vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Tреба ли Чедомиру Јовановићу прогледати кроз прсте и заборавити његове више него пријатељске везе са Кумом и Шиптаром, убицама Зорана Ђинђића?
Треба ли заборавити његове посете Шилеровој и рођенданске торте ну ЦЗ-у?
Треба ли заборавити чисте руке и нечисту савест (или обрнуто)?
Треба ли заборавити Мадеру, хацијенду у Земуну, луксузне аутомобиле, кућу на Дедињу које финансира са (његове речи) "250.000 динара укупних месечних прихода његове породице"?
Треба ли заборавити да му је једино богатство 2000. године (по сопственим речима) било 5.000 ЦД-а? (изгледа да их је продао неком колекционару за лепе паре)
Треба ли заборавити речи оптужбе његових бивших најближих сарадника Петровића и Лечића којје јасно доводе у питање изворе финансија његовог раскалашног животног стила ( Чеда готово да нема ни дана радног стажа)?
Треба ли заборавити његова луксузна летовања и зимовања са свитом гувернанти и телохранитеља?
Треба ли заборавити да је све до 5. октобра био вечити студент четврте године драматургије а да је већ 6. октобра постао "дипломирани драматург?
Треба ли заборавити да је га је непосредно пред убиство Зоран Ђинђић "удаљио" из своје близине?
Треба ли заборавити да он и његова странка представљају вечити, верни, резервни точак ове владе и да му је сарадња са СПС и Ивицом Дачићем преко ноћи постала прихватљива?
Треба ли заборавити да човек који се искључиво декларативно залаже за демократију своју странку води као приватно предузеће где нема избора за председника вће се бира акламацијом а сваки супротан глас моментално бива анатемисан и најурен из странке (Лечић, Петровић, Самарђић.....)?
Да ли је таквом човеку место у парламенту или иза решетака?
Треба ли заборавити његове посете Шилеровој и рођенданске торте ну ЦЗ-у?
Треба ли заборавити чисте руке и нечисту савест (или обрнуто)?
Треба ли заборавити Мадеру, хацијенду у Земуну, луксузне аутомобиле, кућу на Дедињу које финансира са (његове речи) "250.000 динара укупних месечних прихода његове породице"?
Треба ли заборавити да му је једино богатство 2000. године (по сопственим речима) било 5.000 ЦД-а? (изгледа да их је продао неком колекционару за лепе паре)
Треба ли заборавити речи оптужбе његових бивших најближих сарадника Петровића и Лечића којје јасно доводе у питање изворе финансија његовог раскалашног животног стила ( Чеда готово да нема ни дана радног стажа)?
Треба ли заборавити његова луксузна летовања и зимовања са свитом гувернанти и телохранитеља?
Треба ли заборавити да је све до 5. октобра био вечити студент четврте године драматургије а да је већ 6. октобра постао "дипломирани драматург?
Треба ли заборавити да је га је непосредно пред убиство Зоран Ђинђић "удаљио" из своје близине?
Треба ли заборавити да он и његова странка представљају вечити, верни, резервни точак ове владе и да му је сарадња са СПС и Ивицом Дачићем преко ноћи постала прихватљива?
Треба ли заборавити да човек који се искључиво декларативно залаже за демократију своју странку води као приватно предузеће где нема избора за председника вће се бира акламацијом а сваки супротан глас моментално бива анатемисан и најурен из странке (Лечић, Петровић, Самарђић.....)?
Да ли је таквом човеку место у парламенту или иза решетака?
