Zanimljivosti, cuda........
Prikazujem rezultate 1 do 4 od 4

Tema: Zanimljivosti, cuda........

  1. #1
    Poznat
    Učlanjen
    23.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.104
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Zanimljivosti, cuda........

    Bilo bi fino kada bi pisali ovde neke zanimljivosti iz pravoslavlje ili pak iz neke druge religije, koje su se ucinili zanimljive, kratko i jasno, minimalno koliko treba, da ne citamo kilometarske tekstove, pa ko se zainteresuje neka ga uputi onaj ko je napisao.
    Takodje bih iskreno zamolio, da oni koji ne veruju, ili koji smatraju da su ovo gluposti ne pisu i ne komentarisu, ako nemaju sta pametno reci, a ako imaju, neka kazu , ali bez vredjanja i raznih ubedjivanja.Hvala.

    Sv. Sava je u isposnici u Kareji proveo 7 godina. U Isposnici, tada jednom malom udubljenju u steni, Sveti Sava se svakodnevno molio tako što se do pasa zakopavao u zemlju, ne bi li smirio svoje telesne strasti i našao smirenoumlje, a potom se celodnevno predano molio Gospodu Bogu i pisao crkvena uputstva i knjige.
    Hilandarski tipik po kome se mole i rade srpski monasi smatra za najteži i najzahtevniji tipik u pravoslavnoj Crkvi, a karejski tipik je jos stroziji “i samo najpredaniji monah jake fizičke snage i najviših duhovnih kvaliteta može da je čuva i održava po uputstvima koje je ostavio Sv. Sava”


    Ikonu Bogorodicu Mlekopitateljnicu je po predanju, uz još dve poznate ikone, naslikao Sveti Apostol i Jevadjelista Luka po blagoslovu same Carice Nebeske, po njenom stvarnom liku.


    U 6-om veku, u Jerusalimu, na samrti je Sveti Sava Osvećeni (nazvan i Preteča) dao predskazanje da se ikona Presvete Bogorodice Mlekopitateljice zajedno sa njegovim štapom (patericom), zavešta i da budućem princu sa Zapada koji bude nosio njegovo ime, i koji će kao poklonik doći u manastir.Prošli su vekovi. Tek početkom 13-og veka kada je u manastir došao srpski monah Sava i srpski princ, ovo se predskazanje obistinilo. Svaki put kada bi Sveti Sava pristupio na poklonjenje u manastiru, sveti štap Svetog Save Osvećenog je padao a ikona Mlekopitateljnica se pomerala. Kako se tri puta to čudo ponavljalo, u tri dana u koja je Sveti Sava Srpski dolazio, monasima je postalo jasno da je u pitanju ispunjenje vekovnog proročanstva, pa su preduzeli akciju da ispune predvidjeno. Prišli su Svetom Savi Srpskom, upoznali ga sa proročanstvom i dali mu svete poklone.Tako je Sveti Sava Srpski na dar dobio patericu (štap) Svetog Save Jerusalimskog, ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice, koja je pripadala Svetom Jovanu Damaskinu i ikonu Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice. Po povratku na Svetu Goru, ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice je postavio u svoju keliju u isposnici i tipkarnici u Kareji gde se molio i pisao Tipik. Ali tom prilikom je napravljen presedan – ikona je na ikonostasu stavljena levo od carskih dveri na mesto koje po pravilu pripada ikoni i liku Isusa Hrista.Po predanju ikona je prvobitno postavljena desno od carskih dveri, kako pravila Pravoslavne Crkve nalažu. Medjutim, tokom noći ona se tajanstveno premeštala na levu stranu na opšte čudjenje majstora i monaha. Nakon treće noći i njenog premeštanja, Sveti Sava je iz velike ljubavi prema Bogorodici odobrio da ikona Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice ostane na Hristovom mestu, što je presedan, koji je zbog velikog poštovanja prema Svetom Savi i Nebeskoj Majci i sama Vaseljenska Crkva odobrila i blagosliljala.


    Ruka Sv. Save se cuva u manastiru Milesevi.


    Desna ruka Sv. Jovana Krstitelja se cuva u namastiru na Cetinju.


    Loza Sv. Simeona Mirotocivog (Stefana Nemanje) je iznikla na meste gde je Sv. Simeon prvobitno bio sahranjen u Hilandaru, kao uteha monasima, sto su mosti prenete u Studenicu. To je bilo 1207 godine. Loza postoji I danas, daje rod pomaze onima koji ne mogu imati dece. To je 802 godine.

    Na Sv. Gori postoji maslina stara preko 600 godina koju je posadio Car Dusan licno.
    Manastir Krka (Dalmacija) sagradila je Jelena (sestra cara Dusana) . Postoje katakombe ispod manastira I po nekim istoricarima (Lucijus) u tim katakombama I pecinama je boravio I sam apostol Petar sireci hriscanstvo u tim delovima.

    Manastir Krupa, pod Velebitom sagradio je Kralj Miluti 1317. Obnavljan za vreme cara Dusana.

    Kralj MIlutin je sagradio preko 40 manastira. Za svaku godinu koju je vladao sagradio je jedan manastir.


    Sv. Jovan Sangajski nije spavao 40 godina.Odlucio se na podvig nocnog bdenja. Hodao je gotovo uvek bos. Zamonasio se u Miljkovom manastiru kod Svilajnca. Upokojio se 02. Jula 1966 godine, u San Fancisku gde su mu I danas mosti.

    U jasenovcu je Starac Vukašin (iako nije bio mnogo star, no je krijući se po šumi sav bio zarastao u već prosedu bradu), januara 1943. godine, pogubljen od ustaškog koljača Žila Friganovića i to stradanje je opisao doktor Nedo Zec, takođe jedan od preživelih Jasenovačkih logoraša, pod naslovom Samo ti, dete, radi svoj posao . Ustaški zlikovac Friganović, videći Vukašina, postarijeg seljaka, kako spokojna lica i s nekim nedokučivim mirom na licu posmatra strašno klanje svoje Pravoslavne sabraće, dovede ga preko reda pred iskopanu jamu, gde su od ranog jutra klali i bacali nevine žrtve, te rešen da.mu razbije taj mir i spokojstvo, zatraži od njega da vikne „Živeo Pavelić". Kako Sveti Vukašin nije ništa odgovarao, nego je samo mirno i spokojno ćutao, ubica mu je nožem sjekao jedno po jedno uho i nos. Kada mu je mučitelj zapretio da će mu i srce iz grudi izvaditi, ako ne vikne pohvalu Paveliću (koji je, kao poglavnik zločinačke "Nezavisne Države Hrvatske", tada sprovodio strahovit progon i zatiranje Pravoslavnih Srba svuda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini), blaženi Mučenik Vukašin je, mirno pogledavši u mučitelja i kroz njega u Božju neizmernost, polako i razgovetno rekao: „Radi ti, dijete, svoj posao!" Ovaj odgovor i zračeći nebeski mir sa već krvlju pokropljenog lica Svetog Novomučenika razbesneo je ubicu, pa mu je u besu iskopao oči, isjekao srce, preklao mu grlo od uha do uha, i onda ga nogama sjurio u jamu. Mučitelj ubica je zatim poludio, i ovo je sve ispričao u logorskoj ambulanti doktoru Nedu Zecu, koji je ovo kas nije i zapisao, i objavljeno je u zbirkama svedočenja preživelih logoraša iz Jasenovca.


    „Чудесна појава Св.Огња дешава се искључиво када у Цркву Гроба Господњег уђе Православни Патријарх. Да је то тако свједоче бројни примјери из прошлости, када су инославни, узурпиравши право православних, покушавали да "изазову" ово чудо. Можда је најбољи примјер случај из 1549. године када су јерменски монофизити потплатили султана Мурата IV да њима повјери "призив" Св. Огња. Било је то у вријеме правовјерног Патријарха Јерусалимског Софронија II. Јерменски патријарх је ушао у Цркву Св. Гроба и безуспјешно очекивао појаву Св. Огња. За то вријеме Патријарх Софроније се налазио ван Цркве поред стуба, који се у једном тренутку раздвојио по вертикали и из напуклине се појавио Св. Огањ припаливши свијећу коју је сузних очију држао Патријарх. Овај стуб се и данас може видјети поред Цркве Св.Гроба и предмет је поштовања и цјелива православних. Муслимански мујезин Тунум је са минарета оближње џамије видио чудесни догађај и јавно исповједио: "Велика је вјера Хришћана. Један је прави Бог, Бог Хришћана. Вјерујем у Христа васкрслог из мртвих и коленопреклоно исповједам да је Он мој Бог." Након овога су га муслимани мучили не би ли се одрекао свог Бога, што овај благочестиви неофит није учинио. Његове мошти се чувају у православном Манастиру Богородице Марије у Јерусалиму.“


    Na grckom ostrvu Kefalonija, svake godine se na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u manastiru pojavlju zmije “agiofida” (Svete zmije) i mogu da dosegnu duzinu od tri metra. Zmije su se pojavila kada su monahinje videvsi da dolaze gusari, koji su tada naveliko pljackali manastire,molile Presvetu Bogorodicu da ih zastiti. Tada su se pojavile zmije, od koji sui sami pljackasi pobegli. Od tada, svake godine dolaze zmije na taj dan u manastir i to idu ka ikoni Presvete Bogorodice i penju se na nju. Zmije je nemoguce naci nekog drugog dana na ostrvu. A prepoznatljive su po znamenju krsta koji im se nalazi na glavi, i na jeziku.


    Car Dusan je bio prvi Nemanjic sa smedjim ocima a inace bio je visok 214cm. A Karadjordje 209cm, a P.P. Njegos oko 210. A kada je Njegos isao kod ruskog cara Petra Velikog, a Petar iznanadjen Njegosevom visinom (a Petar je bio i sam visok 205cm) rece mu: “Pa vi ste i od mene veci”, na sta Njegos odgovori: “ Samo je Bog veci od ruskog cara”

    Mosti Sv. Kralja Milutina se cuvaju u Sofiji i veooma je postovan od strane Bugarski vernika.

    Da, freska Sv. Save u Milesevi slikana je po liku Sv. Save.



  2. #2
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: Zanimljivosti, cuda........

    Лепа тема..

    Чудо Благодатног Огња

    На Велику Суботу, у Цркви Гроба Господњег у Јерусалиму, ходочасници бивају свједоци једног од највећих чуда слатког Православља, чуда које у Обећаној Земљи Старог Израиља грије срца, кријепи вјеру и уздиже дух Новог Израиља. Плавкасто-бјеличасти пламен Св.Огња који на надуман начин силази у Цркву Св.Огња, након молитве Православног Патријарха Јерусалимског или православног Владике (као што је то био случај ове године, јер је јерусалимска катедра упражњена након упокојења Свјатејшег Патријарха Диодора) једно је од највећих чуда Православља. Као и свако чудо вјере, тако и овај свети догађај усхићује душе изабраног стада Христовог, али и изазива бројне недоумице код невјерника.

    ЦРКВА СВ. ГРОБА ГОСПОДЊЕГ

    Како је појава Св.Огња једно од највећих чуда у Светој Земљи, постоји строга процедура која претходи самом уласку Патријарха у унутрашњост Цркве. Процедура је прописана од стране власти државе Израел, и мора се испоштовати до у најмањи детаљ. Заснована је на одредбама закона који је османлијска влада донијела 1852 године, којим је Порта утврдила права различитих хришћанских заједница у цјелокупном комплексу Цркве Св.Гроба Господњег. Користим ријеч комплекс како би једном рјечју обухватио све цркве и "цркве" које се налазе под истим кровом и које се заједнички зову Црква Св.Гроба Господњег (Holu Sepulchure). Наиме, сама Црква Гроба Господњег (капелица у којој се налази Христов Гроб) је црква у Цркви, грађевинарским језиком речено "објекат" у "објекту", и налази се испод куполе читавога здања. У самом комплексу се налазе или се на њега наслањају: Православни Манастир Дјеве Марије, Православне капеле Св.Јакова и Св.Јована, Православни Манастир Св.Праоца Авраама, јерменска капела Св.Јована, етиопска капела Св.Михаила, латинска капела франака, Православна Капела Св.Марије Египћанке, коптска капела, капела сиријских монофизита, латински олтар Св.Марије Магдалене, латинска капела Дјеве Марије, јерменска капела Деобе Христове Одјеће, Православна Капела Св.Лонгина, Православна Капела Изругивања, јерменска капела Св.Јелене, етиопска капела Цетри Животиње; на спрату је мјесто Распећа-Голгота, гдје су Православна Капела Распећа, двије латинске капелице и посебна мјеста (нише, столови и сл.) који припадају другим заједницама. Поред цркава, капела и олтара у комплексу су строго одређена мјеста која припадају различитим заједницама, буквално сваки угао има власника који се бори да му права не буду узурпирана од стране неке друге заједнице. Горе поменутим законом је, заправо, прихваћен status quo, затечено стање "власништва" у Цркви Гроба Господњег. Са мањим измјенама тај закон је и данас на снази. Неколике одредбе овог закона одређују и процедуру које црквене власти (различитих заједница) морају у сарадњи са локалним властима задовољити на Велику Суботу.

    ПРИПРЕМЕ У ЦРКВИ СВ. ГРОБА ГОСПОДЊЕГ

    Ујутро на Велику Суботу, посебна "комисија" састављена од свих хришћанских заједница, јеврејских власти и муслиманске породице којој је повјерено провођење османлијског закона још у прошлом вијеку, врши претрагу Црквице Гроба Господњег како би се увјерили да се унутар Цркве не налази било које средство којим би се вјештачки изазвао пламен (шибице, упаљачи, сакривено кандило и сл.). Ова провјера се одвија од 10:00 до 11:00, и на њој инсистира и јерусалимска патријаршија, јер постоји неписана одредба по којој би некаква превара или изостанак појаве Св.Огња значио пренос права на неку другу "хришћанску" заједницу. Такође, чудо сваке године прате изјаве богохулитеља "из прве руке" који покушавају да оспоре овај чудесни догађај, што је разлог више да се и хетеродоксни на њима прихватљив начин (својим очима) увјере да преваре нема. У 11:00 сви представници (укљућујући јевреје и муслимане) затварају врата Цркве у којој нико не смије да остане, стављају печат справљен од меда и чистог воска, чиме се потврђује да је Црква празна и да унутар Цркве није пронађено ништа што би могло изазвати пламен.

    ЧУДО ПОЈАВЕ СВ. ОГЊА

    У 12:00 до Цркве долази Литија предвођена Патријархом Јерусалимским, Владикама и свештеницима православне Цркве и вјерним народом. Прате је и представници других заједница. Литију прати монотона звоњава са бројних звоника која наговјештава велико чудо. Патријарх улази у оближњу Капелу Св.Јакова и сједа на патријаршијски трон. Након тога представници јерменских, коптских, етиопских монофизита, као и представници других заједница прилазе Патријарху и цјеливају му руку. Ово никако не треба мјешати са давањем благослова јеретицима, већ се ради о древној одредби православних да се нико од инославних заједница не може удостојити да припали свијећу од православних уколико то не дозволи Патријарх Јерусалимски. Приликом овог цјелива Патријарх не даје благослов, тј. не прави крсни знак изнад глава неправославних. Слиједи обход око Цркве Гроба Господњег три пута, који се завршава испред запечаћеног улаза у саму Цркву. Прије него што Патријарх отпечати улаз, и уђе у Цркву представници јеврејских власти и јеврејске полиције детаљно претресају Патријарха, како би се увјерили да он негдје не крије шибице или упаљач. Овај претрес се врши наочиглед свих присутних како би се сви, православни и инославни, увјерили да Патријарх нема при себи ништа чиме би вјештачки изазвао пламен. Патријарх, заједно са јерменским драгуманом, отпечаћује Цркву и улази унутар Светиње. Затим се коленопреклоно моли, читајући нарочите молитве којима се у име свих православних свуда моли Распетом Христу да и ове године пошаље Св.Огањ као свједочанство Својег Васкрсења, али и као знак правовјерности стада православног. Док се Патријарх моли унутар Цркве у читавом здању се гасе свијетла и кандила, и народ у потпуном мраку говори Господе Помилуј. Свако на свом језику узноси ову древну прозбу, скрушеног срца, али са надом. То је онај моменат који претходи преласку из туге у радост, из мрака у свјетлост. То је тренутак када је можда најлакше разумјети шта је Св.Јован Лествичник подразумјевао рјечју "ХАРМОЛИПИ" = РАДОСТВОРНА ТУГА, туга која једним бљеском Св.Огња прераста у неисказиву радост. Они који су се удостојили да уђу у Цркву заједно са Патријархом, овако описују појаву Св.Огња: плавичасто-бјеличасти пламен се изненада појављује са свих страна Црквице, понекад у виду пламених језичака, понекад у виду пламених лоптица. Најприје силази на свијећу коју држи Патријарх, који прије свега осталог припаљује малено кандило, заклоњено у стакло, како би се Св.Огањ сачувао од намјерног или ненамјерног немара присутних. Послије овога, Патријарх излази из Цркве. Појава Патријарха са Св.Огњем изазива ерупцију одушевљења вјерника. Свако се радује на свој начин: Руси и Срби клече и уздижу руке ка небу, Грци плачу са осмјехом на лицу, православни Арапи (Рум Ортодокс) скачу и готово вриште Христос Васкрсе...Пламен се, потом, преноси од свијеће до свијеће и износи ван комплекса Св.Гроба Господњег. Православни Арапи неријетко припаљују бакље и трче Јерусалимом, не презајући да "загазе" у муслиманску или јеврејску четврт, иако полиција спрјечава њихов радосни "обход" градом.

    ОПИС СВ. ОГЊА

    Овај опис даје православни јелин, отац Стилијан који се 1994. године удостојио да видео камером сними чудесни догађај.

    «Пламен је плавичасто-бјеличаст и у првих 33 минута нема особине "обичног" пламена. У гужви која настаје из жеље да се што прије припали свијећа, дешавало се да Пламен дотакне лице или косу вјерних, али није било опеклина нити се коса палила. Понекад се јавља у виду пламених језичака који извиру из зидова Цркве, док други пут пламене лоптице буквално лете Црквом. Дешава се и да Св. Огањ не дође до вјерних од руке Патријарха, већ да се побожним православнима свијећа припали "сама од себе". Слично се дешава и са кандилима православне Цркве Распећа Христовог која се налази на спрату здања. Бљескање Св.Огња траје неколико минута и очевидци га упоређују са одбљесцима које ствара флеш фотоапарата, само што је бљесак интензивнији и долази са свих страна.»
    “Mors tua, vita mea”

  3. #3
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: Zanimljivosti, cuda........



    ПРАВОСЛАВНО ЧУДО

    Чудесна појава Св.Огња дешава се искључиво када у Цркву Гроба Господњег уђе Православни Патријарх. Да је то тако свједоче бројни примјери из прошлости, када су инославни, узурпиравши право православних, покушавали да "изазову" ово чудо. Можда је најбољи примјер случај из 1549. године када су јерменски монофизити потплатили султана Мурата IV да њима повјери "призив" Св. Огња. Било је то у вријеме правовјерног Патријарха Јерусалимског Софронија II. Јерменски патријарх је ушао у Цркву Св. Гроба и безуспјешно очекивао појаву Св. Огња. За то вријеме Патријарх Софроније се налазио ван Цркве поред стуба, који се у једном тренутку раздвојио по вертикали и из напуклине се појавио Св. Огањ припаливши свијећу коју је сузних очију држао Патријарх. Овај стуб се и данас може видјети поред Цркве Св.Гроба и предмет је поштовања и цјелива православних. Муслимански мујезин Тунум је са минарета оближње џамије видио чудесни догађај и јавно исповједио: "Велика је вјера Хришћана. Један је прави Бог, Бог Хришћана. Вјерујем у Христа васкрслог из мртвих и коленопреклоно исповједам да је Он мој Бог." Након овога су га муслимани мучили не би ли се одрекао свог Бога, што овај благочестиви неофит није учинио. Његове мошти се чувају у православном Манастиру Богородице Марије у Јерусалиму.

    Појава Св. Огња, сваке године на Велику Суботу једно је од најважнијих потврда Васкрсења Христовог. Онај Који је Сам Свјетлост свијету шаље свима нама који се потпомогнути Његовом благодаћу и сопственим подвигом боримо да постанемо мале свјетиљке, још једну потврду своје Свесветости и Свјетлости. Ово чудо многи невјерници оспоравају. Муслимани Цркву Гроба Господњег зову арапским именом qumama (ђубре) што је намјерно искривљени облик арапске ријечи quiuama (Васкрсење). Јевреји, дипломатски деликатније, говоре о Цркви у којој је сахрањен "онај човјек". Сваке године понеки јерменин или латин свјетским медијским кућама даје екслузивно објашњење велике "грчке преваре" (Ове године је "ексклузивну" информацију Јерменина блиског јерменској јерусалимској заједници штампао лондонски "Телеграф"... Но, то не би требало да нас брине. Тако је било од почетка... Тако ће бити до краја... Док на облацима, праћен плаво-бијелим пламеном, не сиђе Онај који нас укрепљује чудом Св. Огња сваке године.
    “Mors tua, vita mea”

  4. #4

Slične teme

  1. Zanimljivosti
    Autor BELFABIO u forumu Humor
    Odgovora: 29
    Poslednja poruka: 21.09.2007., 23:37
  2. zanimljivosti
    Autor srećica u forumu Istorija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 22.06.2007., 01:49
  3. Zanimljivosti
    Autor nesha14586 u forumu Arhiva
    Odgovora: 47
    Poslednja poruka: 29.03.2007., 22:26

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •