МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Kako-upristojiti-partijske-polubogove.sr.html
Јуком предлаже кодекс понашања политичара на највишим јавним функцијама и за почетак препоручује поштовање седам стандарда преузетих из енглеске праксе
Када су га својевремено критиковали да се не понаша парламентарно, да ради и говори ствари које лорд Гледстон никада не би, председник српске владе Никола Пашић је одговорио: „Какви сте ви Енглези, такав сам ја Гледстон.” Да ли ће данас српски политичари, посебно они који су на највишим јавним функцијама, исто рећи на покушај да им се наметну стандарди јавног живота који су прописани за њихове енглеске колеге?
Управо је из енглеске праксе Комитет правника за људска права (Јуком) преузео седам дефинисаних стандарда јавног живота и направио приручник за њихово поштовање, са примерима кршења тих норми код нас. Реч је о интегритету, несебичности, одговорности, објективности, отворености, поштењу и личном примеру. Намера је, како објашњава председница Јукома Биљана Ковачевић Вучо, да се отвори расправа о њима, како би се прилагодили нашим приликама и заживели у Србији.
Наводећи да већ постоје два кодекса понашања (за државне службенике и локалне функционере) који се не поштују, Биљана Ковачевић Вучо каже да се Јуком залаже за увођење кодекса понашања за највише државне функционере, који би их на етички начин изложио суду јавности.
Председник Транспарентности Србија Владимир Гоати сматра да ниво поштовања ових стандарда није велики и да треба донети кодекс понашања (изабраних) политичких функционера, али сматра да ће ту бити највише тешкоћа у примени. Он каже да су и на Западу и у Србији, на основу истраживања јавног мњења, политичари и политика по угледу при самом дну лествице, али да је ситуација у Србији лошија због посредног пропорционалног изборног система какав не постоји у Европи.
„Партијски функционери после посредних пропорционалних избора од оних 250 кандидата бирају 30–40 срећника. Шта ту један кодекс о понашању политичких функционера може да каже – чиме ће се у избору посланика руководити ти ’полубогови’, господари каријера – бојом очију, висином, тежином… Због тога сам сумњичав у успех таквог кодекса”, каже он.
Стандарди су, према његовим речима, врло корисни, али су недовољни за систем у којем постоје бланко оставке и посредни пропорционални избори. Када би се то променило, посао политичких функционера би био неупоредиво лакши, искушења неупоредиво мања, а могућност контроле далеко већа, и тада би имало смисла говорити о овим стандардима и очекивати од њих да их поштују.
Биљана Ковачевић Вучо сматра да и у Србији треба да постоји нека врста етичког комитета: „Ти јавни стандарди свуда постоје, само су негде кодификовани, негде не. Мислимо да то треба да буде и код нас институционализовано као у Енглеској, мада смо јако далеко од тога. Етика јавних стандарда прво мора да се ’прими’ у јавности. Јавност мора да схвати да мора да има утицај на понашање државних функционера који се финансирају из јавних прихода.”
Бранко Ружић (СПС), народни посланик: Не знам колико је остварива идеја Јукома у Србији, али је у сваком случају добродошло да се на неки начин бар превентивно утиче на оне који можда не баштине те вредности, да се барем на неки начин унапреди њихово понашање тим видом превенције, a модел по коме би се то спроводило јесте питање о којем се може расправљати.
Александар Вучић, заменик председника СНС-а: У Србији се нико не понаша довољно одговорно, нико се не понаша у складу са принципима не само објективности, већ и части, поштења, озбиљности, било да је реч о политичарима, било о медијским посленицима, било о неком другом. Издвајати само политичаре било би непоштено. Мора се нешто учинити, али то неће да се уради Јукомовим предлозима, већ другачијим васпитањем, образовањем, односом медија, напретком економије, другачијим животом.
Жељко Ивањи (Г17 плус), народни посланик: Треба подржати сваку идеју који ће утицати на функционере да буду моралнији, бољи. Важно је дефинисати неке стандарде за почетак, јер мора се од нечега почети, створити слика идеалног функционера и тежити томе, али функционера који преузима одговорност. По мени је суштина у томе да прво подигнете стубове демократије која је у Србији постојала и пре, која не почиње од данас и водити се примерима људи као што су били Ристић, Гарашанин, Никола Пашић, Михаило Обреновић.
Зоран Шами (ДСС), народни посланик: Сигурно је да треба афирмисати неке елементарне моралне норме и уопште норме пристојног понашања. То врло често недостаје нашем миљеу уопште – ми ћемо радије писати и причати о неким бизарностима, него о нечијем успеху на било ком пољу. Ако је реч о политици, много чешће се извлаче неке бизарности, неке неумесне изјаве или увреде које политичари често једни другима упућују, него нешто што је нормално, неке особине који би сваки човек требало да има. Мислим да је и улога медија у свему томе врло важна.
---------------------------------------------
Лордови обрукали парламент
Да је и Британцима потребан некакав морални арбитар, показали су управо ове године, када их је прописно обрукало неколико лордова који су се ухватили у замку новинара и пристали да утичу на своје колеге у Горњем дому Парламента за одговарајућу новчану накнаду и велики број посланика Доњег дома који су, користећи законске могућности, ненаменски потрошили велика средства из буџета. Епилог (на који је утицала јавност, а не закон и полиција) јесте да су после 350 година постојања Дома лордова први пут суспендована два лорда, а и први пут у британској историји председник Парламента је поднео оставку.
--------------------------------------------
Стандарди у Немачкој и Великој Британији
Комитет за стандарде јавног живота у Великој Британији основан је 1994. године, у време премијера Џона Мејџора, а о успеху ове идеје говори и чињеница да је комитет, без обзира на изборне промене, временом добијао све већа овлашћења, наводи се у приручнику Јукома.
У Немачкој, пак, стандарди јавног живота регулисани су на другачији начин, кроз закон о посланицима и посебне правилнике о понашању посланика, али и уставом регулисану аутономност и самосталност посланика.
Како упристојити партијске полубогове
Јуком предлаже кодекс понашања политичара на највишим јавним функцијама и за почетак препоручује поштовање седам стандарда преузетих из енглеске праксе
Када су га својевремено критиковали да се не понаша парламентарно, да ради и говори ствари које лорд Гледстон никада не би, председник српске владе Никола Пашић је одговорио: „Какви сте ви Енглези, такав сам ја Гледстон.” Да ли ће данас српски политичари, посебно они који су на највишим јавним функцијама, исто рећи на покушај да им се наметну стандарди јавног живота који су прописани за њихове енглеске колеге?
Управо је из енглеске праксе Комитет правника за људска права (Јуком) преузео седам дефинисаних стандарда јавног живота и направио приручник за њихово поштовање, са примерима кршења тих норми код нас. Реч је о интегритету, несебичности, одговорности, објективности, отворености, поштењу и личном примеру. Намера је, како објашњава председница Јукома Биљана Ковачевић Вучо, да се отвори расправа о њима, како би се прилагодили нашим приликама и заживели у Србији.
Наводећи да већ постоје два кодекса понашања (за државне службенике и локалне функционере) који се не поштују, Биљана Ковачевић Вучо каже да се Јуком залаже за увођење кодекса понашања за највише државне функционере, који би их на етички начин изложио суду јавности.
Председник Транспарентности Србија Владимир Гоати сматра да ниво поштовања ових стандарда није велики и да треба донети кодекс понашања (изабраних) политичких функционера, али сматра да ће ту бити највише тешкоћа у примени. Он каже да су и на Западу и у Србији, на основу истраживања јавног мњења, политичари и политика по угледу при самом дну лествице, али да је ситуација у Србији лошија због посредног пропорционалног изборног система какав не постоји у Европи.
„Партијски функционери после посредних пропорционалних избора од оних 250 кандидата бирају 30–40 срећника. Шта ту један кодекс о понашању политичких функционера може да каже – чиме ће се у избору посланика руководити ти ’полубогови’, господари каријера – бојом очију, висином, тежином… Због тога сам сумњичав у успех таквог кодекса”, каже он.
Стандарди су, према његовим речима, врло корисни, али су недовољни за систем у којем постоје бланко оставке и посредни пропорционални избори. Када би се то променило, посао политичких функционера би био неупоредиво лакши, искушења неупоредиво мања, а могућност контроле далеко већа, и тада би имало смисла говорити о овим стандардима и очекивати од њих да их поштују.
Биљана Ковачевић Вучо сматра да и у Србији треба да постоји нека врста етичког комитета: „Ти јавни стандарди свуда постоје, само су негде кодификовани, негде не. Мислимо да то треба да буде и код нас институционализовано као у Енглеској, мада смо јако далеко од тога. Етика јавних стандарда прво мора да се ’прими’ у јавности. Јавност мора да схвати да мора да има утицај на понашање државних функционера који се финансирају из јавних прихода.”
Бранко Ружић (СПС), народни посланик: Не знам колико је остварива идеја Јукома у Србији, али је у сваком случају добродошло да се на неки начин бар превентивно утиче на оне који можда не баштине те вредности, да се барем на неки начин унапреди њихово понашање тим видом превенције, a модел по коме би се то спроводило јесте питање о којем се може расправљати.
Александар Вучић, заменик председника СНС-а: У Србији се нико не понаша довољно одговорно, нико се не понаша у складу са принципима не само објективности, већ и части, поштења, озбиљности, било да је реч о политичарима, било о медијским посленицима, било о неком другом. Издвајати само политичаре било би непоштено. Мора се нешто учинити, али то неће да се уради Јукомовим предлозима, већ другачијим васпитањем, образовањем, односом медија, напретком економије, другачијим животом.
Жељко Ивањи (Г17 плус), народни посланик: Треба подржати сваку идеју који ће утицати на функционере да буду моралнији, бољи. Важно је дефинисати неке стандарде за почетак, јер мора се од нечега почети, створити слика идеалног функционера и тежити томе, али функционера који преузима одговорност. По мени је суштина у томе да прво подигнете стубове демократије која је у Србији постојала и пре, која не почиње од данас и водити се примерима људи као што су били Ристић, Гарашанин, Никола Пашић, Михаило Обреновић.
Зоран Шами (ДСС), народни посланик: Сигурно је да треба афирмисати неке елементарне моралне норме и уопште норме пристојног понашања. То врло често недостаје нашем миљеу уопште – ми ћемо радије писати и причати о неким бизарностима, него о нечијем успеху на било ком пољу. Ако је реч о политици, много чешће се извлаче неке бизарности, неке неумесне изјаве или увреде које политичари често једни другима упућују, него нешто што је нормално, неке особине који би сваки човек требало да има. Мислим да је и улога медија у свему томе врло важна.
---------------------------------------------
Лордови обрукали парламент
Да је и Британцима потребан некакав морални арбитар, показали су управо ове године, када их је прописно обрукало неколико лордова који су се ухватили у замку новинара и пристали да утичу на своје колеге у Горњем дому Парламента за одговарајућу новчану накнаду и велики број посланика Доњег дома који су, користећи законске могућности, ненаменски потрошили велика средства из буџета. Епилог (на који је утицала јавност, а не закон и полиција) јесте да су после 350 година постојања Дома лордова први пут суспендована два лорда, а и први пут у британској историји председник Парламента је поднео оставку.
--------------------------------------------
Стандарди у Немачкој и Великој Британији
Комитет за стандарде јавног живота у Великој Британији основан је 1994. године, у време премијера Џона Мејџора, а о успеху ове идеје говори и чињеница да је комитет, без обзира на изборне промене, временом добијао све већа овлашћења, наводи се у приручнику Јукома.
У Немачкој, пак, стандарди јавног живота регулисани су на другачији начин, кроз закон о посланицима и посебне правилнике о понашању посланика, али и уставом регулисану аутономност и самосталност посланика.
