(И)брица и кама

Poruka
22.423
(И)брица и кама

ИБРИЦА ЈУСИЋ- СКРИВАЊЕ РАТНОГ АНГАЖАМАНА У ХОС-у /поводом концертне турнеје у Србији и хвалоспева Јусићу на РТС/ Српско национално друштво Пребиловци из Београда, као удружење потомака жртава усташких злочина на простору јужне Херцеговине, ради очувања успомене на преко 4000 невиних страдалника, има обавезу да јавно реагује поводом медијске промоције концерата Ибрице Јусића и Београду /Дом синдиката/ и у Новом Саду /Српско народно позориште/, а имајући у виду познати Јусићев ратни ангажман на промоцији паравојне, усташке и отворено фашистичке организације ХОС /Хрватски обрамбени савез/.

За нас није спорно Јусићево музичко стваралаштво, ни било чије право да га воли и слуша па и у Београду и у Новом Саду. Али, постоји и право других да изнесу пуну истину о тамној страни Јусићевог стваралаштва и наступа,а постоји и законска обавеза медија, бар јавног сервиса, да објективно и потуно обавесте јавност о свему што је значајно за нечију одлуку, хоће ли организовати Јусићев концерт и хоће ли му присуствовати? До комплетне истине о Јусићу лако је доћи путем интернета. Тамо је Јусићева песма посвећена Бруни Бушићу, вођи усташке емиграције у западној Европи седамдесeтих година прошлог века.

Ту је и оснивање ХОС- а у Чапљини, 19. јула 1992. Био је то скуп у црним кошуљама, стотина наjокрутнијх ратних злочинаца-садиста, који су у то време убијали, мучили, силовали и понижавали српске цивиле у логору Дретељ и спаљивали кости жртава усташког терора у Спомен цркви у Пребиловцима. Говор је одржао ратни злочинац Блаж Краљевић, „генерал ХОС“ и оснивач логора у Дретељу. Затим се приступило полагању и потписивању заклетве, над кораном и библијом, усташким знацима, камом и пиштољем, уз живу свирку и песму Ибрице Јусића, што је био увод у оно што се зове „народно весеље“. Снимак овога догађаја поседује и РТС, пошто га је својевремено и емитовао.
Ми знамо у коме времену и простору живимо па се нећемо позивати на нечију част, достојанство, образ, антифашистичку традицију, значај институције Српског народног позоришта и слично и апеловати да се концрет у Новом Саду, заказан за 3. децембар, откаже.
Нека свако ради по свом науму. Позивамо се, међутим, на Устав Србије, Закон о забрани дискриминицаје, Закон о информисању и све домаће и међународне акте посвећењу заштити људских права и процесуирању ратних злочина и осећамо се троструко дискринисаним : 1.као Срби,2. као жртве/ неки су преживели Дретељ/ и сродници жртава ратних злочина и 3.као грађани Србије, којима се онемогућава објективно информисање у вези ратних злочина на простору бивше Југославије.

Тражимо да се у истим медијима и истим страницама и емисијама, на којима је промивисан Ибрица Јусић, објави потпуна истина о његовом ангажману за ХОС. То је посебна обавеза РТС према грађанима од којих наплаћује тв претплату. Позивамо директора РТС, да касету о оснивању ХОС- а у Чапљини преда Тужиоцу за ратне злочине у Београду, што му је законска обавеза.
Тужиоцу за ратне злочине предлажемо да најзад извади из фиоке нашу кривичну пријаву, за злочине у долини Неретве и искористи Јусићев боравак у Србији да га, евентуално, саслуша, бар као сведока. 2. децембар, 2009.

ИЗВРШНИ ОДБОР СНД ПРЕБИЛОВЦИ БЕОГРАД Контакт: 0648019130
 
Nisam opterećen posledicama rata na prostorima bivše Jugoslavije, nisam mrzitelj, ali stvarno moram da primetim da Srbi nemaju ni trunke samopoštovanja i da nam je pamćenje na nivou onih čuvenih ameba, ne bi me iznenadio ni Tompsonov koncert u Beogradu, nimalo ne bi.
 
Nisam opterećen posledicama rata na prostorima bivše Jugoslavije, nisam mrzitelj, ali stvarno moram da primetim da Srbi nemaju ni trunke samopoštovanja i da nam je pamćenje na nivou onih čuvenih ameba, ne bi me iznenadio ni Tompsonov koncert u Beogradu, nimalo ne bi.

и поделом бесплатних карата на Пинку.......пошаљите СМС,чавоглаве на......
 
Na samom početku rata u Hrvatskoj, Ibrica je držao koncert u Sarajevu. Cenio sam ga kao autora, pa sam otišao na taj koncert, ne znajući šta ću tamo videti i čuti.

Hteo sam da čujem Ibricine pesme, a umesto toga čuh gomilu najgorih pljuvanja srpskog naroda, čuh veličanje NDH, i čuh pokliče na rat. Negde pred kraj koncerta, Ibrica je zamolio publiku da donira za "hrabru hrvatsku vojsku", pa krenuše neke spodobe među publiku da skupljaju donacije.

Sve u svemu, od sat i po nastupa, Ibrica je pevao oko 20 minuta, a ostatak vremena je bljuvao otrov, na histerično odobravanje publike.
Odvratan čovek...
 
На жалост...мислим да ће Бота бити у првим редовима..уместо да онај патак од министра полиције..ухапси псето када приђе грници...

Али авај....то смо МИ СРБИ!
 
Činjenica je da može da nam se prišljamči svaki zlotvor, i da su toliko sigurni u naše kratko pamćenje, našu tupost, da se dovlače u sve većem broju, nemajući ni mrve zazora i stida. Kad se mi ne stidimo, što bi kojekakvi neoustaški klovnovi.
 
Na samom početku rata u Hrvatskoj, Ibrica je držao koncert u Sarajevu. Cenio sam ga kao autora, pa sam otišao na taj koncert, ne znajući šta ću tamo videti i čuti.

Hteo sam da čujem Ibricine pesme, a umesto toga čuh gomilu najgorih pljuvanja srpskog naroda, čuh veličanje NDH, i čuh pokliče na rat. Negde pred kraj koncerta, Ibrica je zamolio publiku da donira za "hrabru hrvatsku vojsku", pa krenuše neke spodobe među publiku da skupljaju donacije.

Sve u svemu, od sat i po nastupa, Ibrica je pevao oko 20 minuta, a ostatak vremena je bljuvao otrov, na histerično odobravanje publike.
Odvratan čovek...

ma kakav je problem...pa ovi nasi docekase solanu sa crvenim tepihom i uz najsrdacnije pozdrave...toliko licemerstva nije covek ni sanjao da postoji...zato ovom mogu komotno na koncert...i da priloze opet donacije---recimo za izgradnju spomen obelezja srpskih zlocina....
 
sta peva taj Jusic i gde su ti Prijebovci ?

Писмо италијанског генерала Лузана Дучеу.Мусолинију:

„Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао.

Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 km северно од Дубровника) - сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, кад се то прочује, околни Срби поново да се узнемире.

Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и невина реч - то је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И, таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.

Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред децом, убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!

На вечну срамоту наше, римске цркве - и један божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили, брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд: нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истога дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку, и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација.

Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!”
 
al bundy:
sta peva taj Jusic i gde su ti Prijebovci ?

МОЛИМ АДМИНИСТРАТОРЕ ДА РЕАГУЈУ НА ОВУ ПРОВОКАЦИЈУ И НА ПЉУВАЊЕ НА СРБСКЕ ЖРТВЕ...ОД СТРАНЕ ОВОГ МОРОНА!

Podsećanje na zločine nad Srbima u Prebilovcima, kod Čapljine


Iživljavanje nad kostima ubijenih


Delovi smrvljenih kostiju oko 4.000 prebilovačkih mučenika, žrtava ustaških zločina iz 1941. godine, nađeni su u nasutom materijalu Spomen crkve srušene juna 1992. godine



Posle kratkotrajnog prekida zbog zabrane Državnog tužilaštva BiH, u Prebilovcima su prošle nedelje nastavljeno raščišćavanje ruševina Spomen crkve Sabora Srpskih svetitelja i prebilovačkih mučenika, u čiju su kriptu 4. avgusta 1991. položene mošti oko 4.000 Srba, ubijenih od ustaša u toku 1941. Većina žrtava je sa područja hercegovačkih opština Čapljina i Stolac, a među njima je i 500 žena i dece iz sela Prebilovaca, koje su ustaše iz okoline ubile u Šurmanačkoj jami, pored Međugorja.
Ovaj hram, čije je temelje pre 16 godina osveštao patrijarh Pavle, eksplozivom su razorili Hrvati u junu 1992. godine, da bi potom teren poravnali i na njemu i oko njega zasnovali deponiju, podsećaju članovi Srpskog nacionalnog društva "Prebilovci".
U dosadašnjim raščišćavanjima ruševina hrama došlo se do brojnih dokaza o smišljenom i monstruoznom zločinu nad kostima nevinih žrtava ustaškog bezumlja. Delovi smrvljenih kostiju nađeni su u nasutom materijalu, a sa njima i delovi mermernog sarkofaga u koji su bile položene. Velik broj oštećenih kostiju nađen je uz betonski zid glavne apside, na istočnoj strani kripte, gde ih je bacila eksplozija i prosto zalepila za beton.
Kosti mučenika su položene u kriptu u izuzetno dobrom stanju, a skoro sve lobanje su bile sačuvane. Sada se uglavnom nalaze stotine parčića prečnika ili dužine od nekoliko centimetara. Očigledno je da je cela crkva, od temelja na tri metra ispod zemlje, minirana enormnom količinom eksploziva, koji je ubačen u desetine izbušenih kanala. Sarkofag je posebno miniran sa svim kostima ili delom njih. Pored toga, u kriptu su bile postavljene i velike avionske bombe "krmače" i protivtenkovske mine, što je sve aktivirano nad kostima dece. Ovaj ozbiljan tehnički "poduhvat" nije bio problem za moćnu hrvatsku inženjeriju i građevinske firme iz Splita i Metkovića.
Do sada je pronađeno oko dva odsto sahranjenih kostiju, iako je prekopan veći deo ruševina hrama.
Kruže priče da su se hrvatski vojnici iz Prebilovaca vraćali u Dalmaciju sa dečjim lobanjama o kaišu.

PREBILOVCI PREKRŠTENI U PRIBILOVCE

Prebilovčane je prošle godine iznenadilo postavljanje oznake, kod istog mosta, sa natpisom "PRIBILOVCI". Samo za neupućene reč je tehničkom propustu ili lapsusu. Naziv sela je ikaviziran da bi se stvorila predstava da se radi o hrvatskom naselju, u kome bi Srbi bili samo okupatori, za čiji je nestanak sve dozvoljeno. Hrvatski arheolozi i istoričari, u svojoj poznatoj megalomaniji prisvajanja svega i svačega, decenijama pričaju da pojam Prebilovci ne znači ništa, već da je pravi naziv sela Pribilovci. On navodno potiče od nekih Ivana i Stjepana Pribilovića, srednjevekovnih bosanskih i humskih velikaša, koji su svi od proglašeni za Hrvate, kao i sam kralj Tvrtko (inače, krunisan u Mileševi za kralja Srbije) i Herceg Šćepan (Stjepan, Stefan ili Stevan) Kosača, poznat i kao Herceg od Svetog Save!
 
На жалост...мислим да ће Бота бити у првим редовима..уместо да онај патак од министра полиције..ухапси псето када приђе грници...

Али авај....то смо МИ СРБИ!

На власти су "Титови пионири" - а од њих се ништа друго и не може очекивати па макар и били Срби јер то су несрби... то је сорта посебна - они више мрзе Србе од тог Ибрице...зато га и доводе да сипају људима со на ране...
 
al bundy:
a tako , nisam cuo nikad ranije , ja mislio to Jusicevo rodno selo

ajde seljacino bosanska idi masturbiraj na sabrana dela Voje K i Slobe S


Ти си веома болесна особа..стварно немам шта рећи на твоје бљувотине....једноставно не могу да верујем да људи попут тебе живе и дишу....ужас...невероватна ствар је да ти ходаш улицом..хобите један ненормални...
 
На власти су "Титови пионири" - а од њих се ништа друго и не може очекивати па макар и били Срби јер то су несрби... то је сорта посебна - они више мрзе Србе од тог Ибрице...зато га и доводе да сипају људима со на ране...

Невероватно Брате!
Када погледам какав смо народ постали..можда стварно нисмо ни заслужили државу и слоободу...

:sad2:
 

Back
Top