Приче из живота

Поздрав свима!!!!
Први пут сам на овом форуму, па хоћу и ја нешто да кажем

Видим да има доста тема о љубави, али већина су то мисли и дела великих поета и филозофа.
Отворићу ову тему да би у њој ви и ја написали нешто интересантно из вашег живота, нешто што мислите да је вредно и лепо, нешто што за вас има смисла, а пак за друге не!!! Па ко зна можда се неко и пронађе ту, можда неком и помогнемо, неког насмејемо или можда неко и помисли да смо тотални лудаци без грама мозга али нема везе, то смо ми.

Извињавам се ако је мој текст предугачак, али једноставно сам добио жељу да ово напишем и отворим овакву тему где ће можда још неко написати нешто.

Bragi:

Поздрав свима!!!!
Први пут сам на овом форуму, па хоћу и ја нешто да кажем

Видим да има доста тема о љубави, али већина су то мисли и дела великих поета и филозофа.
Отворићу ову тему да би у њој ви и ја написали нешто интересантно из вашег живота, нешто што мислите да је вредно и лепо, нешто што за вас има смисла, а пак за друге не!!! Па ко зна можда се неко и пронађе ту, можда неком и помогнемо, неког насмејемо или можда неко и помисли да смо тотални лудаци без грама мозга али нема везе, то смо ми.

Извињавам се ако је мој текст предугачак, али једноставно сам добио жељу да ово напишем и отворим овакву тему где ће можда још неко написати нешто.

Kliknite za proširenje...

Pa zašto ti za početak nisi nešto napisao?

Део 1. Бели анђео

Кренућу из почетка.

Вероватно сви знате причу о змају који живи иза седам мора, седам гора, брда и долина, река и планина. Једно јутро он изађе из своје пећине и каже “Јеботеее где ја то живим!” E, тамо и ја живим, исто где и тај змај, у месту где је и бог рекао ”Лаку ноћ” али то може да се свати и буквално.

Прича почиње тамо негде 2004/05 када сам упознао њу! Белог aнђела!!! Моја прва љубав и веза, моја срећа и несрећа. Пре ње никада нисам имао нити сам желео озбиљну везу, и никако ме није интересовало везивање за једну особу. Међутим ево је, то је та!!! За ову девојку сам први пут помислио да вреди покушати. Једноставно анђео на земљи.
Упознао сам је на једној свадби, сретали смо се ту и тамо мало причали, мало играли, весела атмосфера!!! Ја сам јој пришао тако што сам је помешао са неком девојком и питао је неке глупости од раније, док нисам сконтао да то није та и испао дебил!!! Касније, после пар сати, њу су питали дали има ту неко ко јој се свиђа? она је ћутала, и само погледала у мене. Ја сам тада вероватно био окачен на музику и наручивао ко зна какве песме ... ***. свадба је свадба . Рекли су јој ”Он!? – ако мислиш са њиме боље иди одма, после ће бити касно !!!” Некако смо се нашли у маси и стојали заједно , знам да сам причао са њом о томе како је не познајем, и никада је нисам приметио, а излазили смо на иста места већ 5 година. Сећам се да није тада хтела да буде самном, тада сам је питао да ако се следећи пут будемо срели и ако јој ја тачно у детаље кажем шта је имала обучено на себи те вечери, онда ми дугује један излазак. Пристала је из зезања, а и ја сам деловао као да се нећу сећати ни да сам причао са њоме ! После извесног времена некако сам је наговорио да се сликамо са младенцима! и ето га! и сад могу да знам шта је имала обучено тада – пре пет година слика је ту негде.

После неког времена срели смо се и рекао сам јој тачно у детаље шта је носила на себи тада. Изашли смо, и то је да искрено кажем до тада био једини нормалан излазак са неком девојком, са неком која ми се свидела, и заинтересовала за себе. Крај вечери је био обележен са једним јединим нашим првим пољупцем, то је био промашен пољубац у образ, врло близу усана, али и далеко од њих да би био такав! То би сада само њој било јасно, глупи мали детаљ који много значи. Наставили смо да се виђамо викендом, па онда мало чешће, и после месец дана виђања ми смо и званично били заједно. Она је била једина девојка којој сам рекао да што се мене тиче, спаваћемо када она мисли да је спремна. Једноставно сам решио да је испоштујем у свему, а и знао сам да није као и остале са којима сам био.

Разумели смо се, привлачили, једноставно било нам је лепо. Све је функционисало. Међутим њој је тада већ почело да представља проблем што смо били 4 месеца у вези а ја јој ни једном нисам рекао или написао у поруци ВОЛИМ ТЕ!!! никада ни једној то нисам рекао из разлога што сам таква особа која обраћа пажњу шта говори, и за мене велике речи стварно имају значење! Увек кажем што и мислим. Увек!!! Тада сам јој рекао да ћу јој то рећи када сам апсолутно сигуран у то, да ћу јој то рећи када стварно то мислим, а не онако, као волим те, а ни немам појма шта то значи. Јел човек воли једном или ако баш има среће у животу два пута, и ја верујем у то.

Прошло је још 2 месеца када сам јој напокон рекао ВОЛИМ ТЕ!!! Тада сам први пут у животу схватио шта то стварно значи. ВОЛИМ ТЕ? Шта је то? Не обашњено са филозофске тачке, не нека дефиниција већ оно што човек сам осети, што се ретко деси, ВОЛИМ ТЕ као нешто изнад свега и нешто због чега сам ја спреман урадити све. Она је иначе из суседног места удаљеног једно 15 км од мене. Сваки дан смо се виђали, и имали стварно нешто посебно на чему су ми многи завидели. А она је била само моја. Једноставно када нешто иде онда иде.

Никакав проблем сести у кола отићи 200 километара само да би изашао у локал који ти се свиђа, да чиниш везу интересантном, да се трудиш да тој особи буде лепо са тобом колико је теби лепо са њом, само да си у истој просторији са њом, небитно дали гледаш неки филм или радиш било шта друго са њом, да радиш ствари за које си мислио до сад да никад нећеш радити. Стварно нешто посебно. Потребно је само се мало потрудити и све иде својим током чак сам и на звезде гранда ишао са њом, мада не могу ни да их смислим , али ето то је толеранција, јест да сам сигурно тамо био најсморенија особа која једино стоји у маси и једва чека да се заврши, али сам био тамо и то два пута!!!!!!!.

После 3 године везе са таквом девојком мени је и даље исто као и првог дана!!! Иста страст, исто поштовање ми смо се и тада мували, флертовали све је исто, међутим много јаче! Све предности, све мане знали смо једно другом. Једно вече, које ми и сад стоји у глави, рекла ми је “Ти ћеш мене зајебати! Ти нећеш мене да жениш” . Причали смо и о томе раније. Био сам сигуран да је то она. Е то је период када је почело мало, али мало да “ладе” односи, после 3 год.

Тада ја почињем да радим у једној кладионици. Као, радићу ту пар месеци док не одемо из ове недођије и завршимо факултете и не видимо шта ћемо. Ја никад нисам стављао на коцку ни динара! Ништа ! Вукли си ме за рукав ајде уплати овај тикет ово “долази”, једноставно не интересује ме клађење, коцка... Отвара се кладионица, и ја почињем да радим. Самном као колегиница почиње да ради једна девојка ту из мог места, девојка коју сам слабо познавао, раније сам био добар са њеним братом, али са њом ако сам причао 10 пута у животу то је то. Слагали смо се одлично, без обзира што се не познајемо, никада нисмо имали проблема једно са другим.

Међутим посао постаје ускоро досадан! Мислим, замислите клијентелу која се на селу клади, лупа апарате, свађа, пије ... не мој свет.

Сконтао сам да имам времена и решио да девојци направим поклон , којим ћу јој дати до знања колико ми значи. Није исто када купиш нешто ма колико пара кошта, на паре нисам никад глегао као проблем кад год су ми требале ја сам их зарадио колико би ми било потребно за неки нормалан и леп живот, али ово је било нешто у шта сам уложио доста времена и стрпљења да изгледа лепо само за њу и да јој до знања колико ми значи. Њој се као и већини девојака свиђа Ајфелова кула. Направио сам јој Ајфелову кулу од шибица, ни сам не знам колико је то кутија било? много, много, правио сам то око месец дана, и у унутрашњост сам пажљиво завезао парфем који јој се свиђа тако да изгледа да лебди и може да се извади само ако се кула уништи. Да када буде то вадила предамном зна да ми није тешко да се трудим око нечега да би она била пријатно изненађена и срећна. И наравно била је пресрећна када сам јој то поклонио.

Тада крећу проблеми на послу. Почели смо да дајемо да се људи коцкају на упис!!! Стање се никако није слагало и још сам и ја почео мало да се коцкам. Јбг. све креће од досаде. То јој се наравно није свиђело и ту крећу свађе. Али ја се нисам коцкао у велике паре, већ као “у сићу”. Тада плаћам скупо школу коцке!!! Та сића се претворила у ваууу 3 моје плате за један дан!!! Класична будала!Особа без и мало мозга се пробудила у мени и рекла “е сад мало ја - дај да вратим само пола!!!” Заиста невероватан осећај када човек губи велике паре!!! Каква дрога!! Нема те дроге која тако ради човека, оно је лудница у глави, телу , шта радити, да у станем или још, врелина у глави, до које границе? има ли границе? ... Е када сам јој рекао за то, кад су успели да ме “одлепе” од апарата, није била бесна!!! још горе , разочарала се !!! То сам јој обећао да никад нећу да урадим –да је разочарам. Урадио сам то. Прекршио сам обећање!!! Нешто што ја не радим!!! Не намерно, једноставно глупо и неспретно без грама мозга.

То је време када сам се већ боље упознао са колегиницом и тада сам је баш поштовао. То је девојка која зна шта хоће, мало је мушкобањаста по понашању, уме да се снађе у тежим ситуацијама “а ко је икад радио у кладионици- коцкарници” зна шта је то када коцкар губи и хоће да се “поврати” а нема паре, она са таквима нема проблема , интересантна је особа са којом можеш да причаш о свему, весела, врло паметна и лепа особа. Искрено не познајем ни једну сличну њој. Међутим давали смо на упис, и дуг се само гомилао. Још моје ”пуцање”, па још већи проблеми. Пар њих којима смо дали веће паре на упис су једноставно рекли да неће да плате, газда је тражио паре, и ја сам се обавезао да платим све те паре и мој дуг и од ових дебила, да колегиница нема ништа са тиме. То ме је заклало и уназадило много, много. А са тим ликовима... , спасао ме брат и другар, који су ме разумели и одвели из места бар 100 км. даље када су ми на памет падале ствари због којих би касније жалио што сам урадио , и мислим да је то било једина два пута у мом животу када нисам имао контролу над собом већ само велики бес.

Девојка ми је стално говорила да не дајем на упис,”не то су сигурни људи” рекао сам јој , док са колегиницом сам тада могао да причам другачије, да пробамо да решимо проблем. И ми смо почели да проводимо више времена заједно због тих проблема... Како да сакријемо стање, како да надокнадимо минус,...све то нас је мало зближило. Мислим да је ту моја девојка почела да постаје љубоморна , али стварно није било разлога. Ја колегиницу ни у једном тренутку нисам гледао на тај начин. Нити она мене. Она је имала везу од пар год, ја од 4 и обоје смо били задовољни. Имати везу 4 године и за то време да не погледаш ни једну другу девојку јер са овом имаш апсолутно све што ти је потребно, то је реткост, из зезања је говорила ако ме вараш, уради то, али само ако је лепша и боља од мене. Такве није било. Таква не постоји. Нисам ни размишљао о томе. Све до једне вечери, вечери које ми је променило досадашњи живот из корена, вечери када сам рекао ”можда” и постао коцкар.

Део 2. Црни анђео

битно вече 1. Стигао до кладионице, вечерас се не виђам са девојком, дошао да попијем пиће, и кући. Помогао колегиници да урадимо обрачун, и крећемо кући. Каже она мени “Е ту си бициклом, ајд ме одбациш кући” ја јој на то кажем “Где ћу ја тебе да возим бициклом, после неко да каже твом дечку види онај ти вози девојку бициклом кући” ја је зезао, кренем кући кад –пљас- као шамар, станем окренем се, погледам је и шта видим? видим прелепу девојку, дотерану, која изгледа екстра и тражи да је возим кући на глупом бициклу!!! И ја као, НЕ! помислим у себи ја сам сигурно једина будала на свету која би тако нешто рекла у тој ситуацији.

Знали бисте о чему причам када бисте видели како она тада изгледала и знали каква је особа!!! Витка плавуша, идеално грађена, стварно девојка за којом би се свако окренуо. Али не, ја сам отишао кући. После пар дана, ја је погледам и опет видим прелепу девојку која када је самном, она је насмејана, опуштена, зеза се, зове да пијемо кафу, ја је зовем да пијемо кафу, када причамо, није битна тема није битно време, ми само причамо и прија нам то!!! све у свему врло интересантна особа коју сам скоро почео да упознајем, и особа која ми постаје све интересантнија и интересантнија. Е ту сам први пут помислио шта би било кад би било? Што да не? ”можда”. Можда је и она то мислила. Ја то не знам.

То је њој период када јој дође дечко, седне са њом и ћути. Ћути он, ћути она. једноставно проблеми са посла ушли у наше животе. Видело се да имају неки проблем, а ни моја ситуација са девојком није била много другачија, само што то други нису примећивали, само ми. А ја кад год сам дошао до ње, мале слатке плавуше увек сам био такав да се зезам и њој је пријало моје друштво као и мени њено. Знала је да увек легнем касно и у главном касним на посао пошто сам доста неодговоран, па ме је будила ујутру телефоном. То ми се свидело, пошто она тада није морала да устаје, али она се пробуди, назове ме и настави да спава. To је мени ни био мали знак пажње, који ми је тада много значио. Са тиме је све почело. Почела је да ми се свиђа!!!!

Битно вече 2. је било када сам био у једном локалу и изашао напоље на ваздух, када је и она случајно изашла и нашли се заједно. Увек сам се питао дали је стварно случајно изашла или ме је видела да седим сам и једноставно дошла до мене. Седели смо и причали и ја сам јој тада рекао први пут да ми се свиђа! Тада сам први пут после 4 године то рекао некој а да није моја......... Само се насмејала и није ништа рекла, нисам ни очекивао да ми нешто каже, само сам јој рекао, само смешак! али по погледу и осталом сам закључио да се и ја можда свиђам њој. Причали смо неко време, и разишли се свако на своју страну.

Битно вече 3. Изашао са друштвом, био у неком кафићу и око 02:30 полако кући, погледам моб. и видим да ми је она послала поруку “Ти треба буђење ујутру?” Е, тада сам је назвао и питао да изађе напоље ако јој се не спава. Пристала је. Нисам знао шта ће бити. Само сам хтео да је видим. Причали смо неко време, и пљас пољубац. Шта би? Не знам, али знам да то нисмо планирали једноставно се десило. Само смо били она и ја! И тако смо провели заједно још пола сата и кући. Те вечери сам можда почео да се заљубљујем, те вечери сам убио мог Белог Анђела! упознао сам бољу и лепшу од ње! упознао сам такву особу са којом би можда и био. Толико ми се тада већ свидела!!! . Њен глас, држање, понашање, све! не знам, ја мислим да је то било већ тада, јер ми се свиђала већ неко време, и тек касније када сам се осврнуо на неке сцене ми смо флертовали доста дуго, само то нисмо ни приметили. То видим и сада из овог текста када га прочитам од почетка.То је нешто што се једноставно деси, не можеш да исконтролишеш осећања, то не дође плански то дође из срца. Балашевић је то веома добро описао у песмама. Са девојком су односи постајали све гори. Нисмо се свађали, једноставно осећали смо да не иде, још ја се заљубљујем у другу са којом немам ништа. Али можда би могао? Тада први пут одлазим код ње, на кафу, ноћ је била и она ме позвала јер се те вечери није виђала се дечком, а ни ја са девојком. Први пут почињем да схватам каква је она особа у ствари. Она је заиста нешто посебно. Вече је било тотално лудо, у опште нисам могао да замислим да је она таква девојка. У јавности невинашце, међутим када смо били сами, то је особа која воли тотално откачене ”игре” груба до бола, неуморна . Вече се поновило сутра, и следећи дан, ... Мени дође девојка, седим са њом, али ја када прође особа х ја гледам само њу, не размишљам о девојци већ о њој, будем са девојком а хоћу са њом... Тих дана решимо девојка и ја да направимо паузу у вези, пошто видимо да нешто ту не иде, одлазим код ње, причали смо сатима покушали да нађемо где је запело шта је у ствари довело до свега тога? нисам могао да јој кажем истину. А већ тада сам знао. Тако пада све до сад што смо имали у воду. Све оно лепо, све што смо имали, нестаје у тренутку. И што је најгоре не осећам се тада, а ни сада кривим, због тога. Ја сам већ тада био заљубљен у другу и рекао себи нека иде како иде, решио сам да не слушам мозак него срце. Готово решио сам.

Видим да она кулира дечка, свађају се, она ми говори да је нервира и да једва чека да му види леђа, да када прича са њим она га не чује, а док самном је све другачије она је срећна. Како да другачије сватим то? И још ми она то говори? Шта је она то мени говорила ? Ја сам се тада максимално трудио да изведем да што више времена проводимо заједно. Да видим шта она мисли и хоће. Сваки тренутак проведен са њом мени је био одличан, а и њој самном. Али нико није знао за нас. Баш нико. Још пар лепих вечери, па онда излазак тотално блесав, одлазимо у 1 ујутру на неки мото скуп 200 км од куће, и тада јој ја кажем “Еј овај зна” она мени “и ова зна” тада су већ неки људи и знали за нас али не сви који су тада били тамо. Само смо се гледали, зезали, али нисам хтео да одемо са стране, да будемо мало сами јер је било ту пар њих који нису знали за нас, а договорили смо се да то тако и буде. Мада сам тада то јако желео!!! Враћамо се кући око 10 пре подне без и мало спавања, ја радим она иде својим послом и то је тек смешно све у свему одлично је кренуло. Она тих дана раскида са дечком и ја решавам да девојци кажем да она пауза није пауза, већ крај. Раскинули смо. Без свађе, једноставно смо тако решили. Нема кривице, нема туге, седели смо и рекли један другоме баш све!!! Апсолутно све и незнам како , али ни она ни ја нисмо били ”пали” тада дошло је до тога што се видело да ће бити. Све се завршило како је и почело, са истиом оним чудним пољупцен, нашим првим, полудругарским промашеним пољупцем у образ.

Смешно! И данас сам у контакту са њом, чујемо се некад, испричамо и то је то. Када ми је она рекла да су и они раскинули рекла је то скроз срећна као да се ослободила неког терета, била је срећна!!!! Стављам све на њу, све улажем у њу, нећу да лажем девојку са којом сам скоро 5 година, нећу да лажем себе, већ улажем све у нешто што мислим да вреди, и исплати се ризиковати за тако нешто што имам са том особом, и то не само ја са њом, већ и она самном, када си са неком особом, и осећаш се одлично, а погледаш њу, и она је срећна поред тебе, погледаш је и једноставно видиш то.
Она је 30% ђаво 70% анђео = ЦРНИ АНЂЕО то знам. Дан после пошто је раскинула са дечком он увече долази очајан на силу до ње и говори јој како ја воли, бла,бла,бла још неке ко зна какве ствари... а она га и даље кулира, као прича са њим, али она је решила, он не одустаје... Рекла му је да ће сутра причати са њиме, да сад немају шта да причају и да иде кући. Те вечери игром случаја и ја сам се појавио код ње али касније, нисам хтео да дођем , али био је ту неко ко ме је малте не за рукав вукао и говорио ми да морам то да урадим због ње!!!плакала је, а ја сам се осећао као неко ко је ту због нечег лошег! као лопов који чека прилику да укаде нешто. То није била моја намера и одлука да будем тамо то вече. Вече које никад нећу заборавити и сад знам тачно у детаље, мислим да знам и сваку реч коју сам рекао то вече. Дешава се нешто што смо и она и ја јако желели а нисмо никад урадили једноставно се десило нити сам ја форсирао, нити она. То је изашло из нас и једноставно се десило...Ни једна ме није толико привлачила, ни једну нисам толико желео као њу!!! Чак ни моја бивша са којом сам имао све, и није ми било потребно више од тога!!! Е толико ми се свидела!!! И после свега, све ми је испричала, када сам одлазио кући она ми каже “Сутра ћу неког од вас двојице да повредим”! Рекао сам јој тада, да без обзира шта она решила сутра у том разговору, и да се помири са њиме, ја ћу бити ту и нећу одустати од ње!!! и за недељу дана, и за месец, два, пет увек ћу се трудити за њу и нећу одустати од ње, рекао сам јој да је никад нећу повредити ни на који начин и да ћу се трудити да јој опет приђен на исти начин на који смо се и раније спојили, једноставно се свиђамо једно другом и да ми она толико значи да ћу све урадити за њу, да једноставно сутра када буде причала са њиме, само погледа у срце, и каже му искрено шта хоће!!!. Искрено сам јој рекао, јер то сам и мислио. То и сад мислим.

. Сутра када су се видели она ми само шаље поруку “Сутра радиш цео дан, ја и он смо се помирили, идемо тамо и тамо ”. !!! Пљасссссс. Е то је био ударац. Е тог дана се не сећам ни мало, јер сам после те поруке легао да спавам и спавао сам 20 сати, нисам био ни на послу, нити игде другде,нисам јео, само сам спавао. Ја не одустајем. Само ми није јасно што је то урадила тада, како то од једном све је супер, он се као променио, постао другачији ”знала сам да се то не може завршити тако брзо ” рекла је касније. Е тада она мени каже, да ће покушати да поправи ту везу, и да као, нема међу нама ништа више. Питам је што је то урадила, и видим у њој да ме исто гледа као и онда када смо били заједно, одговор био смешан - из навике, ”дали га ти волиш?” Тада ми је рекла највећу глупост ”Сада знам да га не волим” ?!!!Шта је то требало мени да значи? И опет побеђује навика!!! Е сад, никад нисам изгубио у животу!!! Никад се нисам повукао, у било каквим ситуацијама, а било је ту много горих ствари у животу. Једноставно када запнем за нешто ја то урадим ма колико ми времана и труда требало, ма колико тешко било, ако је то права ствар идем до самог краја. Шта је крај – не знам, где је? не знам, али до самог краја. Идемо даље, још ако ти особа тако каже да га не воли, ти само можеш да видиш шансу. Шта је шанса? како је ко види? ја само знам да шанса нестаје када човек одустане од ње!!! једино тада за мене нема шансе. Рецимо извлачиш карте и ако је већа од 10 ја бедим, мања ти, то је добра шанса, чак и кад ти треба већа од краља ту је само кец, и то је шанса, чак и када је кец, још увек имаш шансу да налетиш на другог кеца и буде нерешено. Глупо, али једноставно речено. Јер ти си све уложио то, у шта? у ствар за коју мислиш да вреди, У нешто што не можеш дефинисати и нешто што је за тебе најбитнија ствар у животу!!! А да, То она није знала, да то код мене траје дуже време. Она ми ја постала све. Одма да кажем да ни у једном тренутку нисам намеравао да будем напоран, да је смарам, никада ми није пало на памет да урадим нешто што би је повредило једноставно сам наставио да будем исти према њој као и до сад.

НЕ,НЕ,НЕ,НЕ,НЕ то је био одговор који сам слушао дуже време, али јок, не одустајем. Нашао сам опет начин, поново смо се видели, вече је било као да није са њиме опет је била самном. И следећи дан, и следећи. Једно вече сам јој рекао ”Ако мислиш да је ово то, овако , на овај начин, отерај ме, наљути, одби, али искрено! ако ја видим да ти то не желиш ја ћу отићи, немој да се играш самном (заволећу је био сам сигуран) ” није стала. Међутим она почиње да се осећа лоше зато што га вара. Осећај кривице вероватно. Опет прекида. Мени опет није јасно што је са њиме ако се тако понаша самном? Не би се ни мало цимао око ње да не мислим да вреди и то много, као ни једна до сад. Опет тајац и НЕ,НЕ,НЕ. Ја опет сконтам начин, узимам да радим два посла од једном, само да би био ближе, било је то тешко издржати, али опет сам чешће са њом, и опет успевам. Све се може издржати. Сати ми нису били битни, а ни њој. Једноставно он јој дође, буде тамо мало, оде и ја знам кад је он од прилике отишао, или зовем или пустим поруку, али никад се није љутила на мене што то радим, чак и када је он био тамо… он ништа не зна. Ни не знам колико смо пута били заједно, и увек уз велика цимања, увек је ту нека игра, никад на силу, када би рекао за друге девојке, има ту и можда лепших од ње, и другачијих, али ни једна јој није ни близу!!!”Имао сам неке , ту и тамо, и све су виле, све су краљице и све су неважне наспрам ње!” Шта је то? То је С..ње!!! То је Баласевић! Једно вече док сам био са њом само сам јој рекао ”Све је ово ок, али ја се бојим да те можда волим!!!” Само ми је рекла да се не играм са тиме. После неког времена опет ко зна, схватио сам да је то то!!! Заволео сам девојку са којом не могу да будем. Једноставно сам дозволио то себи. Међутим она мисли да је мени све ово игра, да је лажем , да је немогуће да се неко заљуби за тако кратко време, да неко толико одлепи због девојке која је као она!!! Рекла ми је да сам збуњен и да лупам. али ја знам да је све ово истина што сам написао и то је то, врло једноставно а уједно и компликовано. Тада опет није хтела да се виђамо, а ја сам је само питао да пође самном тај и тај дан, пре поноћи да имам нешто да јој покажем. Некако сам је убедио. Дошао до ње, и кренули смо. Није знала где је водим. Мислила је негде близу. Километри лете, лете, јесмо близу, још мало, ваљда сам то рекао 10 пута. Е када смо стигли на Петроварадинску тврђаву, ту смо. Желео сам на неком удаљеном и лепом месту да јој кажем ту ствар. Шетали смо и причали, о свему, сачекао прави тренутак и рекао јој “Сећаш се да сам ти рекао да се бојим тога да сам те заволео? рекла је да - сада сам сигуран у то!” Рекао сам јој да је ВОЛИМ. Она не зна да ја то нећу рећи ако нисам апсолутно сигуран у то!!! она не зна да ја мислим да се то дешава два пута у животу, али ја сам сигуран у то!!! толико сигуран да сигурнији не могу бити. Збунила се скроз. Први пут је ту, вече је било лепо. То вече смо причали, причали, али ништа нисам сазнао од ње. Свиђам јој се, лепо јој је самном, и кад је са њиме она баци поглед ка мени, и ја ка њој само се насмејемо, мислим да јој то прија, али ништа!!! Јеси успела да поправиш везу? да, иде на боље, неке смешне ствари по мени, а можда битне њој, а ми, каже она ”што се раније нисмо срели” Излетело јој је да једино што стоји између НАС је њен дечко. Како је то само глупо рекла. Не знам, за мене нема тога, има само сад. Што да смо се раније срели? Још се трудим. Размислим шта се трудиш више? Не знам, али сконтао сам да сам упоран ко мазга. И још увек заљубљен у ту особу, још увек је волим. Опет НЕ,НЕ,НЕ, па опет кад се видимо она ради неке ствари које јасно кажу ДА. Једноставно бежи, а и она то хоће. Решим да одем, нађем други посао, измаглим да не будем у њеној близини, али оно друго ја ми не да !!! оно друго ја ми покаже начин да останем!!! Решим да намерно “пукнем” веће паре на коцки, и задужим се намерно, да би остао ту да врађам дуг!!! Дали можете да разумете то? Ја не!!!Али то наравно нико не зна сем мене. Али сам урадио то купио сам још времена. Седам и одлазим до неке границе! Е доста је. Остао сам ту. Пре више од месец дана сам почео њој да правим поклон, нешто што је небројано пута лепше од оне ајфелове куле од пре, нешто што када сам направио људи нису могли да верују да сам ја то направио, нешто што кад било ко гледа не види шта је и шта значи, али она добро зна , само она може да види шта је то, нешто што је пуно порука и питања, шифри које само ко зна да су то шифре може да одгонетне шта тамо пише, ако знаш шаблон можеш решити шифру, а све је прилагођено њој, она једино зна шаблон, а други могу ту да виде само вињете и цртице, украсе, тачкице који на око изгледају лепо, међутим то је текст који само једна особа може прочитати, нешто јако лепо и још више компликовано.

. Пре пар дана сам јој то дао, био са њом исто као и раније, рекао сам јој да кад изађем из куће то разбије, и да то значи крај, замолио сам је то! није разбила. Знао сам да неће, зашто? једноставно је: нешто толико лепо неможеш разбити, можеш само да га чуваш. Где? може и на тавану, сакривену да нико не зна за њу да само ти знаш, а можеш и да је ставиш у собу, и да те баш брига ко ће је видети, и знати за њу. Рекао сам јој за шифре, и сватила је шаблон. Требало је још само да прочита и да ми одговор! А ја сам тражио само ”можда” Вероватно сам и тражио да ми каже бежи али искрено. Нема никаквог одговора, ни да ни не ни можда. Колико сам спреман да покушавам не знам, дали вреди, више не знам, али одржао сам до сад обећање, за недељу, месец, два, пет ја ћу бити ту, и докле год видим да те не смарам, да ти се свиђам и да ти је лепо самном барем трећину онога колико је мени са тобом ја ћу се трудити, и нећу одустати. Јел знам да и ти осећаш то према мени, и не би ми допустила ни први пут да ти приђем, а камо ли овако нешто. То се једноставно види. Кажеш ми “досадно ти је, узми и читај неки роман” , нећу, ја читам један већ јако дуго времена, и никако да га прочитам до краја, што се више приближавам крају, излазе нови наставци, и тако у круг. Надам се да тај роман има срећан крај, али можда и нема. Све у свему није лош. А када будем отишао отићићу да нико не зна! где? не знам. Једноставно све ствари у торбу, и одо, али знај да сам отишао због тебе, као што сам и остао овде само због тебе, и када будеш читала све ово надам се да ће ти барем бити јасно да је све што сам ти говорио била истина, а не како си ми рекла зезање! пошто ти мислиш да је то мени било тако, надам се да ће ти некад бити мало јасније шта сам урадио због тебе, и да у животу више никад нећу урадити тако нешто ни за кога другог, јер сам ти рекао ја не желим друге као ти, то би биле копије!!! Ја хоћу оригинал, алав сам! Али тада ће бити касно и ова особа која ти ово пише умрла је тог дана када је отишла!!! и да !!! Ти си је убила!!! Хвала што си ми дала нов поглед на свет, што си ми једно вече напокон рекла једно искрено мишљење о мени, само једном речју, знаш шта . И сада бар неко зна за тебе. Зна да си вредна свега тога, и нека те траже као што сам те и ја нашао, јер ти постојиш! не тебе као тебе, већ особу коју ће волети толико јако и искрено, да неће бити речено ”Урадио би све за тебе” већ радиш све за њу!!! Особу са којом би могао све, а без ње ништа, особу због које не да си спреман да жртвујеш све, већ жртвујеш све. Не говориш већ радиш. То је особа коју свако тражи цео свој живот и неко успе, а неко не, постоји особа са којом време лети, а без ње стоји! Да нашао сам такву особу, и урадио сам све то само због ње, а шта бих волео сад? само једно. То ти нисам никад рекао, али волео би да време лети и да остарим на брзину, као што си ти рекла. Али не, НИСАМ УСПЕО јер ја сам одустао!!! И немој мислити да ти замерам, да имам лоше мишљење о теби, нисам ни раније ни сад нити ћу икад бити љут на тебе, напротив и скроз чудно, али истина, ја те и даље волим исто као и тог дана када сам сватио да те волим, исто те поштујем и ценим, али једноставно не разумеш ме и не сваташ. И да може да се врати време, урадио би опет исто, само би пробао на неки други начин, неки можда бољи начин и тако довека. И жао ми је што нисам бољи и што нисам успео да пронађем онај прави пут, трновит пут, којим путник хода бос у ноћи, пут о коме ти знаш, што сам ипак залутао и изгубио се у ноћи , и нисам нашао оно што сам толико желео и тражио. А то одустајем важи од тренутка када ти то будем рекао, а мислим да ће то вероватно доћи ускоро, јер не могу више овако, ово више није то. Не да хоћу, него не знам, не знам шта да кажем осим да ТЕ ВОЛИМ. И за крај, од свега што кажеш девојци урадио би ово, оно, што ја нисам говорио већ радио. Кажем ти и умрећу за тебе, јер кад одем у мени умире особа која ово пише, и никада се неће вратити. Јер после свега овога та особа нема за шта да живи, пала је и одустала од тога што највише жели у животу. ТЕБЕ.

Идемо даље...

Bragi:

Поздрав свима!!!!
Први пут сам на овом форуму, па хоћу и ја нешто да кажем

Видим да има доста тема о љубави, али већина су то мисли и дела великих поета и филозофа.
Отворићу ову тему да би у њој ви и ја написали нешто интересантно из вашег живота, нешто што мислите да је вредно и лепо, нешто што за вас има смисла, а пак за друге не!!! Па ко зна можда се неко и пронађе ту, можда неком и помогнемо, неког насмејемо или можда неко и помисли да смо тотални лудаци без грама мозга али нема везе, то смо ми.

Извињавам се ако је мој текст предугачак, али једноставно сам добио жељу да ово напишем и отворим овакву тему где ће можда још неко написати нешто.

Kliknite za proširenje...

Pozdrav i tebi i dobro nam dosao ovde na forum...
Nisu ovde samo tudje misli,dosta nas ovde ostavlja svoja licna osecanja i iskustva...
Jednom je neko postavio isto tako svoju pricu,zahvaljujuci toj prici,ja sam nasla svoju srecu,a mislim da je i on...a ja se nadam i zelim ti da je nadjes i ti....

За сада неверујем, али хвала на лепим жељама. Позззз

За сада још увек не! Али има једна прича коју сам чуо раније, и свидела ми се. Прича је о особи која ида ка свом циљу. Може се поредити са свим ситуацијама у животу, па и са овом мојом.

Рецимо: Замислите свој циљ, и нека то буде неко лепо место нпр. Петроварадинска тврђава . Ти седаш у кола и крећеш ноћу ка њој. Знаш напамет тај пут, знаш где се тачно налази тврђава. Међутим, ти са те твоје полазне тачке не видиш њу Видиш само пут . Али знаш где се налази. Возиш кола, и једино што у датом тренутку видиш својим очима, јесте пут који обасјавају фарови твојих кола. То је неких 50 метара напред, у правцу те тврђаве. На путу могу да се десе разне ствари, да пукне гума, да се шлеперу испред тебе проспе цео терет који носи на пут, да дође до застоја саобраћаја... Али ти возиш и занемарујеш те препреке. И на крају стижеш на тврђаву. Стижеш на свој циљ. Е Сада,ако си толики баксуз да си тамо кренуо 1999 и да је НАТО промашио Жежељев мост и погодио тврђаву, и тамо је више нема, ...

Ја још возим...