ПИСМО ИЗ КАНАДЕ

И ово је својеврсна хроника, а баш бих волела да са колегама "политичарима" поделим мало смеха.


"12. август
Уселили смо се у нову кућу у Канади. Тако сам узбуђен. Овдје је тако лијепо. Планине су прекрасне. Једва чекам да их видим прекривене снијегом.

14.октобар
Канада. То је најљепша земља на свијету. Лишће јој је попримило све оне дивне нијансе жуте и наранџасте боје. Возио сам кроз природу и видио пар јелена. То су најљепше животиње на свијету. Ово мора да је рај. Волим Канаду.

11. новембар
Дан Сјећања (Канадски државни празник). Лов на јелене ће почети ускоро. Не могу да замислим како неко може убити тако дивну животињу. Надам се да ће ускоро снијег. Тако је дивно.

2. децембар
Ноћас је пао први снијег. Устао сам и видио све покривено бијелим покривачем. Изгледа као најљепша разгледница. Изашли смо напоље, почистили степенице и прилазни пут, а онда се грудвали (ја побједио). Кад је прошла грталица (машина за чишћење снијега с улица која снијег склања са стране - прим.прев.) морали смо поново да очистимо капију. Која дивна земља. Волим Канаду.

12. децембар
Ноћас опет снијег. Опет прошла грталица и затрпала капију. Овдје је прекрасно.

19. децембар
Ноћас опет снијег. Нисам могао извјести ауто да идем на посао.Овдје је заиста дивно само сам мало уморан од лопатања. Опет је6ена грталица.

22. децембар
Ово бијело г0вно опет падало цијелу ноћ. Добио жуљеве од лопатања и леђа ме боле. Овај мајмун са грталицом као да се крије иза ћошка и само чека да ја очистим испред капије. Шупак.

25. децембар
Сретан је6ени и .усрани Божић. Још мало усран0г снијега. Ако ми икад падне шака овај педер што вози грталицу, убићу га. Матер им је6ем што не посипају више соли по цести па да се прије отопи.

27. децембар
Ноћас опет снијег. Не излазим већ три дана сем што чистим снијег кад год прође грталица. Не могу нигдје ићи, ауто се заглавио у брду снијега испред капије а и хладно је. Кажу да ће ноћас пасти нових 30 цм тих г0вана.

28. децембар
Прогноза је била лоша. Пало је пола метра. Ако овако настави неће се отопити до љета. Грталица се заглавила и тај шупак дошао код мене да тражи лопату. Рекао сам му да сам већ сломио шест лопата чистећи та г0вна са врата што их је он набацао и замало да сам му је сломио о главу.

4. јануар
Најзад изашао из куће. Отишао до продавнице да купим нешто хране и кад сам се враћао, ударио колима у јелена. 3000$ штете на колима. Те је6ене немани требају бити убијене. Свугдје их има. Што их ловци не побише јесенас...

3. мај
Одвезао кола код механичара. Невјероватно колико су зарђала од је6ене соли што је посипају свуда.

10. мај
Селим се на Флориду. Не могу ни замислити како неко нормалан може живјети у тој је6еној Канади."

Наравно, одисеја се наставља и на Флориди, па у Сарајеву, али мени је најсмешнији део баш овај. Осим ако не инсистирате да вам откуцам и остатак.

Moze i drugi deo da kucas...

sto si kucala toliko jadna ? pa to sve ima vec par godina na netu , mogla si samo copy/paste sa gugla

al bundy:

sto si kucala toliko jadna ? pa to sve ima vec par godina na netu , mogla si samo copy/paste sa gugla

Kliknite za proširenje...

Уништи ме сад...

nisam hteo

Ima i ovako

Ј6г, ја стварно нисам знала да све то одавно постоји на нету... већ куцам к'о манијак.

Ја ово "Писмо..." открих тек данас, у писаној форми и не на интернету, па потрчах одма' да поделим с вама, кад оно... међутим!

Добро, имате право да ме зезате...

SURbel:

Добро, имате право да ме зезате...

Kliknite za proširenje...

Јесте да постоји одавно,али увек је добро подсетити се

SURbel:

Ј6г, ја стварно нисам знала да све то одавно постоји на нету... већ куцам к'о манијак.

Ја ово "Писмо..." открих тек данас, у писаној форми и не на интернету, па потрчах одма' да поделим с вама, кад оно... међутим!

Добро, имате право да ме зезате...

Kliknite za proširenje...

Нећемо.

Гурај даље,
ја нећу да гледам на Утуби ....

Добро, због повећаног интересовања () настављам да куцам:


"12. мај
Стигли смо на Флориду. Уселили смо се у нову кућу. Тако је велика, има сав комфор, наравно и поол (базен). Како је овдје само топло и пријатно. Већ сам заборавио Канаду. Волим Флориду.

20. мај
Овдје су људи невероватно добри и увијек се само смију. Стварно је Флорида интересантна, а има пуно интересантних животиња. Баш је фино топло и овај тједан сам се прегријао од оне хладне Канаде. Пуно волим Флориду.

12. јун
Већ смо мјесец дана ту, вријеме је још увијек топло и јако влажно. Добро да у кући имамо климу. Сусјед ми је причао како у једном ресторану у близини служе доброг алигатора. Како могу људи да једу те животиње, које извиру из доба динозаура. То не могу никако разумјети. Видјели смо пуно тога на Флориди, невјероватно је интересантна. Највише те волим, Флорида.

30. јун
Одкад смо дошли вријеме се скоро није мењало. Увијек топло, а сад и помало сувише влажно. Али клима уређај у кући и у колима ради одллично. Ноћу нам једино сметају комарци, којих има у ово доба пуно. Упознао сам још неке сусједе. Стварно су људи на Флориди добри.

18. јул
Невероватна врућина и скоро 100% влага, за викенд идемо на обалу. Надам се на леп провод...

20. јул
Каква ноћ. Фата је у хотелу случајно оставила отворен прозор. Замало да ме живог поједу ти комарци. Кад се желимо вратити кући, неко нам је украо кола! И тако има да се возим 100 миља таксијем. Црнац таксиста увјек се само смјешка, имам утисак да је он украо кола. Стварно има криминала на Флориди!

21. јул
После враћања кући, опет такси и на посао, па ја као да радим само за ове таксисте. У фирми шеф ми је рекао да се не смијем довољно, али како да глупану објасним да нисам склопио ока од оних комараца, а камоли да спомињем украдена кола. Невероватна врућина!

30. јул
Врућински вал је на максимуму, а нама је у кући цркла клима. И још ови комарци, једино ће да ме спаси ујутру једно купање да проживим. Већ кад сам хтио да се бацим у базен, видио сам у њему алигатора од 3 метра!! Још ми је само та пи3дарија требала, брзо зовем полицију да упитам шта треба да радим. Они кажу да га пустим на миру, да ће сам отићи одакле је дошао. Полудећу!

31. јул
Већ од рана јутра невероватна врућина. На послу сам опет као пребијен. Шеф, онај педер, каже да се уопште не смијем и да то није добро за конзументе. Је6о њега и конзументе!

1. август
Каква врућина. Већ други дан без климе што значи и без спавања. Све ће да изгори само комараца има, све црно и све више. Онај мрган од 3 метра као да је у мом базену кампирао. Кажем цјелу причу сусједу, он се само смије, као и увјек, пи3да ли му лепа мила материна!

2. август
Једва дочекам, да ми дођу поправити ту курчеву климу, а онај нигер уместо климе среди ми ћерку. Полиција каже само да треба бити пажљив а да црнца вероватно неће моћи изследити јер су и онако сви исти. Врућина као да смо у паклу-је6ем ти Флориду!

12. август
Не могу да поднесем ту врућину. Ту смо још увјек као у паклу, а одкад смо дошли вријеме је исто. Шеф ме избацио из фирме са осмијехом на лицу и рекао да су се конзументи побунили јер се нисам довољно смијао. Е, тако сам остао без посла и идем у кафану да се пропијем. Сви се мени и мојој причи само смију, а особито онај полицајац који ме ухити пијаног и тражи да му платим 3000 УСД. Мајку им је6ем, мрзим Флориду, проклета била!

13. август
Петак, 13. Боже каква врућина. Враћам се кући из ћузе без кола, посла и без пара. Мтзим таксисте. Сви беже са осмијехом на лицу, а успут ми кажу да долази Мич. Легнем у кућу, у којој још увијек не ради клима да мало размислим о свему. Одједном невероватан вјетар запара зрак и кућа нема више крова, још минут два и нема више куће. Вјетар све полеже. Немам више ништа, само је онај алигатор остао у поолу. Што га нису поклопали у оном ресторану...
Сусједи се враћају и са осмијехом на лицу кажу да имам срећу да сам преживио хурикан Мича. Опет је врућина ко прије, а ја без свега мрзим Флориду и селим се одавде. Гдје, овај пут нећу да вам кажем... "

Наставак следи...

Heheheh...niko nije ljigaviji od muslimana-Bosanaca.Od kovanja u zvezde do propasti,takvi su ljudi.Otuda i toliki vicevi o njima.

misoni:

Heheheh...niko nije ljigaviji od muslimana-Bosanaca.Od kovanja u zvezde do propasti,takvi su ljudi.Otuda i toliki vicevi o njima.

Kliknite za proširenje...

Pazi,kad sam prvi put gledao klip....sa Kanadom i snegom,primio sam se da nije vic,nego stvarno bosanac tako dozivljava stvar.

ma ima neko zezanje kako se covek hvali zivotom u kanadi a onda mu dolazi sin iz skole i kaze da ima decka i tu pukne pa bezi za srbiju,samo treba naci to,ajde videcu

Brajan Koen:

http://www.ludidokumenti.com/dnevnik-jednog-izbeglice-duza-full-verzija.html

Kliknite za proširenje...

ma kad si vec izvukao temu (care umirem od smeha) daj da poput surke "prekucamo" tekst

1. septembar
Naplatio pare od osiguranja. Zgadila mi se ova Amerika. Kao i Kanada, uostalom. Ubjeđujem familiju da odemo u Disneyland. Poslije ćemo smisliti gdje ćemo i kako ćemo…

8. septembar
Potrošio pare od osiguranja. Ne znam gdje ćemo, djeca bi već trebala u školu. Sinula mi je napokon pametna ideja. Zovem rodbinu da me upute kako da kupim stan u Sarajevu. Učimo ubrzano gramatiku, ja već uspješno razlikujem ekavicu i ijekavicu. Djeca brkaju meko, mehko i tvrdo ć, zaboravljaju umetnuti h gdje treba, palatalizacija im nijedna ne ide od ruke. Šta li će s nas biti.

24. oktobar
Rodbina mi hitno odgovara da ima jedan što bi prodao knjižicu i da ima ope’ jedan u opštini koji bi pogurao za stan, ukoliko…
Prodali auto i kompjuter. Poslali pare za stan.

25. novembar
Papiri za stan u Sarajevu sređeni, sreći nema kraja. Mi smo bez para. Djeca ne idu u školu. Svi pomažemo u obližnjoj samoposluzi, imamo dovoljno za motel i kartu. Pripreme za povratak u toku: gledamo u sobi CNN i pokušavamo da shvatimo trenutnu političku situaciju. Ja imam problema sa razumijevanjem unutarnjih granica, nismo se valjda za to borili. Kažu mi da malo puno naginjem na unitarističku politiku, a da opet nisam dovoljno ekstreman da mogu preživjeti lako političku realnost. Kažu mi isto tako da ne serem.

24. decembar
Posljednje pripreme za put. Uzeli najjeftinije karte, na prvi dan Božića, biće prazan avion. Tjeraju me da kupim Leviske, ne mogu me više gledati u dronjcima. Fino smo se svi obukli, ponijeli smo nešto baterija, svijeća, mlijeka u prahu, kafe i dvije-tri čokolade, da obradujemo naše. Posljednja noć na jebenom sjevernoameričkom kontinentu. Nalet ga bilo, i onog ko ga otkri, o ove što na njemu žive.

25. decembar
Prvi dan Božića. Na putu do aerodroma blistaju ukrasi na palmama. Samo da mi je dočepati se aviona. Nalećem na Deda Mraza u bermudama, šaljem ga u neku stvar. Predajemo stvari, oduzimaju nam vreću sa rižom i otpakovane vreće mlijeka u prahu … kažu šupci, zabranjeno po nekom njihovom zakonu. Ovo je već prevršilo mjeru. Psujem tečno. Oni se smiju. Budale.
Stjuardesa me upozorava da pazim kako se ponašam nakon što sam ljubazno stisnuo pilota i vikn’o mu na uho: “Vozi Miško!”.

27. decembar
Amsterdam. Mmmm, osjećam miris Evrope. Zadržavaju nas u policiji, kažu istekla nam oba pasoša, i crveni, i plavi. “Ma, koji ste mi vi …” mislim se, ja – tamo se ja više ne vraćam. Fino mu kažem: “No Amerika, no, niks, kaput, finito…” Prenoćili na policiji. Uzelo nam tariguz i svijeće, kaže treba da prođe neko ispitivanje. Baš smo se sjebali. U policiji upoznajemo puno našeg svijeta, svi idu na drugu stranu. Svijeće mogu s nama, tariguz ostaje, zapaljiva materija. Otkidam malo papira sa jedne rolne, zlu ne trebalo. Niko ne primjećuje.

31. decembar
Nakon dvije noći prespavane na amsterdamskom aerodromu, evo nas na putu za Beč. Svi smo se već međusobno posvađali.
Optužuju me da sam ih sve uvalio u govna, bez njihove volje. Ubjeđujem ih da ne seru i da ponavljaju gradivo, već smo skoro kući. Slećemo u Beč. Ah, Wienna, Shtrauss, Waltzer, Dunau, jes’ klinac. Policija nas odvaja na poseban izlaz.

1. januar
Novu godinu dočekao u krugu familije, u posebno ukrašenoj ćeliji. Gledam novogodišnji koncert kroz rešetke. Djeci poklanjam čokolade, Fati sam uspio maznuti jedan tester na Free Shopu u Amsterdamu – Gyvency for men. Sviđa joj se. Miriše. Izgleda da će nas pustiti već za dva dana. Hrana puno bolja od one u Amsterdamu. Već sam skoro zaboravio ona sranja što smo jeli u onoj poganoj Floridi. Mekdonald, Meklaud, Mekintoš, Meksiko, to su samo neke od zabranjenih riječi nakon našeg groznog McDonald’skog iskustva.

6. januar
Zagreb. Servus lepi Zabreg moj, kaj se krije v mali toj. Opet bajbok. Uvoženje opasnih materija, oduzimaju nam baterije.
Brzo nas oslobađaju iz policije, izvinjavaju se. Da ne bi plaćali carinu, ostavljam lažni Rolex u policiji i otkidam dugmad sa Fatine jakne da pokažem da je korištena. Niko iz familije ne priča sa mnom. Tvrde da je moja glupa ideja o povratku.
Carinik se smješka, policajci se smješkaju, taksista se smije, ja mislim da nešto debelo nije u redu. Nisu me čak pitali ni za putovnicu, domovnicu, šahovnicu… Pitam treba li mi viza, oni se svi grohotom smiju. Kažu, kak’ ste vi Bosanci bedasti.

7. januar
Oduzimaju nam avio-karte, pominju neki međudržavni sporazum. Nije mi jasno, bunim se k’o Grk u zatvoru. Odustajem, iz čarapa vadim zadnje dolarske rezerve. Odlučujem se na put autobusom. Taksista prima dolare. Sreća. Baš bih se obruk’o. Stižemo u zadnji čas na Kolodvor, banka još radi. Mijenjam dolare u kune za kartu i KM (valjda kilometre) za prtljag. U čekaonici svi puše, postaje neizdrživo. Idem do klozeta da dođem sebi. Smrdi toliko da jedva stojim na nogama, nekako se dokopam izlaza. Guramo se na ulazu u autobus, neko je prodao višak karata, biće gusto. Ja pristajem na tri sjedišta za četiri karte, pod uslovom da prtljag držimo u krilu. Bolje išta nego ništa. Hajd’, mislim se, nek’ je živa glava.

8. januar
Ovo pišem poslije. Hladno je bilo da bi pingvini u nesvjest pali. Al’, opet, mislim se, kako je u Kanadi. Pokušavam zaspati, ne mogu, muzički ukus šofera je gori od onog već lošeg predratnog. Neko povraća pozada. Neko otvorio Argetu i otpakov’o kuhana jaja. Povraća mi se, da hoće zaustaviti autobus. Autobus se zaustavlja na tri carine i tri policije. Oduzimaju mi kožnu jaknu koju sam prije rata kupio u Turskoj. Ja sam ukočen toliko da me policajci skidaju. Kakva noć.

11. januar
Ovo pišem na kraju puta. Dva dana smo bili zaglavljeni na Makljenu. Sreća, neki iskusni putnik na ovoj relaciji je imao karton kuhanih jaja. Neki švercer pristaje da trampi paket argete za džepni Nintendo. Glupan, ja platio Nintendo $4.99 na rasprodaji.
Nismo gladni. Ja sam ukočen, svaki me mišić boli. Sad svi imamo mjesta jer su policija poskidali neke nevaljalce usput.

12. januar
Stanica u Sarajevu. Tuga me uhvatila, sjetim se kako smo ovdje čekali na konvoj. Budale, ko nas je tjer’o. Pa, neće Bosna nigdje, a ni Hercegovina. Fali nam jedna torba. Jedna mi žena kaže da je vidjela neke momke kako pretovaraju svijeće i nešto se domunđavaju oko naših sjedišta. Prijavljujem policiji. Smije se policajac, neki mlad momak, grohotom, svi mu se krnjatci vide. Kaže, dobro došli kući. Svi nam se zahvaljuju na stanici što smo ih zabavili. Svi puše. Malo mi je zlo. Nude me pićem, odbijam da pijem na javnom mjestu, zakon je zakon. Oni se i dalje smiju, jedan pada sa stolice tako da polomi sve boce ispod stola. Miris alkohola me zapahne, istrčavam na čisti zrak.

13. januar
Pokušavam prvi put da uđem u “svoj” stan.

14. januar
Već nekoliko puta pokušavam da uđem u stan. Provodimo čitav dan u raznim opštinskim kancelarijama, vadimo potvrde, pokušavamo da iznudimo nalog za iseljenje “stanara”.

15. februar
Sudskom odlukom donosi se nalog o iseljenju tih nekakvih uljeza u “našem” stanu. Pokušavam istjerati te nevaljalce. Više smo dojadili rodbini, ne zna nam se ni za dan ni za noć. Danas kod ovog, sutra kod onog.

20. februar
Donosim odluku. Idem u policijsku postaju na autobuskoj stanici. Prepoznaju me, kažu da nisu ušli u trag lopovima iz autobusa, još, i svi se grohotom smiju. Zamolim ih da mi pomognu, da imam rješenje za stan, i nalog, i da nemam gdje spavati. Svi se smjesta pokupimo odatle, pozovemo posebnu jedinicu, usput ubijedimo pripadnike Unprotection – Eye For – Ass For – Na To – a da nam se pridruže, i u združenoj akciji ulazimo u stan. Stan prazan. Nigdje ništa. Ni parketa, ni lustera, ni bojlera, ništa. Al’ **** ga, svoje je svoje, ljubim štokove tako strasno da mi se usne lijepe za hladan metal.

28. februar
Baš je naš svijet dobar. Sa prvog sprata donose nase ćilime što su komšije čuvale šest godina. Neko na podvožnjaku našao nas televizor i otkupio od jednog švercera. Sa smeća donijeli naš bojler. Nađeno dosta naših slika, predratnih. I moja diploma, zgužvana na mjestu odvaljenih pipa u kuhinji. Sve polahko dolazi na svoje mjesto. Već pomalo i djeca razgovaraju sa mnom.
Fata je rekla da će mi dati čim ponovo nabavimo krevet.

1. mart
Danas sam već počeo da radim u jednog privatnika. Ruke me bole još od onog autobusa, imam puno unošenja, radim s robom. Fata počela da šije kod jedne fine žene. I ona je, kaže, bila izbjeglica, u Sarajevo, trebalo joj je dosta da dođe na svoje, ali, kaže, ako radimo vrijedno i imaćemo. Imamo dovoljno para da platimo dodatne časove djeci. Oni nisu još u školi, do septembra. Sada su nam dali dobru šansu da polažu ove razrede što su završili u Kanadi i Americi, jer se to ovdje ništa ne priznaje. Imaju problema sa gramatikom. Ja još imam problema sa politikom. Sreća, televizor nam se često kvari pa ni ne pratimo vijesti. Ja očekujem da sa dobrim znanjem jezika i sa vozačkom dozvolom mogu dobit’ fini posao za neku međunarodnu organizaciju. Sve je super. Malo se nerviram, gdje god dođem, svi puše. Puše pravo. Na to se nikako ne mogu navići, k’o da nisam čitav život živio ovdje.

2. mart
Pitate se, gdje ćemo sad. Nećemo nigdje. Ovdje nam je dobro, tako nam i treba. Dobro se dobrim vraća. Super je nama ovdje. Ne mogu nas odavde više ni puškom otjerati. Dobro nam je – u ***** materinu.