Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=84109§ionId=40
LONDON, 22.10.2009.
TANJUG
Tajms: Vatikan oprostio grehove Karlu Marksu
Vatikan je, po svemu sudeći, revidirao svoj stav o nemačkom filozofu i ekonomisti Karlu Marksu (1818-1883), tvorcu naučnog komunizma, koji je svojevremeno izjavio da je "religija opijum za mase", piše londonski Tajms
Uticajni revolucionar Marks, autor čuvenog "Kapitala", pridružio se tako Galileu Galileju, Čarlsu Darvinu i Oskaru Vajldu na listi istorijskih ličnosti za koje se donedavno teško moglo poverovati da ih Rimokatolička crkva više neće osuđivati.
U članku objavljenom juče u vatikanskom listu "Oservatore Romano", može se pročitati da su rane Marksove kritike kapitalizma skrenule pažnju na "društveno otuđenje" velikog dela čovečanstva koje, kao i danas, ostaje van procesa donošenja ekonomskih i političkih odluka.
Autor članka nemački profesor istorije savremene filozofije na Gregorijanskom univerzitetu Georg Sans, istakao je da je Marksovo delo naročiti relevantno danas, u doba kada čovečanstvo pokušava da uskladi svoje potrebe s prirodnim okruženjem.
On smatra da je Marksovom intelektualnom nasleđu u velikoj meri naškodila činjenica da su njegovo delo prisvojili komunistički režimi u 20. veku.
"Nije preterano reći da je marksizam najviše naneo štete interesima Marksa kao filozofa", naveo je Sans.
To gledište predstavlja zaokret u stogodišnjem negativnom stavu Vatikana prema Marksovom učenju što bi moglo da bude motivisano i recesijom.
Savremeni kapitalizam je sve više na udaru kritika pape Benedikt VI.
U svojoj poslednjoj encikliki, rimokatolički poglavar je konstatovao da se globalni kapitalizam nalazi na stranputici i da bi učenje crkve, fokusiranjem na pravdu za slabe i tešnjom regulicijom tržišta, moglo da doprinese ozdravljenju svetske privrede.
Iako tekst nije lišen kritika na račun Marksovog materijalističkog shvatanja istorije, slavni nemački filozof je po svemu sudeći dobio prelaznu ocenu Vatikana.
Pre Marksa, "oprost" Svete Stolice dobilo je nekoliko velikih istorijskih ličnosti. Prošle godine Vatikan je podigao statuu u cašt Galileja (1564-1642) kao vid iskupljenja za suđenje čuvenom italijanskom astronomu zbog učenja da se Zemlja okreće oko Sunca.
U februaru ove godine jedan istaknuti zvaničnik Vatikana izjavio je da je Darvinova teorija evolucije u skladu sa hrišćanskom verom, a u julu list "Oservatore Romano" objavio tekst u kome se Oskar Vajld, britanski pisac, za koga se navodi i da je homoseksualac, hvalio kao "čovek koji je, skrivajući se iza maske nemoralnosti, preispitivao sebe o tome šta je pravedno, a šta pogrešno".
LONDON, 22.10.2009.
TANJUG
Tajms: Vatikan oprostio grehove Karlu Marksu
Vatikan je, po svemu sudeći, revidirao svoj stav o nemačkom filozofu i ekonomisti Karlu Marksu (1818-1883), tvorcu naučnog komunizma, koji je svojevremeno izjavio da je "religija opijum za mase", piše londonski Tajms
Uticajni revolucionar Marks, autor čuvenog "Kapitala", pridružio se tako Galileu Galileju, Čarlsu Darvinu i Oskaru Vajldu na listi istorijskih ličnosti za koje se donedavno teško moglo poverovati da ih Rimokatolička crkva više neće osuđivati.
U članku objavljenom juče u vatikanskom listu "Oservatore Romano", može se pročitati da su rane Marksove kritike kapitalizma skrenule pažnju na "društveno otuđenje" velikog dela čovečanstva koje, kao i danas, ostaje van procesa donošenja ekonomskih i političkih odluka.
Autor članka nemački profesor istorije savremene filozofije na Gregorijanskom univerzitetu Georg Sans, istakao je da je Marksovo delo naročiti relevantno danas, u doba kada čovečanstvo pokušava da uskladi svoje potrebe s prirodnim okruženjem.
On smatra da je Marksovom intelektualnom nasleđu u velikoj meri naškodila činjenica da su njegovo delo prisvojili komunistički režimi u 20. veku.
"Nije preterano reći da je marksizam najviše naneo štete interesima Marksa kao filozofa", naveo je Sans.
To gledište predstavlja zaokret u stogodišnjem negativnom stavu Vatikana prema Marksovom učenju što bi moglo da bude motivisano i recesijom.
Savremeni kapitalizam je sve više na udaru kritika pape Benedikt VI.
U svojoj poslednjoj encikliki, rimokatolički poglavar je konstatovao da se globalni kapitalizam nalazi na stranputici i da bi učenje crkve, fokusiranjem na pravdu za slabe i tešnjom regulicijom tržišta, moglo da doprinese ozdravljenju svetske privrede.
Iako tekst nije lišen kritika na račun Marksovog materijalističkog shvatanja istorije, slavni nemački filozof je po svemu sudeći dobio prelaznu ocenu Vatikana.
Pre Marksa, "oprost" Svete Stolice dobilo je nekoliko velikih istorijskih ličnosti. Prošle godine Vatikan je podigao statuu u cašt Galileja (1564-1642) kao vid iskupljenja za suđenje čuvenom italijanskom astronomu zbog učenja da se Zemlja okreće oko Sunca.
U februaru ove godine jedan istaknuti zvaničnik Vatikana izjavio je da je Darvinova teorija evolucije u skladu sa hrišćanskom verom, a u julu list "Oservatore Romano" objavio tekst u kome se Oskar Vajld, britanski pisac, za koga se navodi i da je homoseksualac, hvalio kao "čovek koji je, skrivajući se iza maske nemoralnosti, preispitivao sebe o tome šta je pravedno, a šta pogrešno".
