jel? a sta su pre koristili ljudi , pre nije postojala depresija, mora e pa ne mora, izadjes krenes u pricu sa ljudima napravis prvi korak izadjes iz kaveza a ne da se kljukas medikamentima, to je zaista kukavicki...
U osnovi depresije leže brojni biohemijski poremećaji koje priča sa ljudima ne može da ispravi. Recimo, kod mnogih pacijenata obolelih od kliničke depresije (a koji su osim toga zdravi) je uočena povišena inflamacija, koja se generalno javlja pri bakterijskim i virusnim infekcijama, i koja se ne leči ćaskanjem. U tom slučaju, samo postojanje inflamacije kod osobe koja nema u sebi neki patogen koji bi je izazvao govori da sa organizmom nešto nije u redu, i da je depresija koju ta osoba ispoljava samo posledica nekih ozbiljnijih poremećaja na molekularnom nivou. Pored toga, kod mnogih depresivnih pacijenata su uočene i fizičke promene na mozgu, poput smanjenja određenih moždanih regiona, što se ne može ispraviti ćaskanjem.
Priča (u formi psihoterapije) može dosta da pomogne, u nekim slučajevima može čak i da bude dovoljna za izlečenje, ali su veoma često uz psihoterapiju neophodni i lekovi ili neki drugi tretmani poput elektrokonvulzivne terapije. Depresija je jako heterogena bolest, i ono što ju je izazvalo/izlečilo kod jedne, ne znači da će i kod druge osobe. Zbog toga dostupne terapije mogu da izleče veliki broj obolelih, ali ne i sve, na žalost.
U pravu si kada kažeš da depresija ranije nije postojala jer je to bolest modernog doba, i iz godine u godinu je sve zastupljenija, a najgore što možemo da uradimo jeste da je shvatimo olako i da govorimo obolelima da ne tripuju, da izađu iz kaveza, da proćaskaju.
To bi bilo kao kada bi obolelom od raka rekao da iskulira i da proćaska malo, sve će to da prođe. Procenjuje se da je depresija uzrok nekih 800 000 samoubistava u svetu, i taj broj se povećava iz godine u godinu (stres, usamljenost, loša ishrana su samo neki od faktora koji mogu da učestvuju u nastanku bolesti), a takvom stanju dosta doprinosi i stav okoline, koja obolele ne shvata ozbiljno.
