свест и савест

active

Iskusan
Poruka
6.093
како особа да се избори за равнотежу свести и савести данас

нпр

- по св Писму и св Оцима знамо шта не треба чинити, пропевед после литургије, исповест
- по својо слабости ипак нешто од тога чинимо

онда на сцену ступа савест која каже *коњу један не ради ТО*
кад ипак по својој слабости ТО урадиш онда одма скаче и каже *барабо неваспитана, урадио си то и одма идеш у пакао*

видимда се на дискусијама углавном провлачи то питање, п ајд да видимо практично из искуства форумаша како стање стоји
 
како особа да се избори за равнотежу свести и савести данас

нпр

- по св Писму и св Оцима знамо шта не треба чинити, пропевед после литургије, исповест
- по својо слабости ипак нешто од тога чинимо

онда на сцену ступа савест која каже *коњу један не ради ТО*
кад ипак по својој слабости ТО урадиш онда одма скаче и каже *барабо неваспитана, урадио си то и одма идеш у пакао*

видимда се на дискусијама углавном провлачи то питање, п ајд да видимо практично из искуства форумаша како стање стоји

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=8669477&postcount=1
 
како особа да се избори за равнотежу свести и савести данас

нпр

- по св Писму и св Оцима знамо шта не треба чинити, пропевед после литургије, исповест
- по својо слабости ипак нешто од тога чинимо

онда на сцену ступа савест која каже *коњу један не ради ТО*
кад ипак по својој слабости ТО урадиш онда одма скаче и каже *барабо неваспитана, урадио си то и одма идеш у пакао*

видимда се на дискусијама углавном провлачи то питање, п ајд да видимо практично из искуства форумаша како стање стоји

Slusaj, svako ponekad ulazi u "krizu vere" kao sto je s tobom sad slucaj, sav je malodusan covek tada, pa zato i otvara onakve teme kao ti pre par dana.

Znaci, bitno je da se trudimo stalno i stalno, da ispravljamo ono gde smo pogresili, ako i ne uspemo, da ne prebacujemo sebi previse, ali sledeci put da pokusamo da to uradimo kako treba.

Inace, nemoj ovde zbog svojih licnih nedoumica da sablaznis ljude u smislu sumnje u nesto. Pravila se znaju...ili ces ih postovati, ili ne, ali iskrivljavati ih, najgora je stvar.;)
 
познајем неке вернике и који доносе толике нервозне закључке па себе посматрам у том контексту шта је цела поента?

образац је сигурно екстремно прост

а толико закомпликован
 
Inace, nemoj ovde zbog svojih licnih nedoumica da sablaznis ljude u smislu sumnje u nesto. Pravila se znaju...ili ces ih postovati, ili ne, ali iskrivljavati ih, najgora je stvar.;)

кад човек пита има разлог за то, у овом случају цела идеја је да се размени мишљење

полуистина/искривљена истин убија јаче него лаж

али мислим да се негде у корацима греши и ствар генерализује
 
кад човек пита има разлог за то, у овом случају цела идеја је да се размени мишљење

полуистина/искривљена истин убија јаче него лаж

али мислим да се негде у корацима греши и ствар генерализује

Ko gresi? Ko generalizuje? Koju stvar? :dontunderstand:

Daj malo konkretnije, nista te ne razumem.

Npr. evo ja sam mislila da postim ovaj post duze, ali cu po svemu sudeci samo nedelju dana. Pa dobro. O Uskrsnjem postu trudicu se da postim duze, jel' na to mislis?
A naravno da neko dato, a neispunjeno obecanje (pa i sebi) stvara nervozu, zato ne planiraj unapred kad nisi siguran da li i koliko mozes.
 
директно мислим на пар добрих пријатеља

из уздржавања од секса један а другу због екстремног милосрђа су скренули са нормале и растурили бракове

то ме жестоко наводи на размишљање шта ту не штима и где се греши, а нису једини примери које знам да су из пожртвовности застранили
 
муж из првог случаја једноставно је читато и лагано пресеко, са женом само због деце, жена прихвтила али мало невољно и тако се таљигало, не наводим редовно пост исповести, причешћивања

слично и други пар
 
директно мислим на пар добрих пријатеља

из уздржавања од секса један а другу због екстремног милосрђа су скренули са нормале и растурили бракове

то ме жестоко наводи на размишљање шта ту не штима и где се греши, а нису једини примери које знам да су из пожртвовности застранили

O tom pitanju sam pisala na tvojoj prethodnoj temi i ne mislim vise da ponavljam.

Samo jednu stvar cu da dodam povodom tvojih prijatelja: da je taj brak valjao, ne bi ga rasturili zbog posta, to sigurno, medjutim, ukoliko covek zaista zastrani (pri tom u zastranjivanje ne spada post!), onda svakako je bolje da ode u manastir, ili da se unapred prizove pameti da ne bi rasturio brak.
Naime, niko nas ne tera da zivimo kao monasi, a pravu meru svako mora da odredi - ili ce postiti nedelju dana (al' kako treba) ili dve, ili nece postiti neki post, pa ce se kasnije ispovediti za to i sl., ali svakako da vera ne treba da utice na obican zivot, jer to bi bila dogma a ne vera, i zato sam protiv svake dogme (koju posebno propovedaju ziloti) i sputavanja prirode, osim zna se kada - za vreme posta.
A ostatak vremena...ne mozemo da znamo sta ce da nas snadje, pa - nekad moramo i da pogresimo...osim sto se uvek trudimo da radimo dobro.
Znaci, nadji svoju meru, posavetuj se sa duhovnikom ili svestenikom ukoliko je dobar.
Zapravo je jednostavnije nego sto mislis.
 
O tom pitanju sam pisala na tvojoj prethodnoj temi i ne mislim vise da ponavljam.

Samo jednu stvar cu da dodam povodom tvojih prijatelja: da je taj brak valjao, ne bi ga rasturili zbog posta, to sigurno, medjutim, ukoliko covek zaista zastrani (pri tom u zastranjivanje ne spada post!), onda svakako je bolje da ode u manastir, ili da se unapred prizove pameti da ne bi rasturio brak.
Naime, niko nas ne tera da zivimo kao monasi, a pravu meru svako mora da odredi - ili ce postiti nedelju dana (al' kako treba) ili dve, ili nece postiti neki post, pa ce se kasnije ispovediti za to i sl., ali svakako da vera ne treba da utice na obican zivot, jer to bi bila dogma a ne vera, i zato sam protiv svake dogme (koju posebno propovedaju ziloti) i sputavanja prirode, osim zna se kada - za vreme posta.
A ostatak vremena...ne mozemo da znamo sta ce da nas snadje, pa - nekad moramo i da pogresimo...osim sto se uvek trudimo da radimo dobro.
Znaci, nadji svoju meru, posavetuj se sa duhovnikom ili svestenikom ukoliko je dobar.
Zapravo je jednostavnije nego sto mislis.

ма разумем те апсолутно

него наглас размишљам где је граница која дели дела од недела и како недела иако су покривена најбољом намером да се открију

то кад се инсистира редовно МОРА ДА СЕ ТРУДИМО - то изазив велику конфузију, јер онда није лако наћи меру труда
 
како особа да се избори за равнотежу свести и савести данас

нпр

- по св Писму и св Оцима знамо шта не треба чинити, пропевед после литургије, исповест
- по својо слабости ипак нешто од тога чинимо

онда на сцену ступа савест која каже *коњу један не ради ТО*
кад ипак по својој слабости ТО урадиш онда одма скаче и каже *барабо неваспитана, урадио си то и одма идеш у пакао*

видимда се на дискусијама углавном провлачи то питање, п ајд да видимо практично из искуства форумаша како стање стоји

Све је врло једноставно и благословену у Православљу:

"Води рачуна о речима Отаца као о речима Божијим"
+Свети Јевтимије Велики+

"Ако се обратимо извору Божанског Предања, одмах ће престати људска заблуда."
+Свети Кипријан Картагински+

Ево мало светоотачке помоћи против неуравнотежених мисли којима због немара и лењости робујемо(букмаркуј линк):

http://predanje-ms.blogspot.com/search/label/Са Светим Оцима из дана у дан

Читајући дело невидљива борба, светог Никодима Агиорита, свако може да дође до дела књиге где се говори о две воље у човеку. Ради тебе ћу прекуцати битне делове:

''Једна припада разумном делу душе и зато се назива РАЗУМНОМ, ВИШОМ ВОЉОМ, а друга припада нашој нижој и чулној природи и зато се и назива чулном, нижом, телесном, страсном вољом. Виша тежи добру, нижа злу. То долази само по себи, те нам се добра жеља не урачунава у врлину нити зла у грех(урачунава се опредељење за једну од њих). Урачунавање зависи од нашег слободног опредељења: кад се опредељујемо за зло, урачунава нам се у зло. А и ДОБРА И РЂАВА ЖЕЉА ИДУ ЗАЈЕДНО, кад се појави једна, одмах се после ње јавља друга.Ми се можемо слободно определити и за добру или за злу. У томе се и састоји наша невидљива борба. Циљ те борбе је никако не дозволити себи повођење за жељама ниже, телесне и страсне воље, него да се УВЕК иде за вишом, јер је она БОЖИЈА ВОЉА. Основни закон нашег постојања је да се Њој покоравамо: Бој се Бога, и заповести Његове држи, јер је то све човјеку (књ. Проп. 12,13). И једна и друга жеља вуче вољу и жели да је потчини себи. Осудиш ли нижу и определиш ли се за вишу - победа(+НИКА+) је са тобом; одабереш ли нижу и презреш ли вишу - бићеш побећен.''

Има једно занимљиво скицирање моћи које делују у души, али о њој у следећем посту.
 
Poslednja izmena:
Како победити нижу(чулну) вољу и како да нам врлина постане навика:(из дела ''невидљива борба'' стр 25)​

''Сваки пут када се бориш да ли да се поведеш са својом чулном, нижом, страсном вољом, или за Божијом, Вишом, Разумном, поступио овако(П.С. овај део се односи само на ОДБИЈАЊЕ страсне воље, после које треба делати на њеном ПОТПУНОМ УНИШТЕЊУ)

1)Чим осетиш да се у теби буди чулна и страсна воља, ОДМАХ јој се успротиви, не поводи се за њом ни најмање, угуши је и одбаци од себе.

2)Да би у томе успео, омрзни је одмах као непријатеља који хоће да ти погуби душу.

3)Али не заборављај да при томе позовеш у помоћ Господа и умолиш Га да ти да снаге за то, јер без Њега не можеш ништа постићи.

То троје ће ти помоћи да одбијеш страсну жељу.

Али ако желиш да је потпуно уништиш, учини нешто САСВИМ СУПРОТНО од онога на шта те је наводила страсна жеља, и ако је то могуће, заповеди себи да то увек чиниш. Ово последње ће те најизад САСВИМ избавити од поновне појаве искушења те врсте...''

И још један занимљив део, о невидљивој борби:

''У нашој души постоје три моћи:

1)мисаона
2)осећајна
3)раздражљива

Пошто су те три моћи повређене(грехом), рађају се од ње три врсте грешних мисли и склоности.

Од мисаоне проистичу:

1)зле мисли неверовања
2)незахвалност и роптање према Богу(одвратна и јако тешка мисао)
3)заборављање Бога
4)незнање Божанских истина, неразумности и грешне мисли сваке врсте

Од осећајне проистичу:

1)зла мисао сластољубља
2)зла мисао среброљубља
3)зла мисао славољубља (све три представљају врсту угађања себи место Богу)

Од раздражљиве проистичу:

1)помисли гнева
2)мржње
3)зависти
4)освете
5)злурадости
6)злобе

Све те мисли и сколоности мораш побеђивати на већ показан начин, старајући са да им увек претпоставиш осећања и рсположења која су им потпуно супротна:

неверовању - тврду веру у Бога
роптању - искрену благодарност Богу за све(јер је буквално све од Њега на спасење)
заборављању Бога - непрестано сећање на Бога, Који је свуда и све одржава
незнању - дубоко созерцање свих спасоносних хришћанских истина(дела Отаца)
неразумности - јасно разликовање добра од зла тј. РАСУЂИВАЊЕ(највећа хришћанска врлина)
хулним помислима- хваљење и слављење Бога
сластољубљу- пост и уздржање сваке врсте
славољубљу - смерност и жељу да будеш незнан
среброљубљу - задовољство малим(оним што имаш) и љубав према сиромаштву
гневу - кротост
мржњи - љубав
зависти - радовање туђем добру
освети - праштање
злурадости - сажаљење
злоби - незлобивост

Сабраћу све то са поукама св. Максима Исповедника:
''Украси своју мисаону моћ - непрестаним сећањем на Бога, МОЛИТВОМ, и познавањем Божанских истина; осећајну моћ - одречњем себе и ослобађањем од сваког угађања себи, а раздражљивост - љубављу, и буди уверен - светлост твога ума се никада неће помрачити и поменуте зле мисли у теби неће имати места''.

Ако будеш јутром, вечером, и у току читавог дана БУДИО У СЕБИ небројена благодарна сећања и расположења, невидљиви непријатељи ти се неће приближити, јер ћеш личити на војсковођу који непрестано врши смотру своје војске и постројава је у бојни ред, а на њега није саветно нападати. И то непријатељи знају.

Само тим путем, супротстављањем врлина страстима - можеш искоренити страсти из себе и заузети сигуран став. Јер док корење страсти остаје у човеку, оно ће увек пуштати изданке и гушити и онемогућавати врлине.''
 
како особа да се избори за равнотежу свести и савести данас

нпр

- по св Писму и св Оцима знамо шта не треба чинити, пропевед после литургије, исповест
- по својо слабости ипак нешто од тога чинимо

онда на сцену ступа савест која каже *коњу један не ради ТО*
кад ипак по својој слабости ТО урадиш онда одма скаче и каже *барабо неваспитана, урадио си то и одма идеш у пакао*

видимда се на дискусијама углавном провлачи то питање, п ајд да видимо практично из искуства форумаша како стање стоји

Necu odgovoriti direktno na tvoj primer vec cu reci nesto o svesti i savesti. To nesto ce biti kratko jer i ja sam nisam dovoljno proucio tu oblast.
Ajmo prvo o savesti posto je ona laksa za proucavanje. Savest je nesto sto se gradi godinama kod ljudi. Ona nije prirodna tvorevina, vec tvorevina naseg uma pod uticajem spoljasnjih okolnosti....roditelja koji su nas ucili sta treba a sta ne, onda ono sto su nas ucili u skoli, onda neka nasa zivotna iskustva koja nas kasnije uslovljavaju da na odredjene stvari putem percepcije reagujemo na vec utvrdjeni nacin. U svemu tome nema niceg prirodnog ( i ako se nama cini da savest jeste prirodna stvar). Gledajuci na nesto kroz savest, dolazimo do iskrivljene slike onoga sto gledamo. To mozemo potvrditi recimo primerom profesionalnih ubica...da li oni imaju savest? Da, imaju....ali njihova savest ne nalaze da je lose ubiti coveka...a to ne nalaze jer su ti ljudi drugacije odrastali. Njihova savest reaguje na neke druge stvari. Znaci, moje misljenje je da stvari ne trebaju da se gledaju kroz prizmu savesti vec kroz prizmu realnosti.
Sto se tice svesti....tu stvari postaju komplikovane. Svest je takodje jedna ne-stalna pojava. Ona u osnovi postoji ali se konstantno menja, takodje pod spoljasnjim uticajem. Medjutim, postoji i cista svest...koja se takodje menja ali samo pod uticajem procesa. Opet, vezao bih stvar za percepciju. Kada nesto prvi put vidite u zivotu, to nesto je za nas neutralno. Odmerimo ga, ispitamo i onda donesemo neki zakljucak o toj stvari. Sledeci put kada vidimo isto to, mi odmah reagujemo na uslovljen nacin od proslog puta prema nasem iskustvu...prema obrascu koji smo sami stvorili.....sto nam ne dopusta da tu stvar opet vidimo onakvom kakva jeste. Evo jednog malog primera....udjes u sobu i prvi put vidis neku cudnu stolicu. Ispitas kakva je, pa sednes...kad ono udobna. Potom, sutradan vidis istu tu stolicu i naravno zbog lepog iskustva krenes da sednes na nju....i padnes. Ispostavi se da su nogare bile slomljene....Pao si zato jer nisi opet gledao stolicu vec si na nju seo znajuci od juce da je udobna. Primer je banalan ali dosta objasnjava kako funkcionise nasa svest. Znaci, gledati stvari i ljude kroz svest je ok ali moras prvo razumeti kroz kakvu svest ti njih posmatras.

Mislim da se ovo objasnjenje moze upotrebiti i na primer sa Svetim pismom, Sv. Ocima i tvojim nedoumicama.
 
како особа да се избори за равнотежу свести и савести данас

нпр

- по св Писму и св Оцима знамо шта не треба чинити, пропевед после литургије, исповест
- по својо слабости ипак нешто од тога чинимо

онда на сцену ступа савест која каже *коњу један не ради ТО*
кад ипак по својој слабости ТО урадиш онда одма скаче и каже *барабо неваспитана, урадио си то и одма идеш у пакао*

видимда се на дискусијама углавном провлачи то питање, п ајд да видимо практично из искуства форумаша како стање стоји

Nikako... samo da se prilagodi i povremeno prepusti. Nije zdravo večno biti svestan svojih postupaka... dosadno, bre... biti odgovoran, jašta... z:mrgreen: :lol:

- znamo i po savesti šta ne treba činiti... sveti oci polažu neka autorska prava na savest? z:mrgreen:
- ne po slabosti, već po volji božijoj... zar nije sve njegova volja? :huh:

Kod mene to ne ide tako... prvo stupa ono: ma ko ga **z:mrgreen:... kajaću se, ako baš bude neophodno... ondak uradim To... ali nešto nema kajanja, niti mi ko preti, niti me ko vređa. z:hm:
To paktikuju rišćani mazohisti, ja naučim lekciju, ili ne naučim... i ondak obrnem još jedan krug. :zgrudvanje:
 
директно мислим на пар добрих пријатеља

из уздржавања од секса један а другу због екстремног милосрђа су скренули са нормале и растурили бракове

то ме жестоко наводи на размишљање шта ту не штима и где се греши, а нису једини примери које знам да су из пожртвовности застранили

Odmah da ti kažem da se maneš crkvenih dogmi.
Sveštenici misle da te dobro uče,ali i oni su pogrešno naučeni,zato dolazi do silnih problema.
Da li može svešteno lici da ti kaže da postiš,a ono ne posti???
Da li može da ti kaže da budeš milosrdan a oni maltene otimaju pare???
Dozovite se razumu,što dalje od crkvenih dogmi.
Mito tebi hvala na onom linku,jer videh da je gordost nepriznavanje transcendentnosti Boga.
 
Nikako... samo da se prilagodi i povremeno prepusti. Nije zdravo večno biti svestan svojih postupaka... dosadno, bre... biti odgovoran, jašta... z:mrgreen: :lol:

- znamo i po savesti šta ne treba činiti... sveti oci polažu neka autorska prava na savest? z:mrgreen:
- ne po slabosti, već po volji božijoj... zar nije sve njegova volja? :huh:

Kod mene to ne ide tako... prvo stupa ono: ma ko ga **z:mrgreen:... kajaću se, ako baš bude neophodno... ondak uradim To... ali nešto nema kajanja, niti mi ko preti, niti me ko vređa. z:hm:
To paktikuju rišćani mazohisti, ja naučim lekciju, ili ne naučim... i ondak obrnem još jedan krug. :zgrudvanje:

Zastranili su Pravoslavni sa tim silnim svetim ocima???
A ja postavljam pitanje:Ako Apostoli nisu Vaznesi,ko onda može da bude svetac?

Od Hrista na ovamo,priznajem samo Isusa Hrista,Majku,Paraskevu i Jovana Krstitelja,za Ostroškog neću da grešim dušu,govorim o Srbiji,a ostale ne priznajem,jer ih je crkva proglasila Svecima.A ko je crkvu ovlastio?:zskace:
 
1)Чим осетиш да се у теби буди чулна и страсна воља, ОДМАХ јој се успротиви, не поводи се за њом ни најмање, угуши је и одбаци од себе.

2)Да би у томе успео, омрзни је одмах као непријатеља који хоће да ти погуби душу.

3)Али не заборављај да при томе позовеш у помоћ Господа и умолиш Га да ти да снаге за то, јер без Њега не можеш ништа постићи.

То троје ће ти помоћи да одбијеш страсну жељу.

@active
Eto ti recepta.
Znači, tvoja mlada provede čitavo prepodne u kupovini da nabavi par chipkanih gatjica koje su toliko takve da je oblivalo rumenilo dok ih je kupovala, pa je još išla da joj naživo čupaju dlake, pa svašta i ondak oće jelte da se malo mazite uveče. A ti drekneš:
- Odstupi od mene, sotono! Oćeš dušu da mi pogubiš, a! z:shock:
 
како особа да се избори за равнотежу свести и савести данас

нпр

- по св Писму и св Оцима знамо шта не треба чинити, пропевед после литургије, исповест
- по својо слабости ипак нешто од тога чинимо

онда на сцену ступа савест која каже *коњу један не ради ТО*
кад ипак по својој слабости ТО урадиш онда одма скаче и каже *барабо неваспитана, урадио си то и одма идеш у пакао*

видимда се на дискусијама углавном провлачи то питање, п ајд да видимо практично из искуства форумаша како стање стоји

Ta ravnoteža nije trajno stanje, već proces koji se postiže uz napor volje i Božiju pomoć tako što si:
1.Sve više svestan svojih slabosti ali i realnosti u kojoj živiš
2.od sebe očekuješ ono što možeš da ostvariš,
3.neguješ zdravo rasuđivanje
4.znaš da Bog nije svoje zapovesti dao da bi te sadistički mučio nego da bi te pozivao da sebe izgradjuješ
5.voliš Boga, ali i sebe i druge
6. i znaš da samokritika tipa "konju jedan, barabo i sl ići ćeš u pakao" nije glas savesti nego autoritarnog roditelja koji te je ubijao u pojam dok si bio dete, pa onda misliš da je svaki autoritet, pa i Bog - isti takav. Da bi mogao da voliš bilo koga, druge ili Boga, prvo moraš voleti sebe, jer ne možeš dati ono što nemaš
7.kada padneš-opet ustaneš.I koliko god puta padneš, opet ustaješ...i uvek znaš da u tome nisi sam, da je nebo puno pokajanih grešnika koji su postali svetitelji, pa zašto onda ne bi i ti mogao da postaneš bolji čovek od ovoga koji već jesi?z:girl:
 
како особа да се избори за равнотежу свести и савести данас

нпр

- по св Писму и св Оцима знамо шта не треба чинити, пропевед после литургије, исповест
- по својо слабости ипак нешто од тога чинимо

онда на сцену ступа савест која каже *коњу један не ради ТО*
кад ипак по својој слабости ТО урадиш онда одма скаче и каже *барабо неваспитана, урадио си то и одма идеш у пакао*

видимда се на дискусијама углавном провлачи то питање, п ајд да видимо практично из искуства форумаша како стање стоји



ravnoteza ne postoji... ako imas neku ravnotezu i balansiras izmedju zelje i odgovornosti postajes sizofrena jedinqa bio verniq ili ne... ako ceo zivot provedes u sputavanju poserem se ja onda u takav zivot... naravno... jer uvek ima ali.... mozes da verujes i da dajes sebi odushqa u nasladi svih vrsta, ali za takav koncept zivljenja moras da se izdignes stepen vise iznad sebe, stepen vise iznad dogme, stepen vise iznad licemerja okoline i iznad socioloske strukture koje ti je namenula ulogu koju ne zelis da prihvatis.... to je svest.... savest je samo ono da takav koncept ne nameces drugome kao mantru jer ako si se ti izborio sa njom i slazete se u crnilu i belilu ne mora da znaci da ce onaj drugi da isto proguta a da momentalno ne ispovraca samog sebe jer je omedjen svim poznatim i nepoznatim barijerama morala, vere ili obzira prema bliznjima ili zajednici.
 
@active
Eto ti recepta.
Znači, tvoja mlada provede čitavo prepodne u kupovini da nabavi par chipkanih gatjica koje su toliko takve da je oblivalo rumenilo dok ih je kupovala, pa je još išla da joj naživo čupaju dlake, pa svašta i ondak oće jelte da se malo mazite uveče. A ti drekneš:
- Odstupi od mene, sotono! Oćeš dušu da mi pogubiš, a! z:shock:

:rotf:

jos jedno resenje:
 

Prilozi

  • ccc.jpg
    ccc.jpg
    41,4 KB · Pregleda: 6
Ta ravnoteža nije trajno stanje, već proces koji se postiže uz napor volje i Božiju pomoć tako što si:
1.Sve više svestan svojih slabosti ali i realnosti u kojoj živiš
2.od sebe očekuješ ono što možeš da ostvariš,
3.neguješ zdravo rasuđivanje
4.znaš da Bog nije svoje zapovesti dao da bi te sadistički mučio nego da bi te pozivao da sebe izgradjuješ
5.voliš Boga, ali i sebe i druge
6. i znaš da samokritika tipa "konju jedan, barabo i sl ići ćeš u pakao" nije glas savesti nego autoritarnog roditelja koji te je ubijao u pojam dok si bio dete, pa onda misliš da je svaki autoritet, pa i Bog - isti takav. Da bi mogao da voliš bilo koga, druge ili Boga, prvo moraš voleti sebe, jer ne možeš dati ono što nemaš
7.kada padneš-opet ustaneš.I koliko god puta padneš, opet ustaješ...i uvek znaš da u tome nisi sam, da je nebo puno pokajanih grešnika koji su postali svetitelji, pa zašto onda ne bi i ti mogao da postaneš bolji čovek od ovoga koji već jesi?z:girl:

одличан одговор, невероватно лепо срочено
 

Back
Top