Све што је потребно - мир, лаки порези и подношљива администрација
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Све што је потребно - мир, лаки порези и подношљива администрација

  1. #1
    Iskusan Appel (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Appelovac
    Poruke
    5.226
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    90

    Podrazumevano Све што је потребно - мир, лаки порези и подношљива администрација

    УПОРЕДНЕ ПРЕДНОСТИ

    Мир, ниски порези, и подношљива администрација, то је све што је потребно да би се земља развила

    ,,Све је (у тој) цивилизацији испрекидано, осамљено и неповезано. Најлепши споменици и грађевине стоје издвојени, печени сунцем и бијени ветром, опкољени увек неком јалијом, голим, празним или закрченим простором који је сам по себи негација онога што треба да представља та зграда или тај споменик. Линија (те)цивилизације указује се путнику изломљена грубо и тужно. И ако је слободно судити по овом што се види, у тој цивилизацији су празнина и негација јачи од дела и стваралаца”.

    Да ли се ово односи на данашњу Србију? Зар се последњих сто година, од почетка Првог светског рата до данас, не може управо тако видети? Једна разломљена линија историје, која иде горе, доле, без смисла, у којој оно што се, у први мах, чини највећом извојеваном победом (као на крају великог рата) прелази у своју супротност, када се та нова грађевина тресе под притиском националних сукоба, политичких убистава, и коначно се распада у општем рату и геноциду? Зар се слично не може рећи за српске споменике, који су данас често неуређени, баш онако са ,,простором који је сам по себи негација онога што треба да представља”?

    ...

    Чини се, све што се у Србији у последњих сто година покушало и урадило, излазило је, као у земљи са почетка текста, на обрнуто, ништавно и погрешно.

    Али, да ли је баш тако? О којој се земљи ради у првом пасусу чланка? Одломак је из записа Иве Андрића, објављених у ,,Знаковима поред пута”, и написаних 1929. године у Шпанији. И тиче се Шпаније.

    А када данас туриста оде у Шпанију да посети она иста места која су тако негативно дојмила Андрића наићи ће на потпуно другачију слику: уређени тргови, величанствени споменици, фонтане. Постоји извесна логика у израстању Шпаније из аутаркичне фашистичке земље у економски модерну, и коначно богату и демократску земљу. Од земље која је у двадесетом веку углавном своје раднике слала у Европу, Шпанија је постала четврта највећа привреда ЕУ.

    Зашто се исто не може очекивати и у Србији? Мир, ниски порези, и подношљива администрација, то је све, како је Адам Смит писао пре 250 година, што је потребно да би се земља развила. Не државне стратегије развоја, нити претеране жалопојке за судбином индустријских ,,гиганата”, и покушаји њиховог ,,оживљавања” који су осуђени на пропаст. И управо данас можемо да осетимо како ће се компаративне предности Србије испољити у оним областима о којима уопште не мислимо, и где их ниједна стратегија развоја неће видети.

    Избор Београда за најинтересантнији град за провод у свету, испред таквих метропола као што су Буенос Ајрес, Монтреал и Кејптаун представља право изненађење за онога ко је српску престоницу посетио пре, рецимо, десетак година. Али, управо овде су се стекле неке чудне предности које нико није могао предвидети: Балкан, са традицијом опуштене и помало ,,ишчашене” забаве, а не углађена централна Европа (Београд у односу на Загреб); посткомунизам са својом толеранцијом необузданог провода, а не конзервативни ислам (Београд у односу на Сарајево), музички и интелектуални центар релативно аутохтоног и великог простора Балкана, а не центар малог подручја (Београд у односу на Софију). Чудна и непредвидива мешавина историјских догађаја донела је ово неочекивано место Београду. Наравно, већ следеће године Београд ће ово прво место изгубити, јер је циљ оваквих анкета управо да недовољно познате градове ,,лансирају”. Али, место на ранг-листи није битно. Важно је да се овде, неочекивано, открила једна упоредна предност коју нико од нас није могао да предвиди. Долазак јефтиних авио-компанија у Београд учиниће га још примамљивијим за викенд забаву страних туриста. Ово ће не само донети више новца већ ће унапредити и понуду хотела, ресторана, побољшати квалитет пијаце и транспорта.

    Зар се слична трансформација не може очекивати и у другим областима: производњи вина, минералних вода, бањском туризму, валоризацији римске заоставштине? У тим, или још вероватније, у областима које нико од нас не може данас да предвиди, и које ће само неки спретни и сретни предузетник открити појавиће се неочекиване предности српске привреде, које ће је повући напред. Управо онако како су Срби, потпуно неочекивано и чак у супротности са стеротипом о себи самима, одједном постали тениска велесила. А да би се то догодило, и да би путник неке 2089. године доживео потпуно другачију слику земље и историје, потребан је само мир, лаки порези и подношљива администрација.

    --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

    Одличан текст.
    Ипак, заборавио је само једну битну ствар - Потребно је и да народ постане тога свестан...

    Овом темом, дајем свој скроман допринос у те сврхе...



  2. #2
    Veoma poznat Вуја (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd, Srbija
    Poruke
    10.597
    Reputaciona moć
    168

    Podrazumevano Re: Све што је потребно - мир, лаки порези и подношљива администрација

    Шпанија је постала четврта највећа привреда ЕУ.
    Valjda peta. Per capita je vec na sredini.

    Зашто се исто не може очекивати и у Србији? Мир, ниски порези, и подношљива администрација, то је све, како је Адам Смит писао пре 250 година, што је потребно да би се земља развила. Не државне стратегије развоја, нити претеране жалопојке за судбином индустријских ,,гиганата”, и покушаји њиховог ,,оживљавања” који су осуђени на пропаст. И управо данас можемо да осетимо како ће се компаративне предности Србије испољити у оним областима о којима уопште не мислимо, и где их ниједна стратегија развоја неће видети.
    Naravno da moze, kao i u Spaniji. Samo sto tamo socijalisti bili jako socijaldemokraticni i mnogo su padali na neoliberalne dogme. Pa Spanija je tad bila jedna od zemalja sa najvecim fiskalnim opterecenjem, da ne pricamo o brojinim drzavnim programima i ulaganjima. To tad nije bila ideologija, nego realna potreba, slicno kao i posleratna beveridzova koncepcija drzave blagostanja, koju je i desnica i levica sledila.

    Избор Београда за најинтересантнији град за провод у свету,
    A sta cini taj provod. Jeftini i dostupni "medikamenti", splavovi kao vesnici muzickog ukusa, jeftini kafici??? To kao treba da cini okosnicu turisticke ponude Beograda, grada u kome se pozorista i bioskopi raspadaju, u kome nema para za Filharmoniju, gde se stare kafane i simboli Beograda ruse i grade neki soping molovi i butici??
    Dajte bre ljudi da niej smesno, bilo bi zalosno.

    Зар се слична трансформација не може очекивати и у другим областима:

    Ипак, заборавио је само једну битну ствар - Потребно је и да народ постане тога свестан...
    Moze, moze ali ekonomija nije tenis i jeftin provod. To je odgovornost koja se u konkretnom politickom trenutku ne moze resiti niskim porezima (a sa druge strane da se stalno zajmljuje) i adhok resenjima priucenih ekonomista vec pametnim odnosom planiranja i podsticanja privrede i stanovnistva, a sa druge strane jednim gradjanskim a ne narodnim odnosom istog prema drzavi.
    Restauracija i reformacija da, revolucija ne. Pametnom dovoljno.
    Radi ono u cemu si dobar, a ne ono za mislis da si dobar

Slične teme

  1. Odgovora: 34
    Poslednja poruka: 18.02.2008., 09:31
  2. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 23.03.2007., 14:08
  3. ПОТРЕБНО ДИЗАЈНИРАЊЕ ОБЕЛЕЖЈА А
    Autor ПРАВАЦ АГЕНЦИ u forumu Likovna umetnost
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 08.01.2005., 16:32
  4. Потребно обавештење ...
    Autor **case-problem**Max u forumu Arhiva
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 06.11.2004., 04:32
  5. `ало, лаки...
    Autor фигхтер u forumu Arhiva
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 25.06.2004., 14:18

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •