TBPTKO
Primećen član
- Poruka
- 668
IZVEŠTAJ
Oblasnom komitetu
br.1588/8-5,strogo pov.
Ucenik Todorovic Nemanja rod. 26.05.1972.god. u Nemenikucama, od oca Lazara i majke Mileve rod. Stankovic, dana 15.04.1985.god. na casu srpskohrvatskog jezika i književnosti istupio je sa neprihvatljivim i nazadnim idejama, direktno podrivajuci naš socijalisticki, samoupravni sistem.
Imenovani je toga dana, radeci pismeni zadatak na temu ''Tehnika i nauka na pragu XXI veka i njihov uticaj na razvoj našeg socijalistickog društva'', izneo niz kompromitu- jucih cinjenica na racun našeg samoupravnog sistema. U svom zadatku ispoljavao je pesimizam u pogledu razvoja socijalizma, govoreci o nekakvim religioznim nebulozama, vezanim za navodni sudnji dan i tobožnji drugi hristov dolazak, i sve u tom smislu. Izlaganje ovog nazadnog crkvenog ucenja izazvalo je veliki skandal i vidno uznemirenje kod drugih ucenika.
Gorepomenuti ucenik odranije je pokazivao izvesne znake nedovoljno razvijene društvenopoliticke svesti i prilikom razgovora sa svojim vršnjacima više puta je pokretao nazadne religiozne teme. Jednom prilikom, na moju provokaciju od koga dobija religiozna saznanja, odgovorio je da ga u tome poducava baba, pomalo i maceha, ali i otac, drug Lazar, inace predsednik SSRN MZ Nemenikuce, što narocito zabrinjava i baca novu svetlost na ceo slucaj. Tom prilikom je omladinac Todorovic još izjavio sledece: "U mojoj kuci se odavno potajno slavi Sveti Nikola i svešteniku se redovno placa parohijal".
Preporuka: obratiti pažnju na to s kim se sastaje i na kojim mestima se krece omladinac Nemanja Todorovic. Diskretno ga pratiti i beležiti iskaze.
KG-TIGAR 1065-443
PISMENI ZADATAK IZ SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI
Ucenik:Todorovic Nemanja
15.IV 1985.god.
Tehnika i nauka na pragu XXI veka i njihov uticaj na razvoj našeg
socijalistickog društva
Svaki tehnicki i naucni pronalazak nosi u sebi napredak, a istovremeno i citav niz loših i štetnih stvari. Covek je takav stvor da štogod lepo i pametno zamisli pogrešno uradi. Misli da je koristan, a uglavnom pravi štetu i sebi i prirodi.
Davno, u praistoriji, covek je pronašao vatru i tocak da mu pomažu i koriste u svakodnevnom životu. Ali sa vatrom su došli požari, a sa tockom saobracaj. Alfred Nobel je izmislio dinamit da se njime rudnici miniraju i ruda vadi, a covek od toga napravio oružje, pa pobio stotine miliona drugih ljudi. Kada se pojavio dizel-motor industrija je pocela naglo da cveta, a sa industrijskim razvojem i priroda je pocela da strada. Sad se vode ratovi za crno zlato, asfaltiraju poljane i proplanci, a ptica i cveca je sve manje. Elektricna energija je, osim elektrifikacije i lagodnog života, donela termoelektrane i površinske kopove, mrtve reke, zagadenu vodu i vazduh, potopljene kanjone... Atomska energija trebala je sve ove nedostatke da otkloni, ali je, umesto toga, donela Hirošimu i Nagasaki.
Mislim da ce u tom XXI veku, ako ga uopšte i bude, covek sam sebe nacisto da uništi. Postoje i dokazi za to. U Svetom Pismu piše, u knjizi Otkrivenja, da ce propast sveta neminovno doci, samo se ne zna tacno kada. Tu piše još i ovo: desice se strašne oluje, poplave, suše, požari i zemljotresi, vodice se dugi ratovi i mrtvi ce zavideti živima (sve se ovo vec dešava u naše vreme), a potom ce doci antihrist i vladace celim svetom neko vreme. To može da bude, recimo, predsednik Amerike, generalni sekretar Ujedinjenih nacija ili neko drugi tako mocan. Antihrist ce vladati svojim sledbenicima preko nekih naucnih dostignuca, kao što su televizija, telefonija, radio, samo što ce to biti još savremenije i zgodnije da se prati svaki covek na svakom mestu šta radi i o cemu misli. Ceo svet ce postati jedno veliko selo, a tim selom ce vladati najgori od najgorih ljudi, prema kojem su Napoleon, Hitler i Staljin mala deca. Antihrist ce obeležiti svoje sledbenike posebnim znakom, dace im sva zemaljska blaga da mu se poklone i veci deo covecanstva ce pokleknuti i predati dušu davolu. Oni malobrojni koji ostanu verni Gospodu, bice proganjani i muceni, nece moci da prodaju ni kupuju, bice obespravljeni i umirace od gladi i patnji. Blago onom ko ne doceka ova vremena. Bice to poslednje kušanje grešnog ljudskog roda posle kojeg ce doci Isus Hristos po drugi put na zemlju, medu ljude, savladace zver i baciti je u okove, pa ce onda da sudi živima i mrtvima po delima njihovim. Tad ce biti sveopšte vaskrsnuce mrtvih i ljudi ce ici u Carstvo nebesko ili u oganj vecni, u zavisnosti od toga kakvi su bili u zemaljskom životu.
Tako ce biti na kraju sveta, samo što ni andeli na nebu ne znaju kada ce to biti tacno i niko drugi ne zna osim Boga na nebesima, ali ja mislim da ce to biti sigurno baš u tom XXI veku, a to sve zato što vec imaju neki znaci, to jest, suše, zemljotresi i ratovi svuda po svetu i ljudi koji sve više greše, a ne kaju se.
Tako ce da bude u XXI veku.
nedovoljan (1) D. Stefanovic
____________
Te iste godine ja sam iz "Poznavanja prirode i drustva" dobio kritiku
od ucitelja iz slicnog razloga.
Pre par godina predavao sam "Pravoslavni katihizis" u toj istoj OS
u koju sam i sam isao kao djak, i Bozji promisao je bio takav da sam predavao bas u ucionici
u kojoj je nekada moja vera kao decaka bila na probi.
Dvocas "bezboznicke veronauke" drzao nam je ucitelja koji je za mene bio neprkosnoveni autoritet.
Drug ucitelj je davao "dokaze" jedan, za drusim, da je ucenje o Bogu izmisljotina,
te da je sve nastalo slucajno, govorio je o tome kako je sve nastalo postepeno kroz nezamislivo mnogo godina,
da su to sve prirodni zakoni, a da "Bog je samo jedna od ljudskih bajki, kao mi kada ucimo
bajke o ovome ili onome, ali znamo da to ne postoji..." i sve tako i tome slicno.,
da su svet, ali i covek kao "ovaj sat na zidu" (i tog se dobro secam) ...
Zadnjarecenica me navela da dignem ruku (nakon sto je drug ucitelj pitao da li ima neko pitanje)
i pitao sam ga kako to da postoji onaj koji je napravio sat, zasto ne bi postojao i moj Bog (u glavi sam imao ikonu Hrista koja je stojala na zidu u tatinoj sobi) ?
Onda je on tu izneo gomilu shit-a,
a ja sam mu odgovorio da ja ipak volim Boga
(to se dobro secam - nisam mu rekao verujem, nego volim Boga).
Onda me je pitao da li idem u crkvu?
Ja sam rekao da idemo kod tetke koja zivi u crkvi
( ona je igumanija).
Roditelji su mi bili samo religiozni, i postovali su malo obicaje,
ali nismo isli u crkvu, retko kada. Kada sam bio IV-V rasred poceo sam (sam, sa jos jednim drugom)
da idem u crkvu, jer je crkva par stanica GSP od moje kuce.
Javno me je isprozivao na casu i pitao ko jos u razredu veruje u Boga,
neka slobodno digne ruku.
Niko nije digao ruku (to je bio tezak udarac za mene).
Nikada necu zaboraviti taj dan! Bio sam tuzan... TUUUUUUUUZAN!
Kao da se sve srusilo na mene! E, osecao sam se isto kao onaj dan kada su nam 17. marta rusili crkve i manastire na KiM.
Prvo sto sam pitao oca kada sam dosao kuci bilo je:
"Tata, da li postoji Bog ili ne postoji?". Odgovor mog oca me je porazio,
secam se da me on jos vise izbedacio, rekao mi je:
"Pa, pricaju ljudi da postoji."
Kada smo postali kolege u istoj skoli, naravno ucitelj se obradovao zbog toga,
kaze lepa je Veronauka, ja sam naucio moju unuku (ima samo cetiri godine) "Oce nas".
Heh, sta da mu kazem? Smesim se: "SLAVA BOGU!"
_____________________________
PRILOZI PROBLEMATICI ŠKOLSKOG VASPITANJA
U SVETLU ISKORENJIVANjA NAZADNIH DRUŠTVENIH POJAVA
(Delovi strucnog rada objavljenog u ''Prosvetnoj delatnosti''
- glasniku prosvetnih radnika Srbije,183.broj,god.1985.)
...jer danas i ovde naše socijalisticko školstvo nema samo obrazovnu funkciju, nego je neophodno da naglasimo i njegovu vaspitnu ulogu.
Prilikom rada sa decom iz ruralnih, zaostalih podrucja pedagozi se susrecu sa brojnim i teško iskorenjivim pojavama verske zatucanosti. Ucenici donose iz svojih porodica religiozna predubedenja usled neprosvecenosti roditelja i uticaja sredine, te tako veoma cesto padaju u primitivni verski zanos, koji se negativno odražava na njihov dalji psihofizicki razvoj i izgradnju društvenopoliticke svesti...
...U svojoj dugogodišnjoj pedagoškoj praksi susretala sam se više puta sa ekstremnim slucajevima nazadnog hrišcanskog poimanja stvarnosti od strane pojedinih ucenika. Navešcu nekoliko tipicnih primera verske zatucanosti medu seoskom omladinom: u jednom malom, planinskom selu na Zlatiboru, u kojem sam službovala šest godina kao nastavnica srpskohrvatskog jezika i književnosti, pojedini ucenici ne bi dolazili na nastavu ukoliko bi tog dana padao neki od velikih hrišcanskih praznika, za uskrs bi donosili u školu farbana jaja, a na moje uporne sugestije i objašnjenja da se radi o primitivnim, prevazidenim obicajima odgovarali su da ih tome uce roditelji. Slikovit je i primer trinaestogodišnjeg ucenika N.T. koji je, prilikom izrade pismenog zadatka na veoma podsticajnu i zanimljivu temu: "Tehnika i nauka na pragu XXI veka i njihov uticaj na razvoj našeg Socijalistickog Samoupravnog Društva", svoje videnje treceg milenijuma obojio crnim tonovima religioznog buncanja. Po njegovom videnju XXI vek ce ljudskom rodu doneti sigurnu propast usled "grehova covecanstva" i "sudnjeg dana" koji nam predstoji. Ucenik dalje govori u svom radu o "drugom hristovom dolasku", "vaskrsenju mrtvih" i drugim "eshatološkim" besmislicama, pa se opravdano može postaviti pitanje ko je kriv za ovakvo skretanje mladog N.T. koji je, inace, odlican ucenik i veoma uzoran omladinac. Ocena nedovoljan koju je ucenik dobio za svoj pismeni rad, kao i upucivanje kod školskog psihologa na razgovor samo su pocetne, nedovoljne mere za preventivno suzbijanje slicnih pojava. Neophodan je studiozniji rad po ovom pitanju, kao i koordinisana akcija kulturno-prosvetnih ustanova. Smemo li skrštenih ruku da gledamo kako crkva upropaštava omladinu i da ne reagujemo na ovakve provokacije?...
Oblasnom komitetu
br.1588/8-5,strogo pov.
Ucenik Todorovic Nemanja rod. 26.05.1972.god. u Nemenikucama, od oca Lazara i majke Mileve rod. Stankovic, dana 15.04.1985.god. na casu srpskohrvatskog jezika i književnosti istupio je sa neprihvatljivim i nazadnim idejama, direktno podrivajuci naš socijalisticki, samoupravni sistem.
Imenovani je toga dana, radeci pismeni zadatak na temu ''Tehnika i nauka na pragu XXI veka i njihov uticaj na razvoj našeg socijalistickog društva'', izneo niz kompromitu- jucih cinjenica na racun našeg samoupravnog sistema. U svom zadatku ispoljavao je pesimizam u pogledu razvoja socijalizma, govoreci o nekakvim religioznim nebulozama, vezanim za navodni sudnji dan i tobožnji drugi hristov dolazak, i sve u tom smislu. Izlaganje ovog nazadnog crkvenog ucenja izazvalo je veliki skandal i vidno uznemirenje kod drugih ucenika.
Gorepomenuti ucenik odranije je pokazivao izvesne znake nedovoljno razvijene društvenopoliticke svesti i prilikom razgovora sa svojim vršnjacima više puta je pokretao nazadne religiozne teme. Jednom prilikom, na moju provokaciju od koga dobija religiozna saznanja, odgovorio je da ga u tome poducava baba, pomalo i maceha, ali i otac, drug Lazar, inace predsednik SSRN MZ Nemenikuce, što narocito zabrinjava i baca novu svetlost na ceo slucaj. Tom prilikom je omladinac Todorovic još izjavio sledece: "U mojoj kuci se odavno potajno slavi Sveti Nikola i svešteniku se redovno placa parohijal".
Preporuka: obratiti pažnju na to s kim se sastaje i na kojim mestima se krece omladinac Nemanja Todorovic. Diskretno ga pratiti i beležiti iskaze.
KG-TIGAR 1065-443
PISMENI ZADATAK IZ SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI
Ucenik:Todorovic Nemanja
15.IV 1985.god.
Tehnika i nauka na pragu XXI veka i njihov uticaj na razvoj našeg
socijalistickog društva
Svaki tehnicki i naucni pronalazak nosi u sebi napredak, a istovremeno i citav niz loših i štetnih stvari. Covek je takav stvor da štogod lepo i pametno zamisli pogrešno uradi. Misli da je koristan, a uglavnom pravi štetu i sebi i prirodi.
Davno, u praistoriji, covek je pronašao vatru i tocak da mu pomažu i koriste u svakodnevnom životu. Ali sa vatrom su došli požari, a sa tockom saobracaj. Alfred Nobel je izmislio dinamit da se njime rudnici miniraju i ruda vadi, a covek od toga napravio oružje, pa pobio stotine miliona drugih ljudi. Kada se pojavio dizel-motor industrija je pocela naglo da cveta, a sa industrijskim razvojem i priroda je pocela da strada. Sad se vode ratovi za crno zlato, asfaltiraju poljane i proplanci, a ptica i cveca je sve manje. Elektricna energija je, osim elektrifikacije i lagodnog života, donela termoelektrane i površinske kopove, mrtve reke, zagadenu vodu i vazduh, potopljene kanjone... Atomska energija trebala je sve ove nedostatke da otkloni, ali je, umesto toga, donela Hirošimu i Nagasaki.
Mislim da ce u tom XXI veku, ako ga uopšte i bude, covek sam sebe nacisto da uništi. Postoje i dokazi za to. U Svetom Pismu piše, u knjizi Otkrivenja, da ce propast sveta neminovno doci, samo se ne zna tacno kada. Tu piše još i ovo: desice se strašne oluje, poplave, suše, požari i zemljotresi, vodice se dugi ratovi i mrtvi ce zavideti živima (sve se ovo vec dešava u naše vreme), a potom ce doci antihrist i vladace celim svetom neko vreme. To može da bude, recimo, predsednik Amerike, generalni sekretar Ujedinjenih nacija ili neko drugi tako mocan. Antihrist ce vladati svojim sledbenicima preko nekih naucnih dostignuca, kao što su televizija, telefonija, radio, samo što ce to biti još savremenije i zgodnije da se prati svaki covek na svakom mestu šta radi i o cemu misli. Ceo svet ce postati jedno veliko selo, a tim selom ce vladati najgori od najgorih ljudi, prema kojem su Napoleon, Hitler i Staljin mala deca. Antihrist ce obeležiti svoje sledbenike posebnim znakom, dace im sva zemaljska blaga da mu se poklone i veci deo covecanstva ce pokleknuti i predati dušu davolu. Oni malobrojni koji ostanu verni Gospodu, bice proganjani i muceni, nece moci da prodaju ni kupuju, bice obespravljeni i umirace od gladi i patnji. Blago onom ko ne doceka ova vremena. Bice to poslednje kušanje grešnog ljudskog roda posle kojeg ce doci Isus Hristos po drugi put na zemlju, medu ljude, savladace zver i baciti je u okove, pa ce onda da sudi živima i mrtvima po delima njihovim. Tad ce biti sveopšte vaskrsnuce mrtvih i ljudi ce ici u Carstvo nebesko ili u oganj vecni, u zavisnosti od toga kakvi su bili u zemaljskom životu.
Tako ce biti na kraju sveta, samo što ni andeli na nebu ne znaju kada ce to biti tacno i niko drugi ne zna osim Boga na nebesima, ali ja mislim da ce to biti sigurno baš u tom XXI veku, a to sve zato što vec imaju neki znaci, to jest, suše, zemljotresi i ratovi svuda po svetu i ljudi koji sve više greše, a ne kaju se.
Tako ce da bude u XXI veku.
nedovoljan (1) D. Stefanovic
____________
Te iste godine ja sam iz "Poznavanja prirode i drustva" dobio kritiku
od ucitelja iz slicnog razloga.
Pre par godina predavao sam "Pravoslavni katihizis" u toj istoj OS
u koju sam i sam isao kao djak, i Bozji promisao je bio takav da sam predavao bas u ucionici
u kojoj je nekada moja vera kao decaka bila na probi.
Dvocas "bezboznicke veronauke" drzao nam je ucitelja koji je za mene bio neprkosnoveni autoritet.
Drug ucitelj je davao "dokaze" jedan, za drusim, da je ucenje o Bogu izmisljotina,
te da je sve nastalo slucajno, govorio je o tome kako je sve nastalo postepeno kroz nezamislivo mnogo godina,
da su to sve prirodni zakoni, a da "Bog je samo jedna od ljudskih bajki, kao mi kada ucimo
bajke o ovome ili onome, ali znamo da to ne postoji..." i sve tako i tome slicno.,
da su svet, ali i covek kao "ovaj sat na zidu" (i tog se dobro secam) ...
Zadnjarecenica me navela da dignem ruku (nakon sto je drug ucitelj pitao da li ima neko pitanje)
i pitao sam ga kako to da postoji onaj koji je napravio sat, zasto ne bi postojao i moj Bog (u glavi sam imao ikonu Hrista koja je stojala na zidu u tatinoj sobi) ?
Onda je on tu izneo gomilu shit-a,
a ja sam mu odgovorio da ja ipak volim Boga
(to se dobro secam - nisam mu rekao verujem, nego volim Boga).
Onda me je pitao da li idem u crkvu?
Ja sam rekao da idemo kod tetke koja zivi u crkvi
( ona je igumanija).
Roditelji su mi bili samo religiozni, i postovali su malo obicaje,
ali nismo isli u crkvu, retko kada. Kada sam bio IV-V rasred poceo sam (sam, sa jos jednim drugom)
da idem u crkvu, jer je crkva par stanica GSP od moje kuce.
Javno me je isprozivao na casu i pitao ko jos u razredu veruje u Boga,
neka slobodno digne ruku.
Niko nije digao ruku (to je bio tezak udarac za mene).
Nikada necu zaboraviti taj dan! Bio sam tuzan... TUUUUUUUUZAN!
Kao da se sve srusilo na mene! E, osecao sam se isto kao onaj dan kada su nam 17. marta rusili crkve i manastire na KiM.
Prvo sto sam pitao oca kada sam dosao kuci bilo je:
"Tata, da li postoji Bog ili ne postoji?". Odgovor mog oca me je porazio,
secam se da me on jos vise izbedacio, rekao mi je:
"Pa, pricaju ljudi da postoji."
Kada smo postali kolege u istoj skoli, naravno ucitelj se obradovao zbog toga,
kaze lepa je Veronauka, ja sam naucio moju unuku (ima samo cetiri godine) "Oce nas".
Heh, sta da mu kazem? Smesim se: "SLAVA BOGU!"
_____________________________
PRILOZI PROBLEMATICI ŠKOLSKOG VASPITANJA
U SVETLU ISKORENJIVANjA NAZADNIH DRUŠTVENIH POJAVA
(Delovi strucnog rada objavljenog u ''Prosvetnoj delatnosti''
- glasniku prosvetnih radnika Srbije,183.broj,god.1985.)
...jer danas i ovde naše socijalisticko školstvo nema samo obrazovnu funkciju, nego je neophodno da naglasimo i njegovu vaspitnu ulogu.
Prilikom rada sa decom iz ruralnih, zaostalih podrucja pedagozi se susrecu sa brojnim i teško iskorenjivim pojavama verske zatucanosti. Ucenici donose iz svojih porodica religiozna predubedenja usled neprosvecenosti roditelja i uticaja sredine, te tako veoma cesto padaju u primitivni verski zanos, koji se negativno odražava na njihov dalji psihofizicki razvoj i izgradnju društvenopoliticke svesti...
...U svojoj dugogodišnjoj pedagoškoj praksi susretala sam se više puta sa ekstremnim slucajevima nazadnog hrišcanskog poimanja stvarnosti od strane pojedinih ucenika. Navešcu nekoliko tipicnih primera verske zatucanosti medu seoskom omladinom: u jednom malom, planinskom selu na Zlatiboru, u kojem sam službovala šest godina kao nastavnica srpskohrvatskog jezika i književnosti, pojedini ucenici ne bi dolazili na nastavu ukoliko bi tog dana padao neki od velikih hrišcanskih praznika, za uskrs bi donosili u školu farbana jaja, a na moje uporne sugestije i objašnjenja da se radi o primitivnim, prevazidenim obicajima odgovarali su da ih tome uce roditelji. Slikovit je i primer trinaestogodišnjeg ucenika N.T. koji je, prilikom izrade pismenog zadatka na veoma podsticajnu i zanimljivu temu: "Tehnika i nauka na pragu XXI veka i njihov uticaj na razvoj našeg Socijalistickog Samoupravnog Društva", svoje videnje treceg milenijuma obojio crnim tonovima religioznog buncanja. Po njegovom videnju XXI vek ce ljudskom rodu doneti sigurnu propast usled "grehova covecanstva" i "sudnjeg dana" koji nam predstoji. Ucenik dalje govori u svom radu o "drugom hristovom dolasku", "vaskrsenju mrtvih" i drugim "eshatološkim" besmislicama, pa se opravdano može postaviti pitanje ko je kriv za ovakvo skretanje mladog N.T. koji je, inace, odlican ucenik i veoma uzoran omladinac. Ocena nedovoljan koju je ucenik dobio za svoj pismeni rad, kao i upucivanje kod školskog psihologa na razgovor samo su pocetne, nedovoljne mere za preventivno suzbijanje slicnih pojava. Neophodan je studiozniji rad po ovom pitanju, kao i koordinisana akcija kulturno-prosvetnih ustanova. Smemo li skrštenih ruku da gledamo kako crkva upropaštava omladinu i da ne reagujemo na ovakve provokacije?...
; drugi put – u mojoj, tzv. popovskoj zgradi, kada mi je pop, komšija, "objasnio" kako će me Bog kazniti zato što u vreme kućnog reda vozim rolšue u dvorištu (imala sam 8 godina, i odlično se sećam da je bilo desetak minuta do pet sati, i da je to bio jedan, jedini put da sam prekršila pravilno kućnog reda "paklenom" škripom rolšua). 
