Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju
Prikazujem rezultate 1 do 18 od 18

Tema: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

  1. #1
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.954
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Cool Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Jako malo o tome znam. Stoga i otvaram temu koju je inspirisao naš diskutant:

    Citat Original postavio ČaslavKlonimirović Pogledaj poruku
    Nisam hteo da otvaram novu temu za jedno pitanje...izvinjavam se na spamu...

    Nedavno sam isao na ekskurziju, izmedju ostalog smo obisli i Prag...
    Vodic nam je ispricao da je Car Dusan imao prepisku sa Karlom IV, u kojoj su, izmedju ostalog, razglabali o ujedinjenoj hriscanskoj Evropi...
    Zna li neko nesto vise o tome?

    Hvala



    Marijan LIPOVAC
    Među praškim zgradama na desnoj obali Vltave tijekom turističke vožnje brodom najviše upada u oči »kuća koja pleše«, koju je 1992., uz američkog arhitekta Franka Gehryja, projektirao Zagrepčanin Vlado Milunić.

    Stoga manje zapaženo prolazi obližnja crkva s dominantnom modernom, betonskom konstrukcijom nalik na brodska jedra ili krila anđela, čiji je nastanak također u izravnoj vezi s Hrvatskom. Riječ je o samostanu Emaus koji je 1347. osnovao češki kralj i rimsko-njemački car Karlo IV. i tu doveo benediktince-glagoljaše s Pašmana.

    Službeni naziv samostana je Na Slovanech (arhaički: kod Slavena), no budući da se na misi posvećenja crkve čitalo evanđelje o Isusovom putu u Emaus, samostan se najčešće naziva tim imenom. Na utemeljitelja samostana i danas podsjeća njegova kamena skulptura u predvorju ispred glavnog ulaza. Karlo IV., kojeg Česi smatraju »ocem domovine«, u povijesti je najpoznatiji prema svojim zaslugama za kulturu - osnovao je praško i bečko sveučilište, započeo gradnju praške katedrale, sagradio praški Karlov most i dvorac Karlštejn, a osnutkom glagoljaškog samostana u glavnom gradu postao je i obnoviteljem slavenske liturgije u Češkoj.

    Glagoljaši su u češkim zemljama djelovali od vremena sv. Ćirila i Metoda pa sve do 1097. kad je ukinut samostan u Sázavi kraj Praga, čiji član je po nekim teorijama bio i prvi zagrebački biskup Duh.

    Kad je 1337. mladi češki kraljević Karlo putovao u Italiju prolazio je i kroz Senj, gdje se upoznao i oduševio slavenskom liturgijom. Senjska katedrala, gdje je Karlo odlazio na misu, uz krčku bila je jedina u katoličkom svijetu gdje mise nisu služene na latinskom nego na staroslavenskom jeziku.

    Koliko je to na Karla ostavilo dojam svjedoči podatak da je od Pape zatražio dozvolu da se u njegovoj prisutnosti na bilo kojem mjestu misa može održavati na staroslavenskom, a brzo nakon dolaska na prijestolje Papu je zamolio i da mu dozvoli osnutak glagoljaškog samostana u Pragu u koji je odlučio smjestiti oko 80 hrvatskih glagoljaša.

    Samostan je dovršen 1372. i posvećen je sv. Jeronimu, kojeg se smatralo Hrvatom i izumiteljem glagoljice. Crkva je pak posvećena Majci Božjoj te slavenskim apostolima Ćirilu i Metodu, drugom praškom biskupu sv. Vojtjehu i osnivaču samostana u Sázavi sv. Prokopu.

    Budući da je Karlo IV. u Pragu osnovao i samostan za benediktince iz Milana koji su prakticirali obred nešto drukčiji od rimskoga, osnutak Emausa objašnjavao se Karlovom sklonošću neobičnim obredima. No, iza utemeljenja glagoljaškog samostana krili su se zapravo ambiciozni politički i vjerski planovi. Upravo u to vrijeme srpski car Dušan vodio je pregovore s Papom o uniji s Katoličkom crkvom u kojoj bi Srbi i dalje zadržali svoju liturgiju na staroslavenskom. Karlo je stoga vjerojatno zamislio Emaus kao rasadnik budućih misionara, a činjenica da u središtu katoličkog Svetog Rimskog Carstva postoji samostan sa slavenskom liturgijom trebala je biti i znak dobre volje prema pravoslavnim Srbima.

    Dušanovom smrću unija se nije ostvarila pa je djelovanje redovnika iz Emausa, među kojima je uz Hrvate bilo sve više Čeha, ostalo uglavnom ograničeno na Češku. Kako bi se obnovila slavenska pismenost, glavna samostanska aktivnost bilo je prepisivanje rukopisa.

    STEFAN DUŠAN - CAR I KRALJ - 1. deo
    Preko prevrata do prestola
    07.08.2005

    Pišu: Akademik SIMA ĆIRKOVIĆ
    Profesor BOŽIDAR FERJANČIĆ

    U kontaktima sa Srbijom toga vremena ni papska kurija nije bila spremna da Stefanu Dušanu i njegovom nasledniku Urošu prizna titulu cara. Papa Inoćentije VI je dva **** pisao caru Stefanu Dušanu ne oslovljavajući ga kao cara, a u obraćanju crkvenom poglavaru Joanikiju se naglašava da je nezakonito postao patrijarh. Rimski car Karlo IV imao je isti stav prema Dušanovoj carskoj tituli, jer ga u pismu od 19. februara 1355. godine naziva samo kraljem Raške (rex Rassie), a isto čini i u pismu vizantijskom caru Jovanu V Paleologu.

    Ko god može da me uputi na literaturu ili iznese svoja saznanja - dobrodošao je.



  2. #2
    Početnik ČaslavKlonimirović (avatar)
    Učlanjen
    28.09.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Kragujevac
    Poruke
    13
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Hvala na temi

  3. #3
    Ističe se VoSlavu (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Буян
    Poruke
    2.737
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    "О класичном примеру словенског пријатељства говори нам Ристо Кови-
    јанић у тексту „У духу Колара, Шафарика и Штура“, 1939. године. Ковијанић
    каже: „Najradšej ukazujeme na klasicky priklad bratstva a spojenectva slavneho srbskeho
    cara Dušana a slavneho českeho kral'a Karola IV., 'otca vlasti', ktory pisal Dušanovi
    takto: 'Nammilši brat! My sme vo svojej kral'ovskej hodnosti blizki a ešte viac
    nas sbližuje naš vzajomny slovansky jazyk, ... a vznešenost' toho jedneho šl'achetneho
    jazyka z Milosti Božej ako št'astne znamenie tvori v nas rovnake citenie' ...“
    http://www.svevlad.org.rs/srbistika/kuzmanovic_zajednistvo.html

    "Karel IV. chtěl v tom papežům býti nápomocen.
    Znamenaje, jak veliké moci a vážnosti u východních Slovanů
    požívá Štěpán Dušan, car srbský a panovník téměř všeho obyvatelstva
    na poloostrově balkánském, snažil se nakloniti 'jej k unii."
    http://www.archive.org/stream/MN5142ucmf_5/MN5142ucmf_5_djvu.txt

    " Dochován je i Karlův list carovi Srbů a Řeků Štěpánu Dušanovi, ve
    kterém Karel podporuje Štěpánovy snahy o společný postup západu
    a východu proti osmanským Turkům. Karel si však zřejmě pro takovou
    spolupráci nejprve potřeboval upevnit svoji pozici, a tak dopis posílá
    až ze své císařské korunovační jízdy roku 1355.Ve svém dopise chválí
    snahy svého "nejdražšího a milovaného bratra" a poukazuje na společný
    slovanský jazyk a bratrské svazky. Naneštěstí Štěpán Dušan téhož roku
    umírá. "
    ristek-jan.cz/dejiny-ceskych-zemi-I.doc
    Скажи мнѣ, кудесникъ, любимецъ боговъ,
    Что сбудется въ жизни со мною?

  4. #4
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.954
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Karlo IV: 'Nammilši brat! My sme vo svojej kral'ovskej hodnosti blizki a ešte viac
    nas sbližuje naš vzajomny slovansky jazyk, ... a vznešenost' toho jedneho šl'achetneho
    jazyka z Milosti Božej ako št'astne znamenie tvori v nas rovnake citenie' ...“
    Znaš šta... Ne bih bio siguran da je u pitanju ljubav radi ljubavi.

  5. #5
    Primećen član
    Učlanjen
    19.01.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    944
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku

    Ko god može da me uputi na literaturu ili iznese svoja saznanja - dobrodošao je.
    Pocnes od ovoga -

    ...

    Цару Душану давали су сви ти догађаји довољно повода, да се озбиљно посвети турском питању. Турци су сваким даном постајали видно јачи и агресивнији. Оном ко је мислио да иде даље према Истоку и Цариграду они су представљали ако не несавладљиву, а оно свакако опасну препреку. Сметали су чак и у поседу стеченог. Брзи, лако покретни, смели, вешти ратници они су српској војсци задали већ дотад два-три осетна ударца. Ако им се за времена не пресече даље укорењивање у Тракији, они, са својим јаким резервама у Малој Азији, могу доста брзо постати не само врло непогодан сусед, него можда и такмац за питање византиског наслеђа. С тога Душан долази на мисао, да једном већом акцијом учини крај њиховом задржавању у Европи. Али, да би могао према њима развити своју пуну снагу, требало је да добије слободне руке на другим странама, нарочито на северу, где су Мађари у последње време, од 1353. год., почели показивати своје старо непријатељско расположење. Требало је и иначе помирити западни свет, посебно талијанске републике и француски двор, са српском акцијом у Тракији, којој би непосредни циљ био одбијање Турака, а посредни, готово сигурно, посед Цариграда. Можда је цар желео, да се у његовој борби с Турцима не нађе на противничкој страни која хришћанска сила, можда Ђенова, стари пријатељ Турака и Душану и Србији не баш пријатељска ради њихових веза са Млецима. С тога свега, Душан се решава да се обрати папи, да му понуди унију своје цркве с римском, а да папа зато њега призна и прогласи "капетаном Хришћанства", борцем за веру, и да га тако заштити од непријатељства других хришћанских држава.
    Itd. - http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_8.html

  6. #6
    Ističe se Danny Elfman (avatar)
    Učlanjen
    06.01.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.498
    Reputaciona moć
    59

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Nije smrt Dusana sprecila da ostvari ovu ideju, vec ga je od toga odgvorila zelja stolice da i on sam predje u katolicanstvo. Izmedju ostalog. Osim toga, bilo je i drugih razloga, na primer, u trenutku kada se Dusan nametao stolici, da kao "kapetan hriscanstva" povede borbu protiv turaka, stolica nije uspela da obezbedi nenapadanje Srbije od strane drugih katolickih zemalja..prvenstveno ugarske koja je bas tada izvrsila napad na Srbiju. Sve je to uticalo na Dusana da odustane od takve saradnje. Kad su papski emisari dosli u Srbiju, Dusan im je rekao dovidjenja gospodo.

  7. #7
    Ističe se VoSlavu (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Буян
    Poruke
    2.737
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Znaš šta... Ne bih bio siguran da je u pitanju ljubav radi ljubavi.
    ništa ja ne kažem... ali izgleda da su se tako oslovljavali...

    pokušaću da prevedem sa slovačkog i češkog one tekstove koje sam postavio:

    "Најрадије указујемо на класични пример братства и заједништва славног српског цара Душана и славног чешког краља Карла IV. "оца власти", који је писао Душану овако:
    "Најмилији брате! Ми смо у својој краљевској величини(рангу) блиски а и још нас приближава наш словенски језик,... "

    "Карло IV. је хтео бити од помоћи папи .
    Означен као неко од велике моћи и важности код источних Словена
    позива Стефана Душана, цара српског и господара готово свог
    народа на балканском полуострву, и покушава га наклонити унији."

    "Сачувано је и Карлово писмо цару Срба и Грка Стефану Душану, у којем Карло подржава Стефанове напоре о заједничком приступу запада и истока против османлијских Турака. Карло је међутим за такву сарадњу најпре требао да учврсти своју позицију, и тако је писма послао након крунисања за цара 1355.
    У овим писмима он хвали напоре свог "најдражег и милог брата" и указује на заједнички словенски језик и братски савез. На несрећу, Стефан Душан умире те године."
    Скажи мнѣ, кудесникъ, любимецъ боговъ,
    Что сбудется въ жизни со мною?

  8. #8
    Buduća legenda Пресретач (avatar)
    Učlanjen
    17.08.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    34.182
    Reputaciona moć
    1384

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju



    На слици се налази Душанов законик. У питању је један од најстаријих преписа, Призренски препис из 15. века. Данас се налази у Народном музеју у Београду.

    Делови из Душановог законика:

    6. О јереси латинској (римокатоличанство):
    И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство (причешћивање бесквасним хлебом), да се врате
    опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у
    хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.

    7. О јереси латинској (римокатоличанство):
    И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да
    поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру
    латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у
    хришћанство.

    8. О латинском попу (римокатолички свештеник):
    И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина у веру латинску, да
    се казни по закону светих отаца.

    9. О полувершима:
    И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у
    хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се
    даде део куће, а он да се изагна.

    10. О јеретику:
    И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по
    образу и да се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.

    11. О духовницима:
    И епископи да поставе духовнике по свима парохијама, и градовима, и
    селима. И ти духовници да су они који су примили благослов на
    духовништво од својих архијереја, везати и решити, и да их свако слуша
    по црквеноме закону, а они духовници, које нису поставили за
    духовнике, да се изагнају и да их казни црква по закону.

    13. О епископима:
    И митрополити, и епископи, и игумани да се не постављају митом. И ко
    се нађе да је митом поставио митрополита, или епископа, или игумана,
    да је проклет и онај који га је поставио.

    14. О игуманима и калуђерима:
    Игумани да се не збацују без учешћа цркве. Као игумани по манастирима
    да се поставе добри људи, који ће дом божји подизати.

    15. О киновијском животу:
    Игумани да живе по киновијама, по закону, договарајући се са старцима.

    16. О монашком животу:
    И на тисућу кућа да се храни у манастирима педесет калуђера.

    17. О калуђерима:
    И калуђери и калуђерице, који се пострижу, а живе по својим кућама, да
    се изагнају и да живе по манастирима.

    18. О монашком постригу:
    И калуђери , који су се постригли као земљаци из области те цркве, да не
    живе у тој цркви, него да иду у друге манастире; да им се даје храна.

    19. О збацивању раса:
    И калуђер који збаци расе, да се држи у тамници, док се опет не врати у
    послушност, и да се казни.

    25. О управљању црквама:
    Црквама да управља господин цар, и патријарх и логотет, а други нико.


    26. О ослобођењу цркава:
    Цркве све, што се налазе у земљи царства ми, ослободи царство ми од
    свих работа, малих и великих.


    28. О храни убозима:
    И по свима црквама да се хране убоги, како је уписано од ктитора, а ко
    их од митрополита, или од епископа, или од игумана не усхрани, да се
    одлучи од сана.

    29. О калуђерском животу:
    И калуђери да не живе изван манастира.

    30. О чупању црквенога човека:
    И отсад да ниједна власт не почупа калуђера или човека црквенога, и ко
    преступи ово за живота и по смрти царства ми, да није благословен; ако
    је ко што коме крив, да га тера судом и парницом, по закону, ако ли га
    почупа без суда, или кога удари да плати седмоструко.

    31. О поповима:
    И попови баштиници да држе своју баштинску земљу и да су слободни, а
    остали попови, који немају баштине, да им се даду три њиве по закону, и
    да је капа поповска слободна, аколи више узме од те земље, да работа
    црквама по закону.

    32. О људима црквеним:
    Љyди црквени, који држе црквена села и земље црквене, а прогнали су
    меропхе црквене или влахе, они који су разагнали људе, да се вежу, и да
    им се узме земља и људи, и да их држи црква, докле скупе људе које су
    разагнали.

    33. О суду људи црквених:
    Црквени људи у свакој парници да се суде пред својим митрополитима, и
    пред епископима и игуманима, и која су оба човека једне цркве, да се
    суде пред својом црквом, а аколи буду парничари двеју цркава, да им
    суде обе цркве.


    35. О управљању црквама:
    И предаде царство ми игуманима цркве да управљају свом кућом, и
    кобилама, и коњима, и овцама, и свим осталим, у свему да су слободни,
    што је прилично, упутно и правично; и како пише хрисовуљ светих
    ктитора.

    36. О црквеном закону:
    И да поставе по црквама закон општежитијски калуђерима у
    манастирима, према томе какав је који манастир.

    130. О цркви:
    Цркву ко обори на војсци, да се убије или обеси

    17 години 6862, индикт 7

    Цар Стефан Урош IV Душан Немањић

    Душанов законик је донет у Скопљу 21. маја 1349. године. Има 135 чланова, али је пет година касније допуњен са још 66 чланова тако да укупно има 201 члан. Законодавац је желео да реши најактуелнија питања у целој држави. Првих 38 чланова се односило на Српску цркву. Црквено право је такође било регулисано Номоканоном светога Саве и Синтагми Матије Властара. Од 39-62 члана се утврђују права и обавезе властеле. Судије су биле дужне да суде по закону, а не да суде по страху од цара.

    http://www.scribd.com/doc/8326000/Dusanov-zakonik

  9. #9
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.537
    Reputaciona moć
    429

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Ako se radi o uniji sa katoličanstvom onda:

    To je pitanje koje je obrađivano i ima veze sa ulogom Palmana Brahta, tevtonskog kapetana koji je vodio najamnike u Dušanovoj vojsci a iza kulisa služio kao poverljiva osoba u kontaktu sa Vatikanom i Zapadom. Lično mislim da je napustio ideju zbog činjenice da je uspeo sam da slomi kičmu Vizantiji, i da u tom trenutku nije smatrao Turke ozbiljnijom "nesrećom" od Vatikana. To je i potvrdio donošenjem Zakonika.

    Ako se radi o vezi po "slovenskoj liniji":
    Nemam pristup knjizi: Zašto je osnovan slovensko-glagoljaški manastir Emaus u Pragu od M. Kostića iz 1927, možda bi mogla da pomogne ukoliko neko ima.
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

  10. #10
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.954
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Citat Original postavio Lesandar Pogledaj poruku
    Ako se radi o uniji sa katoličanstvom onda:


    Ako se radi o vezi po "slovenskoj liniji":
    Nemam pristup knjizi: Zašto je osnovan slovensko-glagoljaški manastir Emaus u Pragu od M. Kostića iz 1927, možda bi mogla da pomogne ukoliko neko ima.
    To, to, to me interesuje.

  11. #11
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.537
    Reputaciona moć
    429

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    To, to, to me interesuje.
    Video sam da je objavljeno posebno izdanje i drugo u okviru matičinog zbornika br 2, ali ne postoji opcija za slobodan download.
    Dalje, opisano je i radu M. Paulova: L idee cyrilo-methodienne dans la politique de Charles IV
    at la fondation du monastere slave de Prague, u Bizantinoslavici broj 11, što opet moraš da tražiš .
    Inače ova Luksemburška dinastija čini se da ima veze sa plemstvom Pomeranije, zato je Karlo očuvao slovenski duh i Dušana zvao "dragim bratom s kojim je vezan istim jezikom".
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

  12. #12
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Problem je bio takodje sto car Dusan vise nije bio ni prijatelj Grcima zbog svog Carskog proglasenja i zbog postavljanja Srpskog Patrijarha na celo pravoslavne crkve,Grci su poceli dobrovoljno naseljavati Turke u Maloj Aziji da bi se na svoj nacin osvetili i Srbiji i pali pokoseni sopstvenim macem.Zato je morao traziti saveznike na zapadu i kada je dobio potvrdan odgovor misteriozno se povukao u manastir "umro".
    Ubila ga je domaca vlastela mozda cak i oni isti koji su zadavili njegovog sina Urosa nakon njegove smrti.Koji su kasnije doziveli zestok poraz na Marici.

    naravucenije:
    Braco Srbi cuvajte se sebe samih a ne Turaka ili bilo koga.
    To sto je drzao germanske vitezove i Britanske navodno zbog boljeg iskustva zauzimanja utvrdjenja,ja mislim da se on bojao Srba da ih drzi blizu sebe.

  13. #13
    Buduća legenda Пресретач (avatar)
    Učlanjen
    17.08.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    34.182
    Reputaciona moć
    1384

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Citat Original postavio NickFreak Pogledaj poruku
    Problem je bio takodje sto car Dusan vise nije bio ni prijatelj Grcima zbog svog Carskog proglasenja i zbog postavljanja Srpskog Patrijarha na celo pravoslavne crkve,Grci su poceli dobrovoljno naseljavati Turke u Maloj Aziji da bi se na svoj nacin osvetili i Srbiji i pali pokoseni sopstvenim macem.Zato je morao traziti saveznike na zapadu i kada je dobio potvrdan odgovor misteriozno se povukao u manastir "umro".
    Ubila ga je domaca vlastela mozda cak i oni isti koji su zadavili njegovog sina Urosa nakon njegove smrti.Koji su kasnije doziveli zestok poraz na Marici.

    naravucenije:
    Braco Srbi cuvajte se sebe samih a ne Turaka ili bilo koga.
    To sto je drzao germanske vitezove i Britanske navodno zbog boljeg iskustva zauzimanja utvrdjenja,ja mislim da se on bojao Srba da ih drzi blizu sebe.
    Цар Душан је највероватније отрован док је био император и највероватније од турских ухода, било је преглед његовог скелета 1979. где су на ребрима пронађени трагови живе али то не мора да значи и да је 100 % отрован, може бити и од састава воде.
    Његов син Стефан Урош V је умро после Маричке погибије негде у децембру 1371. по новом календару, постоје сумње да је и он трован.

  14. #14
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.954
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Prěsrětač: највероватније отрован док је био император и највероватније од турских ухода,


    Kao što su Đinđića ubili Hrvati, a Obrěnoviće Turci i Austrijanci? Naravno, nije isključeno.

  15. #15
    Buduća legenda Пресретач (avatar)
    Učlanjen
    17.08.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    34.182
    Reputaciona moć
    1384

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku


    Kao što su Đinđića ubili Hrvati, a Obrěnoviće Turci i Austrijanci? Naravno, nije isključeno.
    Па пази ако пратиш чији је утицај јачао после атентат на неког државника можеш и да имаш неку представу.
    Турци су познати по слању својих ухода и подривању противника изнутра пре своје најезде. Тако да је распад српског царства највише ишао на руку Турцима.

  16. #16
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Citat Original postavio Пресретач Pogledaj poruku
    Па пази ако пратиш чији је утицај јачао после атентат на неког државника можеш и да имаш неку представу.
    Турци су познати по слању својих ухода и подривању противника изнутра пре своје најезде. Тако да је распад српског царства највише ишао на руку Турцима.
    Turci su proterani jednom sa naseg dvora zbog urote protiv kralja i pokusaja svrgavanja dok su jos bili najamna vojska najcesce vizantijskog dvora.

    Cudno je da je bas Vukasin bio dodeljen kao staratelj mladom caru Urosu

  17. #17
    Buduća legenda Пресретач (avatar)
    Učlanjen
    17.08.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    34.182
    Reputaciona moć
    1384

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    Citat Original postavio NickFreak Pogledaj poruku
    Turci su proterani jednom sa naseg dvora zbog urote protiv kralja i pokusaja svrgavanja dok su jos bili najamna vojska najcesce vizantijskog dvora.

    Cudno je da je bas Vukasin bio dodeljen kao staratelj mladom caru Urosu
    Наравно постоји и велика одговорност српских велможа, не треба заборавити ни Симеона царевог полубрата, мада се српска властела осилила још за време живота Цара Стефана Душана.

  18. #18
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Stefan Dušan i planovi za prělazak na uniju

    To je tacno zato su mi oni i najsumnjiviji)))

Slične teme

  1. Prelazak na evro?
    Autor Šaban u forumu Politika
    Odgovora: 128
    Poslednja poruka: 07.04.2009., 17:53
  2. NE u fašističku Evropsku Uniju!
    Autor SSSR_ u forumu Politika
    Odgovora: 206
    Poslednja poruka: 05.03.2009., 13:18
  3. Prelazak sa NODa na KAV............?!
    Autor 1972 u forumu Sigurnost i zaštita
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 06.11.2007., 21:31
  4. Prelazak sa VTŠ u Bg na PMF u NS
    Autor jayme u forumu Arhiva
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 29.11.2005., 02:47
  5. Prelazak na pravni BG
    Autor SIJAS u forumu Arhiva
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 10.09.2005., 02:19

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •