Eh,Elendil,trazis da podelimo usamljenost? Ja kazem neka hvala jer bi onda postao moj neprijatelj istog trenutka.Unutrasnje JA,spoznavanje svog JA ne dolazi od toga da tesimo jedni druge,nego da ostanemo sami i da iz te samoce stvorimo imperiju,aristokratiju duha.
Vidis,ja sam nekada imao mnogo takvih prijatelja koji su svi sledili to svojr unutrasnje JA,a onda su stigle godine,moralo je da se uci,da se zaposljava,i naravno da su odustali,naravno da su izdali ono u sta se se kleli sada se samo sa nostalgijom secajuci vremena kako su se po njihovim recima "zaludjivali" glupostima.A ti si na dobrom putu da uradis isto.
A pogledaj mene,sve sam ih oterao od sebe,nasao sam osobu sa kojom delim Sebe,ali i dalje pratim put tog mog unutrasnjeg Ja,i egoisticki,narcisoidno cu reci da sam jedini koji je imao snage da pregura osetljive godine i ne postane deo socijale,nego da ostane svoj.
Ma koliko tesko bilo,ma koliko govorili da nisam u pravu,nisu me ubedili da treba da budem kao sav normalan svet.
Ali hajde,ako ista treba,podrska,savet,jer ja ipak nisam vise bilo ko,pisi mi.
ekkerot@yahoo.no
