(Medicina, Razno) Placebo, nocebo i pozicija alternativne medicine

Mnoge diskusije na ovom forumu se vrte oko alternativne medicine, i često se pominje placebo efekt. Međutim, nedostaje jedno dostupno i opšte objašnjenje placebo efekta, njegove delotvornosti i opsega, kao i mesta koje on ima u današnjoj medicini. Mislim da je kranje vreme da se ovo detaljno obradi.

Počnimo sa par klasičnih primera...


1. Male ilustracije uticaja uma na bolest

Jednog dana, 1938-me godine, šezdesetogodišnji Vans Vanders iz Alabame se posvađao sa lokalnim Vudu vračem. U naletu besa, vrač je iz svoje odore izvukao bočicu nekakvog smrdljivog rastvora, i mahnuo njome nekoliko puta ispred Vansovog lica. Cerekajući se, vrač je izjavio da je bacio crnu vudu-magiju na Vansa: uskoro će umreti, i niko ga ne može spasti!

Vans se odteturao do kuće, gde nije mogao da pojede večeru. Tokom sledeća četiri meseca, velikom brzinom je izgubio telesnu težinu, snagu, i volju za život. Njegova porodica, u strahu od daljih vračevih mađijanja, nikome nije rekla o čemu je reč...dok na kraju, na samoj ivici smrti, Vans nije konačno primljen u bolnicu gde ga je pregledao njegov stari poznanik i gradski lekar, Dr. Doherti. Tek tada, Vansova ćerka je priznala lekaru kako se Vans razboleo.

Doktor Doherti je na sreću imao iskustva sa lokalnim vudu vračevima, i otud je ubrzo uz pomoć par medicinskih sestara našao rešenje. Prišao je Vansu i ispričao mu da je otkrio razlog njegove bolesti. On, Dr. Doherti, je prošle noći namamio vudu sveštenika u groblje, gde ga je primorao da mu otkrije tajnu magije koja je bačena na Vansa. Autoritativnim glasom, doktor je Vansu objasnio da je saznao da je vudu sveštenik njemu u lice bacio osušena jaja guštera; jedno od tih jaja se izleglo u Vansovom stomaku, gde je izraslo u guštera koji jede Vansovu životnu snagu. Sada, doktor će izlečiti Vansa od ovog strašnog prokletstva!

Na ugovoreni signal, u sobu je ušla medicinska sestra, noseći špric (koji je sadržao snažan emetik, agens za izazivanje povraćanja). Teatralno, Dr. Doherti je uzeo špric u ruke, i onda prestravljenom pacijentu dao injekciju pravo u stomak. Onda se okrenuo, i izašao iz sobe.

Malo kasnije, sestre su izvestile da je Vans počeo da povraća. Doktor se vratio u sobu, i potajno je u zdelu u koju je Vans povraćao ubacio guštera koga je ranije tog dana uhvatio u okolini bolnice. Zatim, pobedonosno vadeći guštera iz zdele, doktor ga je pokazao Vansu i rekao "Eto! Prokletstvo je poraženo!"

Zbunjen i umoran, Vans je legao nazad u krevet...i u roku od par minuta zaspao. Kada se probudio, jeo je sa takvim apetitom da su morali da mu ograniče hranu (bojeći se da će se povrediti od prejedanja). U roku od nekoliko dana, izašao je iz bolnice, i zatim se brzo potpuno oporavio. Vans Vanders je živeo još deset godina, dok u sedamdesetoj godini života nije umro od srčanog udara...

Naravno, ni prokletstvo ni "lek" nisu bili istiniti. Cela situacija je bila samo u umu jadnog gospodina Vandersa - ali je bila dovoljno snažna da ga dovede na ivicu smrti, kao i da ga sa te ivice odvuče nazad u zdravlje.

No, neko će reći da je ovo primer snažnog sujeverja: ako čovek ne veruje u vudu, magiju, prokletstva, njemu se ne mogu desiti takve stvari...zar ne?

Pogledajmo još jedan mali primer.

Pacijenta možemo zvati Bil. U Februaru 1976-te godine, u pedeset osmoj godini života, Bil je primljen u hitnu pomoć sa anemijom. Ustanovljeno je snažno krvarenje u želucu, rezultat puknute ciste. Urađena je biopsija ciste, koja je potvrdila rak. Pun sken tela je pokazao mrlje u jetri, pokožici stomaka i plućima - raširena metastaza. Prognoza je bila veoma loša, samo nekoliko nedelja do nekoliko meseci života. Bil je primio vesti stoički, sa komentarom "na sreću bar nemam ženu i decu da tuguju za mnom". Cista je kauterizovana spolja, da bi se prekinulo krvarenje, i Bil je pušten da ode kući sa uputom onkologu radi palijativne nege.

Mesec dana kasnije, Bil je primljen u bolnicu sa disajnim problemima i snažnim bolovima u stomaku. Pogledavši njegove prethodne snimke, lekarima je odmah bilo jasno da je Bilov rak ušao u zadnju fazu. Dali su mu najjače analgetike da bi mu umirili bolove, i Bil je pao u san. Dva dana kasnije, praktično bez buđenja, Bil je tiho umro.

A onda je urađena autopsija.

Bilova pluća, jetra i pokožica stomaka su bile potpuno zdrave; neka lokalna infekcija je verovatno izazvala lažni pozitivan snimak. Metastaze uopšte nije bilo: rak je bio prisutan samo u maloj cisti veličine 2 cm na zidu želuca. Krvarenja iz ciste takođe nije bilo, niti su nađeni bilo kakvi srčani ili sistemski problemi. Pluća su bila puna tečnosti, ali bez vidljivog razloga; nađena je mala bakterijska infekcija, ali ona je verovatno počela da se širi tek u poslednjih par dana, kao posledica tečnosti u plućima, ne kao uzrok.

Bilu je rečeno da je smrtonosno bolestan, i opisano mu je od čega će najverovatnije i umreti. Poslušno, Bil je upravo tako i umro: od raka koji je, u stvarnosti, bio veoma spor i daleko od smrtonosnog stadijuma.

2. Nocebo, placebo

Ovo su dva dramatična primera šta um može uraditi telu, i predstavljaju ilustrativan uvod u tematiku efekta placeba (situacije u kojoj čovekovo uverenje pomaže njegovom zdravlju ili njegovoj percepciji svog zdravlja) i noceba (situacije u kojoj isto takvo uverenje proizvodi bolest ili pogoršanu percepciju sopstvenog zdravlja). Na osnovu ovih efekata je moguća značajna manipulacija zdravljem ljudi, i u dobrom i u lošem pravcu.

Nakon ova dva ekstremna primera noceba, vredi pogledati nekoliko manjih primera i placebo i nocebo manipulacije, radi jasnije ideje o opsegu i granicama ovih efekata.

Bolje me leči skuplja tableta. Grupa ljudi koja pati od raznih hroničnih bolova (povrede zglobova, leđa, mišića, glavobolje, itsl.) se prijavila da testira novu tabletu protiv bolova. Trećina je poslata u jednu sobu, trećina u drugu, trećina u treću...

U prvoj sobi, ljude je dočekala žena u belom mantilu, i objasnila im je produkt. "Ovo je naša nova pilula koja je detaljno istestirana povodom sigurnosti. Povremeno od nje ljudi dobiju blagu mučninu, ali težih nuzefekata nije bilo. Sada počinjemo sa testiranjem njene delotvornosti - da vidimo koliko je ona uspešna u smanjenju bola. Ova pilula je najnoviji produkt medicinske tehnologije, i koštaće oko dva i po dolara po tableti. Vaš zadatak je da uzmete tabletu, i da nam nakon pola sata, kada ona počne da deluje, kažete da li se vaš bol smanjio, i koliko."

Ljudi to i urade. Uzmu tabletu, sačekaju pola sata, i onda popune formular sa pitanjima. Skoro svi ljudi prijave da se njihov bol značajno smanjio, a preostali potvrde da se njihov bol malkice umanjio. Par ljudi iz publike takođe prijavi da ih je uhvatila mučnina, poznat nuzefekt ove tablete.

Lepo, zar ne? No, pogledajmo drugu sobu. Izvinjavam se čitaocima zbog dosadnog ponavljanja, ali svaka reč je važna - čitajte pažljivo!

U drugoj sobi, ljude je dočekala žena u belom mantilu, i objasnila im je produkt. "Ovo je naša nova pilula koja je detaljno istestirana povodom sigurnosti. Povremeno od nje ljudi dobiju blagu mučninu, ali težih nuzefekata nije bilo. Sada počinjemo sa testiranjem njene delotvornosti - da vidimo koliko je ona uspešna u smanjenju bola. Ova pilula je najnoviji produkt medicinske tehnologije, i koštaće samo deset centi po tableti. Vaš zadatak je da uzmete tabletu, i da nam nakon pola sata, kada ona počne da deluje, kažete da li se vaš bol smanjio, i koliko."

Kao i u prvoj grupi, ljudi to i urade. Uzmu tabletu, sačekaju pola sata, i onda popune formular sa pitanjima. Oko trećine ljudi prijavi da se njihov bol značajno smanjio, oko trećine prijavi da im se bol malkice umanjio. Opet, par ljudi prijavi da ih je uhvatila mučnina.

Idemo sad u treću sobu. Nastavite sa pažljivim čitanjem!

U trećoj sobi, ljude je dočekala žena u običnom odelu, i objasnila im je produkt. "Ovo je naša nova pilula koja je detaljno istestirana povodom sigurnosti. Povremeno od nje ljudi dobiju blagu mučninu, ali teži nuzefekti za sada nisu detektovani. Sada počinjemo sa testiranjem njene delotvornosti - da vidimo koliko je ona uspešna u smanjenju bola. Ova pilula je najnoviji produkt medicinske tehnologije; trebalo je da košta pedeset centi po tableti, ali smo nedavno uspeli da spustimo troškove na samo deset centi po tableti. Vaš zadatak je da uzmete tabletu, i da nam nakon pola sata, kada ona počne da deluje, kažete da li se vaš bol smanjio, i koliko."

Samo jedna trećina ljudi prijavi smanjenje bola, od kojih samo par kaže da je ono značajno. Većina kaže da tableta nije imala efekta. Nekoliko ljudi prijavi mučninu, a jedan čovek se ozbiljno razboli, toliko da mu je bila potrebna hitna pomoć.

Kao što verovatno pretpostavljate, sve tri grupe su dobile potpuno istu pilulu, koja se u potpunosti sastojala od običnog brašna. Nikakve hemikalije u tableti nikada nije ni bilo. Jedino što se razlikovalo je prezentacija.

Dakle, ne samo što lažna tableta može proizvesti stvarne efekte i nuzefekte, već oni zavise od načina na koji se ona predstavi "pacijentima". Slični efekti su pokazani za razne probleme, od kašljanja do zapaljenja (sa vidljivim smanjenjem zapaljenja nakon administracije šećerne tablete).

Zaraza lažju. Grupa studenata je došla da učestvuje u testiranju memorije. Seli su u salu, i počeli da se spremaju za test memorizacije i ponavljanja koji im je najavljen. Jedan student u ćošku je bio nemiran, stalno se češkao i kašljao. Odjednom usred testa, student je prosto kolapsirao na zemlju. U gužvi, jedan od naučnika se predstavio kao lekar, i otišao je da pregleda palog studenta. "Uh, ovo izgleda kao meningitis! Bojim se da moramo da stavimo celu salu u karantin. Izvinjavam vam se svima. No, ako ste zaraženi bolest će se pojaviti u roku od sat vremena, najviše dva, i znaćemo da treba da vas odvedemo u bolnicu. Ako niste zaraženi, moćićemo da vas za dva sata pustimo da idete kući."

U roku od dva sata, još desetak studenata je dobilo osip, temperaturu i glavobolju.

Naravno, onaj prvi student nije bio bolestan, već je bio plaćeni glumac. No, prosta ubeđenost da se u grupi širi bolest je bila dovoljna da kod određenog broja ljudi proizvede stvarne simptome.

Bocni me, izleči me. Nekoliko manjih studija akupunkture je pokazalo da ona značajno pomaže protiv određenih vrsta bolova u zglobovima i mišićima. Otud, neki su se zapitali da li možda ima istine u staroj Kineskoj priči o chi energiji koja teče telom kroz određene linije, i čiji prekidi u toku uzrokuju bolesti.

Da bi proverili ovo, naučnici su organizovali veću studiju. Pacijenti su dolazili kod dve različite grupe akupunkturista, jedna od kojih je bockala tačno onako kako akupunktura nalaže, i druga koja je bockala slučajno po telu, bilo gde.

Obe grupe pacijenata su prijavile da im je akupunktura pomogla - otprilike jednako. Dakle, bez obzira gde bockali igle, ljudi posle imaju manje bolova. Hmmm...da li to znači da bockanje iglicama nekako deluje protiv bola?

Regrutovana je još jedna, sveža grupa pacijenata. Ovi pacijenti nikada nisu bili kod akupunkturiste, i nisu imali pojma kakav je osećaj igle za akupunkturu. Poslati su kod lažnog akupunkturiste, koji bi na slučajna mesta na njihovom telu kačio lažne igle - dakle nije bilo nikakvog bockanja, ali su ljudi mislili da ga je bilo.

I, kao i ranije, njihov bol se smanjio. Sama činjenica da su išli na terapiju u koju su imali poverenja je bila dovoljna da ta terapija bude efikasna. Bockanje iglicama je suvišno, a cela teorija o energiji koja se tako menja još suvišnija...

Lažni prekidač, stvarni efekt. Parkinsonova bolest nastaje kroz smrt neurona koji u mozak oslobađaju neurotransmiter dopamin. Ovi neuroni kontrolišu balans između sistema u mozgu koji zaustavljaju nepotrebne akcije (recimo, ako mislimo o tome kako želimo da pomerimo ruku) i onih koji pokreću željene akcije (ako zaista želimo da pokrenemo ruku). Njihovo uništenje menja balans tako da sistem za "kočenje" postaje dominantan, i čoveku postaje sve teže i teže da se voljno kreće.

Mada postoje lekovi koji povećavaju nivo dopamina u mozgu, oni kroz vreme deluju sve manje i manje efikasno. Jedan način kojim se bolest može umanjiti ili eliminisati nezavisno od lekova je takozvana "stimulacija dubokog mozga", tehnika u kojoj se u mozak ugrade elektrode koje električnim impulsima "gase" sistem za kočenje i olakšavaju voljne pokrete. Ove elektrode se mogu kontrolisati spoljnim signalima, što omogućava neurologu da odredi pravu snagu i brzinu električne stimulacije.

(Onima koje ovo dodatno zanima preporučujem da bace pogled na sledeća dva videa:


Prvi je pre i posle operacije u kojoj su usađene elektrode. Drugi pokazuje čoveka sa jednim drugim, mada sličnim, poremećajem mozga, koji sam sebi isključi elektrode na par sekundi, pa ih onda ponovo uključi.)

Ono što je zaprepašćujuće je da placebo efekt deluje i ovde. Ako se čoveku kome su ugrađene elektrode kaže da je prekidač pomeren...on odjednom može da se kreće normalno! Iako mu i dalje nedostaju dopaminski neuroni, iako su elektrode potpuno neaktivne, odjednom sve funkcioniše kako treba! Na žalost, ovaj efekt ubrzo nestaje, i potrebna je stvarna aktivacija elektroda da bi čovek mogao da nastavi da se normalno kreće.

Hipnoza i bradavice. Bradavice su uzrokovane papilomavirusom, koji inficira ljudske ćelije i izaziva rast "mini-tumora" (ovaj rast u određenim slučajevima predstavlja početak budućeg kancera; oko 70% svih slučajeva raka grlića materice, na primer, su uzrokovani upravo papilomavirusom).

Većina bradavica nestane sama od sebe, mada često infekcija samo postane "tiha", i bradavice se više godina kasnije pojave opet na istom mestu. Postoje i razne terapije, od onih koji smrzavanjem, visokom temperaturom ili laserima uništavaju zaraženo tkivo, preko hemijskih terapija koje takođe ubijaju zaražene ćelije, pa sve do...hipnoze?

Da, hipnoze. U kliničkim studijama, hipnoza se pokazala veoma uspešnom, lečeći i do 80% pacijenata. Čoveka hipnotišu, sugerišu mu da će njegove bradavice nestati u roku od dva dana, i...dva dana kasnije, bradavice nestanu kao da ih nikada nije ni bilo!

Niko ne zna kako ova terapija u stvari funkcioniše; neki neuronaučnici su dali hipotezu da se radi o usmerenoj aktivaciji pasivnog imunog sistema, ali za ovo nema nikakvih stvarnih dokaza. Pitanje porekla ovog efekta je jedna od većih misterija neuropsihoimunologije.

3. Granice placeba

Na prvi pogled, ovo izgleda kao skoro potpuna kontrola zdravlja na osnovu "mentalne snage", ideja koju prodaju i razni nadrilekari. Istina, na žalost, nije tako jednostavna.

Uzmimo pretposlednji primer iz prethodne liste. Iz gornjeg opisa, izgleda kao da je Parkinsonova bolest potpuno u umu bolesnika, i da možemo da je izlečimo samo ako bolesnike ubedimo da više nisu bolesni. Međutim, ovakvo ubeđenje može da umanji Parkinsonovu bolest samo veoma kratko: efekti placeba se ubrzo povlače. Zašto?

Pa, ovaj placebo se zasniva na činjenici da naš mozak može sebe donekle da kontroliše u okviru predviđanja događaja koji će se ubrzo desiti. Recimo, iznenadni udarac boli mnogo jače nego udarac koga vidimo i očekujemo: mi možemo da budemo "spremni na bol", situacija u kojoj naš mozak potiskuje sisteme za percepciju bola i usmerava pažnju drugačije. Slično tome, kada je mozak naučio kakve efekte proizvodi stimulacija, on se spremi na dolazeće električne impulse. Ova spremnost može na kratko da ime slične efekte: ali pre ili kasnije, mali broj preostalih dopaminskih neurona koje Parkinsonov bolesnik i dalje ima biva iscrpljen. Mozak više ne može ništa da uradi, ma u šta ga ubedili.

Slično važi i za spektakularni primer hipnoze. Ona deluje jako dobro na bradavice, koje su u principu virusom izazvani tumor. Ali pritom ne deluje uopšte na druge slične tumore - eliminacija mladeža pomoću hipnoze nikada nikome nije pošla za rukom. Na žalost, isto tako, hipnoterapija u okviru borbe sa kancerom se pokazala apsolutno neefikasnom.

Dodatni problem sa placebom je da njegovi efekti teže da budu nezavisni od našeg svesnog uma, i nepredvidivi. Povremeno ljudi koji znaju da je nešto placebo ipak imaju snažnu placebo reakciju; dok istovremeno neki od ljudi koji iskreno veruju da se radi o stvarnom leku ne dobiju nikakav rezultat.

Lep primer neintuitivne prirode placeba je optimizam kod ljudi koji se bore protiv terminalnih bolesti. Većina ljudi veruje da je za jednog takvog pacijenta (recimo, čoveka koji boluje od raka) jako važno da ostane optimističan i da se "uporno bori protiv bolesti." U stvari, nekoliko studija je pokazalo da ovo nije istina: ljudi koji su pesimistični i veruju da će ih bolest ubiti preživljavaju isto onoliko često koliko i ljudi koji su optimistični i uvereni da će bolest uspeti da pobede.

Ova privremenost, nekonzistentnost i nepredvidivost značajno otežavaju razumevanje placeba. Za modernu medicinu, on je većinom nezgodna nuspojava, nešto što zahteva dodatne studije i provere. Naime, ako šećerna tableta može donekle da leči čoveka, kako onda znamo koliki je efekt stvarne tablete? Moramo da uradimo studiju, u kojoj polovini ljudi damo pravu tabletu, a polovini placebo; onda možemo da vidimo koliki su stvarni efekti i nuzefekti tablete, a koliko je čisto psihološki efekt samog uzimanja leka.

4. Trajne forme placeba

Kao što je gore rečeno, placebo uglavnom proizvodi samo privremene efekte; šećerne pilule protiv bolova, lažni prekidač za stimulaciju mozga, lažne zaraze - sve ove stvari uglavnom traju relativno kratko (bar u poređenju sa svojim realnim analozima).

No, postoje slučajevi u kojima su efekti trajni i u kojima jedna placebo terapija dovodi do potpunog izlečenja. Pomenuto lečenje bradavica hipnozom je jedan primer; drugi primer je trajno umanjivanje ili uklanjanje hroničnih bolova placebo terapijama kao što je akupunktura.

Kako placebo može da proizvode trajno lečenje? Nekoliko psihologa je počelo da prati slučajeve lečenja hroničnih bolova placebo terapijama, i polako su skupili podatke koji pokazuju jednu veoma zanimljivu činjenicu. Ljudi sa bolovima su ograničavali svoj život: nisu se mnogo kretali, stalno su bili pod stresom, stalno su razmišljali o bolu i koncentrisali se na njega. Ovo je izazivalo dodatnu osetljivost nerava u oštećenom području, a zgrčenost mišića je samo činila stvar još gorom.

Placebo izlečenje, mada privremeno, je po prvi put od trenutka povrede omogućilo nekim od ovih ljudi da se opuste, da se smire, da ponovo počnu da se kreću - i ovaj period je bio dovoljan da se telo delimično zaista oporavi. A onda od delimičnog oporavka, sledi bolja aktivnost i manje stresa, pa još malo oporavka...sve dok čovek nije efektivno na kraju zdrav - iako nikakve direktne terapije nije bilo, iako je terapija bila na čisto psihološkoj razini.

Dakle, štos je bio osloboditi čoveka navika i stanja svesti koje održavaju postojanje bolesti.

Pošto su sve ove placebo tehnike delovale samo ponekad, i u različitim nivoima kod različitih ljudi, krenulo se u traženje konzistentijeg metoda. Sada se polako širi upotreba nove kognitivno-bihevioralne terapije protiv hroničnog bola, koja kod velikog broja ljudi daje odlične rezultate. Ljudi nauče da prestanu da organizuju svoj život oko svog bola, da prestanu da razmišljaju o njemu neprestano...i on se onda polako umanji ili čak nestane.

Trenutna hipoteza je da slični efekti vladaju i kod drugih oboljenja kod kojih je placebo efikasan. Recimo, čovek doživi gastritis i ima bol u stomaku; stalno razmišlja o tom bolu, ne može da spava, ne može da jede kako treba... Gastritis onda prođe, ali bol ostane, sada na čisto nervnom nivou, i nastavi da ometa život. Onda čovek ode kod homeopate, koji mu da bočicu sa vodom...i puf! Instant izlečenje! Placebo efekt eliminiše psihološki efekt, i omogući da ili prestanu psihološke posledice fizičke bolesti, ili ukloni psihoneurološke prepreke lečenju fizičkog problema.

Sigurno je da još mnogo toga ostaje da se otkrije povodom ovog fenomena, i bolja kontrola nad njim obećava mnogo bolje terapije od onih koje imamo u repertoaru danas.


5. Placebo i svetla strana alternativne medicine

U medicinskim krugovima se često može čuti izjava da alternativna medicina u stvari ne postoji. Sve što se dokaže da funkcioniše biva ubačeno u modernu medicinu; ono što se pokaže nefunkcionalnim biva odbačeno. Samim tim, alternativna medicina je prosto izraz za "terapije koje ne deluju".

No, placebo efekt čini ovo malo komplikovanijim. Lekari ne mogu da sistematično koriste placebo: ako lekar kaže pacijentu "ovo je šećerna pilula bez ikakvog dejstva, ali ako zaista veruješ da će ona delovati, možda može da ti pomogne", taj pacijent neće doživeti efekt placeba. Pojedini lekari mogu da povremeno slažu pacijenta i da mu kažu da mu daju lek, dok mu u stvari prepišu šećernu tabletu. Ali sistematična primena placeba je praktično nemoguća.

S druge strane, alternativna medicina je u potpunosti organizovana oko placebo efekta. Homeopatija je, recimo, bazirana na idejama koje su na temelju osnovne fizike i hemije van svake pameti; no, prosečnom čoveku ona izgleda sasvim prihvatljivo, i otud homeopatska voda i šećerne tablete mogu da deluju kroz placebo efekt.

Ovo možemo nazvati "svetlom stranom" alternativne medicine: ona predstavlja sistem kroz kog čovek može da manipuliše svojim podsvesnim mozgom i makar donekle upotrebi njegovu snagu lečenja. Nekoliko kapi vode iz bočice "homeopatskog leka", ili par uboda iglicom od strane akupunkturiste...i razni problemi koji su zasnovani na psihoneurološkim osnovama mogu biti rešeni. Istovremeno, kod takvih problema je moderna medicina često nemoćna, pošto su terapije usmerene na fizičke uzroke kojih kod pacijenta više u stvari nema...

Samim tim, alternativna medicina ima svoje mesto u svetu, bar za sada. No, kao što ćemo videti, njeno postojanje zahteva veoma pažljivo balansiranje povoljnih efekata i potencijalno katastrofalnih problema.

6. Placebo i tamna strana alternativne medicine

Problem je, paradoksalno, upravo u uspehu. Kroz placebo efekt, određene grane alternativne medicine mogu postići određen nivo uspeha. Ako se ovo odvija u sadejstvu sa modernom medicinom, možemo govoriti o celoj stvari u pozitivnom svetlu.

Međutim, veoma često, ovi povremeni uspesi služe kao osnova za napade i mržnju prema zvaničnoj medicini. Pogledajmo problem iz perspektive prosečnog čoveka koji nije svestan komplikacija koje proizvodi placebo.

Čovek ima, recimo, bolove u stomaku koji ga muče već godinama. Išao je kod raznih lekara, ali bez uspeha, niko nije mogao da mu pomogne. I onda jednog dana ode kod akupunkturiste, bude izbockan, i...bude mu bolje! Onda ode opet, i opet, i opet...i na kraju ostane bez bolova, potpuno zdrav. Koje zaključke on iz ovoga može da izvuče? Pa, recimo ove:

- lekari nemaju pojma, pošto godinama nisu mogli da izleče moj problem
- akupunktura funkcioniše
- otud, chi energija stvarno postoji i stvarno teče kroz telo
- otud, prava medicina bi trebalo da se zasniva na kontroli toka chi energije
- otud, moderna medicina iz korena greši u svom pristupu

Dodajmo na ovo čisto statističke stvari koje čine modernu medicinu veoma zastrašujućom mnogim ljudima. Pogledajmo, recimo, hemoterapiju za kancer pluća u četvrtom stadijumu.

Ako uzmemo dvadeset ljudi koji su dobili ovakav rak, i onda odbili hemoterapiju, videćemo da će u roku od godinu-dve svih dvadeset biti mrtvi. Smrt od ovog raka je veoma spora, bolna i teška, užas za porodicu i prijatelje.

Ali šta se događa ako posmatramo dvadeset ljudi koji su dobili ovakav rak, pa onda prihvatili hemoterapiju? Devetnaest njih će i dalje da umre, namučivši se pritom od hemoterapije i njenih nuzefekata. Jedan u dvadeset će preživeti.

Koji su efekti ove statistike? Pa, imamo devetnaest porodica i grupa prijatelja koji su svojim očima videli koliko se bolesnik pod hemoterapijom namučio, pa je ipak umro. Ovih devetnaest porodica će o tome pričati drugima, i vrteti glavom nad užasom. Sa druge strane, imaćemo jednu srećnu porodicu koja je videla kako se njihov otac, brat ili rođak namučio pod hemoterapijom, ali onda i pobedio bolest...

Kao rezultat, mnogo češće će se čuti užasne priče o hemoterapiji, i veliki je broj ljudi koji veruju da je hemoterapija potpuno besmisleno mučenje ljudi. Naravno, ovo nije tačno: pitajte tu dvadesetu porodicu da li je bolje da jedan u dvadeset preživi, ili da nijedan ne preživi. Ali ljudi nisu svesni ovoga, i otud se stvara osnova za sumnjičavost i mržnju prema medicini.

Kada povrh ovakvih mržnja i sumnji dodamo činjenicu da se mnogi ljudi "izleče" kod alternativnih lekara, dobijamo situaciju u kojoj nastaje čitav antimedicinski pokret. Nemoralno ponašanje farmaceutskih kompanija onda doliva ulje na vatru, dajući dodatnu argumentaciju da je zvanična medicina zaista "pokvarena do srži".

Možemo navesti četiri osnovne negativne posledice koje slede iz ovoga.

Prvo, socijalni aktivizam ljudi koji imaju ovakva uverenja može da dovede do veoma loših odluka u društvenoj politici. Ovako nešto se, na primer, desilo u Južnoj Africi, gde je na vlast došao ministar zdravlja koji je pokušao da iz upotrebe izbaci antiviralne lekove protiv side, zamenjujući ih tradicionalnim lekovima (uglavnom baziranim na belom luku); nije jasno koliko života je izgubljeno zbog ove kampanje, ali cifre su u hiljadama ili desetinama hiljada.

Drugo, ovo širi antinaučni sentiment, i povećava sumnjičavost u sve grane nauke. Naravno, ljudi teorijski mogu da nauče nauku, i da onda sami vide i provere. Ali u stvarnom svetu, veoma mali broj će to učiniti; dok će sa druge strane mnogi odbaciti nauku zbog njene asocijacije sa "zlom" medicinom.

Treće, placebo efekt je koristan u nekim slučajevima; ali za većinu realnih bolesti nema nikakvog efekta. Sumnjičavost i mržnja prema medicini i nauci dovodi do značajnog broja ljudi koji za sebe ili za svoju decu odbijaju normalne terapije, i umesto toga traže alternativne pristupe. Važno je primetiti da ovo nije primer gluposti ili nedostatka logike: u slučaju našeg gorepomenutog čoveka koga je akupunkturista izlečio od bolova u stomaku, nema ničeg nelogičnog u zaključku da će ga taj akupunkturista moći izlečiti i od raka ili visokog krvnog pritiska. Na žalost, svoju grešku će ovaj čovek verovatno shvatiti tek kada već bude prekasno...

Četvrto, ovo je oblast u kojoj cveta kriminal i prevara. Mnogi alternativni terapeuti su iskreni i pošteni ljudi koji zaista veruju u ono što rade. Ali mnogi nisu: bezbroj je nadrilekara koji proizvode "elektromagnetne uređaje", "biljne preparate" ili slične stvari, koje onda prodaju za ogroman novac.

Ovakvih primera ima na žalost i previše. Meni je lično poznat slučaj u kome je "lekar" prosto kupovao vitaminske preparate iz apoteke, mešao sadržaj svih bočica, prepakivao, i onda očajnim porodicama ljudi koji su bolovali od raka taj "čudotvorni lek od Kineskog bilja" prodavao za više stotina maraka po boci (sredinom devedesetih). Možemo primetiti da je on bio bolji od mnogih drugih: bar je sastojke kupovao u apoteci, umesto da ih prosto smućka u svojoj kuhinji.

Najveći broj ovakvih prevara se bazira na novcu; ali ima i onih koji ostavljaju i dublje ožiljke. Ovde u Americi, na primer, česti su "lečitelji verom" (faith healers): ljudi koji dođu u neko malo mesto, podignu šator, i onda podignu čitavu oluju molitvi i zapomaganja Bogu da izleči bolesne. Uhvaćeni u opštem uzbuđenju, na talasu endorfina, ljudi doživljavaju "čuda" - invalidi prohodaju, reumatični više ne osećaju bol, slepi misle da su progledali... Par sati kasnije, nakon što se sve stišalo, i nakon što je "lečitelj" sklopio šator i otputovao u sledeće mesto, endorfini se takođe povuku, bolovi se vrate...i sve se nađe tamo gde je i bilo. Pored velike količine novca koga ljudi daju ovakvom "lečitelju", ostaje i osećaj duboke krivice: "da je moja vera bila malo dublja, onda bi moje čudo ostalo..." Depresija, nasilje i povremena samoubistva prate ovakve ljude, kaskajući samo par koraka iza njih.

Povrh namernog kriminala, tu su i polu-kriminalni problemi sa neželjenim efektima i čistoćom sastojaka.

Ma koliko čovek bio iskren i dobronameran, neznanje se povremeno pokazuje. Neke posledice su tragikomične, kao u slučaju ljudi koji reklamiraju i koriste emulziju srebra, koja pored raznih oštećenja organa (srebro je teški metal) povremeno proizvodi i sindrom sivljenja ili plavljenja kože. Druge posledice su prosto tragične, kao u nedavnom slučaju roditelja koji su pokušali da dijabetično dete leče "energetskom terapijom"; dete je umrlo veoma mučno, nakon nedelja patnje i bola.

Dobronamerni isto kao i kriminalni nadrilekari povremeno nabavljaju sastojke iz neobičnih ili sumnjivih izvora, često iz Kine, Indije, Brazila, i sličnih država u kojima je kontrola sastojaka...nepotpuna. Kao rezultat, na tržište dolaze biljke zagađene olovom, pesticidima i drugim otrovima: "prirodna" terapija tako postaje sve osim prirodne.

* * *

Mala digresija: vredi na ovom mestu ukazati i na jedno često oruđe u okviru kriminalnog aspekta alternativne medicine (mada se povremeno legitimno koristi od strane iskrenih alternativaca), lične izveštaje.

Uzmimo da postoji bolesti X. Od svakih 100 ljudi koji dobiju bolest X, bez terapije će u roku od par godina 99 umreti, a jedan će preživeti i ozdraviti.

Ako 100 ljudi sa bolešću X ode kod lekara, 90 njih i dalje umre, ali 10 preživi. Nije savršeno, ali 10% šanse je bolje nego 1% šanse. Međutim, setimo se onoga što smo već pomenuli: ovde ćemo imati 90 porodica koje se sećaju svoje voljene osobe koja je umrla pod nadzorom lekara, i samo deset porodica koje se sećaju kako je njihova voljena osoba savladala bolest.

Ako 100 ljudi sa bolešću X ode kod 100 različitih alternativaca, 99 njih umre, a jedan preživi. Dakle, desi se isto kao da nikakvu terapiju nisu ni uzimali. Ali - onaj jedan koji je preživeo je sada uveren da je preživeo zbog alternativne terapije kojoj se podvrgao. Ovaj čovek će iskreno i sa puno entuzijazma da zastupa alternativnu terapiju koja je njega "izlečila" - iako ona sa njegovim izlečenjem nikakve veze nije imala.

I ovde imamo jednu neobičnu situaciju. Pošto mnogo manje ljudi ide na bilo koju pojedinačnu alternativnu terapiju nego kod lekara, mnogo više ljudi umre pod nadzorom lekara nego kod bilo kog alternativca. Otud, glasine i priče protiv alternativaca teže da budu slabije nego one protiv zvanične medicine, dok istovremeno glasine u njihovu korist teže da budu snažnije.

Takođe, među alternativcima ne postoji onakva asocijacija kao među lekarima. Ako čovek umre pod nadzorom jednog onkologa, njegov brat će biti sumnjičav prema svim onkolozima. Ako čovek umre uzimajući megavitaminsku terapiju protiv raka, njegov brat će biti sumnjičav prema megavitaminskoj terapiji - ali neće imati nikakvih problema da prihvati akupunkturu, ili homeopatiju, ili bilo šta slično. Na kraju krajeva, to je "sasvim različita stvar".

Iz ovih razloga, bolesnici koji pate od bolesti kod kojih je moderna medicina samo marginalno uspešna predstavljaju najčešće žrtve alternativno-medicinske mafije.

7. Šta zaključiti iz svega ovoga?

Placebo nas postavlja u paradoksalnu situaciju. Sa jedne strane, njime možemo umanjiti ili otkloniti neke probleme. Sa druge, on otvara vrata mnogim negativnim posledicama i šansi za kriminal i iskorišćavanje očajnih ljudi. Šta raditi?

Za sada, osnovna stvar koja išta vredi je edukacija povodom prirode placebo efekta. Razumevanje placeba umanjuje njegovu efektivnost, ali je ne eliminiše - čak i najveći skeptici povremeno mogu da uberu plodove placeba. Ali razumevanje osnovne strukture ovog pristupa možda može da makar malo pomogne da umanji negativne posledice istog.

Takođe, treba aktivno proganjati i razotkrivati kriminalce među nadrilekarima; pljačkaši očajnih i bolesnih ljudi ne smeju imati slobodan teren na kome mogu da love žrtve kada i gde žele.

Konačno, opšte naučno obrazovanje, mada takođe smanjuje efekt placeba, pomaže da se izbegnu njegove najgore posledice.

Aktivno proganjanje ili zabrane alternativnih pravaca ne bi funkcionisali, pošto bi samo povećale prisutnu paranoju protiv medicinskog sistema, i potisnule alternativu dublje u senku, gde bi malverzacije postale još lakše. Bolji pristup je obrnut: uslovna podrška ("ne verujem u to što pričaš, ali verujem da tvoji pacijenti imaju koristi od tebe") benignijim oblicima alternative, onima koji ne ignorišu modernu medicinu kod ozbiljnih bolesti i koji ne savetuju izbegavanje lekara ili mržnju prema nauci - uz istovremeno potiskivanje agresivnijih, pohlepnijih i antinaučnih elemenata.

Osim ovoga, za sada se ne može dalje ići. Alternativna medicina ima svoje mesto: pomoću placeba pomaže mnogima kojima moderna medicina još uvek ne može. Nadajmo se da će jednog dana mehanizmi neuropsihoimunologije biti razrešeni, i da ćemo njima moći planski da manipulišemo; ali do tog dana, trikovi alternativnih pristupa ostaju jedini realan put.

Ово је одлично!

Sjajno!

A sta cemo sa placebo efektima Reikija ciji se tretmani ne naplacuju a mogu se davati i na daljinu, ili npr. bioenrgicarima?

Moze jos malo objasnjenja noceba. Obecao si mi
Ako drugi talas gripa bude zesci pa veci broj ljudi primi vakcinu, koji je sada nikako ne zele primiti, imacemo epidemiju noceba.

Moja majka odlazi na kontrolu kod lekara.Dolazi kuci sa lekovima i komentarom da nije stigla ni da objasni lekaru u cemu je problem a on joj je prepisao terapiju(lekar pred sobom ima njenu kompletnu istoriju bolesti).Ja znam nastavak price u stilu:"ovi lekovi u zelenoj kutiji mi nista ne pomazu,od njih me boli stomak;a ovi iz plave kutije mi stvaraju vrtoglavicu.Terapiju sama prekida.
Sledeca kontrola.Oladila je usta sa lekarom oko pola sata,kupila je prepisane lekove koji joj izuzetno prijaju i koristi ih do kraja.Procitam uputstvo i vidim;isti lekovi, samo drugi proizvodjac i razlicita boja pakovanja.

NARAVOUCENIJE:
Ubaciti u program studija medicine predmet:"Komunikacija lekara sa pacijentom"

zif:

Moja majka odlazi na kontrolu kod lekara.Dolazi kuci sa lekovima i komentarom da nije stigla ni da objasni lekaru u cemu je problem a on joj je prepisao terapiju(lekar pred sobom ima njenu kompletnu istoriju bolesti).Ja znam nastavak price u stilu:"ovi lekovi u zelenoj kutiji mi nista ne pomazu,od njih me boli stomak;a ovi iz plave kutije mi stvaraju vrtoglavicu.Terapiju sama prekida.
Sledeca kontrola.Oladila je usta sa lekarom oko pola sata,kupila je prepisane lekove koji joj izuzetno prijaju i koristi ih do kraja.Procitam uputstvo i vidim;isti lekovi, samo drugi proizvodjac i razlicita boja pakovanja.

NARAVOUCENIJE:
Ubaciti u program studija medicine predmet:"Komunikacija lekara sa pacijentom"

Kliknite za proširenje...

Ilustrativan primer i dobar savet.