- Poruka
- 319
Etiopiji potrebna hrana
Etiopijska vlada je zatražila hitno pomoć u hrani na jednom humanitarnom skupu zbog ugroženosti preko šest miliona ljudi
Vlada Etiopije je zatražila hitnu pomoć u hrani za više od šest miliona ljudi koji trpe posledice duge suše i sporadičnih kiša na obradivim površinama u zemlji.
BBC-jev urednik koji prate stanje u tom delu istočne Afrike, kaže da nema sumnje da je dug period bez kiše uticao na prinos ovogodišnje žetve u Etiopiji, ali da za nastalo kritično stanje po stanovnike ima više razloga.
Nastalo stanje je jednim delom posledica politike koja je vođena da bi se poljoprivrednici zadržali na zemlji koju obrađuju, a sva obradiva zemlja u Etiopiji pripada državi i ne može se prodavati.
Zato se mnoga imanja prenose s generacije na generaciju seljaka, i dele se na manje parcele sa svakom novom generacijom.
Tako je nastao veliki broj imanja koja su tako mala i toliko intenzivno korišćena da ne mogu da prehrane ni porodice koje ih obrađuju čak i u godini kada je količina padavina normalna.
Vladina politika kao faktor krize
Vlada Etiopije odbija da dozvoli prodaju zemlje da bi sprečila masovni priliv seljaka u gradove, a trenutno je oko sedamdeset posto od osamdeset miliona stanovnika zemlje nastanjeno u urbanim sredinama.
Takvom politikom vlada želi da spreči masovnu nezaposlenost i nemire koje bi ona mogla da izazove.
Međutim, takva vladina politika nije jedini faktor koji je doprineo krizi zbog koje je vlada zatražila pomoć.
Među ostalim faktorima su: zatvaranje granice sa Eritrejom, što sprečava normalne trgovinske tokove na rogu Afrike - brz rast stanovništva koji je takođe umanjio sposobnost Etiopije da nahrani svoje stanovništvo - i sukobi u više delova zemlje koji su smanjili poljoprivredne prinose.
Ovi faktori zajedno su važni barem koliko i izostanak kiša za objašnjenje nestašice hrane koja vlada u Etiopiji.
Etiopijski zvaničnici su zahtev za pomoć u hrani uputili na jednom sastanku donatora i humanitarnih organizacija, rekavši da nedovoljno hrane trenutno ima šest miliona i dvesta hiljada ljudi - i najavila je sledeću procenu broja ugroženih za novembar.
Strah od rasta broja neuhranjenih
Neki zvaničnici humanitarnih organizacija smatraju da je vladina procena broja ugroženih možda skromnija od stvarnog stanja jer su milioni seljaka već suočeni sa vrlo niskim prinosom kukuruza zbog suše i ranog prestanka padavina.
Svetski program hrane kaže da je za pomoć u hrani potrebno dvesta osamdeset pet miliona dolara u sledećih šest meseci, ali ovu organizaciju najviše brine trenutno nepostojanje bilo kakvog izvora finansiranja programa za hranu namenjenu 'umereno neuhranjenoj' deci.
Reč je o programu čiji je cilj da se spreči da takva deca postanu 'vrlo neuhranjena' jer bi to značilo da im je život doveden u pitanje.
Etiopijska vlada je zatražila hitno pomoć u hrani na jednom humanitarnom skupu zbog ugroženosti preko šest miliona ljudi
Vlada Etiopije je zatražila hitnu pomoć u hrani za više od šest miliona ljudi koji trpe posledice duge suše i sporadičnih kiša na obradivim površinama u zemlji.
BBC-jev urednik koji prate stanje u tom delu istočne Afrike, kaže da nema sumnje da je dug period bez kiše uticao na prinos ovogodišnje žetve u Etiopiji, ali da za nastalo kritično stanje po stanovnike ima više razloga.
Nastalo stanje je jednim delom posledica politike koja je vođena da bi se poljoprivrednici zadržali na zemlji koju obrađuju, a sva obradiva zemlja u Etiopiji pripada državi i ne može se prodavati.
Zato se mnoga imanja prenose s generacije na generaciju seljaka, i dele se na manje parcele sa svakom novom generacijom.
Tako je nastao veliki broj imanja koja su tako mala i toliko intenzivno korišćena da ne mogu da prehrane ni porodice koje ih obrađuju čak i u godini kada je količina padavina normalna.
Vladina politika kao faktor krize
Vlada Etiopije odbija da dozvoli prodaju zemlje da bi sprečila masovni priliv seljaka u gradove, a trenutno je oko sedamdeset posto od osamdeset miliona stanovnika zemlje nastanjeno u urbanim sredinama.
Takvom politikom vlada želi da spreči masovnu nezaposlenost i nemire koje bi ona mogla da izazove.
Međutim, takva vladina politika nije jedini faktor koji je doprineo krizi zbog koje je vlada zatražila pomoć.
Među ostalim faktorima su: zatvaranje granice sa Eritrejom, što sprečava normalne trgovinske tokove na rogu Afrike - brz rast stanovništva koji je takođe umanjio sposobnost Etiopije da nahrani svoje stanovništvo - i sukobi u više delova zemlje koji su smanjili poljoprivredne prinose.
Ovi faktori zajedno su važni barem koliko i izostanak kiša za objašnjenje nestašice hrane koja vlada u Etiopiji.
Etiopijski zvaničnici su zahtev za pomoć u hrani uputili na jednom sastanku donatora i humanitarnih organizacija, rekavši da nedovoljno hrane trenutno ima šest miliona i dvesta hiljada ljudi - i najavila je sledeću procenu broja ugroženih za novembar.
Strah od rasta broja neuhranjenih
Neki zvaničnici humanitarnih organizacija smatraju da je vladina procena broja ugroženih možda skromnija od stvarnog stanja jer su milioni seljaka već suočeni sa vrlo niskim prinosom kukuruza zbog suše i ranog prestanka padavina.
Svetski program hrane kaže da je za pomoć u hrani potrebno dvesta osamdeset pet miliona dolara u sledećih šest meseci, ali ovu organizaciju najviše brine trenutno nepostojanje bilo kakvog izvora finansiranja programa za hranu namenjenu 'umereno neuhranjenoj' deci.
Reč je o programu čiji je cilj da se spreči da takva deca postanu 'vrlo neuhranjena' jer bi to značilo da im je život doveden u pitanje.
Pretpostavka.Već me je smorio s odlučnom odbranom somalijskih pirata.