Vreme `Intervju – Slobodan Šijan, reditelj`- 2008.

jedno od pitanja i odgovor
Zašto je ljudima potrebno da imaju junaka među junacima, kao što je to bilo potrebno likovima vašeg filma?

To je pitanje na koje još nisam uspeo da nađem zadovoljavajući odgovor. Valjda imamo potrebu da se identifikujemo sa nekim ko je pobedio, kako bismo sebi izgledali manji luzeri. Zato je ta potreba toliko predimenzionirana upravo u Srbiji, gde jednoj Jeleni Janković sportski novinari zameraju što je osvojila "samo" drugo mesto na US Openu, a taj rezultat predstavlja za Srbiju nedostižne svemirske visine. Međutim, mi smo verovatno na prvom mestu u jednoj drugoj disciplini a to je: imamo najnerealnije mišljenje na svetu o sopstvenoj visokoj vrednosti.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
slobodam sijan, nas omiljeni, skoro pa legendarni reziser, u nekoj vrsti rezimske nemilosti ili bar indiferentnosti. njegov film je tesko, uz velike probleme, prikazan, tako reci u ilegali, bez agresivne reklame, tj bez reklame skoro skroz.

ipak u intervjuju ne preovladava gorcina, kao kod nekih `razocaranih` umetnika. njegovi filmovi, pa i ovaj o kome je rec, nisu vezani za dnevnopoliticke potrebe, gledacemo ih u godinama koje dolaze, ako ih neko `slucajno` ne unisti

i da, ako je neko uspeo da odgleda film, molim neka napise utiske

pa mislim da je los publictet njegovg filma mozda i neka njegova zelja ili splet okolnosti ,posto da je narocit trn u oku rezima i da je u nemilosti istog, onda mu ne bi davali pare za taj zadnji film, a koliko se secam taj SOS je finansiran sredstvima filmskog centra Srbije i ministarstva kulture