Procitala sam potresan tekst u vecernjim novostima o majci koja daje ispovest zasto se svog sina narkomana odrekla i ne zeli vise da mu pomaze...Tekst me je duboko dirnuo, poznajem mnoge ocajne roditelje cija su deca narkomani i pitam se kad ce to zlo da prestane...Koje kazne treba primeniti za one koji rasturaju drogu i koriste omladinu da razore dusu i srce onima koji su ih stvorili...nemam decu i ne smem da kazem da bi kad bi ih imala umela da se izborim sa tim zlom, ali kakva sam mislim da bi se u meni isto prelomilo i posle puno pokusaja da svom detetu pomognem postupila kao ova zena...Nisam mogla svojim ocima da verujem citajuci sta joj je sve sin uradio i dokle to moze da ide....Za one koji imaju jake zivce preporucujem da taj tekst vide u novostima od 22 okt ove god...nisam mogla da ostanem ravnodusna a da bar nesto ne napisem...neverovatno ali na zalost istinito...
Ovo je strašno i arlamantno. Prosečan čovek ne može ništa da uradi
po navedenom pitanju sve dok vlasti to odobravaju, sve dok je zemlja mafijaška
i dok interes leži upravo u tome, prodavanju narkotika. Koliko god se
roditelj trudio, pritisak društva je ogroman i nema načina osim eventualnog
jakog vaspitanja, stalne priče i rada sa decom. Ali pošto smo samo obični
ljudi od krvi i mesa sa brojnim nerešivim pitanjima, problemima sa kojima
se svakodnevno susrećemo i ne možemo da prenebregnemo činjenicu
teškog života naročito na ovim prostorima, prirodno je da se dešavaju i
propusti. Dete u društvu narkomana teško može da se izdvoji i bude
drugačije. Osećaće se prozvano i odbačeno. Ono mora emotivno
izuzetno jako i stabilno da bude, sa duboko usađenom verom i ljubavlju
u srcu...sve je to onda bajkovito. Realnost je da deca u školama
konzumiraju drogu i da ih dileri slobodno čekaju po ćosškovima,
što je veoma čudno s obzirom da postoji
obezbeđenje i policija u okruženju.
?
