Србија пред одлуком о подношењу кандидатуре
Експерти упозоравају да је веома битно да се у ЕУ претходно постигне консензус о пријему Србије

Србија треба врло опрезно да приступи одлуци о тренутку у коме ће поднети кандидатуру за чланству у ЕУ, упозоравају експерти. Они кажу да нарочито треба имати у виду однос снага у ЕУ, ниво домаћих реформи, као и чињеницу да се Холандија, и поред неких позитивних сигнала, још коначно није изјаснила о сарадњи Београда са Хашким трибуналом.

Државно руководство залаже се да Србија, поред „белог шенгена”, до краја године одлучи и о подношењу кандидатуре за чланство у ЕУ, али званичници истичу и да ће одлука о предаји захтева уследити у договору „са европским партнерима”. Србија има право да поднесе кандидатуру када она то жели, али ништа конкретно не би добила уколико претходно не постоји консензус унутар ЕУ о њеном пријему. Подношење кандидатуре пре постизања консензуса, заправо, био би политички чин без практичног ефекта.

Душан Рељић, истраживач Немачког института за међународне односе и безбедност у Берлину, има утисак да већина земаља ЕУ поручује Србији да би већ сада могла да поднесе кандидатуру за чланство у ЕУ. Он сматра, међутим, да би влада у Београду требало да размишља и о томе да је Немачка, која је прекјуче председнику Борису Тадићу поручила да претходно треба да буде одмрзнут Прелазни трговински споразум, међу најутицајнијим чланицама ЕУ. Немачка не само да пуни отприлике трећину буџета ЕУ, већ је у протеклих двадесет година највише финансијски подржала обнову Србије.

У случају да се Србија одлучи на подношење захтева за чланство, биће потребно извесно време док тај захтев не дође до Савета министара ЕУ. Потом, савет треба да затражи од Европске комисије да она да своје мишљење о спремности Србије да почне преговоре за чланство у ЕУ, тако да ће то трајати „низ месеци”, каже Рељић. Различите ставове у ЕУ поводом жеље Србије да убрза своју евроинтеграцију он доводи у вези и са спровођењем Лисабонског споразума уверен да „у овом тренутку проширење није тема која ће имати приоритет ни у Бриселу ни у Берлину”. Он додаје да „многе земље ЕУ посебно желе да избегну оно што се догодило са Румунијом и Бугарском, да неке државе уђу у ЕУ, а да пре тога нису учврстиле своје унутрашње институције и обезбедиле, пре свега, владавину права”.

Седиште Европске комисије у Бриселу (Фото АФП)
Ана Трбовић, професор Факултета за финансије и администрацију мисли слично. „Притисак треба да буде на реформама код куће, а не у Бриселу, јер се напредак оцењује у односу на реформе код куће”, каже она додајући да се то конкретно види и на примеру „шенгена”: када смо испунили услове, ЕУ је одговорила позитивно.

Трбовићева мисли да пријављивање за статус кандидата, пре одмрзавања Прелазног трговинског споразума, „може бити само нека врста унутрашње политике и односа са јавношћу код куће”.

„Уколико ЕУ одмрзне ССП, ми можемо буквално наредни дан да се пријавимо за статус званичног кандидата”, истиче она додајући да се, ако погледамо упоредну анализу, јасно види да смо у смислу примене тог споразума учинили и више него друге државе када су се пријављивале за статус кандидата у унији.

Да до кандидатуре треба ићи „корак по корак” сматра и Владимир Круљ, такође са Факултета за финансије и администрацију, који је уверен и да „брзина зависи од нас”.

Осврћући се на најаве да би ускоро Холандија могла да одустане од блокаде активирању Прелазног трговинског споразума, он наводи да „отопљавање долази као логична прогресија свих нивоа, не само европске него и америчке администрације”.

Круљ сматра да баш у овом тренутку треба учинити све како би се побољшала двосмерна комуникација са земљама ЕУ, пре свега са Холандијом, јер ће то допринети да се одблокира прелазни трговински споразум, „што нам је, опет, са друге стране препорука да би, након тога, требало да дође до кандидатуре за чланство”.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Srbija-pred-odlukom-o-podnoshenju-kandidature.sr.html
Kakvi su ovo komedijasi.Kao ce da podnesu kandidaturu,a u drzavi nikad gore!