Укусна сећања

Хехе, имали смо пре ''Олфактивна сећања'', а сад ево и мало сећања на клопу....

Које јело вам је остало везано за неко пријатно-непријатно сећање?
Испричајте нам причицу о томе...

Једем данас чушпајз од шаргарепе и размишљам о томе како сам га мрзела као клинка и стално се свађала ако би ме натерали да умем бар ''да пробам''...
А онда сам, после 7. разреда, оперисала крајнике. Четири дана ништа нисам могла да једем, сем јогурта... Пусте ме кући петог дана, добијем списак клопе коју смем да једем, и мама ми спреми чушпајз од шаргарепе, али га испасира, као за малу бебу!

Нешто лепше у животу нисам јела! И сад, кад год једем чушпајз од шаргарепе сетим се како ми је дииииван био тај укус тада.
Одонда сам га заволела, радо га једем и данас, али онај укус који сам тада осетила - није се више никад вратио!

...И тако ми данас паде идеја за тему....

sta je chushpajz?

Plazma i mleko.. To mi je ukus detinjstva i ukus koji volim..
Ne volim (i danas se secam koliko sam ga mrzela) ukus pastete za dorucak.. Jer mi je to asocijacija na vrtic, a to sam ko klinka mrzela

Ех, сад како да ти објасним...не знам како се то зове у другим крајевима, рецимо - вариво....ваљда....
(Издинсташ лук, исецкаш шаргарепу и скуваш је у томе, додаш мало брашна, алеве паприке и вегете...ето, то!)

Ja stvarno mrzim puter i margarin! Kod kuće me nikad nisu terali to da jedem, ali kad sam pošla u predškolsko, skoro uvek je to bilo za doručak. Još sam medom ili džemom preko.

Kad osetim miris sendviča sa margarinom i džemom, prestravim se jer imam osećaj da će vaspitačica da se dere na mene jer sam izbirljiva

nešto najlepše što sam pojela, tj popila je nekuvano kravlje mleko kad smo bili na svadbi kod nekih rođaka na selu
da, da...nemojte da se čudite što sam pored svih kolača, mesa htela da pijem baš nekuvano mleko...eto tela ja da probam i to ti je...eh luda godine (19)
al čini mi se da da mi je ostao još onaj ukus u ustima...

Јагњетина испод сача.

QueenOfClubs:

Јагњетина испод сача.

Kliknite za proširenje...

Е, а испричај нам неко сећање везано за јело.

Rostilj u "Kamiondzijama" u Svrljigu, da li zato sto mi se to prijelo kao trudnici pa su mi ispunili zelju ili je stvarno tako dobar, ali kad god pomislim na nesto stvarno dobro onda je to to.

a jel sam pisala
kad smo bili kod moje baba tetke u Nišu...i pričamo ona i ja , a ona pravi pitu...i muva, nešto, muva, muva...uf mislim se...ovo ćemo jesti samo iz kurtoazije al stvarno to sam pomislila i ta mi se rečenica urezala u pamćenje--jer lešu pitu u životu nisam jela

Hellen:

Е, а испричај нам неко сећање везано за јело.

Kliknite za proširenje...

Славили смо славу фирме и један познати ресторан је донео храну и пиће.
Служило се у металним посудама које су испод имале мале свеће које су храну одржавале млаком.
Било је свега... од предјела и салате, преко чорбе до главног јела – јагњетине.
Нас три колегинице нисмо јеле скоро ништа чекајући баш то, јер смо у пролазу вирнуле шта има.
Јеле смо скоро без хлеба, укус је био предиван. Усудиле смо се да наручимо још два овала приде само за нас. Додуше, чекале смо мало да се разиђу људи.
У сваком случају, нас три једине нисмо добиле тровање, јер нисмо јеле ништа од онога што се подгревало сатима.

Ne volim slatkiše, skoro uopšte, vrlo retko pojedem nešto slatko, voće, povrće, meso samo sa roštilja, to je moj omiljeni jelovnik.
Imala sam najboljeg svekra na svetu, volela sam ga kao rođenog oca, možda i više s'obzirom da se roditelj voli po inerciji. Jako je voleo slatkiše, a posebno neke medene bombone, nikad ih nisam probala dok je on bio živ ali sam mu ih redovno kupovala, neke tvrde bombone, pa kad ih slomiš ili isisaš do kraja, dobiješ mrvicu meda.
Posle njegove smrti pitala sam svekrvu šta mogu da uzmem od njegovih ličnih stvari za uspomenu, nije pravila pitanje i ja uzeh makaze (bio je krojač), isusovo raspeće koje mu je uvek stajalo blizu šivaće mašine i pogled mi pade na staklenu kutijicu u kojoj je bilo još nekoliko medenih bombona, pa uzeh i nju.
Stavila sam je na mesto nedostupno deci a meni blizu očiju i pokrila nekakvom čipkom da deci ne privlači pažnju, nemam pojma zašto, tako sam tada osećala da treba. Jednom, prilikom brisanja prašine (pet-šest godina posle njegove smrti), čipka mi je skliznula iza ormara i dugo nisam mogla da je izvadim, kutijica ostala na izvolte, deca nisu pokazivala nikakvo interesovanje i ja onako bezveze uzeh jednu, onog momenta kada sam stigla do kraja i osetila onu mrvicu meda, "videh" moga pokojnog svekra, zakleću se u sve mi sveto da sam ga na trenutak videla i osetila njegovo prisustvo.
Od tada redovno kupujem te bombone, ma ne više, ne prave više te jeftine slatkice, ali dok god ih je bilo, ja sam ih kupovala i po malko gustirala i uvek sam imala osećaj da je tata samnom.

...prva otvorena picerija u Bg.......uuuuuu...ala sam matoooraaaaa
...taj miris tada....pa ukus...posle mi je dugo pica bila omiljena hrana,
volim isada ali izbegavam....

...onda prvi odlazak u kinseki restoran i susret sa novim ukusom hrane,
dopalo mi se baš, samo mi žao što ne mogu češće....spremim kod
kuće...ali mi nekako to nije to....

....sledeći susret sa novom hranom i novim ukusima mi je bio suši,
pre dve godine za ćerin rođendan....e sad, naručim mi tu tri različite
vrste jela sam menija....da bar probamo....bilo je da kažem i za i
protiv...jedino što mi se baš dopalo izgledalo je ovako..... ..

...neverovatno ali to bi mogla da jedem bar jednom nedeljno narednih
godina i da mi ne dosadi.......odrali su nas debelo, nismo više išle

Moj ex shef iz BGa imao tetku od osamdesetak godina koja mu je uvek pravila torte za slavu.
E taj neki smek,starinski recepat- tako poseban, podsetio me na detinjstvo vec sa prvim zalogajem.

ukusi koji evociraju uspomenu na moje detinjstvo
palačinke sa džemom od šljiva
i džem od šljiva koji je moja majka pravaila najbolje na svetu---sa rumom i čokoladom
eurokrem --to je moj deda svaki dan donosio meni i bratu kad se vrati sa pijace, a ja i on smo ga željno čekali, iščekivali na ulaznim vratima
nedeljom je moja baba obavezno pravila svoje čuvene pogače, koje prvo zapeče malo na plotni...

Sarma: moj bratanac(moje prvo dete) nije uopšte hteo da jede kupus, ni u jednom obliku. Mi živeli u podstanarskom stanu, on nam došao u goste - zimsko doba, poslala ja decu na sneg tri dobra sata. Vratili su se, naravno, rumeni i gladni. Pita moj Luka:"Teto, što sam gladan, šta ima za jelo?" . Ja kažem "Sarma" "Uf, pa nisam baš nešto gladan, a da mi napraviš neki sendvič". To su bile devedesete, mi živeli od moje profesorske plate i kažem ja: "Nema ništa u kući, samo sarma". Pojeo je, za početak, četiri... I dugo nigde nije jeo sarmu, osim kod tete, koja i nije neka kuvarica. A snajka Piroćanka, njena majka Sremica, on sin jedinac, dugo čekan - od tice mleko je imao...Al nema niko tetin recept: na sneg tri sata i sarma je najlepše jelo na svetu...

bokaruki:

Sarma: moj bratanac(moje prvo dete) nije uopšte hteo da jede kupus, ni u jednom obliku. Mi živeli u podstanarskom stanu, on nam došao u goste - zimsko doba, poslala ja decu na sneg tri dobra sata. Vratili su se, naravno, rumeni i gladni. Pita moj Luka:"Teto, što sam gladan, šta ima za jelo?" . Ja kažem "Sarma" "Uf, pa nisam baš nešto gladan, a da mi napraviš neki sendvič". To su bile devedesete, mi živeli od moje profesorske plate i kažem ja: "Nema ništa u kući, samo sarma". Pojeo je, za početak, četiri... I dugo nigde nije jeo sarmu, osim kod tete, koja i nije neka kuvarica. A snajka Piroćanka, njena majka Sremica, on sin jedinac, dugo čekan - od tice mleko je imao...Al nema niko tetin recept: na sneg tri sata i sarma je najlepše jelo na svetu...

Kliknite za proširenje...

Rekla bih da nije u pitanju sarma, no teta

Dok sam isla u OS svaki letnji i zimski raspust provodila sam na selu kod bake i deke...obozavala sam bakinu kuhinju.Uvek sam bila ljuta na mamu kako ona ne zna da kuva kao moja baka (njena mama).
Nedeljom je uvek bila,zna se kokosija supa i to od sveze zaklane koke (izvinjavam se ako sam nekome zagadila temu) sa sve rinflajsom i plnkom-velikom griz knedlom koja se pravi sa kokinim iznutricama.Naravno bilo je tu jos svega i svacega ali ne toliko bitnog.
Baka bi zavrsavala rucak,a deda i ja bi vec sedeli za stolom i cekali...jer sledio je ritual.Prvo smo stavljali kuvanu sargarepu koju smo gnjecili viljuskom pa na to tu plnku i odgore supu koja bi dosla do vrha tanjira.Nije bilo srecnije od mene jer onda sledi nenamerno trkanje sa dedom ko ce pre da pojede Nakon celog rucka dolazila je na red bakina fenomenalna strudla sa kakaom...jos uvek osecam ukus u ustima
Eh kako mi sve to nedostaje... a i baka i deka

zoya-1:

Rostilj u "Kamiondzijama" u Svrljigu, da li zato sto mi se to prijelo kao trudnici pa su mi ispunili zelju ili je stvarno tako dobar, ali kad god pomislim na nesto stvarno dobro onda je to to.

Kliknite za proširenje...

Je l' zbog ukusa ili velicine porcija?

@tema
Vruc hleb moje bake. Niko ne zna tako da ga umesi, a samo sam ja imala privilegiju da ga jedem cim se ispece.

Hellen:

Ех, сад како да ти објасним...не знам како се то зове у другим крајевима, рецимо - вариво....ваљда....
(Издинсташ лук, исецкаш шаргарепу и скуваш је у томе, додаш мало брашна, алеве паприке и вегете...ето, то!)

Kliknite za proširenje...

e znam!
samo ja to jedem bez brashna i aleve paprike. i vegete.

Mi smo ko klinci jeli lebac mast beli luk i aleva paprika..al smo bili zdravi i rumeni ko dren..to se secam..curecih jaja..dimljenog mesa i slannnce..a secam se da sam se jednom najeo pecenog krompira i uso u more..posle mi bilo muka sve sam povratio

sarmice sa zelejm... spanać... prženice... ono kao sećanje na kuću pošto su to neke od retkih stavri koje pravila keva i koje jedoh samo i uglavnom kod kuće... mada nemam te tripove... i kiflice sa sirom - domaće... nema nekih anegdota... i gibanica na babu... i šarena torta i sarajevske baklave, nisma jeo godinama... pfff

georgejune:

Mi smo ko klinci jeli lebac mast beli luk i aleva paprika..al smo bili zdravi i rumeni ko dren..to se secam..curecih jaja..dimljenog mesa i slannnce..a secam se da sam se jednom najeo pecenog krompira i uso u more..posle mi bilo muka sve sam povratio

Kliknite za proširenje...

, cipovka leba bela, presečena na pola, pa najširi deo namazan mašću, odgore aleva paprika i koji kolut paradajza, klopali za užinu između igara na ulici, a igre bile: žmurke, vije, ćorave bake... Pre neki dan mi stara komšinica donela lonac masti na poklon, kuvam na ulju već milion godina pa me ponela želja, namazah parče hleba, posuh alevom paprikom, stavih i nekoliko kolutića paradajza, uhhhh, ništa ne osetih samo starost i gađenje na mast

Kada su mi na jednoj svadbi sasuli ciniju sarme u krilo...
sarmu i dalje volim..
a kao mala nisam volela rusku salatu..do povracnja..
doduse nisu me ni terali previse..pa je ni danas ne volim nesto...

georgejune:

Mi smo ko klinci jeli lebac mast beli luk i aleva paprika..al smo bili zdravi i rumeni ko dren..to se secam..curecih jaja..dimljenog mesa i slannnce..a secam se da sam se jednom najeo pecenog krompira i uso u more..posle mi bilo muka sve sam povratio

Kliknite za proširenje...

dzordzi jeo mast i alevu papriku? ))))