novu tehnološku revoluciju i modernizaciju. A hrana u medjuvremenu postala skupa baš kad su oni ostali bez posla i bez bivšeg stočnog fonda.
Šta je poenta : pa pre sto godina smo kao država izvozili najviše svinja u Evropu... to smo radili jer nismo znali da su te životinje jedne od najinteligentnijih, njima je ipak malo bilo potrebno za sreću
un kočak i lavor pomija i to je to. Kad smo opustošili svinjski fond, ostalo nam je da zabranimo Koze, a Ovce smo naravno rasprodali, a Čobane kako rekoh postadoše razni portparoli i pi-arovi.
I gde smo sad stigli i dosegli? Pa sad smo tu gde smo, a to znači da nam sada modereni Čobanin kroji svaku politiku i mrku kapu i šarene čarape, i oni umesto stadom Ovaca, upravljaju stadima svojih podanika, birača i preostalim bivšim zemljoposednicima.
Jer u biti moderni Čobani su odavno shvatli da se "OVCE" ne šišaju zbog Vune, no zbog toga što su OVCE.
P.S. Dugo se mislilo da je Čovek naše najveće bogatstvo, medjutim novo vreme i okolnosti su nam jasno pokazale, da su "OVCE" naše najveće bogastvo. Fakat.
U ostalih 10% stanovništva ubrajali su se činovnici, političari, profesionalni vojnici, to jest oficiri, organi bezbednosti i t. d.
Dakle, pre sto godina mi smo imali 3 milona goveda, OVACA, sitne stoke, živine i tako to. Broj Čobana je u to vreme dobrano premašivao današnji broj savetnika u vladi, kao i broj zamenika zamenikovog sekretara.
Danas, to jest u 3 milenijumu ušli smo sa sledećom strukturom stanovništva:
-Jedna trećina Srbije se bavi klasičnom politikom, to jest od tog broja njih trećina radi u državnim organima, druga trećina rukovodi ovom prvom tećinom, a treća-trećina je višak koja ništa ne radi no je prostim jezikom rečeno: u radnom je odnosu ! A to u Srbiji znači-da prima platu, bez obzira na nivo angažovanja, nivo uspešnosti u poslu i uopšte potrebnosti i opravdanosti istih za tim radnim mestom.
-Druga trećina Srbije se bavi privatnim preduzetnišvom, malom privredom, velikim bisnisom, srednjim i t. d. Ova trećina izdržava i prvu, i treću trećinu Srbije, o kojoj ću sada dole pisati i označiti je.
-Treća trećina Srbije su zapravo penzioneri svih vrsta, osobe koje primaju socijalne naknade po svim zakonskim osnovama, zatim nezaposleni ili privremeno uposleni na poslovima koje rade ad-hok i po potrebi.
Sad će se neki zapitati? Gde su nam onoliki Čobani, Ovce, Goveda, pašnjaci, livade, njive ????
-Tu su negde, neki manje više u BIM Slaviji, neki pojedeni, a neki na tudjim pašnjacima i livadama...samo što su sada Čobani našli mnogo unosniji posao od čuvanja Ovaca, a to je : POLITIKA !
-Dakle, nekad se 90 % Srbije bavilo proizvodnjom hrane, svojim privatnim zemljoposednišvom, a 10 % državnim poslom. Danas je obrnuto, samo 10 % Srbije se bavi poljoprivredom i agrarom, a čak 90 % meša običan malter , kreč i mrsi ono šta naše Babe nemaju, a Dedama to više i ne treba.
Inače poznato je, da je onomad gro naših Paora i Seljaka napustilo svoje Livade, Sela, Pašnjake, Posede i Njive, i otišli je u gradove gde su dugo mlatili po 200 evra za mesec dana, i to ako im je firma likvidna, a uglavnom nije niti jedna, štaviše sve su likvidirane i privatizovane. A nove gazde ih više ne tretiraju kao radnike, već kao tehnološke viškove i "šart robu", koja nikome ne treba i koje se treba ratosiljati po svaku cenu.
Šta sad, da se isti vrate na Selo ne mogu, jer su rasprodali stoku i Ovce, a u gradu ne mogu da prežive novo dobo i novu tehnološku revoluciju i modernizaciju. A hrana u medjuvremenu postala skupa baš kad su oni ostali bez posla i bez bivšeg stočnog fonda.
Šta je poenta : pa pre sto godina smo kao država izvozili najviše svinja u Evropu... to smo radili jer nismo znali da su te životinje jedne od najinteligentnijih, njima je ipak malo bilo potrebno za sreću
un kočak i lavor pomija i to je to. Kad smo opustošili svinjski fond, ostalo nam je da zabranimo Koze, a Ovce smo naravno rasprodali, a Čobane kako rekoh postadoše razni portparoli i pi-arovi. I gde smo sad stigli i dosegli? Pa sad smo tu gde smo, a to znači da nam sada modereni Čobanin kroji svaku politiku i mrku kapu i šarene čarape, i oni umesto stadom Ovaca, upravljaju stadima svojih podanika, birača i preostalim bivšim zemljoposednicima.
Jer u biti moderni Čobani su odavno shvatli da se "OVCE" ne šišaju zbog Vune, no zbog toga što su OVCE.
P.S. Dugo se mislilo da je Čovek naše najveće bogatstvo, medjutim novo vreme i okolnosti su nam jasno pokazale, da su "OVCE" naše najveće bogastvo. Fakat.
