Bombardovanje Beograda 1944.
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 40

Tema: Bombardovanje Beograda 1944.

  1. #1
    Obećava
    Učlanjen
    10.10.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    San Giovanni, Rome
    Poruke
    81
    Reputaciona moć
    0

    Thumbs down Bombardovanje Beograda 1944.

    Prva žrtva naših zapadnih "saveznika" bio je Niš, najveći srpski grad posle Beograda. Bila je sreda, 20. oktobar 1943. godine. Časovnici pokazuju da je 13 časova i 3 minuta. Nebo je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera. S pomešanim osećanjima, lebdeći između straha i nade, Nišlije upiru poglede ka plavom svodu iznad grada. Samo koji sekund kasnije neverica prerasta u šok. Zaglušujući huk avionskih motora meša se sa potmulim eksplozijama, koje se čuju sa svih strana. Iz guste prašine, koja je prekrila ceo grad, čuju se samo vapaji. Najviše iz najsiromašnijih delova grada smeštenih oko železničke stanice, iz Šumadijske, Drinske, Prizrenske, Kajmakčalanske, Šiptarske, Gvozdene i Banjalučke ulice.

    Drugo još strašnije bombardovanje desilo se 30. marta 1944. Samo jedna bomba teška 500 kilograma srušila je i u prah i pepeo pretvorila četiri porodične kuće u centru ovog izmučenog grada. Izvlačenje mrtvih i ranjenih trajalo je punih šest dana. Sedmog dana pored zajedničke grobnice žrtava od 20. oktobra 1943. iskopana je nova kolektivna grobnica. U nju su 7. aprila 1944. spuštena tela 11 Nišlija, a nekoliko desetina preostalih nesrećnika sahranjeno je u porodične grobnice.

    Još žrtve ovog, drugog bombardovanja, nisu bile ni sahranjene, a Englezi i Amerikanci su se ponovo, po treći put, ustremili na Niš. Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944. Prvi znak za uzbunu dat je u 13:30 časova. Sat i po kasnije, kad su svi pomislili da je opasnost prošla, nad gradom su se u borbenom poretku pojavili prvi anglo-američki bombarderi. Brujali su iz pravca severoistoka. Ovog puta režija razaranja grada na Nišavi bila je još ciničnija. Prvi avioni su obavili Niš veštačkom maglom, a oni koji su stizali iza njih nasumice su, sa visine od tri-četiri hiljade metara, bacali svoj ubitačni tovar. Prvi udar počeo je u 15:00, drugi u 15:15, a treći i najžešći u 15:40 časova.

    Srušene su desetine porodičnih kuća i javnih zgrada. Bombe su padale čak i po gradskom groblju. Naši "saveznici i oslobodioci" nisu poštedeli ni Sabornu crkvu, njen ikonostas, pevnicu i oltar.

    Nemački objekti opet su ostali čitavi.



  2. #2
    Obećava
    Učlanjen
    10.10.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    San Giovanni, Rome
    Poruke
    81
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Sutradan, na Uskrs, uz Božić, najveći hrišćanski praznik, Beograd je u ranim jutarnjim časovima zavijen u crno.

    Razoren je isto, ako ne i više, kao i 6. aprila 1941.

    Sve beogradske crkve bile su prepune, na ulicama je bilo življe nego bilo kog dana za vreme okupacije. Cele porodice pošle su u kućne posete svojim rođacima i prijateljima. Beograđani su tog dana želeli, makar na trenutak, da zaborave strahote rata, da sebi priušte iluziju radosti i normalnog života, da u vedrom raspoloženju proslave Uskrs i skorašnji kraj rata.

    Istina, u Beograd je tek stigla vest da je upravo bombardovan Niš. Iako potišteni i zabrinuti tom vešću Beograđani nisu hteli da veruju da se to isto može desiti i njihovom gradu. U tu sumornu mogućnost nisu verovali čak ni kad je dat prvi znak za uzbunu. Mnogi su se sklonili, ali čim je prestao znak za uzbunu ulice su opet oživele. Čak i kad su se pojavili prvi anglo-američki avioni Beograđani su ih radoznalo gledali, ne sluteći šta će se uskoro desiti.

    Samo za nekoliko sekundi kristalno vedro nebo nad Beogradom premreženo je eksadrilama aviona.

    Počeo je pravi pakao. Vrilo je kao u kotlu.

    Istovremeno su fijukale stotine bombi, zavijale gradske sirene, urlali motori bombardera.

    Bajlonijeva pijaca i sve okolne ulice, u kojima tokom rata nikad nije bio nijedan vojni objekat, bile su razorene i uništene. Prašina je prekrila pijacu na Kalenića guvnu, bolnice, u kojima su bili smešteni i naši tek pristigli zarobljenici iz Nemačke, pretvorene su u ruševine. Razoreno je i prvo beogradsko porodilište, podignuto posle Prvog svetskog rata dobrovoljnim prilozima Beograđana. U njemu su Englezi i Amerikanci prekratili živote i nekoliko porodilja sa tek rođenim bebama.

    U kući Šićevića u centru grada smrt je našlo sedmoro Beograđana.

    Glavni nemački punktovi u okupiranom Beogradu nisu ni okrznuti.

    Nekoliko sati kasnije, na drugi dan Uskrsa, usledilo je drugo još bezobzirnije razaranje Beograda. "Savezničke" bombe pogodile su Centralni higijenski zavod, Bolnicu za zarazne bolesti, Dom slepih, Berzu rada, Ortopedski zavod, Državni dom za mušku decu, Državni dom za žensku decu, dva doma za decu srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Dečju bolnicu, Dečji dispanzer...

    Stradalo je nekoliko mlinova, galerija, biblioteka, izdavačkih preduzeća, muzičkih škola, bioskopi na Terazijama, Centar za humor, Srpsko narodno pozorište...

    Srušene su Terazije, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je destine beogradskih ulica. Od Niške, Stiške, Alekse Nenadovića, Krunske, Francuske, Rimske, Miletine, Mekenzijeve i Kneza Miloša do Mletačke, Kraljice Natalije, Zvečanske, Hadži Đerine, Nemanjine…

    Razorne "savezničke" bombe pogodile su glavnu Železničku stanicu, železnike stanice u Topčideru i Rakovici, Okružni ured za osiguranje radnika, palatu "Albanija", Poštu broj 2, Fabriku štofova Vlade Mitića na Karaburmi, Fabriku hartije "Vapa", Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom...

    Beograd je bio obogaljen, nemački objekti ostali su tamo gde su i bili.

    Život je izgubilo oko 2.000 ljudi, žena i dece, teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana.

    Da posle prvog bombardovanja, za vreme košmarne, neprospavane noći, Beograđani nisu masovno napuštali svoje domove i sklanjali se u okolna sela, pola Beograda bi bilo pretvoreno u groblje i zgarište.

    "Saveznici" su se okomili čak i na prepun nemački logor na Sajmištu. Na licu mesta poginulo je 60, a ranjeno oko 150 nesrećnih logoraša, Srba i Jevreja.

    Nemački gubici u Beogradu bili su sto puta manji od žrtava nevinog civilnog stanovništva.

    Beograđani su bili preneraženi kada su na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, otkrili poruku koju im šalju Englezi i Amerikanci i oni koji su odobrili njihovo suludo masakriranje Beograda. Na bombi je krupnim ćiriličnim slovima bila poruka: "Srećan Uskrs".

  3. #3
    Obećava
    Učlanjen
    10.10.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    San Giovanni, Rome
    Poruke
    81
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Dve nedelje kasnije, baš u vreme dok su se gradom pronosili glasovi kako je "engleski kralj obećao da se to više neće ponoviti", Beograd je ponovo zavijen u crno. Bio je četvrtak, 18. maj 1944. Jutro je uveliko odmaklo. Časovnik na Terazijama pokazuje 9:55. Nad oblačnim i kišovitim nebom istraumiranog grada zatutnjali su engleski i američki bombarderi.

    Napad je bio još bezočniji od onog uskršnjeg. Glavna meta, ovog puta, bila je periferija Beograda u kojoj je stanovala gradska sirotinja. Pašino brdo, Kotež, Neimar i Čubura obavijeni su gustim oblacima dima i prašine.

    Orgijanje "savezničkih" aviona trajalo je gotovo puna dva sata. U nekim delovima grada bombe padaju na svakih sto kvadratnih metara. Samo ispod jedne kuće izvučena su 32 leša.

    Dok su Beograd i mnogi drugi gradovi i varoši u unutrašnjosti Srbije vidali rane i sahranjivali svoje najrođenije, engleski i američki "saveznici i oslobodioci" nastavljali su svoj krvavi pir. Na njihovoj meti opet se, po šesti put, našao već odavno ojađeni Niš. Ovog puta još podmuklije nego ranije, kad je grad bio na spavanju.

    Između 2:20 i 3:00 časa po ponoći Englezi i Amerikanci su 9. juna 1944. na Niš bacili blizu 400 bombi. Na spavanju je pobijeno nekoliko desetina Nišlija.

    Dva dana kasnije, 11. juna u 9:00 časova, zapadni "saveznici" obrušavaju se na Smederevo. Na grad je palo oko 500 bombi koje su usmrtile 80 ljudi, žena i dece, a teže i lakše ranile oko 200 Smederevaca. U isto vreme Englezi i Amerikanci, na osnovu odobrenja Titovog Vrhovnog štaba, po sedmi put kreću na Niš. Opet ruševine, nevine žrtve, jauk i lelek, nove humke.

    U međuvremenu, "saveznici" postaju sve bezobzirniji. Na Beograd, Niš, Smederevo i mnoge druge gradove Srbije, pored bombi, sve češće bacaju razne predmete punjene eksplozivom od kojih su stradali mnogi nedužni ljudi, isključivo civili, među kojima i mnogo dece.

    Samo pet dana posle sedmog usledilo je i osmo razaranje Niša. Pred ponoć između 14. i 15. juna na grad je najpre ispaljeno nekoliko stotina svetlećih raketa, a potom je na Nišlije koje su tek krenule na počinak sručeno oko 200 bombi.

    Osam dana kasnije, 23. Juna, između 9:30 i 10:15 časova, naši zapadni "oslobodioci" na Niš bacaju i fosforne bombe.

    Dvadeset dana kasnije, 3. jula između 10:30 i 12:00 časova, kobni anglo-američki avioni opet kruže nad Beogradom. U sedmom granatiranju najvećeg grada Srbije najviše je stradala Čukarica, na kojoj je, pored nekoliko desetina mrtvih, sa zemljom sravnjeno oko 80 kuća. Razoreni su Fabrika šećera i škola "Matija Ban". Radio London je javio da su pogođeni važni nemački objekti, koji su praktično ostali neokrznuti, a nevine žrtve koje su danima izvlačene iz ruševina nije pomenuo ni jednom jedinom rečju.

    Istog dana prvi put je bombardovan i Kragujevac, u kome je ubijeno više od 30 nevinih ljudi, žena i dece.

    Tad su prve bombe pale i na periferiju Kruševca, u selo Bivolje, na Glibovac i druga sela u okolini Smedereva i Smederevske Palanke.

  4. #4
    Obećava
    Učlanjen
    10.10.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    San Giovanni, Rome
    Poruke
    81
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    U petak, 11. avgusta 1944. organizovano je noćno razaranje nezaštićenog Kraljeva. Šest bombi palo je na Dečji dom. Samo u jednoj kolektivnoj grobnici sahranjeno je 40 kraljevačkih mučenika.

    Ubrzo je na ucveljeni Niš bačeno još oko 800 bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren.

    Tih dana na Peć su bacane bombe od 500 kilograma. Razorena je i Ćuprija, bombe padaju po šumadijskom selu Markovcu, Žitkovcu kod Aleksinca i drugim bespomoćnim srpskim selima i gradovima.

    U međuvremenu, nastavljeno je sistematsko razbijanje Beograda. Masakriranje prestonice Srbije organizovano 3. septembra 1944. godine trajalo je puna dva sata. Ovog puta na redu su Dušanovac, Rakovica, Karaburma, pa ponovo Pašino brdo, Kotež, Neimar i ulice oko glavne Železničke stanice.

    Tri dana kasnije, 6. Septembra, kada se u srpskim crkvama obeležavao rođendan kralja Petra Drugog Karađorđevića, u po bela dana, u 10 časova, usledilo je novo granatiranje. Stradali su Senjak, Sarajevska ulica, sirotinjske barake pored Save...

    Baš tad su zapadni "saveznici i oslobodioci", po porudžbini Koče Popovića i maršala Tita, krenuli na Leskovac, koji je razoren više nego bilo koji grad na Balkanu za sve vreme Drugog svetskog rata.

    Dan pakla osvanuo je 6. septembra 1944. Godine.

    "Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina... Ono što je ostalo od Leskovca ležalo je obavijeno pokrovom od dima", zapisao je očevidac ovog terorističkog čina, Ficroj Maklejn, Čerčilov izaslanik u Titovom Vrhovnom štabu, a potonji dugogodišnji Titov prijatelj, kojem je maršal posle rata, u znak zahvalnosti, poklonio jednu velelepnu vilu na Korčuli. Ispod "savezničke" prašine ostala je gotovo četvrtina Leskovca. Od 28.000 stanovnika "srpskog Mančestera", život gubi više od 6.000 ljudi, žena i dece. Nemački gubici u Leskovcu i okolini bili su 300 puta manji od gubitaka nevinog civilnog stanovništva.

    Samo u prvoj nedelji septembra Englezi i Amerikanci su svakodnevno sa 200-300 lovaca i bombardera razarali ono što je od Srbije ostalo. Njihovi kobni bombarderi su u toj nedelji, od 1. do 7. seprembra 1944. godine, izveli ravno 1.973 borbena leta nad Srbijom i Crnom Gorom.

    Tu monstruoznu operaciju Titovi zapadni saveznici nazvali su "Nedeljom pacova".

  5. #5
    Domaćin Dust (avatar)
    Učlanjen
    26.12.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.055
    Tekstova u blogu
    26
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Beograd je svakako stradao više 1944. godine, nego 1941. Ovo i ovakvo bombardovanje je posledica dogovora Čerčila i Staljina, oko toga kako na ovako sirov način manipulisati masama... Tj., Jugoslovene je trebalo naglo pretvoriti u komuniste- ne zaboravite da su sovjetske vazduhoplovne akcije u to vreme bile daleko preciznije i daleko smrtonosnije po Nemce...

  6. #6
    Obećava
    Učlanjen
    10.10.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    San Giovanni, Rome
    Poruke
    81
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    A nije ih ni bilo na našim prostorima.

  7. #7
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    prof. dr Đorđe Stanković
    Filozofski fakultet, Beograd
    \"REVIZIONISTI\" I SAVEZNIČKO BOMBARDOVANjE BEOGRADA 1944.
    GODINE

    U savremenoj srpskoj istoriografiji nameće se neodložna potreba da se interpretacija
    događaja iz XX veka u što većoj meri relativizuje na osnovu epohalne ideje i izvora o
    stvarnosti, realizovanoj u praksi. To se pre svega, odnosi na istoriju Jugoslavije. Prvo
    osnovno merilo trebalo bi da bude spoznaja da nam još uvek nisu dostupna najznačajnija
    dokumenta, što znači da trsba uspostaviti redosled postepenog unapređenja naučnog
    znanja — u onoj meri kako nam \"pritiču\" novi dokumenti. Drugo, istoričari XX veka
    trebalo bi da se neprekidno obrazuju u domenu teorijsko-metodoloških inovacija. Treće,
    svi bi trebalo da poznaju enormnu količinu savremenih naučnih dela iz evropske i svetske
    istorije. Posebno onih koja se tiču jugoistoka Evrope.
    Ostrašćeni \"revizionizam\", nažalost, pretvorio se u najgoru vrstu revanšizma, kako u
    evropskoj tako i u srpskoj (jugoslivenskoj) istoriografiji. Mnogi su podlegli političkoj
    pedagogiji, provincijalizmu i profitabilnosti. To je gubljenje identiteta istorijske nauke i
    istoričara. Međutim, time bi se trebalo da pozabavi socijalna psihopatologija. Posebno
    izlivima kolektivne i lične mržnje najvećeg stepena.
    Danas znamo, na osnovu dostupnih istorijskih izvora i prvih naučnih radova dr Milana
    Terzića, da je bombardovanje Beograda, kao i drugih ciljeva u Jugoslaviji, prvi tražio od
    Britanaca, preko emigrantske vlade u Londonu, njen ministar vojske Dragoljub
    Mihailović i to već od marta 1942. godine. Do početka 1944. godine uputio je vladi oko
    30 takvih depeša sa precizno naznačenim ciljevima. Da li je taj \"prvi gerilac Evrope\"
    znao da su u navedenom razdoblju Nemci imali prevlast u vazduhu i da su njegovi
    zahtevi bili neizvodljivi? Posebno je uveravao predsednika vlade Slobodana Jovanovića
    \"da Srbi neće žaliti civilnih žrtava\".
    Pronađeno je nekoliko depeša koje je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini
    poslao i engleskoj komandi Istoka u Kairo, a zatim od kraja 1943. i komandi 15.
    američke armije kojaje osvajala Južnu Italiju. Sve navedene komande su te zahteve
    primale \"k znanju\" i nisu se na njih osvrtale. Saveznici su imali jasno razrađene svoje
    strategijske planove kao i pojedinačne vazdušne \"taktičke misije\", posmatrajući ratna
    dejstva na globalnom planu.
    Zahvaljujući istom autoru, sasvim slučajno, krajem 2006. godine, pronađen je korpus
    dokumenata o istom pitanju na relaciji Vrhovni štab NOVJ - saveznici. Prvi dokument je
    od 20. septembra 1943. godine, kada je Vrhovni štab uputio \"sledeće podatke\"
    britanskoj misiji : 1) da su Nemci sa 15 \"Štuka\" teško bombardovali Split i veliki sabirni
    logor italijanskih zarobljenika, kojom prilikom je bilo oko 200 mrtvih i oko 400 ranjenih.
    Vrhovni štab tražio je da se italijanski zarobljenici što pre evakuišu u \"savezničke baze\",
    2) da se u Imotskom i Dubrovniku nalazi preko 2500 Nemaca, 3) da savezničko
    vazduhoplovstvo \"bombardovanjem Mostara, Knina, Bihaća i Gospića\" pomogne
    odlučujuće borbe partizanskih snaga \"za primorski sektor\".
    U tom korpusu dokumenata postoji beleška, bez datuma i potpisa, pod naslovom
    \"Objekti u Srbiji koje bi trebalo bombardovati\". Donosimo ga u celini: \" A) VAROŠI :
    1. Beograd: kasarne u Topčideru; barake sa materijalom kod nemačkog groblja na
    Banovom brdu; 2. Niš : tvrđavu u kojoj se nalaze magacini namirnica, odela, benzina,
    avionskih motora, kasarne kod Crvenog Krsta gde se nalaze tenkovske i topovske šupe;
    3. Zaječar : kasarne; 4. Kragujevac : bivši vojno-tehnički zavod i kasarne; 5. Čačak : bivši
    inženjerijsko-tehnički zavod i kasarne kraj puta za Kraljevo; 6. Ćuprija: kasarne; 7.
    Paraćin : fabriku štofova; 8. Jagodina : fabriku suho-mesnatih proizvoda. B)
    KOMUNIKACIJE : 1. drum Niš - Ražanj - Ćuprija - Mladenovac - Beograd. Železnička
    pruga Niš - Stalać - Ćuprija - Mladenovac - Beograd. Mostovi : kod Žitkovca i Ćuprije,
    vijadukt kod Ralje, tunel kod Ralje i Ripnja. Važne stanice : Crveni Krst kod Niša,
    Žitkovac, Stalać, Paraćin, Ćuprija, Lapovo, Velika Plana, Palanka, Mladenovac, Topčider
    i Beograd. Najvažnija od svih Topčiderska. 2. Željeznička pruga Niš - Knjaževac -
    Zaječar. Drum Niš - Knjaževac - Zaječar. Na željezničkoj pruzi veoma mnogo tunela. 3.
    Drum : Žagubica - Petrovac -Požarevac - Smederevo - Beograd - sa varijantom do
    Kovina, gde postoji trajekt na Dunavu 4. Željeznička pruga i drum Čačak - Kraljevo -
    Stalać - mostovi kod Stalaća i Kraljeva. 5. Željeznička pruga Skoplje - Kosovska
    Mitrovica - Kraljevo - Kragujevac - Lapovo. Ovo je za sada najvažnija komunikacija, po
    kojoj Nemci vrše izvlačenje svojih snaga sa južnog dela Balkanskog poluostrva. Između
    Kosovske Mitrovice i Kraljeva ima veći broj veštačkih objekata, mostova i tunela. \"
    Što se tiče lično Josipa Broza Tita, prvi pronađeni dokument je od 17. septembra 1944.
    godine. \"Zamenik šefa nezavisne američke misije kod maršala Tita\", pešadijski major
    Stejfor Rejd uputio je komandi 15. američke vazduhoplovne armije da je \"Maršal Tito
    izjavio da treba 15. vazduhoplovna odmah bombardovati barake severno od grada
    Valjeva ... tamo ima 500 Nemaca opkoljenih partizanima i zabarakadiranih, kao i
    magacin municije i da nema protivavionske artiljerije\".
    Od formiranja britanskih Balkanskih vazduhoplovnih snaga (BAF), početkom juna 1944.
    godine upravo ova saradnja intenzivirana je sa oba saveznika - Amerikancima u južnoj
    Italiji i Britancima u Kairu i Bariju. U početku, američke vazduhoplovne snage su
    informacije i zahteve od Vrhovnog štaba NOVJ takođe primale \"k\' znanju\". Međutim
    od decembra 1943. godine - marta 1944. godine Vrhovni štab je precizno obaveštavan o
    gađanim ciljevima na teritoriji Jugoslavije. Izveštaji prestaju da stižu u Vrhovni štab u
    momentu kada je počela opsežna vazdušna bitka za oslobođenje Evrope (mart 1944 - juni
    1944. ) u kom razdoblju je bio bombardovan i Beograd, ali se posle iskrcavanja u
    Normandiji ponovo nastavljaju.
    Američka komanda, posle osvajanja Sicilije i južne Italije, krajem 1943. godine
    instalirala je na jugu Italije 15. armijsku grupu, u okviru koje su bile i vazdušne snage (16
    aerodroma sa oko 2. 800 aviona različite namene). Zadatak ovih američkih snaga je bio
    da kontrolišu i vrše vojne akcije na Sredozemnom sektoru - od južne Francuske, preko
    Italije, Austrije, Mađarske, Jugoslavije, Rumunije, Grčke do Egejskog mora.
    ..............

  8. #8
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Bombardovanje po dubini, tj. strategijske vojne operacije bile su u isključivoj nadležnosti
    savezničkih komandi i u tom pogledu su primale obaveštajne izveštaje samo od
    Vrhovnog štaba i Josipa Broza Tita. \"Taktičke misije\" su koordinirane sa komandama
    korpusa NOVJ. Iz ovih koordiniranih vojnih misija bila je potpuno isključena komanda
    Jugoslovenske vojske u otadžbini i Dragoljub Mihailović kao njen komandant, jer u
    vojnom pogledu nije više predstavljala nikakav činilac u borbi saveznika za oslobođenje
    Evrope od nacizma.
    Ciljeve po dubini Amerikanci su snimili u razdoblju oktobar-novembar 1943. godine.
    Takođe i ciljeve za rezervne \"taktičke misije\". Imali su Beograd \"na dlanu\" sa svim
    važnijim ratnim objektima. Zašto je bombardovanje Beograda izvršeno baš na Uskrs 16. i
    17. aprila 1944. godine? Šta je navelo Amerikance na opštu vazduhoplovnu ofanzivu?
    Jedan je motiv svakako bio odvlačenje pažnje od pripremaza iskrcavanje u Normandiju.
    Drugi je motiv bio taj što su američke i britanske vazduhoplovne snage u jednoj \"noćnoj
    misiji\" nad Nemačkom imali vrlo velike gubitke - samo Amerikanci preko 80 oborenih
    aviona od modernizovanih tipova \"Meseršmita\".
    U američkom glavnom štabu doneta je odluka da se priđe realizaciji uništenja što većeg
    broja fabrika, infrastrukture i naftonosnih polja u Rumuniji - posebno postrojenja koja su
    radila za glavnu fabriku \"Meseršmita\" u Viner Nojštatu kraj Beča. I to na severnom
    atlanskom sektoru britanske snage a na južnom američke. Tokom marta i aprila 1944.
    godine žestoko su napadnuti ciljevi u Mađarskoj i Rumuniji. Beograd je u tim akcijama,
    po principu strateških i taktičkih dejstava bio rezervni cilj. Znači, Beograd je
    bombardovan isključivo iz vojnih razloga. Zašto na Uskrs? Strateški plan bombardovanja
    ciljeva u Rumuniji, zbog vremenskih prilika, bio je odgođen i američke vazduhoplovne
    snage krenule su na rezervni cilj - Beograd. Uz to, saveznici su znali da se na Uskrs u
    Srbiji nije radilo, što je američku misiju učinilo svrsishodnijom. O ovim razlozima nismo
    našli potvrdu u američkim i našim istorijskim izvorima, dok se ne otvore dosijea tajnih
    službi. Ali, znamo da je saveznička, partizanska i četnička, kao i britanska obaveštajna
    služba za to znala i ranije.
    Nemački komandant jugoistoka još 1941. godine doneo je naredbu da se zabranjuje
    slavljenje onih državnih praznika jugoslovenskog karaktera koji bi bili u suprotnosti sa
    debelacijom države (Dan ujedinjenja 1. decembar, kraljev rođendan, itd.) i svi jevrejski
    praznici. Zatim zabranjene su sve litije (preslave) i procesije jer se na njima okupljalo
    mnogo ljudi. Dozvoljeno je bilo slavljenje Božića, Uskrsa (dva dana) i krsne slave.
    Fabrike, škole i državne ustanove 16. i 17. aprila nisu radile. Kakav je bio vojni učinak
    bombardovanja? Koliko je bilo civilnih i vojnih žrtava?
    Uništena je potpuno fabrika \"Ikarus\", \"Danubijus\", zemunska železnička stanica,
    aerodrom, a u Beogradu značajno je oštećena \"Fabrika aviona Rogožarski\" u knez
    Danilovoj ulici, ali i stambeni blokovi oko nje, zatim fabrika \"Zmaj\", \"Teleoptik\",
    brodogradilište, \"rafinerija\" na Čukarici i deo beogradske železničke stanics (magacini,
    koloseci i zgrada gde je danas \"Pošta 2\", itd). S obzirom na loše vremenske uslove,
    bombardovanje je vršeno sa bezbednosne visine od 3 - 5. 000 metara većim delom \"tepih
    bombama\", te je stradao i izvsstan broj civilnih objekata i stanovništva. Primera radi, od
    jedne bombe velike razorne moći koja je pala na Bajlonovu pijacu, umesto na 500 metara
    udaljeni železnički pretovarni čvor Dorćol, poginulo je 200 ljudi, koji su sahranjeni, po
    kazivanju svedoka, u porti crkve sv. Aleksandar Nevski. Međutim, tamo postoji ploča na
    zidu da su tu sahranjeni oni iz bombardovanja Beograda 1941!? Druga takva bomba,
    namenjena istom cilju, pala je u Borču, ali nema nikakvog obeležja o žrtvama! Treća
    takva bomba nije eksplodirala i Beograđani su na njoj mogli pročitati natpis \"Srećan
    Uskrs\"! U Hajd park se srušio teško oštećeni avion — na radost dece — pilot je bio
    ranjen i zarobljen, lečen u Pančevačkoj bolnici pod strogim nadzorom Nemaca.
    Po tadašnjim saznanjima jugoslovenske vlade u Londonu, dobijenim iz Istambula i
    Stokholma, u nekoliko stotina porušenih kuća poginulo je oko 3. 000 ljudi u Beogradu i
    oko 1. 200 u Zemunu. Međutim, na osnovu pomnog istraživanja arhivske građe za
    Zemun, utvrđeno je daje poginulo i na Gardoškom groblju sahranjeno 154 stanovnika. Za
    Beograd takvo istraživanje još nije sveobuhvatnije izvršeno. Na osnovu dokumentacije
    Novog i Centralnog groblja, kao i otkopavanja i provere grobnice 1973. godine, utvrđeno
    je da je sahranjeno 453 identifikovana leša, 104 neidentifikovanih muških, 93 ženskih i
    28 dece - ukupno 668 građana Beograda.
    Postavlja se pitanje zašto nije bombardovana Autokomanda kada je ona bila najuočljiviji
    vojni objekat čak i sa većih visina? U nedostatku primarnih izvora moramo da iznesemo
    naše pretpostavke uvažene od strane svedoka, kao i vojnih eksperata. Možda će se
    medijima dopasti ovakvo naučno neutemeljeno iznošenje pretpostavki, ali
    revizionističkim istoričarima neće, jer oni znaju da je ovakav naš postupak u istorijskoj
    nauci dozvoljen ukoliko ga kao takvog i nazovemo.
    Na Autokomandi bilo je izuzetno veliko skladište municije i različitog goriva za
    motorizovane nemačke jedinice. Prostiralo se na gotovo tri puta većoj površini nego što
    to današnji pojam Autokomande podrazumeva — sa odvojenim i udaljenim skladištima.
    Ono je svakim danom postojalo sve veće zbog sve težeg doturanja jedinicama na jug.
    Imalo je takvu eksplozivnu moć i potencijal, ukoliko bi bilo \"tepih bombama\"
    pogođsno, da je pretila opasnost da budu uništeni: Neimar do Vračarskog platoa, Čubura,
    Dušanovac, Voždovac, Topčidersko brdo, Prokop, Sava Mala i kompleks Gradskih
    bolnica. Znači četvrtina grada! Da li su o tome vodili računa američki komandanti, koji
    su ovu akciju planirali, još uvek ne znamo. Ukoliko prevedemo 14 knjiga dokumenata
    \"taktičkih misija\" vazduhoplovstva 15. američke armije verovatno ćemo znati više.
    Istoričar naučnik nema nikakvo pravo da sudi o postupcima ljudi u takvom ratu.
    Okolnosti rata i vlastiti izbor preživljavanja i opredeljenja su istorijske kategorije koje se
    objašnjavaju, tražimo motive i konstatujemo naučno znanje. Zataškavanje i prikrivanje
    činjenica, kao i prećutkivanje pojava, zločin je prema nauci, ali i samim subjektima
    istorije. U takvom ratu, kako smo već konstatovali, postaje svejedno kako se umire, jer se
    umiralo na isti način. Jedino što naučnik kao univerzalnu etičku normu može da uvede u
    svoj vidokrug, jsste shvatanje vremena kako da se do časa smrti živi!
    Pisano je nešto o muzičkom i pozorišnom životu u okupiranoj Srbiji. Objavljena je dobra
    monografija o privrednom životu Srbije za vreme okupacije, nekoliko knjiga o logoru
    Banjica i jedna iscrpna naučna monografija o koncentracionom logoru Staro Sajmište. I
    tu već polako ulazimo u stvaranje slike o sebi u ratu i prenosimo je u kulturu sećanja.
    Samo, opet, medijska promocija je izostala, bila je površna i hladna. Prvi muzej
    Holokausta izgradili su Amerikanci. Zašto? Pa Nemci su bili ti koji su pobili sedam
    miliona Jevreja! Ne čudimo se što je Izrael tome prišao mnogo studioznije i njihov se
    muzej Jad Vašem može smatrati najboljim. To što su zatim uradili Nemci u Berlinu 2005.
    godine došlo je suviše kasno, kao i oni u Poljskoj. Mnogi počinitelji zločina koji su
    izbegli kaznu i potomci preživelih žrtava bili su već biološki nestali. Zapušteno Staro
    Sajmište i \"Gulag 172\" kod današnjeg Muzeja savremene umestnosti, koji su zajedno sa
    Jajincima progutali oko 10. 000 Jevreja, naprosto sramotno obeležavaju srpsku kulturu
    sećanja. O potrebi da ss izgradi jedinstveni memorijalni muzej za sve pobijene
    Beograđane u ratovima u XX veku niko i ne pomišlja. A ukupne žrtve se procenjuju na
    100. 000 ljudi. Sjajno urađena i dizajnirana izložba Istorijskog arhiva Beograda \"XX vek
    - Doba ratova, stoleće zla\" 2005. godine, medijski je bila prećutana a ugledne zvanice
    šokirane, na rubu negiranja da se tako nešto uopšte i dogodilo! I komentari - zašto tako
    \"jezive stvari javno prikazivati\"?
    .......................

  9. #9
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Istoriografiji je vrlo korisno da se uporede dejstva na južnom, sredozemnom sektoru i
    dejstva avijacije i pomorskih snaga na severnom, atlanskom sektoru. Vinston Čerčil je
    pisao Dvajtu Ajzenhaueru da je bombarovanje ciljeva na francuskoj obali i po dubini
    praćeno velikim brojem civilnih žrtava i razaranjem civilnih objekata, i da izaziva
    nezadovoljstvo kod lokalnog stanovništva, jer se već pretvara u \"kasapljenje\".
    Ajzenhauer je posle dva dana odgovorio Čerčilu \"da su te brojke strahovito preterane!\".
    Međutim, kada je Čerčil uputio \"prekorno pismo predsedniku Ruzveltu\" da su procene
    civilnih žrtava prvog dana iskrcavanja u Normandiji premašile 20. 000 poginulih i oko
    80. 000 ranjenih nazvavši to \"pravo krvoproliće\" i \"kasapljenje civila\", ovaj mu je
    mirno odgovorio da nije na njemu da nametne odgovornim komandantima bilo kakvo
    ograničenje njihovoj planiranoj vojnoj akciji! I saveznici su pokazali, oslobađajući
    Evropu od nacizma, svu brutalnost ratne mašinerije, ne birajući samo vojne ciljeve.
    Postavlja se pitanje kako je reagovala jugoslovenska vlada u izbeglištvu i njena
    diplomatija na savezničko bombardovanje Beograda? Po nekim svedočenjima, pojedinci
    \"jugoslovenske kolonije\" bili su \"izuzetno konsternirani\", kao i većina članova vlade.
    Diplomatija, je, u svojim mlakim elaboratima samo konstatovala, savetujući vladi da se
    kloni rizika, doslovno navodeći : \"Pošto se sa moćnima ne diskutuje... \" a u drugom \"...
    pošto se na sve probleme gleda sa vojničkog stanovišta\" i td. Ipak je upućena povodom
    bombardovanja Beograda, američkom ambasadoru protestna nota. Međutim, američki
    ambasador pri grčkom i jugoslovenskom dvoru u Londonu, tek posle dva meseca, 26.
    juna 1944. uručio je odgovor na protest: a) Beograd je bio neosporno vojnički cilj; b)
    američki piloti su nastojali da precizno gađaju samo objekte ratne industrije i vojne
    objekte, ali da to u datim okolnostima (nepovoljnim vremenskim uslovima), nekad nije
    moguće, c) da američka vlada žali za civilnim žrtvama, ali da su naknadna snimanja
    efekata bombardovanja, pokazala preteranost i broja civilnih žrtava i materijalnog
    razaranja civilnih objekata.
    Zauzevši stav, koji je sledio iz vojno-strateških oblika i političkih interesa, da je već
    građanski rat u Jugoslaviji i Grčkoj \"bio tragedija u tragediji\", pojedine savezničke sile
    ponašale su se prema kapacitetu svoje ratne mašinerije. O iskrcavanju u Normandiju
    Vinstom Čerčil je obavestio Šarla de Gola tek 4. juna 1944. godine! Francuski general
    samo je mlako protestvovao protiv \"kasapljenja svojih podanika\" i \"držao se kočoperno
    i naduveno!\". Englezi i Amerikanci bili su još uvek u dilemi da li da ga zamene sa
    višijevskim admiralom Darlanom! Međutim, Šarl de Gol se žurio da sa svojom odanom
    152. armijom (u sastavu savezničkih snaga, pod komandom generala Leklerka) što pre
    uđe u Pariz! Do tada luke Avr i Sen Nazer više nisu postojale, kao i mnogi manji gradovi
    u unutrašnjosti, ali se Francuzi ni danas ne bave martirologijom.
    Anglo Amerikanci su, sa znanjem Šarla de Gola, samo u prvom danu iskrcavanja u
    Normandiju, sa gotovo isto toliko aviona, kao u slučaju Beograda, pobili 21. 000 građana
    grada Kaena i okolnih mesta. Bili smo u tom obnovljenom i sada modernom gradu na 14
    km od mora i posetili Memorial (muzej mira). I tu smo našli, kao uostalom i u Nemačkoj,
    na primer \"nacionalne kulture sećanja\". Fotografije razorenog grada su stravične,
    pogotovo što je on bombardovan i posle dana \"D\" svakodnevno (važan železnički čvor i
    jako uporište nemačkih oklopnih jedinica). Ni Šarl de Gol niti iko od francuskih istoričara
    nije na takav način mitomanski martizirao ovaj postupak saveznika kao Srbi. Naprotiv,
    preživeli su ponosni, isto kao i mladi, na svoj Memorial (muzej mira). U tom gotovo
    totalno razorenom gradu saveznika od saveznika, na fotografijama kao nekim čudom
    videli su se obrisi prelepe katedrale Sent Etjen (završena oko 1. 200 godine!) i crkve Sent
    Pjer u centru grada, kao i velika zgrada bolnice na njegovoj periferiji. Tu se sklonilo
    samo nekoliko hiljada preživelih! U muzeju nema podataka da su za to Amerikanci znali,
    ali mi pretpostavljamo da su znali njihovu istorijsku i humanitarnu vrednost.
    Za ovakvo ponašanje srpskih medijskih moderatora, zagledanih verovatno i u crkvene
    velikodostojnike na parastosu, priličio bi istinit događaj koji se zbio u doba reformacije i
    protivreformacije. U prepunoj crkvi ljudi su prosto naricali od ushićenja nove župnikove
    propovedi. Samo je jedan ostao smiren i nije ni suzu pustio. Kada su ga ostali, po izlasku
    iz crkve upitali zašto i on nije plakao, odgovorio je sa pet jednostavnih reči: \"Ja nisam iz
    ove parohije!\" Taj, pomalo Da Vinčijev sfumato stil, različitih slojeva izmaglice koje se
    samo nagoveštavaju i čine medijsku promociju teško objašnjivom, običnom čitaocu
    nepristupačnom. Ko je još zaludan da kompjuterski skida sloj po sloj da bi došao do
    stvarnog značenja izrečenog! A nametnute ideje se ponašaju kao i sve ostalo. I one idu
    danas na tržište!
    I da na kraju malo zađemo u zabranjeni prostor - u tehničke mogućnosti aviona koje su
    upotrebljavali Amerikanci u taktičkim misijama po dubini teritorije. Tu je, u prvom redu
    bio bombarder B-17, tzv. \"leteća tvrđava\" i nešto modernizovan lovac-bombarder B-24,
    popularno nazvan \"Liberator\". I jedan i drugi su gađali ciljeve na zemlji vizuzelnom
    tehnikom. Najpre se eskadrila usmeravala prema određenom cilju, a onda je vršena na 15
    km od cilja prva korekcija leta i priprema za izbacivanje bombi. Druga korekcija gađanja
    određenih ciljeva vršila se na samo dva kilometra od naznačenog cilja! Tako se, na
    osnovu izviđačkih snimaka i kasnijih proveravanja dejstva, može utvrditi da je u Zemunu
    uništena fabrika \"Ikarus\" i tekstilna fabrika \"Danubijus\", Zemunski aerodrom i
    železnička stanica, a značajna oštećenja doživeo je i \"Zmaj\" i \"Teleoptik\". Ali su
    znatna razaranja pretrpeli i Zgrada gradskog poglavarstva, Trošarina, Gradska vrtlarija,
    Građanska dečačka škola itd, ali nije poginulo 1. 200 građana kako je obaveštena vlada u
    Londonu, već su na groblju (Gardoš) sahranjena 154 poginula!
    Razaranje civilnih objekata u samom jezgru Beograda bila su veća i sa većim ljudskih
    žrtvama. Međutim, medijski moderatori funkcionalni naučnici ne postavljaju pitanje
    zašto se još uvek ne počinje sa naučnim proučavanjem ovog \"fenomena\", kako vole da
    kažu, već se obnavljaju stari stereotipi i po potrebi vremena traže \"krivci\",
    predimenzionira i prećutkuje tačan broj poginulih, priziva se moralna osuda, upire se, po
    potrebi, na nekog ko je danas uvek dežurni krivac (obično po principu nacističke i
    Nedićeve propagande - Tito i komunisti), juriša se na srpsko stradalništvo i emocije
    svakovrsnog karaktera, pravi se politički haos. Ponavljamo, u tom haosu ima opasnog
    sistema!
    Pitamo: da li se \"učeno obrazlaganje inspiratora i razloga bombardovanja\" na TV
    jednog profesora Pravnog fakulteta i jednog istoričara (čak i direktora Instituta) pomaklo
    dalje od nacističke propagandne brošure \"Beogradski krvavi Uskrs\" iz 1944. godine?
    Nas ne zabrinjava sama brošura u kontekstu vremena kada je izašlo prvo izdanje. Nas
    uznemirava što se ta brošura pojavila u reprint izdanju 1994. godine medijski dobro
    \"pokrivena\"! U kratkom predgovoru nama nepoznatog \"predgovarača\" se kaže:
    \"Zašto se o ovom događaju u posleratnom periodu najradije ćutalo, kada je stradalo
    nedužno stanovništvo a da gotovo nije uništen ni jedan vojni objekat\". Da li ovakav stav
    \"predgovarača\" možemo staviti u kontekst N ATO bombardovanja srpskih položaja u
    Bosni i Hercegovini? \"Zašto je ogroman broj nevinih ljudi na tako zverski način pobijen,
    a njihovi domovi uništeni\" - pita se \"predgovarač\"? A duhovna senka pala je izravno na
    jednu TV emisiju deceniju kasnije! Opasne i lažne kvalifikacije! Istorijski arhiv Beograda
    i Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva priredili su 1975. godine veliku izložbu pod
    nazivom \"Bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu\" i povodom toga izdali
    brošuru sa brojnim faksimilima, dokumenata i fotografijama, kao i rezimeima na
    nekoliko stranih jezika. Na osnovu nemačkih izvora, tada prikazanih, poginulo je, između
    ostalog 343 nemačkih i 96 italijanskih vojnika i 1. 160 Beograđana. Tu saznajemo da je
    od značjanih vojnih objekata osim onih koje smo pomenuli, znatno oštećena Pošta 2,
    Fabrika štofa \"Vlada Ilić\", Pivara \"Vajfert\", fabrika \"Vapa\", železnička stanica na
    Topčideru i Rakovici već prvog dana, a drugog, osim ono što smo naveli: Logor \"Staro
    Sajmište\" (poginulo 60 logoraša i čuvara posle čega je logor raspušten i preseljen na
    Zvezdaru), Konjička škola a u bombardovanju 24. aprila i 6. juna Železnička stanica sa
    250 mrtvih Nemaca, Garaža u Sarajevskoj u kojoj je uništeno 10 nemačkih transportnih
    vozila, skladište nafte na Čukarici (ponovo), Fabrika šećera, Brodogradilište, Skladište
    \"Banovo brdo\" sa 43 poginula nemačka i 96 talijanskih vojnika.
    Kada su Nemci ispitivali pomenutog zarobljenog američkog pilota, koji je bio lečen u
    Pančevu, zašto su Amerikanci bombardovali Beograd, dobili su jednostavan odgovor:
    \"Meni i svim pilotima eskadrila bilo je sasvim jasno da je Beograd nemački grad, jer je
    tako izdašno radio za nemačku vojnu industriju\". Da podsetimo, u nemačkoj vojnoj
    industriji u Beogradu radilo je preko 5. 000 radnika i inžinjera, fabrika \"Rogožarski\"
    ...........

  10. #10
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    remontovala je godišnje oko 600 avionskih motora, \"Teleoptik\" proizvodio merne
    instrumente, železnički i avionski saobraćaj odvijao ss bez zastoja... Nisu li to ubedljivi
    vojni argumenti!
    A naši uvaženi revizionistički istoričari, putem medija, sasvim odgovorno tvrdimo, u
    ovom slučaju propagiraju nacističku propagandu. U navedenoj knjizi dr Miroslav
    Spalajković je u pogovoru doslovno napisao: \"Anglo-Amerikanci nisu izvršili taj zločin,
    na svoj račun, nego su, kao prosti najamnici, radili za račun Josipa Broza Tita,
    najobičnijeg kriminalnog prestupnika i najvećeg srpskog krvoloka. Tito je nameravao da
    \"likvidira\" srpski narod, ali u tome nije mogao uspeti. Potrebna mu je bila pomoć
    Engleske, od koje je zahtevao, preko Staljina, da odmah pristupi \"likvidaciji\" prestonice
    Kralja Petra II, koga Englezi i Amerikanci smatraju za svoga saveznika. I oni su se
    Titovoj želji odazvali. To će Srbi večno pamtiti. Srpske majke i srpska nevina siročad
    neće dopustiti da se to mrsko nedelo ikad zaboravi\". Ovakav propagandni jezik čoveka,
    koji je iskazao svoju \"balkansku kulturu\", po engleskoj diplomati Bjukenenu, tako što je
    pljunuo na Lenjina, prilikom oproštajnog sastanka savezničkih ambasadora i vođe
    sovjetske revolucije (pre nego što su napustili Petrograd i prešli u Finsku) nimalo ne čudi.
    Ali nas zaprepašćuje činjenica da postoje funkcionalni istoričari koji to i danas rade na
    najuticajnijem mediju!
    Da li i danas naučnik može da ostane na ovim novim saznanjima ili treba da ide i dalje?
    Tom \"fenomenu\", po jednima namernog, a po drugima kolateralnog masovnog ubistva
    civila, mora se prići složenije i uključiti vrednosti onog vremena. Kada je ovladala
    španskim nebom nemačka avijacija sravnila je u ubilačkom besu Gerniku, a onda je u
    Drugom svetskom ratu to praktično primenjivala od samog početka u napadnutim
    zemljama. Saveznici su od 1943. godine, kada su preuzeli to preimućstvo u vazduhu
    takođs bili nemilosrdni, jer se radilo o protivniku koji je takav rat nametnuo! Ali se
    postavilo pitanje šta sa okupiranim savezničkim teritorijama? I tu su se umešali istoričari,
    antropolozi, sociolozi i psiholozi. Snažan, ako ne i presudan poticaj došao je iz gotovo
    globalne diskusije o američkom atomskom bombardovanju Hirošime i Nagasakija.
    Šezdesetogodišnjica bombardovanja (2004. godine), kao svojevrsna kultura sećanja
    medijski je obeležena uzdržano, kao jedan u nizu pobedničkih događaja, kao nametnuta
    ratna realnost. Kvalifikacija zločina nigde nije pomenuta. Sve je bilo po unapred
    režiranom protokolu bez osude izvršioca upotrebe atomske bombe kao ratnog zločina,
    bez pokajanja pobednika i griže savesti samih izvršilaca, posebno pilota. Italijanski
    analitičar Paolo Maranini tvrdio je da upotreba atomsks bombe nije smela da ostane samo
    apstraktna pretnja, zasnovana na američkom pravdanju o bržem okončanju rata i
    spašavanju života svojih vojnika. Pogibija stotina hiljada japanskih civila uračunata je
    kao kolateralna šteta u sklopu globalnog vođenja rata. Isti ovaj vojni analitičar tvrdio je,
    na osnovu dostupnih izvora, da je takav stav zauzet, pre svega, kao poruka Rusima, koji
    su već bili osvoili Mandžuriju i Koreju, a ne Japanu koji je, praktično, s vojnog
    stanovišta, bio \"apGe ppet\"! Sličan stav nalazimo i kod vojnih analitičara i istoričara
    Dezmonda Fenela iz Irske i još jednog Italijana - Đankarla Rolfa.
    S druge strane, nama dobro poznati italijanski naučnik Konstanco Prevo napisao je vrlo
    zapaženu studiju \"Etičko bombardovanje\" (!?) Zapaženo mesto u studiji zauzima i
    američko bombardovanje Srbije 1999. godine, kao etičko! Prevo je došao do podataka da
    je savezničko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu, pošto se prvi put u istoriji vodio
    totalni rat, primenjivalo različite kriterijume-selektivno bombardovanje (samo ratnog
    potencijalnog neprijatelja) i totalno bombardovanje (uništavanje celokupnog ratnog
    poprišta). U oba slučaja uspešnost nanošenja gubitaka neprijatelju bio je osnovni
    kriterijum. Kada bi usvojili stanovište ovog autora, onda bi američko bombardovanje
    Beograda na Uskrs 1944. bilo selektivno, a bombardovanje francuskih gradova na
    atlanskoj obali i grada Kaena, dva meseca kasnije bilo totalno, uz konstatovanje da se u
    ratu kakav je vođen ne mogu tražitu nikakvi skriveni, \"perfidni\" i etički principi, već
    samo oni koji su proisticali iz vojno-političkih interesa. \"Revizionosti\" to vrlo dobro
    znaju, ali se to ne uklapa u novu ideološku i globalističku matricu.
    Bilo je naprosto neukusno na \"nacionalnoj televiziji\" u specijalnoj emisiji posvećenoj
    američkom bombardovanju Beograda posmatrati tri dijametralno suprotstavljena
    mišljenja - voditelj koji se nije obavestio na izvoru naučnih znanja i koja je stalno
    učesnike prekidala i usmeravao emisiju u nekom dnevno-političkom interesu (koji golica
    maštu neobaveštenih gledalaca), profesora sa Pravnog fakulteta, bez elementarnih
    istorijskih znanja, ali sa jako nabijenim \"mrziteljskim moralisanjem\", našeg poznatog
    istoričara vazduhoplovstva (graditelja vazduhoplovnog muzeja u Surčinu i bivšeg vojnog
    pilota) koji je u rukama držao originalna dokumenta, ali nije mogao da dođe do reči, kao
    ni vojno-politički istoričar od autoriteta. Zato je uz profesora sa Pravnog fakulteta najviše
    \"tajminga\" dobio uvaženi i medijski često eksploatisani direktor Instituta za savremenu
    istoriju. Po svom običaju pričao je o onome što mu nije uža naučna oblast pa je izgovarao
    \"reči đavolske\", takođe moralisao i filozofirao, tražio zavereničke motive. Svu
    odgovornost je paušalno podelio između Koče Popovića i Josipa Broza Tita! A moralnu
    odgovornost pripisao partizanima i komunistima!
    Nismo bili iznenađeni! Uvaženi mladi direktor instituta pročuo se u javnosti po
    neverovatnoj metaforičkoj izjavi bez ikakvog smisla. Takođe u jednoj televizijskoj
    emisiji posvećenoj ubistvu kralja Aleksandra I i njegovoj veličanstvenoj sahrani, rekao je:
    \"veličanstvenost tuge naroda bila je oličena i u sceni daje kraljev konj pustio suzu\"!
    Iako je uvaženi mladi direktor (doktorirao kod nas na istoriji sela u Srbiji posle 1945.
    godine) objavio takođe knjigu o bombardovanju Leskovca 1944. godine od strane
    saveznika (čitaoci verovatno pogađaju i ko je za to kriv!) zaputio se direktno u SAD da
    donese nepobitne dokaze za svoje javno izrečene i objavljene teze. Samo još nismo videli
    da je bilo šta od pronađenih dokumenata objavio ili ih prezentovao javnosti. Bilo bi to
    normalno poštovanje etike struke i znak njegovog napredovanja. Da li je jedan drugi
    njegov saradnik nešto pronašao novo kada je bio u Engleskoj na usavršavanju u
    Kraljevskoj vojnoj akademiji? Da li ćemo i od njega nešto više saznati o delovanju
    Balkanskih vazduhoplovnih snaga - BAF (Balkan Air Force) čija komanda je bila u
    Bariju juna 1944. godine i bila u neposrednoj vezi sa Vrhovnim štabom NOVJ? Mogli
    bismo postaviti pitanje i o heurističkom znanju tih \"revizionista\" - zašto su dokumenta
    prvo tražili u SAD i Engleskoj?
    Ma koliko savezničke sile bile ujedinjene protiv nacističke Osovine u Drugom svetskom
    ratu, a potom zapadne sile u razdoblju hladnog rata protiv totalitarnog \"komunizma na
    istoku\", ipak su sve antifašističke zemlje XX veka znale da na dostojanstven i
    civilizovan način obeleže 60 godišnjicu završetka Drugog svetskog rata. Svečano je
    obeležen, najpre Dan \"D\" - iskrcavanje u Normandiju, koji je postao svojevrstan model
    \"kulture sećanja\" - na njemu su prisustvovali predstavnici Nemačke. Naši mediji dobro
    su slikom pokrili tu svečanost, ali nigde značajnijeg novinarskog napisa, nigde naše
    delegacije. Isto tako je srpska medijska i publicistička istoriografija pokrila obeležavanje
    60 godišnjice završetka rata u Evropi. Opet predstavnika zajednice nije nigde bilo, ali su
    se zato mediji utrkivali ko će više i \"istinitije\" da piše koliko su \"partizani, u dosluhu sa
    Englezima\", pobili nedužnih kvislinga po stratištima Slovenije i Austrije. O grandioznoj
    proslavi godišnjice Otadžbinskog rata u Rusiji da i ne spominjemo kao ozbiljnoj temi,
    mada su sami gledaoci čak 4 puta tražili da se ona ponovi na televiziji - što je neke
    novine, političare i istoričare beskrajno iritiralo. To, da su Amerikanci i Japanci na
    poseban način proslavili kraj rata na Pacifiku, u zavisnosti od shvatanja njihove \"kulture
    sećanja\" i \"tradicije sećanja\" bila je uzdržana medijska tema. Uzdržana ali sa
    primetnom dozom patetike kada su prikazivani uništeni japanski gradovi, snimci
    ozračenih i lečenih japanskih civila i dugotrajnih posledica. Pošto Srbi vole patetiku do
    iracionalnosti, zločin i poraz do mitoloških razmera - niko se nije našao tih dana da
    racionalizuje pojavu naučenu znanjem.
    ......................

  11. #11
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    U obe ove godine, 2004. i 2005, bilo je niz manifestacija, posebno u Nemačkoj, Poljskoj i
    Rusiji, u okviru \"kulture sećanja\", ali naši mediji su povodom toga više pisali o tome
    kako su u nekim logorima stradali zarobljeni kraljevski oficiri od savezničkog
    bombardovanja, nego o samom sistemu logorisanja ljudi druge rase i značaju operacija za
    oslobođenje Evrope od ideologije kojaje to logorisanje stvorila. I tako u nedogled! Svet
    civilizacijski na različite načine obnavlja uspomene iz Drugog svetskog rata, nastojeći da
    ih prikaže onakvim kakve su bile u stvarnosti toga vremena, šta su značile za pobedu
    slobode i humanosti, a naši \"revizionisti\" i mediji sitničavo čeprkaju po balkanskom
    bojištu i zađevicama. Potpuno mimo sveta!
    Tu skoro otkriven je na severnoj obali Temze, na nasipu prozvanom Viktorija,
    monumentalan spomenik (25 metara visine) sa urezanim imenima 550 izginulih pilota
    RAF-a u velikoj vazdušnoj \"bici za Englesku\" u leto 1940. godine. Britanci su,
    međutim, na drugom frizu spomenika ispisali imena i ostalih 2. 450 pilota koji su
    učestvovali u ovoj sudbonosnoj bici. Nisu izostavili ni obične građane Londona,
    prikazavši sav njihov užas na licima, plastičnim reljefom napostamentu. A u Srbiji je
    veliko rušilaštvo spomenika oslobodilaca i graditeljstvo novih crkava i spomenika \"prvih
    gerilaca\"! Nemamo ništa protiv spomenika i crkava - energično protestvujemo što se iz
    svesti naroda briše jedan deo njegove istorije koju je svet usvoio kao svoju - i onda i
    danas. Dovoljno je samo prelistati najnovija izdanja \"Enciklopedije Britanika\",
    \"Larusa\" i \"Brokhausa\" i uočiti koliki se prostor daje prvima a koliki drugima. Takođe
    i uvažiti sadržaj!
    Teško je posle svega ovoga razdvojiti ili razlučiti (kako vam drago) šta je tu prirodna
    mana, skučenost uma, nova ideološka matrica, bahata volja ili porok, kako bi to rekao
    Anri Bergson \"kao krivina čovekove duše\" koja sve pretvara u \"tragične poroke\".
    Svima nam je poznato da jedna ličnost može da živi, bio on pesnik, publicista, politički
    propagator ili naučnik, samo u zajednici sa drugim ljudima. Međutim, savremeno
    društvo, a srpsko u krajnjoj ogoljenosti, siromaštva i balkanskom primitivizmu, traži još
    nešto - ono nameće danas da se živi dobro, brzo i bez mnogo emocija i etike. I tu padaju
    mnoge osobine ličnosti, pa i karakterne osobine ličnosti koje vrše medijsku promociju
    prošlih događaja. Rađa se svojevrstan automatizam krajnje iskazan u određenoj svoti
    novca, gde se gube uverenja i, prema novom krojačkom šablonu usvajaju \"neki viši
    princip za demokratizaciju društva\". Sve ih je više i po nepisanom zakonu ta nova
    istoriografska škola prepoznaje se po medijskom pojavljivanju a ne po kvalitetu njihovih
    dela. I svi su arogantni, nametljivi i sa dozom prezira posmatraju one iza sebe, a stariji su
    već \"zastareli i bez autoriteta - od njih se nema što više naučiti\"! Nema bolje ilustracije
    za naše metaforičko \"promišljanje\" u ovom eseju za ovu \"novomilenijumsku
    novorođenčad\" od Paskalove opaske : \"Dva ili više sličnih lica, od kojih ni jedno ne tera
    na smeh, kada su zajedno, smešni su upravo usled svoje sličnosti\". Kao pomenuti
    profesor Pravnog fakulteta i uvaženi mladi direktor istorijskog instituta u pomenutoj TV
    emisiji! Tako smo dobili lako prepoznatljive \"nove likove\" u struci koji su postali
    proizvođači događaja u prošlosti. Uvažavajući Paskala bili bi smešni da u srpskoj
    stvarnosti nisu tragični!
    Neko bi mogao pomisliti, u svojoj naivnosti, da se radi o prolaznoj modi, koja u svojoj
    neočekivanoj hirovitosti izgleda, kao i svaka druga napadna moda, smešna. Međutim,
    tragično je i to što je to moda, na koju se navikavamo, jer je medijskom moći silom
    poturaju. Domaći centri moći nimalo ne zaostaju za stranim. Kroje model odela \"koje je
    čvrsto sraslo sa telima onih koji ga sa ponosom nose\". To je, međutim, odlika cirkuskih
    zabavljača i pogrebnika! Kako bi to rekao Anri Bergson - \"prerušen čovek je uvek
    smešan čovek\". Međutim, ta metaforička poj avnost, kako u medij ima tako i kod
    \"revizionističkih istoričara\" gubi i poslednju tanku nit sa kritičkom istorijskom naukom.
    U svesti ljudi ona pobuđuje samo sumnju i iracionalnost. Da parafraziramo našeg Miku
    Antića : \"Zaista to je fenomenalno. To je naprosto divno koliko se neznamo\" i zbog toga
    \"ako smo svi goli, spustimo paravan\"!
    Krajnosti iracionalne martirologije i medijskog odjeka u kulturi sećanja kod Srba, koji se
    sve češće bave samo posledicama a da ne znaju uzroke, simbolično nam izgledaju kao
    jedna ličnost u komediji Ežena Gondinoa. Jedan samouvereni skorojević i u društvu
    \"nabeđeni mudrac\", kada je došao u jednu provincijsku varoš, saznavši da u okolini
    postoji ugašeni vulkan sa zaprepašćenjem i svojevrsnom gordošću je uzviknuo:
    \"Neverovatno, imali su vulkan i pustili su da se ugasi\" - ili, još bolji je Molijerov
    Zganarel koji odgovara Žerontu u \"Umišljenom bolesniku\" na njegovu primedbu da se
    srce kod čoveka nalazi na levoj strani: \"Da, to je nekada bilo tako, ali mi smo sve to
    izmsnili i mi sada lečimo po sasvim novoj metodi\". Na stalni upit naučnika šta ćemo u
    tom slučaju sa autentičnim i verodostojnim činjenicama, novi revizionisti odgovaraju:
    \"Utoliko gore po činjenice\"!
    Ovako, po spoljnjem i unutrašnjem zadatku, medijske tragikomične manipulacije
    uzrokuju i sasvim novi govor, stil i jezik. Anri Bergson kaže: \"Život nam se predstavlja
    kao izvesna evolucija u vremenu, kao i svojevrsno zaplitanje u prostoru. Posmatran u
    vremenu, on je stalno napredovanje jednog bića koje bez prestanka stari - to znači da se
    nikada ne ponavlja. Gledan u prostoru, on pred našim očima izlaže elemente koji su tako
    tesno povezani među sobom, jer su stvoreni isključivo jedni za druge, da nijedan od njih
    ne bi mogao istovremeno pripadati dvema različitim organizacijama - svako je živo biće
    stvoreni sistem pojava koji se može ukrštati sa svim sistemima. Stalna promena izgleda,
    neponovljivost pojava, savršena individualnost jednog niza zatvorenog u sebe samog, to
    su spoljašnji znaci (stalni ili prividni malo je važno) koji dele život, složenost, interaciju
    od proste mehanike govora o čoveku i njegovom delovanju u prošlosti\". Nigde se ne
    traži savršenstvo govora, jezika i stila kao što je to radio, na primer, Gistav Pridom.
    Međutim, naše medijske zvezde - \"revizionistički istoričari\" - i publicisti teraju po
    starome: upravo onako kako je to zapisao Radoje Domanović pre sto godina : \"Govornik
    (ako je patriota) treba da ima lep, kitnjast stil, da ume da oduševi sloušaoce, da pomene
    krv i nož i handžar i ropske lance i borbu i da se baca frazama\". A, po njemu, takav
    \"veliki narodni rodoljub\" mogao je da se kupi za \"nekoliko groša\". Malo su mudriji oni
    \"lepi za slikanje\", sa zvučnim titulama, Gogoljevskom \"misaonom fizionomijom\", jer
    oni ulaze u rasprave na javnim tribinama i televiziji, sa postojanom sigurnošću i
    spektakularnim samoobožavanjem, ali u stvari \"razgovaraju sa starim piscima bez
    \"snebivanja\", čak i umesto njih daju kompetentne odgovore, bez upitanosti da li su
    \"stari pisci\" mogli to naučno da verifikuju, ponekad zaboravljajući da je to obično
    nagađanje i lična impresija. I kako bi dotični Gogolj rekao: \"Njima se čini da oni to jasno
    vide i istraživanje se svršava ovim rečima: Dakle, tako je to bilo, dakle, eto koji je to
    narod! Dakle, evo s kog gledišta valja stvar razmatrati\". Zatim novorođenu istinu
    rasprostiru po svetu, zadobijajući sebi pristalice i poštovaoce, otvaraju se posebni
    fondovi, neformalne grupe, koje ne pitaju - gde su vam autografi, gde autentični izvori,
    pouzdani pisci, metodološko utemeljenje... Otuda se jedno priča u užem krugu javnih
    tribina, drugo pred televizijskim kamerama, treće u dijaspori, četvrto u Beogradu, a peto
    u Zagrebu, šesto u unutrašnjosti, a sedmo za katedrom u prestonici, osmo na naučnom
    skupu, a deveto u visokotiražnim novinama - i tako u krug. Ne preostaje nam ništa drugo
    nego da uzviknemo, hvatajući se za glavu, kao Labišov junak: \"Jedino Bog ima pravo da
    ubije bližnjega - samog sebe\"! Kada smo već kod stvoritelja sveta, uporabimo ili
    upotrebimo (kako vam drago) Bibliju, u kojoj stoji: \"Teško onome ko sablažnjuje, bolje
    bi mu bilo da mu vodenički kamen vežu oko vrata i da ga bace u morske dubine\". Samo
    u Srbiji ima sve manje vodenica, ali nema mora!
    I na kraju, treba dati ogovor na pitanje koje se nameće \"u kome ključu treba čitati XX
    vek\"? To nam može odgovoriti, za sada, samo savremena filozofija istorije. Pitanje js da
    li su \"revizionistički istoričari\", političari i mediji spremni da prihvate taj filozofski
    pesimizam? Za filozofiju istorije XX vek je vrhunac civilizacijskog zla kojeg je iznedrio
    čovek. Mnoga \"daleka i mračna vremena\", takođs punog čovekovog zla, bila su
    uslovljena njegovom primitivnošću, nagonska. Međutim, zlo XX veka proizvod je moći
    ljudskog uma - od organizacije društva, države i promovisanja vođa, do neverovatnog
    udela naučnih dostignuća u \"proizvodnji zla\" i ritualu zločina. Da li je u pitanju samo
    goli interes (politički ili ekonomski - svejedno je) za postizanje \"večnog istorijskog
    nastojanja u težnji za svetskom moći\" ili \"osvajanjem sveta\" ili \"osvjanjem glavnih
    ................

  12. #12
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    planetarnih prirodnih resursa za preživljavanje\"? Da li je čovek i kada vsć skrenut sa
    svog prirodnog koloseka razvoja, a da mu nije data mogućnost \"prosvetljenja\"? Za Žaka
    Le Gofa, tvorca nove istorije (sa Pjerom Nora) XX vek još se uvek nalazi \"između
    sećagva kao napasti, odnosno misli o prošlosti koje se čovsk ne možs osloboditi, istorijs
    sadašnosti i fascinacija modeliranjsm budućnosti\". Otuda je, po našem mišljenju, tako
    početničko, neuko i nerazumno modeliranjs istorije od strane \"revizionističkih
    istoričara\", stvaranje haosa. Dotični direktor nekada uglednog istorijskog instituta javno
    se zalažs da se ustanove takve vrste moraju prilagođavati savremenim promenama i
    lišavati \"komunističkih zabluda\". Ne sporimo da on ima pravo da vodi politiku instituta
    po vlastitom nahođsnju i prilagodljivosti, ali to više nije nauka.
    Kakva je kultura sećanja na savezničko bombardovanje u susednim zemljama? Mađari su
    izdali dve knjige dokumenata, pozamašnog obima, s posebnim odbirom na učinak
    sovjetske avijacije. Hrvati pristupaju tome u domenu istoriografije, brižljivo prikupljajući
    dokumente, objavljujući prve manje rasprave. Austrijanci, čiji je Viner Nojštat i drugi
    industrijski vojni centri nemačkog Trećeg rajha, potpuno razoreni do juna 1944. godine -
    ćute. U grčkoj istoriografiji postoje sporadični medijski i naučni članci neutralnog
    karaktera. A Rumuni? Rumunija je pet puta više proizvodila za nemačku vojnu industriju
    od Srbije i imala je pet SS divizija na Istočnom frontu! Slovenci tek razmatraju da li je to
    bitno za njihovu kulturu sećanja!
    Mediji su u ovom slučaju naprosto nemilosrdni, kao i oni koji nasilno menjaju idološke
    matrice ponašanja. Srpska medijska kultura sećanja nije dostigla krajnji nivo, kao npr.
    rumunska, ali je na najboljem putu da to dostigne. Radi se o tome da je 2002. godine na
    centralnom bukureštanskom trgu podignut monumentalni \"Spomenik američkim
    junacima\" na kome piše: \"U znak uspomene na 378 američkih vojnika palih na dužnosti
    za vreme Drugog svetskog rata za slobodu Evrope i slavu SAD\"! Radi se o američkim
    pilotima koji su oboreni prilikom bombadovanja naftnih polja i strateških vojnih objekata
    u gradovima koji su radili za Nemce, uglavnom od aprila - oktobra 1944. godine. Čak je i
    Mirča Elijade, čuveni američki antropolog rumunskog porekla, izjavio u medijima da su
    bombardovanja saveznika, posebno aprila 1944. godine bila gotovo na nivou \"naučnosistematskog
    uništavanja Bukurešta i drugih gradova u kojima je poginulo više desetina
    hiljada ljudi\". Naši mediji su to prokomentarisali na različite načine od toga da je takva
    politika plitka, drugi su citirali rumunske ugledne naučnike koji su tvrdili da je to ponovo
    rumunsko \"ulizištvo\", \"podaništvo\", \"robovske duše oportunističkih političara\", \"da
    to izaziva gađanje\", jer Rumuni podižu svaki put novi spomenik kada se promeni vlast i
    \"svetski gospodar\", itd. S obzirom na sve ono što smo izneli u svom naučnom eseju,
    pokušajmo da analitički postupak dovedemo do nivoa uopštavanja u istorijskoj nauci.
    Koji razlozi su naveli komandu američke 15. armije da njihove vazudhoplovne snage
    bombarduju Beograd, kao i druge gradove u Jugoslaviji, a posebno u Rumuniji,
    Mađarskoj i Austriji? Prvo, područje evropskog jugoistoka je bilo pod nemačkom
    okupacijom i tretirano kao \"nemački dopunski privredni prostor\". Drugo, Beograd je bio
    izuzetno značajan saobraćajni i industrijski centar koji je radio, kao i mnogi gradovi na
    okupiranim teritorijama Evrope, za nemačku vojnu industriju. Treće, od kada je prestao
    svaki pokret otpora u gradu, koji je bio izražen od strane skojevskih grupa odmah posle
    kapitulacije zemlje, kao i uništenje beogradske partijske organizacije do marta 1942.
    godine, Beograd je živeo životom \"pacifikovanog i kvislinškog grada\". Obaveštajne
    službe saveznika, kao i partizana, imali su podatke da je samo u vazduhoplovnoj
    industriji koja je radila za Nemce radilo preko 5. 000 radnika i inženjera, da su normalno
    radile osnovne i srednje škole sa velikim delom predratnog prosvetnog kadra, da je
    kazališni život bio kao i pre rata, da je bilo otvoreno preko 300 advokatskih kancelarija,
    da su čak i povećani kapaciteti zdravstvene službe dolaskom izbeglica iz Hrvatske i
    Bosne i Hercegovine i da su lekari i medicinske sestre lečili nemačke oficire i vojnike
    isto kao i Beograđane (koji su tako izlečeni nastavljali da i dalje ubijaju Srbe, Jevreje i
    Rome), da se nijedan general koga je Milan Nedić oslobodio iz nemačkih logora nije
    aktivirao u antifašističkoj borbi, da su gotovo svi značajniji pripadnici intelektualne i
    naučne elite potpisali \"Apel\", daje oko 1. 000 studenata iz uglednih građanskih porodica
    otišlo dobrovoljno na studije u nacističke zemlje, da je oko 25. 000 Beograđaa otišlo
    dobrovoljno na rad u Nemačku, itd. - svima njima danas se odaje priznanje zato što su se
    \"oduprli komunističkoj kugi\"! Četvto, Beograd je u ratnoj strategiji od strane Saveznika
    tretiran isto kao i svi takvi gradovi i strateški vojni objekti na jugoistoku Evrope.
    I šta na kraju naučniku preostaje nego da iz vizure kritičke istoriografije ponudi jednu
    oveštalu balkansku analogiju (možda će to \"revizionistički istoričari\" da shvate i kao
    metaforu!), pogotovo kada od jedne među desetinama hiljada rutinskih operacija vojnog
    karaktera u Drugom svetskom ratu prave nacionalnu tragediju, izgrađuju novu nacionalnu
    mitologiju i \"istoriju zavera\". Uz to, tragaju za nskim moralnim principima,
    perfidnostima saveznika. Međutim, neka odgovore \"revizionistički istoričari\" ko od
    subjekata Drugog svetskog rata nije vodio perfidnu politiku i politiku vlastitih interesa.
    Po kojoj to logici su Amerikanci i Britanci trebali da ginu za Srbe, pogotovo kada je ta
    Nedićeva Srbija bila jedna od najkvislinškijih \"država\" u Evropi. Samo se treba s tim
    hrabro suočiti i ne izmišljati krivce - Tito, Koča, Komunisti, zli Nemci, ali i zli
    Amerikanci. Ili, optuživati Britance da su izdali Dražu Mihailovića. A nije li Draža
    Mihailović svojom strategijom čekanja izdao prvo Britance, pa onda i samog sebe. O
    vladi u Londonu da i ne govorimo - osim protokolarne posete generala Dušana Simovića
    prilikom dolaska u London 1941. godine, Vinston Čerčil nije do kraja rata više želeo da
    vidi bilo koga člana te vlade. I u tome je, dabome, veličina Slobodana Jovanovića,
    današnjeg \"srpskog genija\" koji se cinično smeši sa novčanice od 5. 000 dinara, a jadni
    Nikola Tesla jedva da je zaslužio novčanicu od 100 dinara! E to se u nauci zove
    civilizacijska sramota, prava slika \"revizionističkih istoričara\" i vladajućeg
    establišmenta! Da li prvi još uvek idu u arhive i strpljivo tragaju za novim izvorima? Da
    li drugi osim svojih zabluda poznaju i Kantovu etiku? Zašto to pitamo? \"Svaki čovek
    koji poštuje sebe, koji, dakle, sebe ne ponižava, koji ne puzi pred drugima, može
    poštovati i druge\" - poručuje Imanuel Kant univerzalni etički princip samopoštovanja
    čoveka i poštovanja drugih.
    ...........................

  13. #13
    Poznat vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    145

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Ко је другом јаму копао сад у њу пада.

  14. #14
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    21.07.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Stuttgart
    Poruke
    287
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Beograd (bolnica) 1944


  15. #15
    Elita Добро дошли (avatar)
    Učlanjen
    31.10.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Тимочка крајина
    Poruke
    19.178
    Reputaciona moć
    457

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Усуд Божији, баш је наклоњен Србима. Пролеће и јесен као да су од Бога измишљена годишња доба за разарање Србије. Пријатељи, којима тако жељно хрлимо (Амери,Енглези и Немци), увек су нам несебично помагали у том чину разарања. Ама баш увек.
    Да се не заборави: и у јесен 5.Октобра.1999г., сами смо разарали Београд и тада су нам помагали споља - саветима.

  16. #16
    Elita
    Učlanjen
    07.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    U Aleksincu
    Poruke
    17.590
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Ja uvek nesto *****m protiv Zapada, ali, ruku na srce, drzava je bila pod okupacijom.

    Tehnicki, mogli su da nas smatraju i za kolaboracioniste, pa smo mozda jos i dobro prosli u tom metezu, kako smo mogli da prodjemo.

  17. #17
    Elita
    Učlanjen
    07.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    U Aleksincu
    Poruke
    17.590
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Citat Original postavio Dust Pogledaj poruku
    Beograd je svakako stradao više 1944. godine, nego 1941. Ovo i ovakvo bombardovanje je posledica dogovora Čerčila i Staljina, oko toga kako na ovako sirov način manipulisati masama... Tj., Jugoslovene je trebalo naglo pretvoriti u komuniste- ne zaboravite da su sovjetske vazduhoplovne akcije u to vreme bile daleko preciznije i daleko smrtonosnije po Nemce...
    Da nisu bacali neki nervni gas za komunizaciju cetnickog stanovnistva?

  18. #18
    Početnik
    Učlanjen
    14.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    34
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Citat Original postavio žirica Pogledaj poruku
    Усуд Божији, баш је наклоњен Србима. Пролеће и јесен као да су од Бога измишљена годишња доба за разарање Србије. Пријатељи, којима тако жељно хрлимо (Амери,Енглези и Немци), увек су нам несебично помагали у том чину разарања. Ама баш увек.
    Да се не заборави: и у јесен 5.Октобра.1999г., сами смо разарали Београд и тада су нам помагали споља - саветима.
    ne secam se nikakvog razaranja '99 godine, osim bombardovanja koje je zavrseno u junu

  19. #19
    Elita Добро дошли (avatar)
    Učlanjen
    31.10.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Тимочка крајина
    Poruke
    19.178
    Reputaciona moć
    457

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Citat Original postavio Nikola` Pogledaj poruku
    ne secam se nikakvog razaranja '99 godine, osim bombardovanja koje je zavrseno u junu
    Шта ћеш - кратко памћење.
    Можда је и боље тако.

  20. #20
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.371
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Nepotrebna i besmislena bombardovanja

    Broz je spasao Zagreb i LJubljanu od savezničkog bombardovanja, Beograd je tučen 11 puta, a Podgorica i Leskovac su sravnjeni sa zemljom. Sve žrtve, koje su uglavnom bile srpske, više desetina hiljada poginulih - isključivo su posljedica Titove srbomržnje

    Petar Aleksić je u Blicu, septembra i oktobra 1996. godine, objavio feljton o savezničkim bombardovanjima Srbije i Crne Gore 1944, koja su odnijela više desetina hiljada života, uz ogromnu materijalnu štetu. Aleksić pripisuje Titu odgovornost za ta bombardovanja, što je i dokazao citiranjem depeše Titovog najbližeg saradnika, Edvarda Kardelja, upućene glavnom štabu partizanske vojske Slovenije. Kardelj izričito kaže da američko-britansko bombardovanje naših gradova „ne nanosi gotovo nikakve gubitke okupatoru, već da je rezultat na hiljade naših mrtvih ljudi“. Kardelj je naredio slovenačkom Glavnom štabu da ne traži bombardovanje slovenačkih gradova od strane savezničke avijacije, pa Slovenija nije ni bila bombardovana.

    Vojni istoričar Milovan Dželebdžić, jedan od glavnih priređivača za štampu naših i neprijateljskih dokumenta o NOR-u, u reagovanju na Aleksićev tekst, napisao je u Blicu od 11. oktobra 1996. da su pomenuta bombardovanja vršena na bazi opšte odluke savezničkih vrhovnih vazduhoplovnih komandi, s tim da su, na osnovu Titovog raspisa, zahtjevi za konkretna bombardovanja dostavljani od strane viših partizanskih komandi Titovom Vrhovnom štabu koji ih je prosljeđivao (uz odgovarajuću, logično je, selekciju - B. J) savezničkim misijama pri vrhovnom štabu NOV i POJ. „Kad je Glavni štab Slovenije podneo zahtev za bombardovanja LJubljane“, piše Dželebdžić, intervenisao je Karadelj depešom čiji je sadržaj objavio Petar Aleksić. Milovan Dželebdžić, dalje piše: „Svetlost dana još nije video jedan dokument, u kome Broz traži od saveznika da se ne bombarduju Zagreb, LJubljana, Maribor, Kopar“ (podvukao B. J).

    Ispada nedvosmisleno da je Tito mogao spriječiti sva saveznička bombardovanja Jugoslavije, koja su, inače, bila s vojne tačke gledišta apsolutno nepotrebna i besmislena. Koliki je zločin Tito učinio takvim ponašanjem - dokaz je podatak Petra Aleksića da je u mnogobrojnim bombardovanjima Leskovca ubijeno više od 6.000 građana, svih uzrasta, dok su gubici neprijatelja bili 300 puta manji, oko 20 poginulih.

    Beograd su saveznici bombardovali 11 puta. Đilas u svojem „Revolucionarnom ratu“ svjedoči da se Tito „žestoko ljutio“ kad je dobio informaciju o ogromnim žrtvama među civilima od savezničkog bombardovanja. Bilo je to demagoško prenemaganje isto kao kad se „ljutio“ na crnogorsko partijsko rukovodstvo, koje je dosljedno sprovodilo njegove direktive.

    Jedino bi bilo opravdano da je Tito tražio, isključivo, bombardovanje Zagreba, sve dok Ante Pavelić ne zatvori fabriku smrti u Jasenovcu. Ali tako nešto Titu nije bilo ni na kraj pameti.


    Titovi postupci u vezi sa stravičnim logorom smrti u kompleksu Jasenovac, to jest, njegova zločinačka pasivnost u vezi sa tom ljudskom klanicom, u kojoj je masakrirano više stotina hiljada Srba, svih uzrasta i oba pola, i nekoliko desetina hiljada Jevreja i Roma, nameće zaključak: Titu nije smetao užasan pokolj Srba u Jasenovcu. Tito je mogao, od kraja oktobra 1944. sa srpskim partizanima iz Hrvatske i Bosne, uz upotrebu ruske i partizanske avijacije zauzeti Jasenovac i tako zatvoriti tu stravičnu hrvatsko-muslimansku fabriku smrti i spasiti oko 30.000 Srba koje su vlasti nacističke Nezavisne države Hrvatske masakrirale u periodu novembar 1944-april 1945.

    Sve žrtve savezničkih bombardovanja, koje su uglavnom bile srpske, više desetina hiljada poginulih i mnogo teško ranjenih, i ogromna razaranja - isključivo su posljedica Titove srbomržnje.

    http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-17-01-2008/nepotrebna-i-besmislena-bombardovanja
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 26.11.2009. u 17:41
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  21. #21
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Danas znamo, na osnovu dostupnih istorijskih izvora i prvih naučnih radova dr Milana
    Terzića, da je bombardovanje Beograda, kao i drugih ciljeva u Jugoslaviji, prvi tražio od
    Britanaca, preko emigrantske vlade u Londonu, njen ministar vojske Dragoljub
    Mihailović i to već od marta 1942. godine. Do početka 1944. godine uputio je vladi oko
    30 takvih depeša sa precizno naznačenim ciljevima. Da li je taj \"prvi gerilac Evrope\"
    znao da su u navedenom razdoblju Nemci imali prevlast u vazduhu i da su njegovi
    zahtevi bili neizvodljivi? Posebno je uveravao predsednika vlade Slobodana Jovanovića
    \"da Srbi neće žaliti civilnih žrtava\".

    Pronađeno je nekoliko depeša koje je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini
    poslao i engleskoj komandi Istoka u Kairo, a zatim od kraja 1943. i komandi 15.
    američke armije kojaje osvajala Južnu Italiju. Sve navedene komande su te zahteve
    primale \"k znanju\" i nisu se na njih osvrtale. Saveznici su imali jasno razrađene svoje
    strategijske planove kao i pojedinačne vazdušne \"taktičke misije\", posmatrajući ratna
    dejstva na globalnom planu.
    Zahvaljujući istom autoru, sasvim slučajno, krajem 2006. godine, pronađen je korpus
    dokumenata o istom pitanju na relaciji Vrhovni štab NOVJ - saveznici. Prvi dokument je
    od 20. septembra 1943. godine, kada je Vrhovni štab uputio \"sledeće podatke\"
    britanskoj misiji :
    1) da su Nemci sa 15 \"Štuka\" teško bombardovali Split i veliki sabirni
    logor italijanskih zarobljenika, kojom prilikom je bilo oko 200 mrtvih i oko 400 ranjenih.
    Vrhovni štab tražio je da se italijanski zarobljenici što pre evakuišu u \"savezničke baze\",
    2) da se u Imotskom i Dubrovniku nalazi preko 2500 Nemaca,
    3) da savezničko
    vazduhoplovstvo \"bombardovanjem Mostara, Knina, Bihaća i Gospića\" pomogne
    odlučujuće borbe partizanskih snaga \"za primorski sektor\".

    U tom korpusu dokumenata postoji beleška, bez datuma i potpisa, pod naslovom
    \"Objekti u Srbiji koje bi trebalo bombardovati\". Donosimo ga u celini: \" A) VAROŠI :
    1. Beograd: kasarne u Topčideru; barake sa materijalom kod nemačkog groblja na
    Banovom brdu;
    2. Niš : tvrđavu u kojoj se nalaze magacini namirnica, odela, benzina,
    avionskih motora, kasarne kod Crvenog Krsta gde se nalaze tenkovske i topovske šupe;
    3. Zaječar : kasarne;
    4. Kragujevac : bivši vojno-tehnički zavod i kasarne;
    5. Čačak : bivši
    inženjerijsko-tehnički zavod i kasarne kraj puta za Kraljevo;
    6. Ćuprija: kasarne;
    7.
    Paraćin : fabriku štofova;
    8. Jagodina : fabriku suho-mesnatih proizvoda.

    B)
    KOMUNIKACIJE :
    1. drum Niš - Ražanj - Ćuprija - Mladenovac - Beograd. Železnička
    pruga Niš - Stalać - Ćuprija - Mladenovac - Beograd. Mostovi : kod Žitkovca i Ćuprije,
    vijadukt kod Ralje, tunel kod Ralje i Ripnja. Važne stanice : Crveni Krst kod Niša,
    Žitkovac, Stalać, Paraćin, Ćuprija, Lapovo, Velika Plana, Palanka, Mladenovac, Topčider
    i Beograd. Najvažnija od svih Topčiderska.
    2. Željeznička pruga Niš - Knjaževac -
    Zaječar. Drum Niš - Knjaževac - Zaječar. Na željezničkoj pruzi veoma mnogo tunela.
    3.
    Drum : Žagubica - Petrovac -Požarevac - Smederevo - Beograd - sa varijantom do
    Kovina, gde postoji trajekt na Dunavu
    4. Željeznička pruga i drum Čačak - Kraljevo -
    Stalać - mostovi kod Stalaća i Kraljeva.
    5. Željeznička pruga Skoplje - Kosovska
    Mitrovica - Kraljevo - Kragujevac - Lapovo.
    Ovo je za sada najvažnija komunikacija, po
    kojoj Nemci vrše izvlačenje svojih snaga sa južnog dela Balkanskog poluostrva. Između
    Kosovske Mitrovice i Kraljeva ima veći broj veštačkih objekata, mostova i tunela. \"
    Što se tiče lično Josipa Broza Tita, prvi pronađeni dokument je od 17. septembra 1944.
    godine. \"Zamenik šefa nezavisne američke misije kod maršala Tita\", pešadijski major
    Stejfor Rejd uputio je komandi 15. američke vazduhoplovne armije da je \"Maršal Tito
    izjavio da treba 15. vazduhoplovna odmah bombardovati barake severno od grada
    Valjeva ... tamo ima 500 Nemaca opkoljenih partizanima i zabarakadiranih, kao i
    magacin municije i da nema protivavionske artiljerije\".
    kao sto vidis radi se o vojnim ciljevima. tito nije sedeo u kabini aviona , niti je bacao bombe. zavisilo je od preciznosti avijaticara

  22. #22
    Buduća legenda sumnjivo lice (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    25.917
    Reputaciona moć
    842

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Citat Original postavio kiseli1 Pogledaj poruku
    kao sto vidis radi se o vojnim ciljevima. tito nije sedeo u kabini aviona , niti je bacao bombe. zavisilo je od preciznosti avijaticara
    Gresis namerno ili ne?!Bombardovanja tokom WWII su imala veoma malo ucinka po vojnim efektivama.Bombardovanja se vrse iskljucivo nad civilnim ciljevima sa zeljom da se slomi duh protivnika.Preciznost aviaticara u to vreme se svodila na "Tipih" bombardovanje.Nije bilo satelitskog navodjenja,markiranja,...otvoris vratanca i gde butjne butjne.
    Obrati paznju samo na bombardovanje Hamburga i Drezdena,nikakav vojni ciljevi.U prilog tome ide cinjenica da su koriscene zapaljive bombe koje su gradove pretvarale u rerne.
    Dali je Draza ili su komunisti trazili bombardovanja po Srbiji, verovatno nikad necemo sa sigurnoscu znati.Ali Beograd NIJE bio vazan vojni cilj,pa cak ni rezervni.To sto su satro bili neki magacini i depoi u Beogradu i Nisu, pa toga je bilo svuda po Evropi pa nije svaki bombardovan
    Ona glupost da su bombardovanja vrsena da se skrene paznja sa iskrcavanja i otvaranja "Zapadnog"fronta sve je rekla o autoru.
    Za spomenute gubitke Amerikanaca nad Bayernom pogresna taktika je proizvela takve gubitke.Isto kao i bombardovanje Beograda i Nisa,pogresna procena planera namerno ili ne

  23. #23
    Elita
    Učlanjen
    07.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    U Aleksincu
    Poruke
    17.590
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Citat Original postavio sumnjivo lice Pogledaj poruku
    Gresis namerno ili ne?!Bombardovanja tokom WWII su imala veoma malo ucinka po vojnim efektivama.Bombardovanja se vrse iskljucivo nad civilnim ciljevima sa zeljom da se slomi duh protivnika.Preciznost aviaticara u to vreme se svodila na "Tipih" bombardovanje.Nije bilo satelitskog navodjenja,markiranja,...otvoris vratanca i gde butjne butjne.
    Obrati paznju samo na bombardovanje Hamburga i Drezdena,nikakav vojni ciljevi.U prilog tome ide cinjenica da su koriscene zapaljive bombe koje su gradove pretvarale u rerne.
    Dali je Draza ili su komunisti trazili bombardovanja po Srbiji, verovatno nikad necemo sa sigurnoscu znati.Ali Beograd NIJE bio vazan vojni cilj,pa cak ni rezervni.To sto su satro bili neki magacini i depoi u Beogradu i Nisu, pa toga je bilo svuda po Evropi pa nije svaki bombardovan
    Ona glupost da su bombardovanja vrsena da se skrene paznja sa iskrcavanja i otvaranja "Zapadnog"fronta sve je rekla o autoru.
    Za spomenute gubitke Amerikanaca nad Bayernom pogresna taktika je proizvela takve gubitke.Isto kao i bombardovanje Beograda i Nisa,pogresna procena planera namerno ili ne
    Zasto bi bilo Tito bilo Draza trazili bombardovanje Beograda?

  24. #24
    Buduća legenda sumnjivo lice (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    25.917
    Reputaciona moć
    842

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Citat Original postavio Milanne Pogledaj poruku
    Zasto bi bilo Tito bilo Draza trazili bombardovanje Beograda?
    Pa ne znam ,ali te price su omiljene medju danasnjom omladinom.
    Vidis da odjedanput isplivavaju spisi gde Draza trazi da se bombarduju ciljevi po Srbiji.Ili da Tito ubica Srba tipuje Beograd saveznicima

  25. #25
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.371
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Bombardovanje Beograda 1944.

    Iz istog razloga iz kog je crveni ustasa poslao srpsku omladinu na Sremski front...
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

Slične teme

  1. 20. 10. 1944: ŠTA SE ZAISTA DEŠAVALO?
    Autor Koča u forumu Istorija
    Odgovora: 26
    Poslednja poruka: 23.10.2009., 15:58
  2. Beograd pamti 20. oktobar 1944. 65 godina slobode.
    Autor Alekasandar3 u forumu Politika
    Odgovora: 113
    Poslednja poruka: 20.10.2009., 22:53
  3. Varšavski ustanak 1944.g.
    Autor Scotsman u forumu Istorija
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 02.06.2008., 12:37
  4. Beograd 20.10.1944.
    Autor Princeza u forumu Istorija
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 03.03.2004., 09:27

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •