Halix
Elita
- Poruka
- 16.206
Hag: Haradinaju ponovo sude?
Sreda, 28. oktobar 2009. 15:48
Tužilaštvo Haškog tribunala je zatražilo delimično ponavljanje suđenja Ramušu Haradinaju, tvrdeći da nije bio pravičan prvostepeni proces, posle kojeg je Haradinaj oslobođen krivice za zločine na Kosovu 1998. godine.
Prvostepenom presudom, izrečenom početkom aprila 2008. godine, Haradinaj i drugooptuženi Idriz Baljaj su oslobođeni krivice po svih 37 tačaka optužnice za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998.
Trećeoptuzeni Ljah Brahimaj je osuđen na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema zarobljenicima u logoru OVK u selu Jablanica.
Žalbom na tu presudu, tužilaštvo je zatražilo da Apelaciono veće Tribunala naloži delimično ponavljanje suđenja po šest od 37 tačaka optužnice, koje su se odnosile na zločine nad pritvorenicima u Jablanici.
Tokom rasprave o žalbi, tužilac Peter Kremer je rekao da suđenje Haradinaju nije bilo pravično zato što sud nije uložio dovoljno napora da sasluša dva ključna svedoka protiv optuženih, koji su odbijali da svedoče zato što su bili "uznemiravani" i "zastrašeni".
Po tužiocu, pretresno veće je postupilo nepravično kada, na kraju suđenja, nije tužiocima odobrilo dodatno vreme koje su oni tražili za iskaze tih svedoka.
Odbrana Haradinaja je odbacila zahtev za ponavljanje suđenja kao neosnovan, tvrdeći da su prvostpene sudije učinile sve da saslušaju sve raspoložive svedoke. uz to, po rečima branioca Bena Emersona, ne postoje naznake da bi dvojica svedoka pristala da dođu na novo suđenje.
Jedan od tih svedoka, Šefćet Kabaši je dvaput - jednom u sudnici u Hagu, a drugi put preko video-veze iz Njujorka - odbio da svedoči i zato je optužen za nepoštovanje suda. Uprkos nalogu suda, Kabaši je tokom suđenja Haradinaju pobegao iz Haga u SAD čiji je državljanin.
Tužilac Kremer je precizirao da je Kabaši bio pripadnik OVK u Jablanici i svedok zlostavljanja pritvorenih, od kojih su neki umrli.
Kabaši je, po pisanoj izjavi datoj tuzilaštvu, video Baljaja i Brahimaja kako prebijaju zatvorenike, a Haradinaja kako često dolazi u logor.
Identitet drugog svedoka je i dalje zaštićen, ali je i on, pre nego što je odbio da svedoči, dao izjavu tužiocima o povezanosti optuženih sa zlodelima u Jablanici.
Po rečima tužioca Kremera, obojica su odbila da svedoče "zbog straha", a sudije su, uprkos tome, odbile da odobre dodatno vreme tužilaštvu da pokuša da promeni njihov stav.
Kao dokaz da je Kabaši bio pod pritiskom da ne svedoči, tužilac je citirao njegove reči da "zaštitne mere ne postoje u realnosti, već samo u sudnici" Haškog tribunala.
Po rečima Kremera, pretresno veće je - "suočeno sa masovnim uzmemiravanjem svedoka" - prednost dalo brzom sprovođenju suđenja Haradinaju, zanemarujući neophodnost da proces bude i pravičan.
Tužilac je ukazao i da sudije nisu u dokaze uvele ni pisane izjave tih svedoka koje su imale na raspolaganju.
Predsedavajući sudija Patrik Robinson uzvratio je da je "zapanjen" tim argumentom tužioca Kremera, zato što u prvostepenom procesu zastupnici optužbe nisu ni tražili da pisane izjave svedoka budu usvojene kao dokazi.
Haradinajev branilac Emerson je, odgovarajući na tužiočevu žalbu, ocenio je da je pretresno veće tokom prvostepenog suđenja pružilo optužbi sve mogućnosti da obezbedi iskaze svedoka koje smatra ključnim.
Emerson je sugerisao da je svedoka Kabašija uznemiravalo tužilaštvo, tvrdeći da on nikada nije izričito obrazložio odluku da odbije da svedoči.
"Ne postoje dokazi da bi ti svedoci svedočili na ponovljenom suđenju", primetio je branilac Haradinaja.
Zastupnik odbrane je naglasio i da tužioci nisu iskoristili brojne mogućnosti da tokom prvostepenog procesa u dokaze uvedu pisane izjave svedoka, niti da zatraže odlaganje procesa dok ne obezbede iskaze svedoka.
Haško tužilaštvo se žalilo i na deo presude kojom je drugooptuženi Baljaj oslobođen odgovornosti za smrt majke i dve kćerke iz jednog sela u okolini Dečana u proleće 1998. godine.
Žalbom je obuhvaćen i oslobađanje Baljaja optužbi za silovanje zaštićene svedokinje 61, kao i za okrutno postupanje prema svedoku broj 1.
Tužioci su zatražili da žalbeno veće preinači oslobađajuću presudu i Baljaja proglasi krivim za ta zlodela.
Baljajeva odbrana uzvratila je da ni silovana svedokinja, ni rođaci ubijenih žena, nisu tokom prvostepenog postupka bili u stanju da identifikuju Baljaja kao počinioca. Branioci su ocenili da je pretresno veće, stoga, ispravno zaključilo da Baljajeva krivica nije dokazana van razumne sumnje.
Za odlučivanje o žalbi Tužilaštva pred apelacionim većem Tribunala ne postoji rok.
(Beta)
Sreda, 28. oktobar 2009. 15:48
Tužilaštvo Haškog tribunala je zatražilo delimično ponavljanje suđenja Ramušu Haradinaju, tvrdeći da nije bio pravičan prvostepeni proces, posle kojeg je Haradinaj oslobođen krivice za zločine na Kosovu 1998. godine.
Prvostepenom presudom, izrečenom početkom aprila 2008. godine, Haradinaj i drugooptuženi Idriz Baljaj su oslobođeni krivice po svih 37 tačaka optužnice za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998.
Trećeoptuzeni Ljah Brahimaj je osuđen na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema zarobljenicima u logoru OVK u selu Jablanica.
Žalbom na tu presudu, tužilaštvo je zatražilo da Apelaciono veće Tribunala naloži delimično ponavljanje suđenja po šest od 37 tačaka optužnice, koje su se odnosile na zločine nad pritvorenicima u Jablanici.
Tokom rasprave o žalbi, tužilac Peter Kremer je rekao da suđenje Haradinaju nije bilo pravično zato što sud nije uložio dovoljno napora da sasluša dva ključna svedoka protiv optuženih, koji su odbijali da svedoče zato što su bili "uznemiravani" i "zastrašeni".
Po tužiocu, pretresno veće je postupilo nepravično kada, na kraju suđenja, nije tužiocima odobrilo dodatno vreme koje su oni tražili za iskaze tih svedoka.
Odbrana Haradinaja je odbacila zahtev za ponavljanje suđenja kao neosnovan, tvrdeći da su prvostpene sudije učinile sve da saslušaju sve raspoložive svedoke. uz to, po rečima branioca Bena Emersona, ne postoje naznake da bi dvojica svedoka pristala da dođu na novo suđenje.
Jedan od tih svedoka, Šefćet Kabaši je dvaput - jednom u sudnici u Hagu, a drugi put preko video-veze iz Njujorka - odbio da svedoči i zato je optužen za nepoštovanje suda. Uprkos nalogu suda, Kabaši je tokom suđenja Haradinaju pobegao iz Haga u SAD čiji je državljanin.
Tužilac Kremer je precizirao da je Kabaši bio pripadnik OVK u Jablanici i svedok zlostavljanja pritvorenih, od kojih su neki umrli.
Kabaši je, po pisanoj izjavi datoj tuzilaštvu, video Baljaja i Brahimaja kako prebijaju zatvorenike, a Haradinaja kako često dolazi u logor.
Identitet drugog svedoka je i dalje zaštićen, ali je i on, pre nego što je odbio da svedoči, dao izjavu tužiocima o povezanosti optuženih sa zlodelima u Jablanici.
Po rečima tužioca Kremera, obojica su odbila da svedoče "zbog straha", a sudije su, uprkos tome, odbile da odobre dodatno vreme tužilaštvu da pokuša da promeni njihov stav.
Kao dokaz da je Kabaši bio pod pritiskom da ne svedoči, tužilac je citirao njegove reči da "zaštitne mere ne postoje u realnosti, već samo u sudnici" Haškog tribunala.
Po rečima Kremera, pretresno veće je - "suočeno sa masovnim uzmemiravanjem svedoka" - prednost dalo brzom sprovođenju suđenja Haradinaju, zanemarujući neophodnost da proces bude i pravičan.
Tužilac je ukazao i da sudije nisu u dokaze uvele ni pisane izjave tih svedoka koje su imale na raspolaganju.
Predsedavajući sudija Patrik Robinson uzvratio je da je "zapanjen" tim argumentom tužioca Kremera, zato što u prvostepenom procesu zastupnici optužbe nisu ni tražili da pisane izjave svedoka budu usvojene kao dokazi.
Haradinajev branilac Emerson je, odgovarajući na tužiočevu žalbu, ocenio je da je pretresno veće tokom prvostepenog suđenja pružilo optužbi sve mogućnosti da obezbedi iskaze svedoka koje smatra ključnim.
Emerson je sugerisao da je svedoka Kabašija uznemiravalo tužilaštvo, tvrdeći da on nikada nije izričito obrazložio odluku da odbije da svedoči.
"Ne postoje dokazi da bi ti svedoci svedočili na ponovljenom suđenju", primetio je branilac Haradinaja.
Zastupnik odbrane je naglasio i da tužioci nisu iskoristili brojne mogućnosti da tokom prvostepenog procesa u dokaze uvedu pisane izjave svedoka, niti da zatraže odlaganje procesa dok ne obezbede iskaze svedoka.
Haško tužilaštvo se žalilo i na deo presude kojom je drugooptuženi Baljaj oslobođen odgovornosti za smrt majke i dve kćerke iz jednog sela u okolini Dečana u proleće 1998. godine.
Žalbom je obuhvaćen i oslobađanje Baljaja optužbi za silovanje zaštićene svedokinje 61, kao i za okrutno postupanje prema svedoku broj 1.
Tužioci su zatražili da žalbeno veće preinači oslobađajuću presudu i Baljaja proglasi krivim za ta zlodela.
Baljajeva odbrana uzvratila je da ni silovana svedokinja, ni rođaci ubijenih žena, nisu tokom prvostepenog postupka bili u stanju da identifikuju Baljaja kao počinioca. Branioci su ocenili da je pretresno veće, stoga, ispravno zaključilo da Baljajeva krivica nije dokazana van razumne sumnje.
Za odlučivanje o žalbi Tužilaštva pred apelacionim većem Tribunala ne postoji rok.
(Beta)
