Свиђа ми се ентузијазам. За аниме би требало одвојити време, али кроз годину дана casual-ног гледања може да се заврши. Када досади гледање у пар наврата погледа се нешто кратко од 20+ епизода и заврши.
One Piece је духовни наследник DBZ-а, али и самог концепта тога како једна манга треба да изгледа, а и да успе. Концепт шиканирања због стила цртања се може занемарити, али не може се рећи да није нападан и да није необичан. Јесте одбојан, али на то би требало да се посматра као на један вид теста - да ли се може та препрека ''укуса'' превазићи?!
Као и код већине јапанских продукта, било да су у питању видео-игре или аниме-манга концепти, поента скоро никада није у визуелном делу колико је у самом доживљају ликова. Првенствено ликова, а тек онда света, приче...
Ја волим да видим грандиозну повезаност, али и развијене личности. OP је почео у периоду од пре две деценије са приказивањем и опстанак је доказ квалитета самих ликова.
Да не дужим, могу писати о овоме нашироко, али проблем с ''терањем'' некога да нешто погледа је готово увек катастрофалан с обзиром да су људи тврдоглави и теже ка томе да уживају у нечему једино ако ''на своју руку'' открију и заволе без било каквог притиска. Ипак, за неке људе стил је непремостива потешкоћа и лично сам се уверио да је најбоље да се људи не терају на нешто што не желе да гледају. Јбг, али тако је.
Све има нешто своје и све може да обогати човека на овај или онај начин, а OP је налик једном шареноликом ролеркостеру и ако се већ улази у ту вожњу требало би и опстати до краја. Аркови се додуше понављају...
Право да кажем, може се почети било где и неће се приметити нека велика разлика између ликова, али дефинитивно предлажем да се чита манга зато што је исту далеко брже сварити него ли аниме.
Аниме гледати због одличног јапанског voice acting-a и одличних фора, тј. комичних ликова.
Колико сам само пута рекао ''Јао, види овај на шта личи'', али је то у неку руку и поента самог стила. : }