- Poruka
- 555
http://www.e-novine.com/kultura/kultura-recenzije/32037-Antisemitizam-kao-izvor-moi-Jevreja.html
O filmu "Kleveta"
Antisemitizam kao izvor moći Jevreja
Bivši padobranac izraelske vojske Joav Šamir je u filmovima "Checkpoint" (2003.) i "5 Days" (2005.) veoma ozbiljno istraživao okupaciju Zapadne obale i Gaze i odnos izraelske vlade prema Palestincima. U "Kleveti" primenjuje uočljivo laganiji, duhovitiji pristup u priči o modernom antisemitizmu.
KLEVETA
Hashmatsa, Joav Šamir, Izrael-Austrija-SAD-Danska 2009, 93 min.
Kada se Chekpoint pojavio na festivalima, jedan kritičar, takođe Jevrejin, nazvao je Šamira "izraelskim Melom Gibsonom", optužujući ga za antisemitizam zbog kritike izraelske politike prema Palestini. To je podstaklo reditelja da razmišlja o značaju i implikacijama antisemitizma u današnjem svetu, a posebno o njegovim zloupotrebama.
Glavna Šamirova meta je ADL, Liga protiv klevete (Anti-Defamation League), osnovana još 1913. (!) u SAD i najveća je svetska organizacija za borbu protiv antisemitizma. Predsednik organizacije Ejb Foksman tokom filma će postati pravi comic relief, posebno kada vidimo koje situacije oni smatraju "incidentima": jednom radniku nije odobren slobodan dan za manji jevrejski praznik Šivout, a jedna žena je u nekom novinskom članku "uočila antisemitske tonove". ADL u svetu smatraju strašno moćnom (ukucajte "defamation" ili "adl" u Google), i u prilici smo da vidimo kako Foksman prekoreva potpredsednika Ukrajine jer je uporedio Staljinov genocid u kom je 11 miliona Ukrajinaca umrlo od gladi sa Hitlerovim holokaustom. Izgleda da Foksman smatra da Jevreji imaju patent na masovna ubistva.
Sa druge strane, upoznajemo kontrovernog američkog istoričara jevrejskog porekla Normana Finklstajna koji je bio deportovan iz Izraela zbog svojih stavova. On misli da je antisemitizam danas paranoična fobija koju jevrejski lobi zloupotrebljava i da Jevrejima u Americi nikada nije bilo bolje, te da su najpovlaštenija manjina. Pored toga, Šamir prati grupu izraelskih srednjoškolaca na hodočašću u Poljskoj. Većina njih iz kuće nosi mišljenje po kome svi narodi sveta mrze Jevreje, a kada dođu u Majdanek zbunjeni su što "nemaju nikakve emocije". Ipak, u Muzeju holokausta u Aušvicu, sve će doći na svoje mesto- devojčice će plakati a dečaci će ih, i sami zaprepašćeni količinom dečjih cipela, tešiti.
Kroz intervjue sa Afroamerikancima u Njujorku koji tvrde da nijedan Jevrejin nikada nije opljačkan u njihovom kraju (gde su 1991. nastali veliki neredi kao posledica netrpeljivosti između dve etničke grupe) jer je kazna za pljačku pripadnika druge rase mnogo veća nego za pripadnika svoje rase, zatim sa autorima knjige "Izraelski lobi", Šamir vešto i ubedljivo plete priču o izopačenju legitimne ideje. Koja je granica (i ima li je) između antisemitizma i anticionizma? Da li su Jevreji danas toliko moćni upravo zbog holokausta iz Drugog svetskog rata, i da li su možda i moćniji nego što pretpostavljamo? Iako je očigledno da je autor sasvim subjektivan, činjenica je da je i on Izraelac, i ako neko treba da snima dokumentarac o ovom pitanju, to svakako treba da bude čovek takvog profila.
O filmu "Kleveta"
Antisemitizam kao izvor moći Jevreja
Bivši padobranac izraelske vojske Joav Šamir je u filmovima "Checkpoint" (2003.) i "5 Days" (2005.) veoma ozbiljno istraživao okupaciju Zapadne obale i Gaze i odnos izraelske vlade prema Palestincima. U "Kleveti" primenjuje uočljivo laganiji, duhovitiji pristup u priči o modernom antisemitizmu.
KLEVETA
Hashmatsa, Joav Šamir, Izrael-Austrija-SAD-Danska 2009, 93 min.
Kada se Chekpoint pojavio na festivalima, jedan kritičar, takođe Jevrejin, nazvao je Šamira "izraelskim Melom Gibsonom", optužujući ga za antisemitizam zbog kritike izraelske politike prema Palestini. To je podstaklo reditelja da razmišlja o značaju i implikacijama antisemitizma u današnjem svetu, a posebno o njegovim zloupotrebama.
Glavna Šamirova meta je ADL, Liga protiv klevete (Anti-Defamation League), osnovana još 1913. (!) u SAD i najveća je svetska organizacija za borbu protiv antisemitizma. Predsednik organizacije Ejb Foksman tokom filma će postati pravi comic relief, posebno kada vidimo koje situacije oni smatraju "incidentima": jednom radniku nije odobren slobodan dan za manji jevrejski praznik Šivout, a jedna žena je u nekom novinskom članku "uočila antisemitske tonove". ADL u svetu smatraju strašno moćnom (ukucajte "defamation" ili "adl" u Google), i u prilici smo da vidimo kako Foksman prekoreva potpredsednika Ukrajine jer je uporedio Staljinov genocid u kom je 11 miliona Ukrajinaca umrlo od gladi sa Hitlerovim holokaustom. Izgleda da Foksman smatra da Jevreji imaju patent na masovna ubistva.
Sa druge strane, upoznajemo kontrovernog američkog istoričara jevrejskog porekla Normana Finklstajna koji je bio deportovan iz Izraela zbog svojih stavova. On misli da je antisemitizam danas paranoična fobija koju jevrejski lobi zloupotrebljava i da Jevrejima u Americi nikada nije bilo bolje, te da su najpovlaštenija manjina. Pored toga, Šamir prati grupu izraelskih srednjoškolaca na hodočašću u Poljskoj. Većina njih iz kuće nosi mišljenje po kome svi narodi sveta mrze Jevreje, a kada dođu u Majdanek zbunjeni su što "nemaju nikakve emocije". Ipak, u Muzeju holokausta u Aušvicu, sve će doći na svoje mesto- devojčice će plakati a dečaci će ih, i sami zaprepašćeni količinom dečjih cipela, tešiti.
Kroz intervjue sa Afroamerikancima u Njujorku koji tvrde da nijedan Jevrejin nikada nije opljačkan u njihovom kraju (gde su 1991. nastali veliki neredi kao posledica netrpeljivosti između dve etničke grupe) jer je kazna za pljačku pripadnika druge rase mnogo veća nego za pripadnika svoje rase, zatim sa autorima knjige "Izraelski lobi", Šamir vešto i ubedljivo plete priču o izopačenju legitimne ideje. Koja je granica (i ima li je) između antisemitizma i anticionizma? Da li su Jevreji danas toliko moćni upravo zbog holokausta iz Drugog svetskog rata, i da li su možda i moćniji nego što pretpostavljamo? Iako je očigledno da je autor sasvim subjektivan, činjenica je da je i on Izraelac, i ako neko treba da snima dokumentarac o ovom pitanju, to svakako treba da bude čovek takvog profila.
...pa zar i u vreme pandemije nastavljate da pricate o Jevrejima?!
који су данас побегли на територију Либана или Израела...
nece ti Minja Subota dati 5 bambija.... a za guglanjem nema potrebe... opet ti kazem da nisam ja pricao da sam radio u Tel Avivu 10 godina, a da nisam znao koja je jedina posta odakle se moze slati novac familiji... ostavi ti te price za forum srpskih nacionalista...
zaista tuzno... i mi opstajemo na svome, bez deklaracija.... vec mozgom....
