Spomenici srpskog jezika
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 26

Tema: Spomenici srpskog jezika

  1. #1
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Spomenici srpskog jezika

    Prilagaću kako mi budu dolazili pod ruku, bez pretenzija da niz bude hronološki, ili prěma značaju spomenika.

    Jedan od najstarijih priměra srpskog jezika i najstariji pisani državi akt:
    Povelja Kulina Bana Dubrovčanima 1189.
    (Povelja Kulina bana čuva se u biblioteci Ruske akademije nauka)




    http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/81/Povelja_Kulina_bana.jpg

    http://upload.wikimedia.org/wikipedia/bs/8/81/Povelja_Kulina_bana.jpg



    Povelja Kulina Bana Dubrovčanima 1189.

    Povelja je napisana srpskim jezikom (narodnim sa elementima crkvenoslověnskog) na starosrpskoj ćirilici.

    Transliteracija originala:

    U ime oca i sina i svetoga duha.

    Ja, ban bos’nski Kulin, prisezaju tebje, kneže Gervašu, i vsjem građam dubrov’čam, pravi prijatelj biti vam, od sele i dovjeka.

    I prav goj držati s vami i pravu vjeru – dokole s’m živ.

    Vsi Dubrovčane, kire hode po mojemu vladaniju, trgujuće godje si kto hoće krjevati, godje si kto mine, pravov vjerov i pravim srdcem držati je, bez vsakoje zledi – razvje što mi kto da svojev voljov poklon.

    I da im ne bude od mojih č’stnikov sile.

    I dokole u mne budu – dati im s’vjet i pomoć, kakore i sebje, kolikore može, bez v’sega zloga primisla.

    Tako mi, bože, pomagaj, i sije sveto jevanđelje.

    Ja, Radoje, dijak banj, pisah siju knjigu poveljov banov, od rož’stva Hristova tisuća i s’to i osa’deset i devet ljjet’, mjeseca augusta, u dvadeseti i deveti dn’, usječenie glave Jovana Krstitelja.

    Prěvod:
    U ime Oca i Sina i Sv. Duha.

    Ja ban bosanski Kulin zaklinjem se tebi, kneže Gervašu, i svima građanima Dubrovčanima da ću biti iskreni prijatelj Vama od sada i do věka, i pravi mir držati sa Vama i pravu věrnost dok god sam živ.

    Sve Dubrovčane koji kao trgovci putuju po mojoj državi ma gdě ko hoće odsěsti ili gdě ko prolazi, pravom věrom i pravim srcem držaću ih bez ikakve štete (po njih), osim ako mi něko po svojoj volji učini poklon; i da im ne bude od mojih časnika nasilja; i dok će biti kod mene, pružiću im savět i pomoć, kao što bih i samome sebi, koliko god budem mogao, bez ikakve zle namjere.

    Tako mi Bog pomogao i ovo sveto jevanđelje.

    Ja, Radoje dijak banov, pisah ovu knjigu po kazivanju banovom, od rođenja Hristova tisuću sto osamdeset i devet lěta, měseca avgusta 29. dana, na usěkovanje glave sv. Jovana krstitelja.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 15.11.2009. u 03:35



  2. #2
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika


    Povelja Matěje Ninoslava, sina Radivoja, 1232-1235.






    Povelja Bana Matěje Ninoslava 1232-1235

    U ime Oca i Sina i Svetago Duha amin!
    Az rab Božji Matej, a odmjelom Ninoslav, ban bos'nski veliki, kle se knezu Dubrov'ckomu Zan Dandolu i vsej opcine Dubrov'ckoj.
    Takom s'm se kletv'ju klel, kakom se je ban Kulin klel:
    Da hode Vlasi svobodno, ih dobit'k, tako kako su u bana Kulina hodili, bez vse habe i ledi.
    A ja kudje oblada, tudje si hodite prostrano i zdravo, a ja prijati kako-re sam sebje, i nauk dati od vse zledi.
    A se pisah, imenom Desoje, gramatig bana Ninoslava, velijega bos'nskoga, tako vjerno kako-re u prvih.
    A se jeste: ako vjeruje Srbljin Vlaha, da se pri pred knezem; ako vjeruje Vlah Srbljina, da se pri pred banom, a inomu Vlahu da ne bude izma. Bože-re ti daj zdravije.


    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 15.11.2009. u 01:34

  3. #3
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika





    Повеља босанског краља Стефана Твртка 1382.
    Povelja bosanskog kralja Stefana Tvrtka 1382.


    Твртко Котроманић се крунисао за краља Србима Босне, Поморја и Западних страна на гробу Светога Саве у манастиру Милешева. Крунисан је по православном обреду, иако је био католик. Да би истакао једнородност династије Немањића и Котроманића, Твртко ставља испрĕд свог крштеног имена и име Стефан, што значи "вĕнчани" (онај који је крунисан). У овој повељи Твртково име Стефан се истиче веома често (погледати рецимо послĕдњу рĕч у првом реду), као што се у повељи често помиње српска земља или Србље као једина етничка одредница. На примĕр у петом реду Твртко јасно истиче порĕкло "родитеља мојих господе српске". Исто тако, на дну повеље, на десној страни, огромним je словима истакнуто, на првом месту - краљ Срба.

    Tvrtko Kotromanić se krunisao za kralja Srbima Bosne, Pomorja i Zapadnih strana na grobu Svetog Save u manastiru Mileševa. Da bi istakao jednorodnost dinastije Nemanjića i Kotromanića, Tvrtko stavlja isprěd svog krštenog imena i ime Stefan, sto znači "věnčani" (onaj koji je krunisan). U ovoj povelji Tvrtkovo ime Stefan se ističe veoma često (pogledati recimo poslědnju rěč u prvom redu), kao što se u povelji često ističe srpska zemlja ili Srblje kao jedina etnička odrednica. Na priměr u petom redu Tvrtko jasno ističe porěklo "roditelja mojih gospode srpske". Isto tako, na dnu povelje, na desnoj strani, ogromnim je slovima istaknuto, na prvom městu - kralj Srba.



    POVELJA TVRTKA I KOTROMANIĆA


    Povelja kralja Tvrtka I Kotromanića Hrvoju Vukčiću Hrvatiniću iz 14. stoljeća predstavlja jedan od značajnijih izvora za višestran pristup proučavanju historije srednjovjekovne Bosne. Od posebnog značaja je za izučavanje jezika i pisma, političke i društvene strukture i topografije srednjovjekovne bosanske države. Pergament povelje je italijanskog načina izrade, a dimenzije povelje su: širina – gore 42,3; dolje 42,5, a visina – lijevo 26,2; desno 25,1 cm. Danas je pohranjena u Zemaljskom muzeju u Sarajevu.

    Tekst: Ва начетакь Отца Вь изьпльниенье Сна И саньтием Свтаго Дха Аминь. О прдивнаъ висото мдрости и оуминиъ божаственьние силъ коль необьхитими соуть соуди его и неизьслимие стази его изьпльни милосрьдиъ и щедроть имь се приниче сь вишних висоть своего божьства на всоу вьселеньноую и падьшее чловиче соушьтво прстоупленьемь собою о боживь на небеса вьиеде Отцоу си вседрьжителю послоущво ва дъло сьврьши ъко же изь волъ Тим же куфьтри црьсци по всеи вьселеннои оутврьждають се и крсеще се славет бога вседрьжитела Такоже же и азь стефань Тврьтко по милсти господа бга Крал срьблиемь босни приморию хльмьсци земьли дольнимь краемь западнимь странамь оусори соли и подринию и ктомоу Сподоблен бих црьствовати ва землах родитель и прародитель ншх творе имь милости и записниъ всакомоу же по въри и по достоънию его Та им же сьтвори милость кралавство ми кнезоу хрвою цноу воеводе гь бь потрибова сега свъта воеводо Влькьца негова отца тада ми видивьше да се ни ниегово симе изродило и свитовавьше с кралавтсва ми властели и видивьше реченога кнеза хрьвоъ достоина части своего отца дасмо моу велико воеводьство вь мисто реченога воеводе Влькьца И више тога сьтворисмо моу моилость навластитоу по съхь наших лъстих по наш висоуче доуплене печати оучиниене дасмо моу и записасмо оу Лашви наша три села оу име Село трибооушоу сь всими правими меъми дроуго Село лоупьницоу сь всими правими меъми третие Село Бълоу сь всими правими меъми реченомоу воеводи хрьвою и негови дътьци и нихь послиднем да соу за племенито оу вики викома Ако ли итко от них кою невироу намь оучиниль али нашемоу послиднемоу неговь послидни за що би имь могао отнети речена три села да имь се за то не отнимоу него да плака онь кои сьгриши главомь своиом али благомь оу що га босна соуди а остали да остаю оу вири и оу оудрьжанье рених сель и вь осталои своеи племььщини А томоуи свъдоци и роучници кралавьства ми властеле воевода влатко вльковићь з братиом кнезь паваль радиновићь з братиом жоупан бранко прбинићь з братиом кнезь мирько радоевићь з братиом кнезь стипое хрьватинићь з братиом кнезь прибое масновићь з братиом От хльмьске землие жоупань билиакь санковићь з братиом кнезь влькашинь милатовићь з братиом От дольниъх краи кнезь младинь станьчићь з братиом От билошевићь кнезь гоъкь воиковићь з братиом От оусоре кнезь доборсавь дивошевићь з братиом От триботићь воевода влатко тврьтковићь з братиом От двора приставь кнезь гоъкь драгосалићь дворьски з братиом А от своити налъшко вътиниа нашь велики вратарь з братиом А тко ће сие претворити али порећи а или нашь послидни али тко иноплеменикь да е проклеть бгомь отцемь и сном и свтимь дхомь И 12 врьховних аплвь и 4 иеванђелисти 70 изабраних и всими свтими бжими Писано вь двор кралавьства ми на моищтри мца марьта 12 днь тога лъто рожьтва хрстова 1380.
    Стефань Тврьтко по милости господа бога краль Срьблемь Босни и Приморию
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 15.11.2009. u 03:24

  4. #4
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika



    Povelja bosanskog kralja Stefana Dabiše 1395.


    Prěvod prvih redova: "U ime Oca i Sina i Svetoga Duha Amin. Mi Stefan Dabiša po milosti Gospoda Boga kralj Srbima, Bosni, Pomorju, Humskoj zemlji, Donjim Krajima, Zapadnim stranama, Usori, Solima i Podrinju."
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 14.11.2009. u 16:42

  5. #5
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika



    Повеља босанског краља Стефана Остоје 1398.
    Povelja bosanskog kralja Stefana Ostoje 1398.

    Превод прва два реда: "У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ја Стефан Остоја по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији) Босне, Поморја, Хумске земље, Западних страна, Доњих Краја, Усоре, Соли и Подриња (интитулација по областима - земље којима владар влада или којима претендује да влада)."

    Prevod prva dva reda: "U ime Oca i Sina i Svetoga Duha Amin. Ja Stefan Ostoja po milosti Gospoda Boga kralj Srba (jedina etnicka odrednica u intitulaciji) Bosne, Pomorja, Humske zemlje, Zapadnih strana, Donjih Kraja, Usore, Soli i Podrinja (intitulacija po oblastima - zemlje kojima vladar vlada ili kojima pretenduje da vlada)."

  6. #6
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika



    Повеља босанског краља Стефана Остојића 1419.
    Povelja bosanskog kralja Stefana Ostojića 1419

    У својој повељи Дубровнику Стефан Остојић, босански краљ, на крају другог и у трећем реду наводи да "наслĕђује прĕсто од својих родитеља и прародитеља господе српске".

    U svojoj povelji Dubrovniku Stefan Ostojić, bosanski kralj, na kraju drugog i u trećem redu navodi da "naslěđuje prěsto od svojih roditelja i praroditelja gospode srpske".

  7. #7
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika


    Повеља босанског краља Стефана Твртка Другог 1433.
    Povelja bosanskog kralja Stefana Tvrtka Drugog 1433.

    Прĕвод прва два реда (велика и мала слова): "У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми господин Стефан Твртко Твртковић по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији) Босне, Приморја и Хумске земље (интитулација по областима - земље којима владар влада или којима претендује да влада)." Иста титула се помиње на дну повеље.

    Prěvod prva dva reda (velika i mala slova): "U ime Oca i Sina i Svetoga Duha Amin. Mi gospodin Stefan Tvrtko Tvrtkovic po milosti Gospoda Boga kralj Srba (jedina etnicka odrednica u intitulaciji) Bosne, Primorja i Humske zemlje (intitulacija po oblastima - zemlje kojima vladar vlada ili kojima pretenduje da vlada)." Ista titula se pominje na dnu povelje.

  8. #8
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika



    Повеља босанског краља Стефана Томаша 1451.
    Povelja bosanskog kralja Stefana Tomaša 1451.

    Прĕвод прва два реда (велика и мала слова): "У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Томаш по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији) Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Краја, Усоре, Соли, Подриња и Западних страна (интитулација по областима - земље којима владар влада или којима претендује да влада)."

    Prěvod prva dva reda (velika i mala slova): "U ime Oca i Sina i Svetoga Duha Amin. Mi Stefan Tomaš po milosti Gospoda Boga kralj Srba (jedina etnička odrednica u intitulaciji) Bosne, Primorja, Humske zemlje, Donjih Kraja, Usore, Soli, Podrinja i Zapadnih strana (intitulacija po oblastima - zemlje kojima vladar vlada ili kojima pretenduje da vlada)."

  9. #9
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Jedan od najstarijish spomenika srpske pismenosti je kamena ploča, nađena u Humcu u Hercegovini. Sa zapisom na Humačkoj ploči malo sam se bavio ovih dana jer sam naišao na něke falsifikatorske pokušaje. http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11677142&postcount=217




    Zapis na Humačkoj ploči je starosrpskom ćirilicom (starom srbijom). Na Humačkoj ploči piše:


    HUMAČKA PLOČA

    U IME OCA I SINA I SVETOGA DUHA.
    OVO JE CRKVA ARHANĐELA MIHAILA.
    ZIDAJU KRS(TI)MIR, SIN SRETOV,
    ŽUPI R... I ŽENA NJEGOVA PRAVICA.

    • pisana starosrpskom ćirilicom
    • Vizantijska invokacija (i Svetga Duha), a ne rimska (i Duha Svetoga)
    • crkva sv. Arhanđela Mihajla (ne postoji arhanđel "Mihovil" "Osmi su kor arkanđeli i među njih spadaju Mihael, Gabrijel i Rafael." )

  10. #10
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Повеља босанског краља Стефана Твртка

    Твртко Котроманић се крунисао за краља Срба, Босне, Поморја и Западних страна на гробу Светога Саве у манастиру Милешева. Крунисан је по православном обреду, иако је био католик. Да би истакао једнородност династије Немањића и Котроманића, Твртко ставља испред свог крштеног имена и име Стефан, што значи "венчани" (онај који је крунисан). У овој повељи Твртково име Стефан се истиче веома често (погледати рецимо последњу реч у првом реду), као што се у повељи често помиње српска земља или Србље као једина етничка одредница. На пример у петом реду Твртко јасно истиче порекло "родитеља мојих господе српске". Исто тако, на дну повеље, на десној страни, је огромним словима истакнуто, на првом месту - краљ Срба.




    - - - - - - - - - -

    Повеља босанског краља Стефана Дабише

    Превод прва два реда: "У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Дабиша по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији), Босне, Поморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња (интитулација по областима - земље којима владар влада или којима претендује да влада)."




    - - - - - - - - - -

    Повеља босанског краља Стефана Остоје Превод прва два реда: "У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ја Стефан Остоја по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији), Босне, Поморја, Хумске земље, Западних страна, Доњих Краја, Усоре, Соли и Подриња (интитулација по областима - земље којима владар влада или којима претендује да влада)."


    - - - - - - - - - -

    Повеља босанског краља Стефана Остојића У својој повељи Дубровнику Стефан Остојић, босански краљ, на крају другог и у трећем реду наводи да "наслеђује престо од својих родитеља и прародитеља господе српске".





    - - - - - - - - - -

    Повеља босанског краља Стефана Твртка Другог Превод прва два реда (велика и мала слова): "У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми господин Стефан Твртко Твртковић по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији), Босне, Примрја и Хумске земље (интитулација по областима - земље којима владар влада или којима претендује да влада)." Иста титула се помиње на дну повеље.






    Повеља босанског краља Стефана Томаша Превод прва два реда (велика и мала слова): "У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Томаш по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији), Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Краја, Усоре, Соли, Подриња и Западних страна (интитулација по областима - земље којима владар влада или којима претендује да влада)."



    Preuzeto sa sajta http://www.pogledi.rs/srpska_bosna/
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 07.03.2013. u 06:16

  11. #11
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    [img]http://2.*****************/-P3Vs4FD0uMM/UDtdcP9uFSI/AAAAAAAAARY/dJlnDGxGecE/s1600/1245229569_798_velika_03+kulin+ban+2.jpg[/img]

    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 07.03.2013. u 07:08

  12. #12
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika


  13. #13
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Повеља цара Стефана Душана о цркви св. Николе у Добрушти [1334.], стр. 1

    О повељи цара Стефана Душана о цркви св. Николе у Добрушти [1334.]

    Материјал за овај рукопис je је преузет из:


    Повеља краља Стефана Душана о цркви Светог Николе у Добрушти : (мај 1334) / Жарко Вујошевић // Стари српски архив. ISSN -1451-3072. 4 (2005) 51-67.


    Повеља краља Стефана Душана о цркви светог Николе у Добрушти
    (мај 1334)

    Краљ Стефан Душан обнавља цркву Св. Николе у Добрушти код Призрена, утврђује њено властелинство и потчињава га манастиру Хиландару. Оригинални акт сачињен је у мају 1334, а сачувана је највероватније његова нешто млађа хиландарска прерада.

    Повеља краља Душана о обнови цркве Св. Николе у Добрушти и заснивању њеног властелинства написана је на пергаменту димензија 364 х 620 мм (по Д. Синдику), црним мастилом и лепим уставним писмом у 48 редова (рачунајући и потпис). Крст на почетку, иницијал, киноварна слова и потпис изведени су црвеним мастилом. Последња два реда текста улазе у потпис, први тако што прелази једно надредно слово, а други тако што прелази титле и додирује врхове слова. Формула датације недостаје, тако да у литератури налазимо различита мишљења о времену издавања ове повеље. Печат није сачуван; остала су четири ромбична прореза, вероватно предвиђена за sigillum pendens. Према досадашњим истраживањима, реч је о оригиналном акту, који је издат почетком владавине краља Душана. Могуће је ипак да примерак којим располажемо представља нешто млађу хиландарску прераду.

    Повеља је веома добро очувана. Налази се у архиву манастира Хиландара под бр. 24, топографска сигнатура А 1/7.

    Жарко Вујошевић






    Превод на савремени српски језик:

    Повеља цара Стефана Душана о цркви св. Николе у Добрушти [1334.] – превод

    Теби, јерарше и чудотворче Христов Николаје, смерно приступам и молим се, (јер) ме је ради твог топлог милосрђа и брзог заступништва помиловао Бог мој, хотећи да ме избави из подземне дубине. Пошто ми је, дакле, позавидео опаки враг, учинио је да се раздражи срце родитеља краљевства ми, те је овај хтео да ме баци у смртоносну јаму, да не будем наследник престола у мом отачаству и то не својом вољом и намером, већ због зависти злог ђавола. (А била је воља Божија), Који је узео његове немоћи и на Себе примио (његове) слабости, да овога учини грешним, иако по свему, осим по грешној природи, подобним Себи. Не само због искупљења овог једног (тј. родитеља краљевства ми), већ и све природе, приличи да се кажу ове речи које је са пажњом добро слушати ради користи за душу. Јер Он(?) је рекао: „Они који траже речи Божије наћи ће вечни живот;" „Јер царску тајну је добро тајити, а Божанску реч љубављу истините вере објавити." А пророк богоотац каже: „Слађе су речи Твоје од меда мојим устима." У овом животу није добро срамити се онога што је пропадљиво, нити сакрити талант који смо примили из руке благог хранитеља живота, да не останемо жедни, већ да се наситимо духовног пића из непресушног извора јерарха Христовог и чудотворца Николе и његове присне и топле помоћи, који ме је помиловао и заштитио од видљивих и невидљивих непријатеља и противника. Благи и незлобиви, човекољубиви Бог погледао је на мене Својим милосрдним оком и пожурио да ме изведе из јаме. У Тебе се и ја слободно уздам и надам и Твоје име свагда призивам, Владико мој, јер си ми Ти даровао престо мог отачаства, о чему сам нисам могао ни да мислим, већ само ако ми се прикаже у сну.

    И тако сам ја у Христу Богу верни краљ и с Богом самодржац свих српских и поморских земаља, Стефан, унук превисоког и светог и страшног краља Стефана Уроша, праунук нашег господара и преподобног оца Симеона Стефана Немање новог мироточца, бившег самодржавног владара српских и помојзских земаља.

    И пошто је краљевство ми усрдно измолило за себе и већу благодат него што се може замислити од спасоносних дела Његове свемогуће деснице, дођох у место звано Добрушта и нађох цркву светог и великославног чудотворца Христовог Николе запустелу и сасвим уништену и, смиловавши се, сазидах и обнових тај храм светог чудотворца Николе да буде за помен краљевства ми. И још даде и приложи краљевство ми тој цркви: село Добрушту са забелом и са планином и са млиновима и сенокосима, са међама и са свим правима тог села; село Жури са међама и са свим правима тог села; село Врбницу са међама и са свим правима тог села; село Калођени са црквом и са Мулићима и са међама и са свим правима тог села; село Војевићи са међама и са планином и са свим правима тог села.

    Тако је дало и записало краљевство ми да држи и управља Свети Никола Добрушки; као и друге свете и божанске цркве, тако и Свети Никола Добрушки да држи та села и да управља са свим правима. И по закону за људе метохијске о црквеним работама и о работама краљевства ми да буде и за та села и са тим слободама. И да нико нема власт над њима, осим калуђера кога постави игуман Богородице хиландарске на Светој гори атонској, пошто је (све ово) стављено под њену власт. И молим вас у Господу оци и браћо, кога Бог по смрти краљевства ми постави за господара, да ли сина краљевства ми, или неког од рођака краљевства ми, да ово што сам записао ја, Стефан краљ четврти, не поништи, већ да потврди. А ко се усуди да укине ово што је записано, да је проклет од Господа Бога сведржитеља и од пречисте Богородице Одигитрије и од 318 отаца никејских и од свих светих богоугодника и од свих правоверних архиепископа и епископа и игумана српских и од мене грешног да није благословен, већ да је проклет у овом веку и у будућем. Амин.

    И приложи краљевство ми виноград Љубов на Огледници на међи љубижанској и трг у Призрену пред празником светог Николе да буде свећа тој цркви и од царине у Светом Спасу сваке године да се даје доходак од 150 перпера тој цркви.

    СТЕФАН У ХРИСТУ БОГУ ВЕРНИ КРАЉ И С БОГОМ САМОДРЖАЦ СВИХ СРПСКИХ И ПОМОРСКИХ ЗЕМАЉА


    Превод Никандрове белешке на полеђини:

    Хрисовуљ за села Добришту(!) и Врбницу у Србији са црквом Светог Николе од светог краља Стефана Дечанског, сина Милутиновог (касније исправљено: Душана), која је он приложио нашем манастиру Хиландару са свим правима тих села, са планинама и свим осталим по границама.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 15.03.2013. u 13:13

  14. #14
    Poznat Mstislav (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Toplo-Hladno
    Poruke
    7.990
    Reputaciona moć
    120

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Повеља краља Стефана Дабише кћерци Стани 1395 у Сутјесци



    У име Оца и Сина и Светога духа, амин. Ми Стефан Дабиша, по милости Господа Бога краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња, дајемо видети сваком човеку, коме је прилика, да намисли краљевство ми по обичају господства сваки благи и добри лик исказати и чинити верним слугама, а највише рођацима и деци својој чинити милости и записанија свакоме по вери и по заслузи његовој. Стога створи милост краљевство ми с богољубимом госпођом Богом дарованом ми краљицом Јеленом, краљевства ми веома поштованом детету, мојој кћери Стани. Дадосмо јој наше село господско у Хумској земљи, по имену Вељаке, са свим правим котарима и међама, и да се то село не одузме госпођи Стани никада за њеног живота, а након њене смрти то село дајемо кнезу Јурју Радивојевићу и његовој супрузи, а њеној кћери, госпођи Владици и њиховој деци и њиховим потомцима у баштину заувек. А томе су сведоци и јемци наша властела: од Босне: кнез Мирко Радојевић с братијом, кнез Павле Раденовић с братијом, кнез Прибоје Масновић с братијом, тепчија Батало с братијом, војвода Сандаљ с братијом, кнез Драгић Хрватинић с братијом; од Хумске земље: кнез Вукашин Милатовић с братијом, кнез Вукосав Николић с братијом; од Доњих Краја: војвода Хрвоје с братијом, кнез Младен Станчић с братијом; од Усоре: војвода Вучихна с братијом, кнез Стипац Остојић с братијом; од двора: пристав Вукац Владисалић с братијом, а од својте Вук Нимичић с братијом. А ко ће ово порећи, било да је наш наследник или неко стран, да је проклет од Бога Оца и Сина и Светога духа и дванаест апостола и четворице јеванђелиста и седамдесет изабраних и свих Богу угодивших. Писано у двору краљевства ми у Сутјесци, руком логофета краљевства ми Томаша Лушца, месеца априла, 26. дана, 1395. лета од рођења Христовог.

    + Господин краљ Стефан Дабиша

  15. #15
    Zainteresovan član lofaspocelu (avatar)
    Učlanjen
    20.02.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    228
    Reputaciona moć
    6

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Blagajska Ploča

    Ime:  3197.jpg
Pregleda: 99
Veličina:  18,0 KB

    Ovo je prvorazredni srpski spomenik u punom smislu te reči , i šteta je da čami u sarajevskim muzejskim podrumima i da BiH javnost je potpuno ignoriše iz čistog razloga što im sva mitomanija sa njom pada u vodu.

    Danas je taj mali gradić Blagaj na Buni fino kulturno-istorijsko turističko mesto koje nažalost posećuju najviše ArapiuTurci iostali muslimani upravo zbog islamske prošlosti, pa zato ne čudi da u tom celom kulturno-turističkom kompleksu nisu našli prostora a ni vremena da postave Ploču.

    Tu ploču treba tražitii Srbija , ali akoveć Srbija kao druga država je neće moći dobiti onda je mora potraživati RS , pa nek je izlože u Trebinju na primer da bi je bar Srbi mogli gledati ako one sve zabole ona stvar.

  16. #16
    Poznat Mstislav (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Toplo-Hladno
    Poruke
    7.990
    Reputaciona moć
    120

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Po njima Miroslav je bogumil i samim tim njihov.

  17. #17
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika




  18. #18
    Poznat Mstislav (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Toplo-Hladno
    Poruke
    7.990
    Reputaciona moć
    120

  19. #19
    Početnik
    Učlanjen
    27.08.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Meni je fascinantno "pohrvaćivanje" ovdje spomenutih bosanskih vladara koji sebe, svoje podanike ni svoju zemlju nisu zvali hrvatskim. Osobito se odnosi na one koji su nosili titulu "herceg od svetog Save". To mi je kao Hrvatu nepodnošljivo.

  20. #20
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Citat Original postavio Vuk-efendija Pogledaj poruku
    Meni je fascinantno "pohrvaćivanje" ovdje spomenutih bosanskih vladara koji sebe, svoje podanike ni svoju zemlju nisu zvali hrvatskim. Osobito se odnosi na one koji su nosili titulu "herceg od svetog Save". To mi je kao Hrvatu nepodnošljivo.
    Не брини. Ма колико се трудили, истина на крају исплива на површину:


    У међувремену, као Хрват, пробај са содом бикарбоном и аспирином.

  21. #21
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku



    Pismo prote Radoslava nadhercegu Ferdinandu
    Pounje, 5. Juli 1596. godine

    Od nas, hristijanskih sinov, mi protopopa Radoslav, biškup pounskih krajin', i poglavnik i zapovidnik trideset popov i pravitelj hristijanske vire, vazmožnomu i vazveličenomu i plemenitomu i smožitomu i svitloga roda kraljeva plemenu i tanačniku i zapovidniku generalom, biškupom, banom, kapitanom i vicekapitanom, vojvodam, španom i desetnikom i svih slovinskih i hrvatskih i primorskih krajin' i zemalj' štajerskih i korotanskih i svih zapadnih zemalj' gospodin gospodinu hercegu, pišemo poklon i lipo pozdravljenije: pounska krajina, vlaški sinovi, najpri biškup Radoslav, vojvoda Miloš, knez Dojčin, knez Rak, Bogdan aga, knez Vranješ, knez Manojlo, Vujica juzbaša, knez Bogdan, haranbaša Drakula, odabaše Tomaš, Radohna, Radoje, Živko, Vojin, Slavuj, Novak, bešli baša knez Novak, knez Radosav Hranisav, knez Vujin i svi knezovi pounskih krajin' i svi junaci mali i veliki, preporučenije gospodinu hercegu i svim njegovim poglavnikom. Eto čujemo, da hoćeš napridovati na ovu krajinu pounsku. Hodi u dobri čas naprid, a mi ćemo čekati kako, vaša milost, nam odlučak pošaljete i kako Bog da, jere se vašoj milosti volimo dati i služiti gospodinu Isu Krstu i Marije materi i križu božjemu i svim svecem, nego li služiti poganim Turkom i viri prokletoga Muhameda otpadnika, ki nas popiraju i našu viru kršćenu i tiraju da mi kršćenu krv prolivamo, a mi volimo njih krv prolivati nego li svoje vire kršćene. A sad i, vaša milost, molimo, pošaljite nam odlučak, koji ćete nam razlog učiniti biškupu, koji li knezovom, koji li agam, odabašam, juzbašam, malim ljudem, jere, gospodine milostivi, mi biškup, išćemo od vaše milosti jedan grad ili dva, takajše dva kneza, svaki po grad, koji to dugovanije spravljamo. Ne išćemo od vaših punih zemalj' nego od sedamdeset pustih gradov, koji su pusti među Unu i Kupu i od njih ne išćemo velikih, nego malih, e da bi Bog dao, da Unu oslobodimo i dalje, jere morete ako hoćete s Bogom jedinim i s vašim trudom i našim. I ako Bog dade, te se mi sastanemo, hoće Bog viditi, kako ćemo ovu krajinu osloboditi s Bogom jedinim i vam pravo i pošćeno služiti. Jere, gospodine milostivi, ako dojdete, hoće se ova zemlja dati i gradovi zajedno i mi vašoj milosti nećemo nevire učiniti svrh Boga jedinoga. I, vaša milost, da ste, gospodine, zdravo. I tako mudro, gospodine, činite, kako bismo mi ne poginuli. I ta list sranite i od svojih ljudi i od sužanj', Boga i duše radi.

  22. #22
    Primećen član ИгарЈ (avatar)
    Učlanjen
    05.08.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    735
    Reputaciona moć
    16

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Pismo prote Radoslava nadhercegu Ferdinandu
    Pounje, 5. Juli 1596. godine

    Od nas, hristijanskih sinov, mi protopopa Radoslav, biškup pounskih krajin', i poglavnik i zapovidnik trideset popov i pravitelj hristijanske vire, vazmožnomu i vazveličenomu i plemenitomu i smožitomu i svitloga roda kraljeva plemenu i tanačniku i zapovidniku generalom, biškupom, banom, kapitanom i vicekapitanom, vojvodam, španom i desetnikom i svih slovinskih i hrvatskih i primorskih krajin' i zemalj' štajerskih i korotanskih i svih zapadnih zemalj' gospodin gospodinu hercegu, pišemo poklon i lipo pozdravljenije: pounska krajina, vlaški sinovi, najpri biškup Radoslav, vojvoda Miloš, knez Dojčin, knez Rak, Bogdan aga, knez Vranješ, knez Manojlo, Vujica juzbaša, knez Bogdan, haranbaša Drakula, odabaše Tomaš, Radohna, Radoje, Živko, Vojin, Slavuj, Novak, bešli baša knez Novak, knez Radosav Hranisav, knez Vujin i svi knezovi pounskih krajin' i svi junaci mali i veliki, preporučenije gospodinu hercegu i svim njegovim poglavnikom. Eto čujemo, da hoćeš napridovati na ovu krajinu pounsku. Hodi u dobri čas naprid, a mi ćemo čekati kako, vaša milost, nam odlučak pošaljete i kako Bog da, jere se vašoj milosti volimo dati i služiti gospodinu Isu Krstu i Marije materi i križu božjemu i svim svecem, nego li služiti poganim Turkom i viri prokletoga Muhameda otpadnika, ki nas popiraju i našu viru kršćenu i tiraju da mi kršćenu krv prolivamo, a mi volimo njih krv prolivati nego li svoje vire kršćene. A sad i, vaša milost, molimo, pošaljite nam odlučak, koji ćete nam razlog učiniti biškupu, koji li knezovom, koji li agam, odabašam, juzbašam, malim ljudem, jere, gospodine milostivi, mi biškup, išćemo od vaše milosti jedan grad ili dva, takajše dva kneza, svaki po grad, koji to dugovanije spravljamo. Ne išćemo od vaših punih zemalj' nego od sedamdeset pustih gradov, koji su pusti među Unu i Kupu i od njih ne išćemo velikih, nego malih, e da bi Bog dao, da Unu oslobodimo i dalje, jere morete ako hoćete s Bogom jedinim i s vašim trudom i našim. I ako Bog dade, te se mi sastanemo, hoće Bog viditi, kako ćemo ovu krajinu osloboditi s Bogom jedinim i vam pravo i pošćeno služiti. Jere, gospodine milostivi, ako dojdete, hoće se ova zemlja dati i gradovi zajedno i mi vašoj milosti nećemo nevire učiniti svrh Boga jedinoga. I, vaša milost, da ste, gospodine, zdravo. I tako mudro, gospodine, činite, kako bismo mi ne poginuli. I ta list sranite i od svojih ljudi i od sužanj', Boga i duše radi.
    Слику приложио и напис пресловио ваш ИгарЈ.

    https://www.pinterest.com/pin/443886107001647030/

    Citat Original postavio Игорь Pogledaj poruku
    5. Јули 1596. године, Поуње - Писмо проте Радослава херцегу Фердинанду

    Од нас, христијанских синов, ми протопопа Радослав, бишкуп поунских крајин', и поглавник и заповидник тридесет попов и правитељ христијанске вире, вазможному и вазвеличеному и племенитому и сможитому и свитлога рода краљева племену и таначнику и заповиднику генералом, бишкупом, баном, капитаном и вицекапитаном, војводам, шпаном и десетником и свих словинских и хрватских и приморских крајин' и земаљ' штајерских и коротанских и свих западних земаљ' господин господину херцегу, пишемо поклон и липо поздрављеније: поунска крајина, влашки синови, најпри бишкуп Радослав, војвода Милош, кнез Дојчин, кнез Рак, Богдан ага, кнез Врањеш, кнез Манојло, Вујица јузбаша, кнез Богдан, харанбаша Дракула, одабаше Томаш, Радохна, Радоје, Живко, Војин, Славуј, Новак, бешли баша кнез Новак, кнез Радосав Хранисав, кнез Вујин и сви кнезови поунских крајин' и сви јунаци мали и велики, препорученије господину херцегу и свим његовим поглавником. Ето чујемо, да хоћеш напридовати на ову крајину поунску. Ходи у добри час наприд, а ми ћемо чекати како, ваша милост, нам одлучак пошаљете и како Бог да, јере се вашој милости волимо дати и служити господину Ису Крсту и Марије матери и крижу божјему и свим свецем, него ли служити поганим Турком и вири проклетога Мухамеда отпадника, ки нас попирају и нашу виру кршћену и тирају да ми кршћену крв проливамо, а ми волимо њих крв проливати него ли своје вире кршћене. А сад и, ваша милост, молимо, пошаљите нам одлучак, који ћете нам разлог учинити бишкупу, који ли кнезовом, који ли агам, одабашам, јузбашам, малим људем, јере, господине милостиви, ми бишкуп, ишћемо од ваше милости један град или два, такајше два кнеза, сваки по град, који то дугованије справљамо. Не ишћемо од ваших пуних земаљ' него од седамдесет пустих градов, који су пусти међу Уну и Купу и од њих не ишћемо великих, него малих, е да би Бог дао, да Уну ослободимо и даље, јере морете ако хоћете с Богом јединим и с вашим трудом и нашим. И ако Бог даде, те се ми састанемо, хоће Бог видити, како ћемо ову крајину ослободити с Богом јединим и вам право и пошћено служити. Јере, господине милостиви, ако дојдете, хоће се ова земља дати и градови заједно и ми вашој милости нећемо невире учинити сврх Бога јединога. И, ваша милост, да сте, господине, здраво. И тако мудро, господине, чините, како бисмо ми не погинули. И та лист сраните и од својих људи и од сужањ', Бога и душе ради.

    [ Aleksa Ivić, Archiv für slavische philologie, XVI (1894), str. 211-212 ]
    Чьловѣчьско мышлѥниѥ ѥсть къ вѣтроу подобьно

  23. #23
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.935
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Citat Original postavio ИгарЈ Pogledaj poruku
    Слику приложио и напис пресловио ваш ИгарЈ.

    https://www.pinterest.com/pin/443886107001647030/
    Nisam siguran. Mislim da smo na tome tada radili zajedno. Tvoj je prepis, a sliku sam spojio i izbeljivao ja.

    http://archive.org/stream/archivfrslavis30berluoft#page/210/mode/2up

  24. #24
    Primećen član ИгарЈ (avatar)
    Učlanjen
    05.08.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    735
    Reputaciona moć
    16

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Запис у рукопису из 1426. године у којем стоји како шестодневник Јована Златоустога преписа поп Венедикт у Светој Гори од грчкога језика на српски.

    Вь лѣт(о) ҂·ѕ·ц·л·д· вь дьни благочьстиваг(о) и благовѣр'наго и богѡмь вѣн'чан'наго господина в'сєѥ срьб'скыѥ и помор'скыѥ зєм'лѥ и многих чєсти оугрьскыѥ и бос'ньскыѥ зєм'лѥ моудраго и сладочаишаго и слав'наго дєспота Стєфана сїѥ свєтыѥ и божьств'ныѥ книгы шєстоднєвныкь свєтаго Їѡана Златооуста прѣписа попь Вєнєдик'ть вь Свєтѣи Горѣ ѡдь грьчьскаго ѥзыка на срьб'скы вь славоу божїю и прѣчистїє матєрє божїє Лѣщїaн'скыѥ.



    Љубомир Стојановић - Стари српски записи и натписи, књига I, Београд 1902, бр. 240
    Poslednji put ažurirao/la ИгарЈ : 02.09.2017. u 20:09
    Чьловѣчьско мышлѥниѥ ѥсть къ вѣтроу подобьно

  25. #25
    Primećen član ИгарЈ (avatar)
    Učlanjen
    05.08.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    735
    Reputaciona moć
    16

    Podrazumevano Re: Spomenici srpskog jezika

    Најстарија потврда назива и синтагме 'српски језик' налази се у запису на крају књиге Триод цветни, писане 1374. године на Синајској Гори за цркву српскога Манастира Светих Арханђела Михајла и Гаврила, задужбине краља Милутина у Јерусалиму.

    Си Триод полутьк, послѣдњи комат, исписа се у Светој Синаји рукоју раб Божијих, ијеромонах Ијакова и грѣшни Јаникије, Светому Архистратигу цркве српскије у Јерусалимѣ, извода светогорскога правога, все на реду: и сь Типиком и сь Охтаиком, ништа да не липса, извода новога, нь истин, бугарскога језика. Тер Бог вѣст: велма ни је било усилно прѣстављати га на српски језик. И молимо ви, оци и братије, аће и где погрѣшено, а ви исправљајуште чтѣте, а не клнѣте, обаче благословљајте, а вас Бог, јер не пише Дух Свети нь рука грѣшнича. И како смо вь изводѣ находили такој смо писали: ни одлагали ни прилагали. И кто дрзне да однесе сијузи књигу от Архистратига Ијерусалимскога да му је мьсник Бог и Светаја Богородица Синајска на судѣ. И кто ће овој лист изрѣзати или отргнути, да му суди Бог вь дьн судни. Амин. И уписа се сија књига вь лѣто 6000 и 800 и 80 и 2. И простѣте мене грѣшнога писавши овај слова, а вас Бог. Амин, амин, амин.



    Љубомир Стојановић; Стари српски записи и натписи, књига I, Београд 1902, бр. 144

    Прилог томе:

    https://www.scribd.com/document/2083...l-view-profile

    А. Младеновић - Назив „српски језик” – најстарија потврда из XIV века?, Philologia slavica: К 70-летию академика Н.И. Толстого, Институт славяноведения и балканистики, Москва, Наука, 1993, 340-345
    Poslednji put ažurirao/la ИгарЈ : 03.09.2017. u 12:51
    Чьловѣчьско мышлѥниѥ ѥсть къ вѣтроу подобьно

Slične teme

  1. Win XP bez Srpskog jezika
    Autor spinx u forumu Operativni sistemi
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 28.10.2007., 13:42

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •