Nije ni on bio zaljubljen u mene, da ne bude zabune. 
. 
Ne znam za brak, ali imam slično iskustvo :
Moja prva ozbiljna veza bila je baš takva. Nije mi se sviđao, niti sam bila zaljubljena, ali eto, htela sam po svaku cenu da budem sa nekim.
Šta da kažem? Sa sadašnje tačke gledišta to ne bih preporučila nikome. Sa tadašnje, takva situacija mi je odgovarala. Bila sam strašno usamljena i u tim trenucima mi je odgovaralo da pored sebe imam nekog.
Kad sam malo porasla, shvatila sam da "bilo ko" nije dovoljan.
Ne znam za brak, ali imam slično iskustvo :
Moja prva ozbiljna veza bila je baš takva. Nije mi se sviđao, niti sam bila zaljubljena, ali eto, htela sam po svaku cenu da budem sa nekim.
Šta da kažem? Sa sadašnje tačke gledišta to ne bih preporučila nikome. Sa tadašnje, takva situacija mi je odgovarala. Bila sam strašno usamljena i u tim trenucima mi je odgovaralo da pored sebe imam nekog.
Kad sam malo porasla, shvatila sam da "bilo ko" nije dovoljan.
meni je zanimljivije pitanje, mada se svede na isto kao i ovo
.
...malo mi je nelogično da se uđe u brak bez ikakve emoitivne motivacije.
Ja sam se udala za muškarca u kog nikad nisam bila zaljubljena, ali mi se sviđao. Imali smo jako dobru komunikaciju, kapirali smo se na klik, umeo je da me nasmeje kao niko do tad, bio je pun razumevanja, davao mi dovoljno prostora, siguran u sebe, uspešan i sposoban da brine o sebi.
Sve u svemu, potencijalno dobar otac i muž.
Vrlo brzo sam ga zavolela jer sam se pored njega osećala udobno, sigurno, opušteno i zaštićeno.
Tako je i dan danas, s tim što smo u međuvremenu dobili i dete, pokazalo se da je i dobar muž i dobar otac i ja ga svakim danom sve više volim...
A što se tiče seksa...pa kod mene važi pravilo - dobar tehničar je zakon!
divno je sto ga i danas postujes.....zadrzati necije postovanje je jako tesko.....
naravno da ne moguMogu li pouzdanost i udobnost da zamene ljubav i strast?
